Пређи на садржај

Бугари у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије
Бугари у Србији
Българи в Сърбия
Застава Бугара у Србији
Укупна популација
12.918 (2022)
Региони са значајном популацијом
углавном општине Босилеград и Димитровград
Језици
српски и бугарски (банатскобугарски)
Религија
претежно православље, мањим делом католицизам
Сродне етничке групе
бугарска дијаспора

Бугари у Србији су грађани Србије бугарске етничке припадности.

Службени језик

[уреди | уреди извор]

Бугарски језик је у Републици Србији у службеној употреби у општинама Босилеград и Димитровград, а Србија је признала и штити бугарски језик у складу са Европском повељом о регионалним и мањинским језицима на овом подручју.

Издавачка делатност на бугарском језику у Србији

[уреди | уреди извор]

Издавачка делатност на језицима националних мањина у Србији је поверена специјализованим издавачким кућама.[1] Оснивачка права над Новинско-издавачком установом „Братство” пренета су са Скупштине Републике Србије на Национални савет бугарске националне мањине. Ова издавачка установа основана је 1959. године. Издаје листове на бугарском језику и у потпуности се финансира из буџета Републике Србије. Издаје информативни недељник Братство, дечији часопис Другарче и часопис из области културе, уметности и друштвених питања Мост. Ови листови више не излазе регуларно и немају онај утицај који су имали у време СФРЈ, што због финансирања, тако и због доступности конкурентских садржаја. Претеча данашњих листова на бугарском језику је лист Глас на Блгарите, који је почео да излази непосредно после Другог светског рата.[2] Осим новина и часопис, Новинско-издавачка установа „Братство“ издаје и књиге на бугарском језику.[3]

Братство

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Братство (недељник)

Недељник Братство почео је да излази 1959. године. Прве две године издаван је у Пироту, а од 1961. у Нишу.[4] Излазио је у континуитету до 2012. године, када је Новинско-издавачка установа „Братствоˮ из Ниша, која га је издавала, привремено престала са радом.[5] Поново је покренут 2016. као Ново братство, или само Братство.[6] Недељник Ново братство наставио је традицију претходника, са истим саставом редакције.[7]

Мост

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Мост (часопис)

Мост је часопис из области културе, уметности и друштвених питања[8] који је излазио на бугарском језику[9] од 1965. све до 2012. године, када је Новинско-издавачка установа „Братствоˮ привремено престала са радом.[5] Излазио је двомесечно[3] и изашло је укупно 220 бројева.[10] Часопис је, поред уметничких и научних радова припадника бугарске мањине у Југославији, а касније у Србији, доносио и поетске и прозне радове савремених бугарских и српских писаца, научнопопуларне и публицистичке текстове. Од изузетне је важности за све истраживаче културе Бугара у Србији.[11]

Другарче

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Другарче (часопис)

Другарче је часопис за децу бугарске националне мањине у Србији, који излази на бугарском језику.[9] Почео је да излази 1959. као подлистак недељника Братство, да би од 1962. наставио да излази као посебна публикација.[12] Последњи број часописа појавио се децембра 2012. године, када је Издавачка кућа „Братство” која га је издавала, због финансијских проблема привремено престала са радом.[5]

Пописи

[уреди | уреди извор]
  • 1948: 59.472
  • 1953: 60.146
  • 1961: 58.494
  • 1971: 53.800
  • 1981: 33.455
  • 1991: 26.698
  • 2002: 20.497
  • 2011: 18.543[13]
  • 2022: 12.918[14]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Становништво по општинама

[уреди | уреди извор]

Списак општина и градова у Србији у којима Бугари чине већину.

Општина Становништво
попис 2022 		Бугари Удео
Општина Босилеград 6.065 4.075 67,18%
Општина Димитровград 8.043 3.669 45,61%

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ИНИЦИЈАЛНИ ИЗВЕШТАЈ О ПРИМЕНИ МЕЂУНАРОДНОГ ПАКТА О ЕКОНОМСКИМ, СОЦИЈАЛНИМ И КУЛТУРНИМ ПРАВИМА У САВЕЗНОЈ РЕПУБЛИЦИ ЈУГОСЛАВИЈИ ЗА ПЕРИОД ОД 1992-2002. ГОДИНЕ” (PDF). European Centre for Minority Issues. 2003. стр. 90—91. Приступљено 2026-03-06. 
  2. ^ „ПРВИ ИЗВЕШТАЈ САВЕЗНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ поднет на основу члана 25. став 1. Оквирне конвенције за заштиту националних мањина”. САВЕЗНО МИНИСТАРСТВО НАЦИОНАЛНИХ И ЕТНИЧКИХ ЗАЈЕДНИЦА. 2002. стр. 153. 
  3. ^ а б Bugari u Srbiji i srpsko-bugarski odnosi u svetlu evropskih integracija Srbije : studija praktične politike (PDF). Beograd: ISAC fond Centar za međunarodne i bezbednosne poslove : Friedrich Ebert Stiftung. 2013. стр. 20, 28, 33. Приступљено 2026-03-06. 
  4. ^ „Братство : вестник на бьлгарската народност в СФР Југославија”. COBISS Plus. Приступљено 2026-03-07. 
  5. ^ а б в Радушки 2022, стр. 66
  6. ^ „"Novo Bratstvo" ponovo pred čitaocima”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2026-03-07. 
  7. ^ „Izašao list na bugarskom jeziku „Novo bratstvo“ - Sindikat novinara Srbije”. www.sinos.rs. Приступљено 2026-03-09. 
  8. ^ „Мост : периодично списание на българската народност в Югославия”. COBISSPlus. 
  9. ^ а б Вукотић, Бојана. „ПЕРИОДИКА У МРЕЖИ ЈАВНИХ БИБЛИОТЕКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ” (PDF). Народна библиотека Србије. Приступљено 2023-04-01. 
  10. ^ „ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЧАСОПИСА „МОСТ“”. Центар културе „Босилеград“ (на језику: српски). Приступљено 2026-04-21. 
  11. ^ Георгиев 2018, стр. 111-122
  12. ^ „Другарче”. Народна библиотека „Христо Ботев“. Приступљено 2026-04-01. 
  13. ^ „2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia” (PDF). Statistical Office of the Republic of Seriba. Приступљено 8. 3. 2013. 
  14. ^ O POPISU STANOVNIŠTVA”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 2023-06-23. 

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бугари_у_Србији&oldid=31235465”