Калцијум-оксид
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
Kalcijum-oksid
| |
Други називи
Живи креч, печени креч, негашени креч
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.013.763 |
EC број | 215-138-9 |
Е-бројеви | Е529 (регулатор киселости, ...) |
Гмелин Референца | 485425 |
КЕГГ[1] | |
RTECS | ЕW3100000 |
УНИИ | |
УН број | 1910 |
| |
| |
Својства | |
CaO | |
Моларна маса | 56,077 g/mol |
Агрегатно стање | Бели до бледо жутог праха |
Густина | 3,35 g/cm3 |
Тачка топљења | 2572°C (2845 K) |
Тачка кључања | 2850°C (3123 K) |
реагује | |
Растворљивост у киселина | растворан је |
Растворљивост у метанол | Нерастворан је |
Киселост (пКа) | 12.5 |
Опасности | |
Безбедност приликом руковања | [1] |
НФПА 704 | |
Тачка паљења | Није запаљив |
Сродна једињења | |
Други ањони
|
Калцијум сулфид Калцијум-хидроксид |
Други катјони
|
Берилијум-оксид Магнезијум-оксид Стронцијум-оксид Баријум-оксид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Калцијум-оксид (CaO, живи креч, печени креч) је бела, каустична, алкална кристална материја на собној температури. Ово хемијско једињење је у широкој употреби.
Припрема
[уреди | уреди извор]Калцијум оксид се обично формира термичком декомпозицијом материјала као што је кречњак, који садрже калцијум карбонат (CaCO3; минерал калцита) у кречњачким пећима. То остварује загревањем материјала изнад 825 °C,[4] процесом калцинације или печења креча. Овај процес ослобађа молекул угљен-диоксида (CO2). Печени креч није стабилан, и пре хлађењу спонтано реагује са CO2 из ваздуха. Након довољно времена, он ће се потпуно конвертовати назад у калцијум карбонат.
Употреба
[уреди | уреди извор]Живи креч има релативно малу цену. Он и његов дериват (калцијум-хидроксид) су значајне хемикалије. Живи креч производи топлотну енергију током формирања хидрата:[5]
- CaO (s) + H2O (l) ⇌ Ca(OH)2 (aq) (ΔHr = −63.7 kJ/mol of CaO)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ U.S. Patent 3.955.554, Solar heating system.