Лисиноприл
 Chemical structure of lisinopril | |
| IUPAC име | |
|---|---|
N2-[(1S)-1-карбокси-3-фенилпропил]-L-лизил-L-пролин | |
| Клинички подаци | |
| Продајно име | Принивил, Тенсоприл, Зестрил, Хиприл |
| Drugs.com | Монографија |
| MedlinePlus | a692051 |
| Категорија трудноће |
|
| Начин примене | Орално |
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | око 25% |
| Везивање протеина | 0 |
| Метаболизам | Ноне |
| Полувреме елиминације | 12 сата |
| Излучивање | Елиминише се непромење у урину |
| Идентификатори | |
| CAS број | 83915-83-7 |
| ATC код | C09AA03 (WHO) |
| PubChem | CID 5362119 |
| DrugBank | APRD00560  |
| ChemSpider | 4514933 |
| UNII | 7Q3P4BS2FD |
| KEGG | D00362 |
| ChEBI | CHEBI:43755 |
| ChEMBL | CHEMBL1237 |
| Синоними | (2S'')-1-[(2S)-6-амино-2- {[(1S)-1-карбокси-3-фенилпропил]амино}хексаноил]пиролидин-2-карбоксилна киселина |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C21H31N3O5 |
| Моларна маса | 405,488 g/mol |
| |
| |
Лисиноприл је лек класе инхибитора ангиотензин конвертујућег ензима (АЦЕ). Он се првенствено користи у третману хипертензије, затајења срца, и срчаног удара, као и за спречавање реналних и ретиналних компликација узрокованих дијабетесом. Његове индикације, контраиндикације и нуспојаве су типичне за све АЦЕ инхибиторе.
Историјски, лисиноприл је био трећи АЦЕ инхибитор (након каптоприла и еналаприла) и уведен је у употребу токм раних 1990-тих.[2]
Особине[уреди | уреди извор]
| Особина | Вредност |
|---|---|
| Број акцептора водоника | 7 |
| Број донора водоника | 4 |
| Број ротационих веза | 12 |
| Партициони коефицијент[3] (ALogP) | -3,7 |
| Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) | -4,2 |
| Поларна површина[5] (PSA, Å2) | 132,9 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Лисиноприл”. Тхе Америцан Социетy оф Хеалтх-Сyстем Пхармацистс. Приступљено 3. 4. 2011.
- ^ Патцхетт А, Харрис Е, Тристрам Е, Wyвратт M, Wу M, Тауб D, Петерсон Е, Икелер Т, тен Броеке Ј, Паyне L, Ондеyка D, Тхорсетт Е, Греенлее W, Лохр Н, Хоффсоммер Р, Јосхуа Х, Руyле W, Ротхроцк Ј, Астер С, Маyцоцк А, Робинсон Ф, Хирсцхманн Р, Сwеет C, Улм Е, Гросс D, Вассил Т, Стоне C (1980). „А неw цласс оф ангиотенсин-цонвертинг ензyме инхибиторс”. Натуре. 288 (5788): 280—3. ПМИД 6253826. дои:10.1038/288280а0.
- ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Фогари Р, Зоппи А, Цорради L, Лаззари П, Мугеллини А, Лусарди П (1998). „Цомпаративе еффецтс оф лисиноприл анд лосартан он инсулин сенситивитy ин тхе треатмент оф нон диабетиц хyпертенсиве патиентс”. Бр Ј Цлин Пхармацол. 46 (5): 467—71. ПМЦ 1873694
. ПМИД 9833600. дои:10.1046/ј.1365-2125.1998.00811.x. - Буссиен ЈП, Wаебер Б, Нуссбергер Ј, Гомез ХЈ, Бруннер ХР (1985). „Онце-даилy лисиноприл ин хyпертенсиве патиентс: Еффецт он блоод прессуре анд тхе ренин-ангиотенсин сyстем”. Цурр Тхерап Рес. 37: 342—51.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Prescribing information for Zestril
- U.S. National Library of Medicine: Drug Information Portal – Lisinopril
- Lisinopril.com – Lisinopril information
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
