Касни средњи век
Касни средњи век Европа и Средоземље | |||
---|---|---|---|
|
Касни средњи век или касни средњевековни период је период европске историје који обично обухвата 14. и 15. век (ц. 1301–1500). Касни средњи век уследио је након развијеног средњег века и претходио је раном модерном добу (и, у већем делу Европе, ренесанси).
Око 1300. године, векови благостања и раста у Европи приведени су свом крају. Низ глади и пошасти, укључујући велику глад 1315—1317 и црну смрт, смањиле су популацију на око половину оне пре тих несрећа.[1] Заједно са падом у бројности популације дошли су и друштвени немири и ендемско ратовање. Француска и Енглеска прошле су кроз озбиљне сељачке буне, као што су жакерија и сељачки устанак у Енглеској, као и преко века наизменичних сукоба у склопу Стогодишњег рата. Надовезујући се на многе проблеме тог периода, Католичка Црква је била сломљена Западним расколом. Ти се догађаји сви заједно некада називају кризом касног средњег века.[2]
Упркос тим кризама 14. век је такође био време великог напретка у уметности и науци. Након обновљеног интересовања за грчке и римске текстове које се укоренило у развијеном средњем веку, започела је италијанска ренесанса. Задубљеност у латинске текстове почела је пре ренесансе 12. века кроз контакт са Арапима током крсташких ратова, али је доступност важних грчких текстова повећана са заузимањем Цариграда од стране Османлија, када су многи византијски учењаци морали да пребегну на Запад, пре свега у Италију.[3]
Заједно са тим приливом класичних идеја дошао је изум штампарства, који је подупро ширење штампане речи и демократизираног учења. Те две ствари касније су довеле до протестантске реформације. При крају тог периода наступило је доба открића. Успон Османског царства, који је кулминирао падом Цариграда 1453. године, разорио је последње остатке Византијског царства и омогућио трговину са истоком. Европљани су били присиљени да траже нове трговинске руте, што је довело до експедиције Колумба до Америка 1492. године и Да Гаминог опловљавања Индије и Африке 1498. године. Њихова открића ојачала су економију и моћ европских нација.
Промене које су произишле из тих догађаја навеле су многе научнике да посматрају тај период као крај средњег века и почетак новог века и Европе раног модерног доба. Међутим, та подела је донекле вештачка, будући да изучавање античких извора никада није било сасвим одсутно у европском друштву. Због тога је постојао развојни континуитет између старог века (преко класичне антике) и новог века. Неки историчари, нарочито у Италији, радије уопште не говоре о касном средњем веку, већ га радије виде као прелаз са развијеног периода средњег века на ренесансу и модерно доба.
Историографија и периодизација
[уреди | уреди извор]Назив „касни средњи век” односи се на један од три периода средњег века, заједно са раним и развијеним средњим веком. Леонардо Бруни је био први историчар који је користио троделну периодизацију у свом делу Историја народа Фиренце (1442).[4] Флавио Биондо је користио сличан оквир у делу Деценије историје од опадања Римског царства (1439–1453). Троделна периодизација постала је стандардна након што је немачки историчар Кристоф Келер објавио Универзалну историју подељену на стари, средњевековни и нови период (1683).
За историчаре 18. века који су истраживали 14. и 15. век, централна тема је била ренесанса, са својим поновним открићем старог учења и појавом индувидуалног духа.[5] Срце те обнове лежи у Италији, где је, према речима Јакоба Буркхардта: „Човек постао духовна јединка и препознао се као такав”.[6] Тај предлог касније је изазван и тврдило се да је 12. век био период већег културног достигнућа.[7]
Након што су се економске и демографске методе почеле примењивати на истраживање историје, растао је тренд посматрања касног средњег века као периода рецесије и кризе. Белгијски историчар Анри Пирен наставио је поделу раног, развијеног и касног средњег века у годинама око Првог светског рата.[8] Ипак, његов је холандски колега, Јохан Хуизинга, био је превасходно одговорн за популаризовање песимистичног погледа на касни средњи век, са својом књигом Јесен средњег века (1919).[9] За њега, чије истраживање има фокус на Француској и Холандији уместо Италије, очајање и пад су биле главне теме, а не препород.[10][11]
Модерна историографија тог периода постигла је консензус између та два екстрема иновације и кризе.[10] Сада се (обично) признаје да су услови били знатно другачији северно и јужно од Алпа, а у италијанској историографији „касни средњи век” се често сасвим избегава.[12] Назив „ренесанса” се још увек сматра корисним за описивање одређених интелектуалних, културних или уметничких развоја, али не као одређујућа особина једне читаве европске историјске епохе.[13] Период од раног 14. века до 16. века (а понекад га и укључујући) карактеришу други трендови: демографски и економски пад праћен обновом, крај западног религијског јединства и накнадна појава националне државе и ширење европског утицаја у остатку света.[13]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Аустин Алцхон, Сузанне (2003). А пест ин тхе ланд: неw wорлд епидемицс ин а глобал перспецтиве. Университy оф Неw Меxицо Пресс. ISBN 978-0-8263-2871-7. стр. 21.
- ^ Cantor, стр. 480
- ^ Cantor, стр. 594
- ^ Leonardo Bruni, James Hankins, History of the Florentine people, Svezak 1, Knjige 1–4, (2001), str. xvii.
- ^ Brady et al., str. xiv; Cantor, pp. 529.
- ^ Burckhardt, Jacob (1860). The Civilization of the Renaissance in Italy. стр. 121. ISBN 978-0-06-090460-9.
- ^ Haskins, Charles Homer (1927). The Renaissance of the Twelfth Century. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 978-0-19-821934-7.
- ^ "Les periodes de l'historie du capitalism", Academie Royale de Belgique. Bulletin de la Classe des Lettres, 1914.
- ^ Huizinga, Johan (1924). The Waning of the Middle Ages: A Study of the Forms of Life, Thought and Art in France and the Netherlands in the XIVth and XVth Centuries. London: E. Arnold. ISBN 978-0-312-85540-6.
- ^ а б Allmand, стр. 299
- ^ Cantor, стр. 530
- ^ Le Goff, pp. 154. Vidjeti npr. Najemy, John M. (2004). Italy in the Age of the Renaissance: 1300–1550. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-870040-1.
- ^ а б Brady et al., str. xvii.
Literatura
[уреди | уреди извор]- The New Cambridge Medieval History, vol. 6: c. 1300 - c. 1415, Michael Jones (ed.), Cambridge: Cambridge University Press. 2000. ISBN 978-0-521-36290-0..
- Тхе Неw Цамбридге Медиевал Хисторy, вол. 7: ц. 1415 - ц. 1500, Цхристопхер Аллманд (ед.), Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. 1998. ISBN 978-0-521-38296-0..
- Thomas A. Brady, Jr.; Oberman, Heiko A.; Tracy, James D., ур. (1994). Handbook of European History, 1400–1600: Late Middle Ages, Renaissance and Reformation. Leiden, New York: E.J. Brill. ISBN 978-90-04-09762-9.
- Cantor, Norman (1994). The Civilization of the Middle Ages. New York: Harper Perennial. ISBN 978-0-06-017033-2.
- Hay, Denys (1988). Europe in the Fourteenth and Fifteenth Centuries (2nd изд.). London: Longman. ISBN 978-0-582-49179-3.
- Hollister, C. Warren (2005). Medieval Europe: A Short History (10th изд.). McGraw-Hill Higher Education. ISBN 978-0-07-295515-6.
- Holmes, George (2001). The Oxford History of Medieval Europe (New изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280133-3.
- Keen, Maurice (1991). The Penguin History of Medieval Europe (New изд.). London: Penguin Books. ISBN 978-0-14-013630-2.
- Le Goff, Jacques (2005). The Birth of Europe: 400-1500. WileyBlackwell. ISBN 978-0-631-22888-2.
- Waley, Daniel; Denley, Peter (2001). Later Medieval Europe: 1250-1520 (3rd изд.). London: Longman. ISBN 978-0-582-25831-0.
- Abulafia, David (1997). The Western Mediterranean Kingdoms: The Struggle for Dominion, 1200-1500. London: Longman. ISBN 978-0-582-07820-8.
- Duby, Georges (1993). France in the Middle Ages, 987-1460: From Hugh Capet to Joan of Arc (New изд.). WileyBlackwell. ISBN 978-0-631-18945-9.
- Fine, John V.A. (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest (Reprint изд.). Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
- Jacob, E.F. (1961). The Fifteenth Century: 1399–1485. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-821714-5.
- McKisack, May (1959). The Fourteenth Century: 1307–1399. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-821712-1.
- Mango, Cyril (2002). The Oxford History of Byzantium. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-814098-6.
- Martin, Janet (2007). Medieval Russia, 980–1584 (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85916-5.
- Najemy, John M. (2004). Italy in the Age of the Renaissance: 1300-1550 (New изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-870040-1.
- Petry, Carl F. (1998). The Cambridge History of Egypt, Volume 1. Cambridge: E.J. Brill. ISBN 9780521471374.
- Reilly, Bernard F. (2008). 978-1845115494. Cambridge: I. B. Tauris. ISBN 978-1845115494.
- Wandycz, Piotr (2001). The Price of Freedom: A History of East Central Europe from the Middle Ages to the Present (2nd изд.). London: Routledge. ISBN 978-0-415-25491-5.
- Behrens-Abouseif, Doris (1994). Cairo of the Mamluks: A History of Architecture and its Culture (Reprint изд.). Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
- Chazan, Robert (2006). The Jews of Medieval Western Christendom: 1000-1500. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-61664-5.
- Herlihy, David (1985). Medieval Households. Cambridge, Massachusetts; London: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-56375-9.
- Herlihy, David (1968). Medieval Culture and Society. London: Macmillan. ISBN 978-0-88133-747-1.
- Jordan, William Chester (1996). The Great Famine: Northern Europe in the Early Fourteenth Century. New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01134-9.
- Klapisch-Zuber, Christiane (1994). A history of women in the West (New изд.). Cambridge, Mass.; London: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-40368-0.
- Benedictow, Ole J. (2004). The Black Death 1346-1353: The Complete History. Woodbridge: Boydell Press. ISBN 978-0-85115-943-0.
- Herlihy, David (1997). The Black Death and the transformation of the West. Cambridge, Mass.; London: Harvard University Press. ISBN 978-0-7509-3202-8.
- Horrox, Rosemary (1994). The Black Death. Manchester: Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-3497-8.
- Shillington, Kevin (2004). Encyclopedia of African History, Volume 1 (1st изд.). Taylor & Francis, Inc.: Cambridge University Press. ISBN 9781579582456.
- Ziegler, Philip (2003). The Black Death (New изд.). Sutton: Sutton Publishing Ltd. ISBN 978-0-7509-3202-8.
- Allmand, Christopher (1988). The Hundred Years War: England and France at War c.1300-c.1450. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-31923-2.
- Chase, Kenneth (2003). Firearms: A Global History to 1700. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521822749.
- Contamine, Philippe (1984). War in the Middle Ages. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-13142-7.
- Curry, Anne (1993). The Hundred Years War. Basingstoke: Macmillan. ISBN 978-0-333-53175-4.
- Davis, Paul K. (2001). 100 Decisive Battles: From Ancient Times to the Present. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-514366-9.
- Keen, Maurice (1984). Chivalry. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-03150-8.
- Verbruggen, J. F. (1997). The Art of Warfare in Western Europe during the Middle Ages: From the Eighth Century to 1340 (2nd изд.). Woodbridge: Boydell Press. ISBN 978-0-85115-630-9.
- Cipolla, Carlo M. (1993). Before the Industrial Revolution: European Society and Economy 1000–1700 (3rd изд.). London: Routledge. ISBN 978-0-415-09005-6.
- Cipolla, Carlo M. (1993). The Fontana Economic History of Europe, Volume 1: The Middle Ages (2nd изд.). New York: Fontana Books. ISBN 978-0-85527-159-6.
- Postan, M.M. (2002). Mediaeval Trade and Finance. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52202-1.
- Pounds, N.J.P. (1994). An Economic History of Medieval Europe (2nd изд.). London and New York: Longman. ISBN 978-0-582-21599-3.
- Kenny, Anthony (1985). Wyclif. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-287647-8.
- MacCulloch, Diarmaid (2005). The Reformation. Penguin. ISBN 978-0-14-303538-1.
- Ozment, Steven E. (1980). The Age of Reform, 1250-1550: An Intellectual and Religious History of Late Medieval and Reformation Europe. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-02477-7.
- Smith, John H. (1970). The Great Schism, 1378. London: Hamilton. ISBN 978-0-241-01520-9.
- Southern, R.W. (1970). Western society and the Church in the Middle Ages. Harmondsworth: Penguin Books. ISBN 978-0-14-020503-9.
- Brotton, Jerry (2006). The Renaissance: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280163-0.
- Burke, Peter (1998). The European Renaissance: Centres and Peripheries (2nd изд.). Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-19845-1.
- Curtius, Ernest Robert (1991). European Literature and the Latin Middle Ages (New изд.). New York: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01899-7.
- Grant, Edward (1996). The Foundations of Modern Science in the Middle Ages: Their Religious, Institutional, and Intellectual Contexts. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56762-6.
- Snyder, James (2004). Northern Renaissance Art: Painting, Sculpture, the Graphic Arts from 1350 to 1575 (2nd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-189564-5.
- Welch, Evelyn (2000). Art in Renaissance Italy, 1350-1500 (reprint изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-284279-4.
- Wilson, David Fenwick (1990). Music of the Middle Ages. New York: Schirmer Books. ISBN 978-0-02-872951-0.