Бугари у Србији
Изглед
Укупна популација | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
12.918 (2022) | |||||||
Региони са значајном популацијом | |||||||
углавном општине Босилеград и Димитровград | |||||||
Језици | |||||||
српски и бугарски (банатскобугарски) | |||||||
Религија | |||||||
претежно православље, мањим делом католицизам | |||||||
Сродне етничке групе | |||||||
бугарска дијаспора |
Бугари у Србији су грађани Србије бугарске етничке припадности.
Службени језик
[уреди | уреди извор]Бугарски језик је у Републици Србији у службеној употреби у општинама Босилеград и Димитровград, а Србија је признала и штити бугарски језик у складу са Европском повељом о регионалним и мањинским језицима на овом подручју.
Пописи
[уреди | уреди извор]- 1948: 59.472
- 1953: 60.146
- 1961: 58.494
- 1971: 53.800
- 1981: 33.455
- 1991: 26.698
- 2002: 20.497
- 2011: 18.543[1]
- 2022: 12.918[2]
Демографија
[уреди | уреди извор]Становништво по општинама
[уреди | уреди извор]Списак општина и градова у Србији у којима Бугари чине већину.
Општина | Становништво попис 2022 |
Бугари | Удео |
---|---|---|---|
Општина Босилеград | 6.065 | 4.075 | 67,18% |
Општина Димитровград | 8.043 | 3.669 | 45,61% |
Види још
[уреди | уреди извор]- Односи Србије и Бугарске
- Банатски Бугари
- Западне покрајине (политички термин)
- Срби у Бугарској
- Бугари у Републици Српској
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia” (PDF). Statistical Office of the Republic of Seriba. Приступљено 8. 3. 2013.
- ^ „Konačni rezultati Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. | O POPISU STANOVNIŠTVA”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 2023-06-23.