Роњење на дах

С Википедије, слободне енциклопедије
Динамика без пераја (ДНФ)
Статичка апнеа (СТА)

Роњење на дах је боравак под водом у циљу обављања спортских или других активности, са привременим прекидом спољашњег дисања или апнејом, којој претходи дубок удисај ваздуха. То је најстарија и најраширенија врста роњења од постанка човека до данас. Водене дубине одувек су биле предмет човековог интересовања, прво као извор хране и зараде а касније и као простор за ратовање, истраживања и бављење спортом. Познато је да су људи савладали вештину роњења још у давна времена. Ловци на бисере и корале су ронили на дах и до 40 метара дубине. Од тад па до данас развио се цео низ подводних дисциплина као што су:

Апнеа у спорту подразумева задржавање даха (недисање) и роњење у инспираторној апнеји, чија дужина и дубина зависе од низа фактора: доба, пола, виталног капацитета, тренинга, замора, мотивисаности, страха, амбијенталног притиска и температуре околине. На површини, апнеа просечног човека износи од 30" до 90". Апнеја се може продужити претходном хипервентилацијом или удисањем чистог кисеоника, па тада може трајати 7 минута и више. Добри спортисти обично роне на дах до дубине од 25 метара.

Све више је заступљено веровање да то није спорт, већ начин (стил) живота, за који је потребно много воље и преданости, као и бистар ум! Свако може да рони на дах, ако је здрав, а пожељно је да за то има и лекарско одобрење, ради своје личне сигурности. Такође, пожељно је да има и основни ниво знања (бар један курс), како би могао правилно да примењује своје умеће. Године 1994. основана је прва светска асоцијација за развој роњења на дах у сигурности - АИДА Интернатионал, са седиштем у Лозани, која се поред осталог бави и едукацијом слободних рониоца на дах (фреедивер-а). У нашој земљи 2004. године основана је АИДА Србија, удружење ронилаца на дах, као један њен огранак. У оквиру удружења постоје едуковани и овлашћени инструктори који држе курсеве за слободне рониоце, а све информације могу се добити на њиховом званичном сајту. Постоје екипна и индивидуална такмичења на регионалном и међународном нивоу. Посебним правилником утврђена су сва правила понашања и бодовања, као и дисциплине у којима се признају постигнути резултати.

Дисциплине се деле на тзв. “индоор” (базенске) и “оутдоор” (у мору), а укупно их је 8. Базенске, или “индоор” дисциплине подразумевају постизање и мерење пређене дужине, као и време трајања апнее, док “оутдоор” дисциплине подразумевају мерење постигнуте дубине. АИДА Инт. признаје само резултате постигнуте искључиво у ових 8 дисциплина. Све остале, сличне или другачије, дисциплине могу се сматрати само “демонстрационим” ( у језерима, рекама, под ледом итд. ), без могућности постављања светских рекорда. Посебно се рангирају жене и мушкарци, а постоји и екипно рангирање.

Статичка апнеја[уреди | уреди извор]

(Статиц Апнеа - СТА) или познатија само као “Статика” изводи се тако што ронилац задржава дах најдуже колико може, поред тела зарања и свој респираторни систем у воду, а време њеног трајања мери се од момента урањања респираторног система у воду до његовог израњања из воде. Резултати ове дисциплине признају се без обзира у каквој води су постигнути ( базену, реци, језеру, мору… ).

Динамика са перајама[уреди | уреди извор]

(Дyнамиц wитх финс - ДYФ) је дисциплина у којој је дозвољена, тј. обавезна употреба пераја или монопераја, као јединог и основног помагала током зарона. Ради се тако што ронилац ронећи, покушава да пређе највеће могуће растојање, у хоризонталном положају испод површине. Прероњена дужина се мери од тачке где је зароњен респираторни систем у воду до тачке где изрони из воде. Резултати ове дисциплине се признају ако су постигнути у базенима минималне дужине од 25м.

Динамика без пераја[уреди | уреди извор]

(Дyнамиц wитхоут финс - ДНФ), као што и само име каже, условљена је искључиво људским погоном, без употребе било каквих помагала. Дакле, принцип је исти као и код ДYФ, али ронилац врши потисак кроз воду својим сопственим телом (рукама и ногама). Многима је то најприроднија дисциплина којом се прелази удаљеност, па им је и најдража. Захтева само добру технику прсног пливања, као и општу физичку спремност. Резултати се признају као и код ДYФ.

"I ам ОК"

Све три дисциплине изводе се искључиво у базенима, па је признавање постигнутих резултата тиме и условљено. Постоје и тзв. “пенали” који носе одређен број бодова, а који се одузимају такмичару од укупног броја бодова за ту дисциплину, ако ронилац почини неку мању грешку (нпр. преурањени или закаснели старт, повлачење по дну базена, “сурфинг” пераја по површини итд.). Такође, АИДА не толерише никакве облике “самбе” (благе дрхтавице) или БО (Блацк-оут, тј. падање у несвест), те такмичар бива у том случају дисквалификован. Валидан резултат је само онај када такмичар изведе свој наступ технички исправно и на крају наступа правилно одради тзв. “сурфаце протоцол” (скине маску или наочаре с лица, руком да знак и истовремено јасно изговори судијама да је “ОК” ). Ово важи за све дисциплине. Остале дисциплине спадају у “оутдоор” дисциплине и изводе се искључиво у мору.

Константни баласт[уреди | уреди извор]

(Цонстант wеигхт – ЦWТ) подразумева да рониоци зарањају и израњају употребљавајући искључиво своја пераја или монопераје и руке без повлачења уз коноп или мењања баласта ( количине тегова ). Држање за коноп је дозвољено само на дубини где престаје зарон и почиње изрон, тј. на максимално постигнутој дубини. Цонстант wеигхт је општа спортска дисциплина роњења на дах где долазе до изражаја правилан избор и карактеристике пераја или монопераја и њихова правилна употреба.

Константни баласт без пераја[уреди | уреди извор]

(Цонстант wеигхт wитхоут финс – ЦНФ) је дисциплина која подразумева да рониоци зарањају и израњају без употребе пераја и без повлачења уз коноп, користећи само своју сопствену снагу. Ово је најтежа спортска дубинска дисциплина, јер нема никаквог додатног погона или баласта приликом зарањања. Ова категорија захтева перфектну координацију између потисних покрета руку и ногу и изједначавања притиска, технике роњења и пловности. Једино је дозвољена сигурносна врпца, која се једним крајем качи за коноп а другим за рониоца, и која слободно клизи по конопу, те му омогућава несметано зарањање и израњање. Служи да ронилац остане оријентисан уз коноп.

Слободан зарон[уреди | уреди извор]

(Фрее иммерсион – ФИМ) одликује се тиме што рониоци у овој дисциплини без употребе пераја уз помоћ руку зарањају и израњају повлачећи се уз коноп. Слободан зарон је спортска дубинска дисциплина са најмање узбуђења, јер брзина и дубина зарона зависе само од хармоничног повлачења по конопу. Правилима није дефинисано да ли глава или ноге иду први приликом зарона, а то зависи од могућности изједначавања притиска сваког појединца. Неки такмичари у овој дисциплини комбинују обе врсте зарона.


Променљиви баласт[уреди | уреди извор]

(Вариабле wеигхт – ВWТ) је дисциплина у којој такмичари зарањају уз помоћ баластног тега, а израњају употребљавајући руке и ноге, са или без повлачења конопа. Вариабле wеигхт је једна од две дубинске дисциплине у којој се употребљавају "санке" за зарањање у дубину. Старији тип санки је био типа "хеад фирст", као што је приказано у филму Луца Бесона «Тхе Биг Блуе» али сада се употребљава нови тип санки за зарањање типа "феет фирст" ради лакшег изједначавања притиска код такмичара и већих постигнутих дубина.


Без границе[уреди | уреди извор]

(Но лимит – НЛТ) је дисциплина са најмање (или без) ограничења. Важи за најопаснију дисциплину, јер се ради о екстремним дубинама. Ронилац зарања помоћу баластног тега, а израња помоћу метода који сам одабере (најчешће помоћу балона или специјалних ваздушних прслука). Механичким погоном спушта се низ металну сајлу до одређене дубине. На њему се налази боца са ваздухом под притиском, на коју је намонтиран балон. Повлачењем сигурносне ручице, вентил на боци се отпушта, балон се пуни ваздухом и ронилац, практично, бива “катапултиран” на површину. Но Лимит је апсолутна дубинска дисциплина. Овде се данас постижу дубине преко 200м. Дакле, ако са опремом која треба рониоца да врати на површину нешто крене лоше, површина је сувише далеко и – смрт је загарантована.

Опрема

За сваки вид роњења, као и за сваки други спорт, потребна је одговарајућа опрема. За роњење на дах неопходни делови опреме су: маска и пераја. Додатни делови опреме су: одела, оловни појасеви итд... Годишња граница не постоји. Свако ко има здраво срце (и здрав разум!) може да рони на дах..

Јога

Постоје одређени аспекти тренирања за побољшање личних перформанси у апнеји. Осим технике дисања, за правилан зарон и дужу апнеу пожељно је примењивати неке елементе Јоге, вежбе истезања, тзв. аеробне и анаеробне вежбе, као и медитацију, ради бољег опуштања тела и ума.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]