Лисиноприл

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лисиноприл
Lisinopril Structural Formulae V.2.svg
Chemical structure of lisinopril
IUPAC име
N2-[(1S)-1-карбокси-3-фенилпропил]-L-лизил-L-пролин
Клинички подаци
Продајно имеПринивил, Тенсоприл, Зестрил, Хиприл
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa692051
Категорија трудноће
  • C (прво тромесечје ) / D (друго и треће тромесечје )[1]
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
  • ℞ (Пресцриптион онлy)
Фармакокинетички подаци
Биорасположивостоко 25%
Везивање протеина0
МетаболизамНоне
Полувреме елиминације12 сата
ИзлучивањеЕлиминише се непромење у урину
Идентификатори
CAS број83915-83-7
ATC кодC09AA03 (WHO)
PubChemCID 5362119
DrugBankAPRD00560 ДаY
ChemSpider4514933 ДаY
UNII7Q3P4BS2FD ДаY
KEGGD00362 ДаY
ChEBICHEBI:43755 ДаY
ChEMBLCHEMBL1237 ДаY
Синоними(2S'')-1-[(2S)-6-амино-2- {[(1S)-1-карбокси-3-фенилпропил]амино}хексаноил]пиролидин-2-карбоксилна киселина
Хемијски подаци
ФормулаC21H31N3O5
Моларна маса405,488 g/mol

Лисиноприл је лек класе инхибитора ангиотензин конвертујућег ензима (АЦЕ). Он се првенствено користи у третману хипертензије, затајења срца, и срчаног удара, као и за спречавање реналних и ретиналних компликација узрокованих дијабетесом. Његове индикације, контраиндикације и нуспојаве су типичне за све АЦЕ инхибиторе.

Историјски, лисиноприл је био трећи АЦЕ инхибитор (након каптоприла и еналаприла) и уведен је у употребу токм раних 1990-тих.[2]

Особине[уреди]

Особина Вредност
Број акцептора водоника 7
Број донора водоника 4
Број ротационих веза 12
Партициони коефицијент[3] (ALogP) -3,7
Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) -4,2
Поларна површина[5] (PSA, Å2) 132,9

Референце[уреди]

  1. ^ „Лисиноприл”. Тхе Америцан Социетy оф Хеалтх-Сyстем Пхармацистс. Приступљено 3. 4. 2011. 
  2. ^ Патцхетт А, Харрис Е, Тристрам Е, Wyвратт M, Wу M, Тауб D, Петерсон Е, Икелер Т, тен Броеке Ј, Паyне L, Ондеyка D, Тхорсетт Е, Греенлее W, Лохр Н, Хоффсоммер Р, Јосхуа Х, Руyле W, Ротхроцк Ј, Астер С, Маyцоцк А, Робинсон Ф, Хирсцхманн Р, Сwеет C, Улм Е, Гросс D, Вассил Т, Стоне C (1980). „А неw цласс оф ангиотенсин-цонвертинг ензyме инхибиторс”. Натуре. 288 (5788): 280—3. ПМИД 6253826. дои:10.1038/288280а0. 
  3. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).