Kokosovo ulje

Из Википедије, слободне енциклопедије
Cocos nucifera
Kokos i ulje

Kokosovo ulje je jestivo ulje ekstrahovano iz ljuske ili mesa zrelih kokosa od kokosove palme (Cocos nucifera). Preko 90% kokosovog ulja čine zasićene masne kiseline, 6% mononezasićene i 2% polinezasićene masne kiseline. Kokosovo ulje je bele boje do 300°C, tada postaje bezbojno. Tačka topljenja kokosovog ulja je 250°C, što znači da je ispod ove temperature u čvrstom stanju. Medicinski strućnjaci savetuju minimalni unos kokosovog ulja zbog velike koncentracije zasićenih kiselina koje mogu da izazovu srčane probleme. Kokosovo ulje takođe sadrži vitamine i polifenole prisutne u malim količinama. Ove supstance takođe imaju bitnu ulogu u poboljšanju zdravlja čoveka.

Dobijanje[уреди]

Proces fermentacije[уреди]

Ovo važi za jednu od najstarijih metoda za proizvodnju čistog kokosovog ulja. Dobija se iz unutrašnjosti kokosovog oraha. Unutrašnjost se fermentira 1-2 dana u posudama. Posle fermentacije, u posudama se stvaraju 3 sloja: kokosovo ulje, voda i kokosovo usireno mleko. Prvo se uklanja voda koja se pušta da iscuri, a potom i usireno mleko. Nedostaci metode jeste dobijanje kokosovog ulja koje je uvek različitog ukusa. To se dešava zbog različitog stepena fementacije.

Metoda hladnog ceđenja[уреди]

Kod ove metode kokosovo mleko se suši, a zatim se hladno cedi kako bi se dobilo ulje. Proces sušenja je brz i odvija se pomoću umerenog zagrevanja na temperaturi od 38°C do 76°C. Ulje se zatim cedi. U zavisnosti od pritiska pod kojim se suši kokosov orah, ukus je različit.

Metoda centrifuge[уреди]

U ovom procesu se koriste sveži kokosovi orasi, od kojih se potom pravi kokosov krem. Kokosov orah se zatim stavlja u centrifugu, gde se, posle određenog vremena, izdvaja ulje.

Sastav[уреди]

Procenat masnih kiselina u kokosovom ulju:

Takođe sadrži i vitamine, pogotovo vitamin E i suspenzije određenih proteina.

Zdravlje[уреди]

Mnoge zdravstvene organizacije su protiv konzumiranja kokosovog ulja zbog visoke koncentracije zasićenih masnih kiselina. Kokosovo ulje sadrži veliki udeo laurinske kiseline (48%) - zasićena masna kiselina koja povećava nivo holesterola u krvi, dobrog (HDL) i lošeg (LDL)[1]. Zbog povišenog nivoa oba holesterola nije isključena mogućnost da prekomernim konzumiranjem kokosovog ulja dodje do rizika srčanih bolesti. Takođe, zbog visoke energetske vrednosti, redovno konzumiranje može da dovede do gojaznosti.

U minimalnim količiunama, kokosovo ulje može biti dobro za rad srca, održava nivo holesterola i krvni pritisak. Smanjuje povrede kod arterija što znači da takođe sprečava arterosklerozu.

Masne kiseline srednjeg lanca se transportuju kroz ljudski organizam drugačije; apsorbuju se u crevima gde se dalje šalju u jetru u kojoj dolazi do njihovog sagorevanja kako bi nastala energija potrebna za rad organizma. Ne prolaze, niti se talože u krvotoku. Kokosovo ulje takođe služi i za negu lica i kose. Pošto ima svojstvo antioksidansa, kokosovo ulje sprečava prodiranje bacila u kožu, otklanja mrtve kožne ćelije i usporava starenje kože. Poboljšava rad sistema za varenje i izaziva olakšanje kod zapaljenja sluzokože koje izaziva bakterija Candida albicans. Sprečava taloženje masti u jetri, pomaže u rastvaranju kamena u bubregu. Pogodan je za dijabetičare jer kontroliše nivo šećera u krvi.

Primena[уреди]

Hrana[уреди]

Kokosovo ulje u ćvrstom stanju

Kokosovo ulje se koristi u kulinarstvu, pogotovo kod prženja hrane, tipičan je ukus u južnoazijskim državama. Međutim, zbog svoje visoke koncentracije zasićenih masnih kiselina devičansko kokosovo ulje je postala popularnija alternativa. Hidrogenizovana ili delom hidrogenizovana kokosova ulja se koriste u proizvodnji napitaka koji ne sadrže mleko i brze hrane.

Industrija[уреди]

Kokosovo ulje se koristi kao tečno biogorivo zbog svoje čistoće, relativno jeftine cene, lake ekstrakcije i netoksičnosti. Testiran je kao gorivo za dizel-motore i koristi se za rad generatora sa tim motorima.[2] U Pacifičkim državama, kokosovo ulje se koristi kao alternativno ulje za pokretanje automobila, autobuseva, kamiona, itd. Kiseline koje se mogu izdvojiti iz kokosovog ulja se koriste kao herbicidi.

Proizvodi[уреди]

Kokosovo ulje čini dobar deo sastava margarina, sapuna i kozmetičkih proizvoda.

Kozmetika[уреди]

Koristi se kao krema za ruke, ulja za masažu, čak i kao lubrikant. U Šri Lanki i Indiji je najpopularniji kao gel za kosu.

Reference[уреди]

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

  • Медији везани за чланак Kokosovo ulje на Викимедијиној остави