Кокосово уље
Кокосово уље је јестиво уље екстраховано из љуске или меса зрелих кокоса од кокосове палме (Цоцос нуцифера). Преко 90% кокосовог уља чине засићене масне киселине, 6% мононезасићене и 2% полинезасићене масне киселине. Тачка топљења кокосовог девичанског уља је 24 °Ц, а хидрогенизованог кокосовог уља је 36-40 °Ц, што значи да је испод ове температуре у чврстом стању. Медицински струћњаци саветују минимални унос кокосовог уља због велике концентрације засићених киселина које могу да изазову срчане проблеме. Кокосово уље такође садржи витамине и полифеноле присутне у малим количинама. Ове супстанце такође имају битну улогу у побољшању здравља човека.
Добијање[уреди | уреди извор]
Процес ферментације[уреди | уреди извор]
Ово важи за једну од најстаријих метода за производњу чистог кокосовог уља. Добија се из унутрашњости кокосовог ораха. Унутрашњост се ферментира 1-2 дана у посудама. После ферментације, у посудама се стварају 3 слоја: кокосово уље, вода и кокосово усирено млеко. Прво се уклања вода која се пушта да исцури, а потом и усирено млеко. Недостаци методе јесте добијање кокосовог уља које је увек различитог укуса. То се дешава због различитог степена фементације.
Метода хладног цеђења[уреди | уреди извор]
Код ове методе кокосово млеко се суши, а затим се хладно цеди како би се добило уље. Процес сушења је брз и одвија се помоћу умереног загревања на температури од 38 °Ц до 76 °Ц. Уље се затим цеди. У зависности од притиска под којим се суши кокосов орах, укус је различит.
Метода центрифуге[уреди | уреди извор]
У овом процесу се користе свежи кокосови ораси, од којих се потом прави кокосов крем. Кокосов орах се затим ставља у центрифугу, где се, после одређеног времена, издваја уље.
Састав[уреди | уреди извор]
Проценат масних киселина у кокосовом уљу:
- Каприлна 4-8%
- Капринска 5-10%
- Лауринска 45-52%
- Миристинска 16-22%
- Палмитинска 7-10%
- Олеинска 5-8%
- Линолна 1-3%
- Линолеинска до 0.2%
- Стеаринска 2-4%
Такође садржи и витамине, поготово витамин Е и суспензије одређених протеина.
Здравље[уреди | уреди извор]
Многе здравствене организације су против конзумирања кокосовог уља због високе концентрације засићених масних киселина. Кокосово уље садржи велики удео лауринске киселине (48%) - засићена масна киселина која повећава ниво холестерола у крви, доброг (ХДЛ) и лошег (ЛДЛ)[1]. Због повишеног нивоа оба холестерола није искључена могућност да прекомерним конзумирањем кокосовог уља додје до ризика срчаних болести. Такође, због високе енергетске вредности, редовно конзумирање може да доведе до гојазности.
У минималним количиунама, кокосово уље може бити добро за рад срца, одржава ниво холестерола и крвни притисак. Смањује повреде код артерија што значи да такође спречава артеросклерозу.
Масне киселине средњег ланца се транспортују кроз људски организам другачије; апсорбују се у цревима где се даље шаљу у јетру у којој долази до њиховог сагоревања како би настала енергија потребна за рад организма. Не пролазе, нити се таложе у крвотоку. Кокосово уље такође служи и за негу лица и косе. Пошто има својство антиоксиданса, кокосово уље спречава продирање бацила у кожу, отклања мртве кожне ћелије и успорава старење коже. Побољшава рад система за варење и изазива олакшање код запаљења слузокоже које изазива бактерија Цандида албицанс. Спречава таложење масти у јетри, помаже у растварању камена у бубрегу. Погодан је за дијабетичаре јер контролише ниво шећера у крви.
Примена[уреди | уреди извор]
Храна[уреди | уреди извор]
Кокосово уље се користи у кулинарству, поготово код пржења хране, типичан је укус у јужноазијским државама. Међутим, због своје високе концентрације засићених масних киселина девичанско кокосово уље је постала популарнија алтернатива. Хидрогенизована или делом хидрогенизована кокосова уља се користе у производњи напитака који не садрже млеко и брзе хране.
Индустрија[уреди | уреди извор]
Кокосово уље се користи као течно биогориво због своје чистоће, релативно јефтине цене, лаке екстракције и нетоксичности. Тестиран је као гориво за дизел-моторе и користи се за рад генератора са тим моторима.[2] У Пацифичким државама, кокосово уље се користи као алтернативно уље за покретање аутомобила, аутобусева, камиона, итд. Киселине које се могу издвојити из кокосовог уља се користе као хербициди.
Производи[уреди | уреди извор]
Кокосово уље чини добар део састава маргарина, сапуна и козметичких производа.[3]
Козметика[уреди | уреди извор]
Користи се као крема за руке, уља за масажу, чак и као лубрикант. У Шри Ланки и Индији је најпопуларнији као гел за косу.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Роналд П Менсинк; Петер L Зоцк; Арнолд ДМ Кестер; Мартијн Б Катан (2003). „Еффецтс оф диетарy фаттy ацидс анд царбохyдратес он тхе ратио оф серум тотал то ХДЛ цхолестерол анд он серум липидс анд аполипопротеинс: а мета-аналyсис оф 60 цонтроллед триалс” (ПДФ). Ам Ј Цлин Нутр. 77 (5): 1146—1155.
- ^ „Ецономицс оф Рурал Ренеwабле Енергy Тецхнологиес”. Архивирано из оригинала 28. 08. 2016. г. Приступљено 30. 12. 2016.
- ^ „Коришћење кокосовог уља у козметичким препаратима”.
Литература[уреди | уреди извор]
- Адкинс СW; Фоале M; Самосир YМС, ур. (2006). Цоцонут ревивал – неw поссибилитиес фор тхе 'трее оф лифе'. Процеедингс оф тхе Интернатионал Цоцонут Форум, 22–24 Новембер 2005 (ПДФ). Цаирнс, Аустралиа: АЦИАР Процеедингс. ИСБН 1-86320-515-2. Архивирано из оригинала (ПДФ) 15. 04. 2016. г. Приступљено 02. 01. 2017.
- Салункхе, D.К., Ј.К. Цхаван, Р.Н. Адсуле, анд С.С. Кадам. (1992). Wорлд Оилсеедс: Цхемистрy, Тецхнологy, анд Утилизатион. Спрингер. ISBN 978-0-442-00112-4.
- Bruice Fife, N.D. The Coconut Oil Miracle New York : Avery, 2004.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Kokosovo ulje на Викимедијиној остави
