Иницијатива научника

Иницјиатива научника (ИН – Сцхоларс' Инитиативе) – међународни истраживачки пројекат који окупља више од 250 угледних историчара и стручњака из области хуманистичких и друштвених наука наука из 27 држава са пет континената (Албаније, Аустралије, Аустрије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Данске, Египта, Француске, Грчке, Холандије, Хрватске, Италије, Израела, Канаде, Косова, Луксембурга, Мађарске, Македоније, Немачке, Норвешке, Новог Зеланда, Румуније, Словачке, Словеније, Србије, Швајцарске, Украјине, Велике Британије и САД). Пројекат истраживања конфликата и контроверзи на просторима бивше Југославије покренут је на иницијативу угледних америчких професора историје Чарлса Ингруа (Инграо) са Пердју (Пурдуе) универзитета у Индијани, и Томаса Емерта (Еммерт) са Густав Адолф колеџа (Густавус Адолпхус Цоллеге) у Минесоти.

Настанак и развој

Идеја о ИН родила се 1997. године, кад је српски историчар и дипломата Душан Батаковић изразио интересовање за дијалог српских и западних историчара. Дијалог би допринео обнављању професионалних веза, прекинутих у време ратова за југословенско наслеђе у последњој деценији 20. века. Уз финансијску подршку низа институционалних донатора, идеја је попримила много веће размере. Почетна донација Америчког института за мир (У.С. Институте оф Пеаце) и истрајна подршка професора, политичара и дипломате Данијела Сервера преобразили су скроман дијалог историчара у иницијативу регионалних размера, која је обухватила широк спектар научних дисциплина. Пол Мекарти и особље Националне задужбине за демократију (Натионал Ендоwмент фор Демоцрацy) обезбедили су финансијска средства за истраживања научника из бивших југословенских република, а Иван Вејвода и Балкански фонд за демократију у склопу Немачког Маршаловог фонда (Герман Марсхалл Фунд – Балкан Труст) ангажовали су тим од десет новинара за одржавање веза с медијима у главним градовима држава наследница, као и у Бања Луци, Новом Саду и Приштини. Пројекат су финанцијски подржали још Филозофски факултет Пердју универзитета (Пурдуе Университy'с Цоллеге оф Либерал Артс), донатори Факултета Фред и Рут Граф, Институт за историјску правду и помирење (Тхе Институте фор Хисторицал Јустице анд Рецонцилиатион), Национални савет за евроазијске и источноевропске студије (Натионал Цоунцил фор Еурасиан анд Еаст Еуропеан Ресеарцх) те бројни појединци и институције, које су угостиле низ конференција ИН.

Циљеви и задаци пројекта

Паралелно уз широку подршку јавности, чланови ИН поставили су такође смеле циљеве: (1) да се успоставе трајне везе и подстакне диалог научника из свих крајева бивше Југославије, Западне Европе и Северне Америке; (2) да се обезбеди платформа за прикупљање и анализу извора и литературе свих страна умешаних у југославенки конфликт; (3) да се спроведу резултати оригинална истраживања која би, између осталог, разоткрила бар неке митове и решила бар неке контроверзе, које су оптерећивале комуникацију научника из различитих земаља и узајамно разумевање народа бивше Југославије; (4) да се преко јавних медија утиче на свест свих народа бивше Југославије; (5) да се подстакну политички (и други) лидери да заузму она становишта у јавној расправи која доприносе стварању додирних тачака, без обзира на етничке и верске разлике, и (6) да се створи модел транснационалног дијалога између истраживача широм Централне Европе. Испуњење споменутих циљева је било велики изазов, јер су у свим дискусијама о југословенском сукобу све стране биле сагласне са чињеницом да је историја одиграла кључну улогу у обликовању јавног мњења. Нажалост, свака национална група је историјске чињенице тумачила на свој начин. С независношћу бивших југословенских република, елите су у оправдавању стварања самосталних националних држава неговале узајамно искључиве, етноцентричне историјске наративе. Неизбежно, сваки наратив располаже једним бројем несумњивих »истина«, од којих су многе изврнуте или несумњиво лажне, прећуткујући »незгодне чињенице« које говоре у прилог мултиетничке коегзистенције или оправдавају тумачења других националних група. Ове искључиве интерпретације довеле су до неповерења међу народима, те мржње међу суседима који су више деценија живјели заједно. Највечи јаз направљен је између Срба и других етничких група у Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији и на Косову. У рукама националистичких политичара, новинара и академика су трагични догађаји у 90. годинама 20. века били толико искривљени, да су и после оружаних сукоба јачале међусобне оптужбе, које су додатно повећавале културни јаз између Срба и њихових суседа.

Од потписивања дејтонског споразума међународна заједница покушава премостити јаз између народа у региону. Неки западни медији, као Глас Америке, Радио Слободна Европа и ББЦ су следили такве уређивачке политике, а невладине организације, као што су Сорошова, Фридрих-Нојманова и Бертелсманова фондација спонзорисале су низ програма са циљем да ојачају међусобно поверење (нпр. програм »људи људима«). Хашки суд је пажљиво истражио и представио јавности многе ратне злочине свих страна укључених у југословенски конфликт . То није, међутим, значајно утицало на »патриотска« тумачења политичких лидера - и »мејнстрим« медија која су доминирала јавним животом дуго после рата. То је посебно био случај са Србијом, где су многи нови демократски лидери као и већина медија све до краја прве деценије 21. века ћутке прелазили преко злочина Милошевићевог режима или их негирали. ИН настоји да премости јаз између знања о трагичним догађајима који су се одиграли у периоду од 1986. до 2000. године и укаже на искривљена тумачења националистичких политичара и медија, која су доминирали у јавности. С обзиром на могућа различита тумачења, ИН сигурно неће бити у стању да реши сва спорна питања. Циљ пројекта је да подстакне разумну дебату тако што ће озбиљним истраживњем утврдити неоспорне чињенице и дискредитовати неосноване митове и све то презентовати јавности кроз сарадњу са медијима и државним званичницима. Само међународни конзорцијум еминентних стручњака је у стрању да обезбеди заједничку, легитимну и убедљиву интерпретацију догађаја коју ће подржати умерени лидери са свих страна. Кредибилитет ИН не заснива се само на научном угледу учесника, него и на непристрасности методологије, јер она прикупља и испитује доказе и тумачења свих уплетених у југословенски сукоб. Универзалном научном методологијом затим утврђује да ли тумачења имају упоришта у доступним чињеницама.

Контроверзе

Ниједна дискусија о југословенској трагедији не може да се покрене без дубљег историјског контекста, посебно не без прегледа међуетничких односа и носилаца национализма у последња два века. ИН је фокусирала своје истраживање, анализу и јавни утицај на кључне контроверзе око којих су се највише спорили народи и политике бивше Југославије. ИН представља покушај историчара и истраживача других хуманистичких наука да огољавањем и дискредитовањем свих митова о југословенским конфликтима и иствоременим изношењем неоспорних али незгодних чињеница познатих њиховим бившим непријатељима, оспоре тенденциозне наративе националиста којима су ови тако успешно поделили народе централне Европе. Њен рад оваплоћен је у истраживању једанаест тимова историчара и истраживача других хуманистичких наука. Сваки тим је имао задатак да се усредсреди на поједину групу питања која оптерећују узајамно разумевање између Срба и њихових противника из времена рата:

1. Косово за време аутономије, 1974-1990 – Чланови групе тражили су одговор на питање у којој су мери косовски Срби били дискриминисани и застрашивани од стране албанске већине? Да ли је постојала и каква је била разлика између реалности и перцепције српске мањине? Каква је била улога медија и званичника у обликовању тих перцепција? Који су мотиви подстакли егзодус Срба са Косова? У којој су мери Албанци били задовољни са аутономијом Косова? Каква је била подршка за промену статуса покрајине?
2. Распад Југославије – Чланови групе покушавали су да појасне улогу интелектуалаца и њихово деловање у процесу распада Југославије. Шта је мотивисало кључне словеначке, хрватске и српске политике? Колико су оне кршиле устав СФРЈ? Да ли је укидање аутономије Војводине и Косова било легално и оправдано? Ко је какав допринос дао распаду Југославије? Ова питања су током протекле две деценије генерисала огромну научну продукцију. Отуд је, на предлог политиколога Ленарда Коена, пројект поручио засебну књигу, Стате Цоллапсе ин Соутх-Еастерн Еуропе: Неw Перспецтивес он Yугославиа'с Дисинтегратион (Wест Лафаyетте, ИН: Пурдуе Университy Пресс, 2008), коју су уредили Ленард Коен и Јасна Драговић-Сосо. Усто, из истог тима су доцније потекла и три чланка историчарке и политиколошкиње Сабрине Рамет и других чланова истраживаћког тима, који су се појавили у два специјална броја часописа Натионалитиес Паперс и Сüдостеуропа, обједињавајући десетак детаљних анализа и извештаја судеоника пројекта из различитих тимова.
3. Независност и судбина мањина, 1991-1992 – У почетку је намера ове истраживачке групе била да прикаже судбину појединих мањинских заједница у бившој Југославији у 1990-им. Касније је почела да се бави поједним питањима: какав је био план Фрање Туђмана у 1991? Колико су биле реалне претње српској мањини у Хрватској и Босни? Која је била сврха »Исламске декларације« Алије Изетбеговића ? У којој су мери босански Срби и Хрвати били мотивисани страхом, односно жељом да створе велику Србију или велику Хрватску? Каква је била улога бошњачко-хрватске коалиције у Босни? Имају ли легитиминитет референдум и потоње отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије?
4. Етничко чишћење и ратни злочини, 1991-1995 – Група је првобитно требало да се бави етничким чишћењем које је хрватска војска спровела током акција »Бљесак« и »Олуја« 1995, али је касније на захтев говорника на скупу у Сарајеву у 2002. проширила истраживања и на Босну и Херцеговину, и на период од 1991 до 1995. Овај тим је тражио одговоре на неколико отворених питања: који су били циљеви зараћених страна? Када и где су се појавили први акти етничког насиља и ко је стајао иза њих? У којој су мери елита и медији промовисали етничку мржњу и етничко чишћење? Колико је обимно било етничко чишћење у Хрватској и Босни? Колико распрострањена и организована су била убиства, силовања, депортације, пљачке, протеривања?
5. Међународна заједница и СРЈ/зараћене стране, 1989-1997 – Група је разматрала улогу међународне заједнице у југословенској кризи у првој половини 1990-их година, посебно улогу Европске заједнице и Сједињених америчких држава у распаду Југославије. Који су били мотиви међународних чинилаца? Колико су били реални мировни планови за Хрватску и Босну? Зашто су пропали?
6. Сигурне зоне – Колико су зараћене стране прекршиле одредбе резолуција о заштићених подручјима? Које су ратне злочине починиле зараћене стране? У којој су мери са стратешког стајалишта били оправдани опкољавање и опсада Сарајева? Шта се десило у Сребреници и ко је уствари одговоран за те догађаје?
7. Рат у Хрватској, 1991-1995 – Група је разматрала све фазе рата у Хрватској и етничког чишћења, те нарочито улогу међународне заједнице у наоружавању, обуци и тактичком навођењу хрватске војске у периоду 1993-1995. Такође испитивано је у којој су мери крајишки Срби својевољно избегли, а у су којој мери били су депортовали, као и какви су злочини почињени над Србима који су остали у Хрватској. На крају су чланови групе покушали одговорити на питање, какву су улогу у догађајима у Хрватској одиграли хрватско и српско политичко и војно руководство.
8. Косово под Милошевићевим режимом – Група се углавном бавила питањима законитости и оправданости реакција српских власти на Косову, посебно начином деловања српског режима на Косову и албанског одговора. Када и зашто су албански побуњеници прибегли насиљу? Ко су били припадници Ослободилачке војске Косова и какав је био њихов крајњи циљ? У којој мери је била оправдана реакција Београда?
9. Рат на Косову, 1998-1999 – Група је разматрала следећа питања: Шта је мотивисало САД и њихове НАТО савезнике? Шта би се десило на Косову, да НАТО није интервенисао? Да ли је диктат западних сила у Рамбујеу био оправдан? Колики је био обим ратних злочина које су починили војници југословенске војске, српске специјалне полиције, српских паравојних формација? Да ли је неко пошао у збег због НАТО бомби?
10. Међународни трибунал за ратне злочине на подручју бивше Југославије – Група је разматрала питање у којој мери је Међународни кривични суд за бившу Југославију био политичко тело, колико је био независтан и да ли је тај суд био антисрпски?
11. Суживот или међусобна мржња? – Чланови групе покушавали су наћи одговор на питање до које мере су југословенски народи могли да живе заједно? Колико су то желели и на који начин је заједнићки живот остао присутан у колективном памћењу?

Рад и резултати

Да би што веродостојније одговорили на горе наведена питања, истраживачи су критичку анализу постојеће литературе и извора прокушавали допунити интервјујима са људима који су активно утицали на догађаје током југословенске кризе. Чланови ИН интервјуисали су неке од шефова држава бивше Југославије (Стјепана Месића, Војислава Коштуницу, Алију Изетбеговића), бившег државног секретара САД Џејмса Бејкера, и неке друге особе (као на примјер Ибрахима Ругову, Биљану Плавшић и др.). На тај начин чланови пројекта покушали су да узму у обзир различите приступе и перспективе о томе шта се тада дешавало у бившој Југославији, и расветле овај проблем из неколико аспеката.

У оквиру пројекта било је до сада организовао неколико научних скупова. Прво окупљање учесника пројекта одржано је у Моровићу у Војводини септембра 2001. године, под покровитељством српског Министарства просвете и културе, владе АП Војводине, Универзитета у Новом Саду и општине Нови сад, као и уз подршку великог броја националних и регионалних невладиних организација. Учесници су: (1) одредили обим истраживачког пројекта и идентификовали контраверзе и друга питања која заслужују посебну пажњу; (2) покушавали су идентификовати, са којим паралелним истраживањима би ИН била стању да координира неке од својих активности; (3) усвојили процедуре за укључивање нових истраживача и изабрали вође истраживачких група (4) одобрили измене у програму пројекта; и (5) утврдили методолошке стандарде за истраживања и тумачења. Учесници састанка су закључили да је пројекат већ достигао висок ниво препознавања у јавности, чему су највише допринеле публикације чланова пројекта (научне монографије, новински чланци, чланци у часописима) и њихови интервјуји штампаним и електронским медијима. Састанак је привукао интересовање најистакнутијих политичара у српској и југословенској влади и свих врста медија. Недуго после организационог скупа у Моровићу састављен је детаљан план у којем су били јасно набројани принципи, политика и процедуре за постављање постова на интернет презентацију пројекта. Од тада, кључне одлуке су се судеоницима пројекта рутински слале електронском поштом. Истраживачки тимови су се први пут састали у Сарајеву, јула 2002. Конференцији, одржаној у локалном седишту Уједињених нација, присуствовало је 63 научника из 16 земаља, укључујући и научнике из свих бивших југословенских република и покрајина. Састанак је био посвећен критици и унапређењу програма десет истраживачких група, расправама о платформи објава и дискусији о интензивирању контаката са медијима. Вође тимова су се поново састале у Едмонтону, септембра 2003, да би презентовале оно што ће прерасти у извештаје појединих тимова. Нацрти извештаја најприје су били разматрани на електронским конференцијама, на којима су сви чланови пројекта текстове могли прегледати извештаје и коментарисати их. На основу ових коментара вође истраживачких група су допуњавале и мењале текстове. Извештаји у настајању били су касније разматрани на тематским конференцијама. Чланови првог тима окупили су се октобру 2004, на састанку на Охајо Стејт универзитету (Охио Стате Университy), припадници другог тима у новембру 2004 у Научно-истраживачком центру Словеначке академије наука и уметности у Љубљани, чланови четврте, пете, шесте, седме и једанаесте групе децембра 2004 на Андрашијевом универзитету (Университäт Андрáссy) у Будапешту, чланови првог и осмог тима у децембру 2004 конференцији у Скопљу и чланови трећег, деветог и десетог тима у фебруару 2005 у Вашингтону. Уследиле су још конференције при Америчком историјском удружењу (Америцан Хисторицал Ассоциатион) у Филаделфији у јануару 2006, и у јуну 2007 на Институту за историјску правду и помирење (Институте фор Хисторицал Јустице анд Рецонцилиатион) у Салцбургу. Процес прегледања, кориговања и проширења почетних верзија са састанка у Едмонтону трајао је четири године, све до одобравања и последњих извештаја тимова у јесен 2007. Током овог процеса, о појединачним доприносима и коначним верзијама извештаја редовно се дискутовало на нивоу тима, пре него што су се они прослеђивали свим учесницима пројекта, који су имали право на исцрпне коментаре. По завршетку сваког круга критике, сви коментари су обједињавани и достављани електронском поштом свим учесницима пројекта, како би обавили стручну ревизију свих верзија, од прве до последње. Већина извештаја имала је осам до десет верзија пре него што је коначно прошла јавну и каткада оштру критику учесника пројекта. Кад би прошао и ту коначну проверу, извештај је сместа бивао дистрибуиран медијима и бројним невладиним организацијама у региону, влади у Вашингтону, ЕУ и државама насталим на тлу бивше Југославије, како би се подстакла јавна свест и дискусија.

Публикације

Пројекат ИН је у свим досадашњим фазама имао међународни ехо и донео резултате. Више издавача је је подржало објављивање резултата ИН, пре свега директор Пурдуе Университy Пресс, Томас Бечер, као и уредник Натионалитиес Паперс Стив Сејбол, као и уредница Сüдостеуропа Мари-Жанин Калик. Досадашњи резултати пројекта су објављени у електронском облику на сајту пројекта (www.цла.пурдуе.еду/си), у штампаном формату у посебном издању Натионалитиес Паперс и Сüдостеуропа и у научним монографијама:

• ЕММЕРТ, Тхомас Аллан (ур.), ИНГРАО, Цхарлес W. (ур.). Цонфлицт ин Соутх-Еастерн Еуропе ат тхе енд оф тхе тwентиетх центурy: а "Сцхоларс' Инитиативе" ассессес соме оф тхе цонтроверсиес, (Натионс анд натионалисм оф Еастерн Еуропе анд тхе формер УССР). Лондон; Неw Yорк: Роутледге, 2006.
• ИНГРАО, Цхарлес W. (ур.), ЕММЕРТ, Тхомас Аллан (ур.). Цонфронтинг тхе Yугослав цонтроверсиес: а сцхоларс' инитиативе, (Централ Еуропеан студиес). Wест Лафаyетте (Индиана): Пурдуе Университy Пресс, 2009.
• ИНГРАО, Цхарлес W. (ур.), ЕММЕРТ, Тхомас А., Суочавање с југославенским контроверзама: иницијатива научника: централноевропске студије, (Библиотека Меморија). Сарајево: Буyбоок, 2010.
• ИНГРАО, Цхарлес W. (ур.), ЕММЕРТ, Тхомас Аллан (ур.). Цонфронтинг тхе Yугослав цонтроверсиес: а сцхоларс' инитиативе, (Централ Еуропеан студиес). Сецонд ед. Wест Лафаyетте (Индиана): Пурдуе Университy Пресс, цоп. 2013.

Спољашње везе

Званична презентација пројекта: https://web.archive.org/web/20120825233937/http://www.cla.purdue.edu/history/facstaff/Ingrao/si/scholars.htm