Каротен

С Википедије, слободне енциклопедије
β-Каротен
Каротен је одговоран за наранџасту боју шаргарепа и многог другог воћа и поврћа.
Патуљасти фламингоси у Нгоронгоро кратеру, Танзанија. Њихова љубичаста боја потиче од бета каротена који они апсорбују из плаво-зелених алги. При исхрани без каротена, они су бели.

Термин каротен (каротин, од лат. carota, или карот[1]) се користи за неколико сродних незасићених угљоводоничних супстанци са формулом C40Hx, које синтетишу биљке. Каротен је наранџасти фотосинтетички пигмент који је значајан за фотосинтезу. Сви каротени су обојени. Они су одговорни за наранџасту боју шаргарепа, као и за боју многих врста воћа и поврћа (на пример, кромпира и диња). Каротени су такође одговорни за нараџасте (мада не за све жуте) боје сувог лишћа. Они такође (у нижим концентрацијама) утичу на жуту боју млечне масти и путера. Омниворне животињске врсте које су релативно лоши претварачи обојених прехрамбених каротеноида у безбојне ретиноиде имају жуто обојену телесну маст, што је последица каротеноидног заџавања.

Каротени доприносе фотосинтези путем преноса светлосне енергије коју они апсорбују од хлорофила. Они такође штите биљна ткива тако што помажу апсорбцију енергије са синглетног кисеоника, побуђене форме кисеоника О2 која се формирају током фотосинтезе.

β-Каротен се састоји од две ретинилне групе. Он се разлаже у слузокожи људских танких црева посредством β-каротен 15,15'-монооксигеназе до ретинала, који је форма витамина А. β-Каротен може да буде ускладиштен у јетри и телесној масноћи, и да се претвори у ретинал по потреби. Он је форма витамина А за људе и неке животиње. Каротени α-каротен и γ-каротен, такође делују као витамин А, мада у мањој мери од β-каротена. Исто важи за ксантофил, каротеноид β-криптоксантин. Сви други каротеноиди, укључујући ликопен, немају бета-ринг и стога не делују као витамин А. Они могу да имају антиоксидансно дејство и друге биолошке активности.

Животињске врсте се међусобно разликују у знатној мери у погледу способности конвертовања каротеноида који садрже ретинил (бета-јонон) до ретинала. Месождери их генерално слабо конвертују јер немају β-каротен 15,15'-монооксигеназу. Мачке могу да конвертују трагове β-каротена до ретинола, мада је та количина далеко мања од њихових дневних потреба за ретинолом.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Mosby’s Medical, Nursing and Allied Health Dictionary, Fourth Edition, Mosby-Year Book 1994, p. 273
  2. ^ Греен АС, Танг Г, Ланго Ј, Класинг КЦ, Фасцетти АЈ (2011). „Доместиц цатс цонверт ((2) Х(8))-β-царотене то ((2) Х(4))-ретинол фоллоwинг а сингле орал досе”. Јоурнал оф Анимал Пхyсиологy анд Анимал Нутритион: но. ПМИД 21797934. дои:10.1111/ј.1439-0396.2011.01196.x. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]