Лондонска берза

С Википедије, слободне енциклопедије
Лондонска берза на тргу Патерностер Сqуаре.
Унутрањи простор Лондонске берзе

Лондонска берза (LSE скраћено од енглеског назива London Stock Exchange) најзначајнија је лондонска и европска, а уједно и једна од најпознатијих и најзначајних светских берзи вредносних папира. Смештена је на тргу Патерностер Сквер, недалеко Катедрале св. Павла у Лондону. У априлу 2011. године укупна вредност деоница компанија које су котирале на овој берзи била је 3,75 билиона америчких долара, што Лондонску берзу вредносних папира чини највећом берзом у Европи по опсегу трговања те четвртом берзом у свету. Берзом управља Лондонска берзанска група (енгл. London Stock Exchange Group - LSEG).

Лондонска берза је основана 1571, што је чини једном од најстаријих берзи на свету.[1] Лондонска берзанска група је формирана у октобру 2007, кад се Лондонска берза спојила са Миланском берзом, Borsa Italiana.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Енглески трговац и финанцијер Томас Грешам био је оснивач и покретач краљевске берзе у Лондону, по моделу на тада већ постојећу берзу у Антверпену. Године 1571. берзу је отворила краљица Елизабета I.[3][4] Касније, током 17. века трговцима вредносним папирима био је забрањен улаз на берзу због њиховог непристојног понашања. Због тога су се морали сналазити на разне начине, па су трговали на другим локацијама у близини, као на пример у познатој гостионици Johnatan's coffe house. Године 1698. у тој гостионици брокер по имену Џон Кастинг почео је да излистава цене неколико вредносних папира, њихове курсеве те цене неких важнијих производа, попут соли, угља и бибера. Попис цена није освежаван на дневној бази, него се мењао сваких неколико дана.[5] Споменуте активности и попис касније су прешли у гостионицу Garraway’s coffee house. Јавне аукције тога времена трајале су толико времена за колико би изгорела импровизована свећа од сланине, а биле су познате и као „аукције за инч свеће“. Број деоница с којима се трговало с временом је растао те се све више тадашњих компанија укључило у котацију.

Након што је у великом лондонском пожару изгорела зграда постојеће Краљевске (Грешамове) берзе, године 1699. изграђен је нови објект и берза је поновно отворена. Ово је представљало корак напред од гостионица и напредак према модерном начину трговања.[6] Нова Краљевска берза није имала само властите брокере, него су суделовали и трговци изван те организације. Почело се водити рачуна о уређењу начина трговања, који је до тада био прилично велик проблем, јер многи који су трговали нису имали одговарајућу дозволу. Тако је 1697. године Британски парламент донео закон о финанцијском и физичком кажњавању оних који су трговали без дозволе. Такође, број брокера ограничен је на највише 100, што је касније повећавано с растом опсега трговине. Ова ограничења с временом су довела до проблема па су трговци из разних разлога почели да напуштају берзу и да тргују на улицама Лондона. Улица у којој се одвијало највише трговања у народу је прозвана Change or exchange alley (улица замене и размене), а налазила се у близини седишта Енглеске банке. Парламент је настојао да санкционише овакву врсту трговања. Многе компаније тога доба чије су се деонице продавале нашле су се у проблемима, будући са су међу трговцима циркулисале и деонице „вештачких“ компанија, те су драстичне осцилације њихових деоница наштетиле „правим“ компанијама.

Након окончања Седмогодишњег рата (1756 – 1763) поновно се активирало трговање у гостионици Jonathan's coffee house. Године 1773. Џонатан је заједно са још 150 других брокера основао удружење те отворио нову и нешто формалнију „берзу вредносних папира“ у улици Свитинг али. Уведена је и наплата улазница за оне који су желели да тргују.

19. век[уреди | уреди извор]

Године 1801. у Лондону је отворена прва службена берза, која је имала свој правилник, а названа је Потписничка соба (енгл. Subscription room). Међутим, већ првог дана трговања дошло је до проблема, када је милиција морала силом да избаци трговце без дозволе. Због оваквих и још разних других разлога ова берза је била непогодна, па је донесена одлука да се изгради нова зграда Лондонске берзе. Дана 18. маја 1801. Вилијам Хамонд је положио камен темељац и радови су почели. Објекат је довршен релативно брзо, а 30. децембра исте године одржано је свечано отворење.

Године 1812. донесен је први правилник берзе, који је, иако је био кратак и сажет, унео значајан ред у трговање. Са својом новом, државном управом те растом опсега трговине Лондонска берза вредносних папира постала је саставни део финансијског живота града. Такође, упркос великом јавном противљењу, Британска влада је путем берзе прикупљала велики део новца за рат против Наполеона Бонапарте.

Након завршетка рата и значајног раста првредне активности генерално у целом свету, давање зајмова државама попут Бразила, Чилеа или Перуа било је перспективно улагање. Везано за то, Међународни одсек берзе омогућавао је учесницима да узму учешћа у свим трансакцијама везанима за иноземна улагања. Временом је трговање страним вредносним папирима постало уобичајено. Међународне финанцијске активности у то време знатно придоносе британској привреди. Своје берзе вредносних папира добивају и градови Ливерпул и Манчестер.

Из разлога сталног повећања броја трговаца и чланова берзе, власти су 1853. године одлучиле о градњи потпуно нове зграде, будући да постојећа више није била адекватна, а и није било простора за проширење. За главног архитекту одабран је Томас Аласон. Нови објект био је право освежење, а имао је двоструко већи простор за трговање. Средином 19. века изумљени су и у употребу се уводе телефон и телеграф, што знатно доприноси развоју берзовног пословања.

20. век[уреди | уреди извор]

Унутрашњост берзе, 2004. година.
Торањ Лондонске берзе снимљен са врха Националног Вестминстерског торња 1983. године.

Лондонска берза, и сам Лондон су били финанцијско средиште света почетком 20 века. Почетак Првог светског рата значајно је уздрмао британску економију. Одмах након почетка сукоба догодио се оштар пад цена вредносних папира. У јулу 1914. берза је затворена те се такво стање задржава до почетка 1915. године. Улично трговање привремено опет постаје актуално. Дана 4. јануара 1915. године берза је поновно отворена, али овај пут рад оптерећују велика ограничења, попут оног да трансакције морају бити искључиво готовинске. Током Првог светског рата берзу је напустило око 1.000 трговаца.

Почетком Другог светског рата влада општа бојазан да ће Лондон бити мета ваздушних напада, па је берза повремено затворена, а трговање које се одвијало углавном телефонским путем. Такође, током рата зграда је оштећена у једном од пожара у ноћи 29. децембра 1940, те 1945. када ју је погодила једна V-2 ракета.

Након рата долази вријеме стабилизације и привредног процвата. Власти су поновно приморане да изграде већи простор за трговање. Године 1967. започиње изградња пословног торња високог 100 м који се простире на 26 спратова. Дана 8. новембра 1972. године објект је довршен те представља један од нових симбола града, а отвара га краљица Елизабета II Године 1973. догађају се две значајне промене. Прва од њих допушта женама и странцима трговање на берзи, док друга повезује британске и ирске регионалне берзе. Берза по први пут почиње да делује под службеним именом The London Stock Exchange.[7] У фебруару 1984. године уведен је берзовни индекс ФТСЕ 100. Такође, осамдесетих година 20. века долази и до Big Banga на Лондонској берзи – укидају се многа ограничења, што значајно подстиче развој трговања, а уведен је и систем објаве течаја вредносних папира на електроничким заслонима. Године 1997. уводи се електронско трговање.

ИРА бомбардовање[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Бомбардовање Лондоске берзе

Дана 20. јула 1990. подметнута је бомба организације ИРА, која је експлодирала у мушком тоалету иза посетилачке галерије. Тај простор је био евакуисан на време, те није било повређених.[8] Око 30 минута пред експлозије у 8:49 а.м., један човек који је изјавио да је члан ИРА је обавестио Ројтерс да је подметнута бомба на берзи и да ће ускоро експлодирати. Полицијски званичници су изјавили да би без упозорења, људски данак био веома висок.[9] Експлозија је пробила рупу у 23-спратној згради у улици Треднидл и задула је стаклом и бетоном улицу.[10] Дугорочни тренд према све већој заступљености електронског трговања умањио је атракцију берзе за посетиоце, тако да иако је је галерија била поново отворена, она је перманентно затворена 1992. године.

Нови миленијум[уреди | уреди извор]

Нови миленијум обележава увођење низа нових финанцијских производа и новина у трговању. Осим тога, с увођењем електронског трговања Берзни торањ постаје сувишан, а Берза се сели 2004. године на трг Патерностер сквер. Године 2007. Лондонска берза се спаја са организацијом Bursa Italiana, чиме је створено удружење London Stock Exchange Group. Касније је било још неколико покушаја да се новонастало удружење јаче повеже са америчким и канадским тржиштима капитала, али ти пословних подухвати нису реализовани.

Окупација Лондона[уреди | уреди извор]

Лондонска берза на Патерностер Скверу је била иницијална мета протестаната покрета Лондонске окупације дана 15. октобра 2011. Покушаје да се окупира сквер је спречила полиција.[11] Полиција је затворила улаз на трг попут приватног власништва, пошто је налог Високог Суда претходно био издат против јавног приступа тргу.[12]

Протестанти су се преместили на оближњи простор испред катедрале Светог Петра.[13] Ови протести су били део глогалних покрета „окупација”.

Трговање[уреди | уреди извор]

Лондонска берза пружа велике могућности улагања и трговања, и на њој се котирају деонице више од 2.900 компанија из више од 60 земаља широм света. Трговање се одвија електронским путем. Берза је отворена од понедељка до петка, а радно време је ујутро од 08:00 х до 16:30 х послеподне. Нерадни су дани субота, недеља и они празници за које берза то унапред најави.

Индекси[уреди | уреди извор]

Како се на берзи тргује широким спектром вредносних папира, постоји низ индекса који их прате, као на пример: FTSE 100 Index, FTSE 250 Index, FTSE 350 Index, FTSE SmallCap Index или FTSE All-Share Index. Најзначајнији је FTSE 100 Index.

Zanimljivosti[уреди | уреди извор]

Godina Događaj
1990. Dana 20. juna eksplodirala je naprava koju je u blizinu galerije za posetioce postavila irska radikalna organizacija IRA. Nije bilo povređenih.
2011. Dana 15. oktobra, berzu okupiraju demonstranti koji čine deo pokreta demonstracija, koje su se odvijale u preko 700 velikih svetskih gradova. Motiv demostracija je neslaganje sa politikom surovih oblika kapitalizma. Policija štiti i blokira prostor ispred ulaza pod tvrdnjom kako je to privatni prostor.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „History of The Stock Market”. BeBusinessed. Приступљено 24. 8. 2018. 
  2. ^ „History of London Stock Exchange Group”. Архивирано из оригинала 29. 07. 2016. г. Приступљено 24. 02. 2019. 
  3. ^ www.walklondon.com/, Walk London -. „Royal Exchange, London”. www.walklondon.com. Приступљено 2. 2. 2017. 
  4. ^ „Heritage | The Royal Exchange”. www.theroyalexchange.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 14. 6. 2017. 
  5. ^ „St Paul's Institute: A Valuable Exchange at the Royal Exchange”. www.stpaulsinstitute.org.uk. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 14. 6. 2017. 
  6. ^ „Gresham Grasshopper, Royal Exchange, London - Insect Sculptures on Waymarking.com”. www.waymarking.com (на језику: енглески). Приступљено 14. 6. 2017. 
  7. ^ „Calls for Scotland to have its own stock exchange”. 4. 8. 2010. Архивирано из оригинала 28. 09. 2014. г. Приступљено 9. 8. 2013. 
  8. ^ „On This Day: 20 July 1990: IRA bombs Stock Exchange”. BBC News. 20. 7. 1990. 
  9. ^ Bomb Blast Rips London's Stock Exchange; No Injuries Reported : Terrorism: Apparent IRA warning allows time to evacuate the building and surrounding area. – Los Angeles Times. Articles.latimes.com (21 July 1990). Приступљено 12 August 2013.
  10. ^ "London Stock Exchange Is Rocked by a Bombing", New York Times (21 July 1990). Приступљено 12 August 2013.
  11. ^ Davies, Caroline (16. 10. 2011). „Occupy London protest continues into second day”. The Guardian. London. 
  12. ^ „Stock exchange occupation blocked”. WalesOnline. Wales. 15. 10. 2011. 
  13. ^ „Occupy London: Protest continues for second day”. BBC News Online. London. 16. 10. 2011. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Londonska berza na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Londonska_berza&oldid=27675250”