Транс–новогвинејски језици

С Википедије, слободне енциклопедије

Транс–новогвинејски језици
Географска распрострањеностНова Гвинеја, Нуса Тенггара (Алор, Пантар, Тимор), Молучка острва
Језичка класификацијаЈедан од светских примарних језичких фамилија
ПрајезикПрото транс–новогвинејски
Подподела
ИСО 639-5нгф
Глотологнема[1]
нуцл1709  (Нуклеарни транс–новогвинејски,
парцијално преклапање)[2]
{{{мапалт}}}
Досег различитих предлога за транс-новугвинејски.
  Фамилије прихваћене по Ушеру[3]
  Друге фамиље које је предложио Рос (2005)
  Други Папуански језици
  Аустронежански језици
  Ненасељено

Транс–новогвинејски језици (ТНГ) је велика породица папуанских језика који се говоре на Новој Гвинеји и суседним острвима. Могуће је да је то трећа језичка породица у свету по броју језика. Сматра се да је језгро породице успостављено, али су његове границе и укупно чланство неизвесни. Овим језицима говори око 3 милиона људи.[4] Постоје три главна предлога за његову унутрашњу класификацију.

Историја предлога[уреди | уреди извор]

Иако су папуански језици углавном слабо документовани, неколико огранака транс-новогвинејског је већ неко време признато. Елеманске језике је први предложио С. Реј 1907. године, делове Маринда признали су Реј и ЈХП Мареј 1918. године, а језике Реј обале 1919. године, поново Реј.

Претеча транс-новогвинејске породице био је предлог Стивена Вурма из 1960. о породици језика са горја Источне Нове Гвинеје. Иако их је Малколм Рос раздвојио 2005. године, дошло је до уједињавања различитих грана онога што су по први пут постали транс-новогвинејски језици, повезујући Инган, Чимбу-Ваги, Гороку и Кејнанту. (Дуна и Калам су додати 1971) Затим су 1970. Клеменс Вурхав и Кенет Макелханон приметили 91 лексичку сличност између језичких породица Централне и Јужне Нове Гвинеје и Финистер-Хуон породица, које су успоставили неколико година раније. Иако нису разрадили редовне звучне кореспонденције, те нису могли да разликују сроднике због генеалошког односа, сроднике услед позајмљивања и случајне сличности, њихово истраживање је схваћено озбиљно. Изабрали су назив транс-новогвинејски језици, јер је ова нова породица била прва која је обухватила Нову Гвинеју, од полуострва Бомберај у западном Западном Иријану до полуострва Хјуон у источној Папуа Новој Гвинеји. Они су такође приметили могуће сродне породице у другим породицама које ће Вурм касније додати транс-новогвинејске језике: Вурмово горје Источне Нове Гвинеје, Бинандере у 'Птичјем репу' Папуа Нове Гвинеје и две породице које ће Џон Зграген касније (1971, 1975) ујединити у својој стојезичноју породици Маданг–Аделберт ланца.

Године 1975, Вурм је прихватио сугестије Вурхава и Макелханона о даљим везама, као и Зграгенов рад, и постулирао додатне везе са, између осталог, језицима острва Тимор западно од Нове Гвинеје, Анган, Гојлалан, Којаријан, Дејган, Елеман, Висел језера, некадашње породица Дани-Кверба и бивше породице јужно-централнопапуанских језика (коју је он основао 1970. године), проширујући транс-новогвинејски у огроман језички ред која је покривао већи део острва Нове Гвинеје, као и Тимор и суседна острва, и обухвата преко 500 језика које говори око 2 300 000 људи. Међутим, део доказа за ово је био типолошки, а Вурм је изјавио да није очекивао да ће добро поднети преиспитивања. Иако је засновао ред на карактеристичним личним заменицама, неколико грана није имало заменице које би биле заједничке са остатком породице, или су чак имале заменице везане за породице које нису транс-новогвинејски језици, али су биле укључене, јер су биле граматички сличне овим језицима. Друге породице које су имале типичне транс-новогвинејске заменице су искључене, јер нису личиле на друге транс-новогвинејске породице по својој граматичкој структури.

Најјачи лексички доказ за било коју језичку породицу су заједничке морфолошке парадигме, посебно веома неправилне или суплетивне парадигме са везаном морфологијом, јер су оне изузетно отпорне на позајмице. На пример, ако су једине забележене немачке речи биле gut „добро“ и besser „боље“, само то би било довољно да покаже да је немачки највероватније повезан са енглеским. Међутим, због велике морфолошке сложености многих ппуанских језика и лошег стања документације готово свих, у Новој Гвинеји овај приступ је у суштини ограничен на поређење заменица. Рос је реконструисао скупове заменица за Фолијеве основне породице и упоредио ове реконструкције, уместо да користи директно масовно поређење свих папуанских језика; покушао да затим реконструише заменице предака прото-транс-новогвинејског језика, као што су *ni „ми“, *ŋgi „ви“, *i „они“; а затим је упоредио слабо подупрте гране директно са овом реконструкцијом. Породице су бивале укључене ако су постојала два очигледна сродна лица. Ако се било који језик у породици поклапао, породица се сматрала подударном, што је увелико повећавало вероватноћу случајних сличности, а пошто су облици множине повезани са облицима једнине, подударање 1сг и 1пл, иако задовољава Росов захтев од два подударања, не представља заправо два независна подударања, што опет повећава вероватноћу лажних поклапања. Поред тога, Рос је рачунао облике попут *а као подударање са 2сг *га, тако да су /ɡV, kV, ŋɡV, V/ сви рачунати као подударања са *га. I иако се /n/ i /ɡ/ појављују у папуанским заменицама на двоструко већем нивоу од њиховог очекиваног појављивања у заменицама другде у свету, они нису у корелацији један са другим као што би био случај да одражавају језичку породицу. То јест, тврди се да Росове заменице не подржавају валидност транс-новогвинејског и не откривају које породице би могле припадати овим језицима.[5]

Језици[уреди | уреди извор]

Транс–новогвинејски језици су снажно повезани са висоравнима Нове Гвинеје (црвено), и могуће је да су се проширили са распрострањењем планинске пољопривреде почевши од око 10.000 пне, вероватно на истоку, а тек недавно јужно од висоравни.

Већину транс–новогвинејских језика говори само неколико хиљада људи, при чему са само седам (Мелпа,[6][7] Каман,[8][9][10] Инга,[11][12][13][14] Хали,[15][16] Западни Дејни,[17] Макаси,[18] и Икари[19]) говори више од 100.000.[20] Језик са највише говорника изван копнене Нове Гвинеје је Макаси из Источног Тимора, са 100.000 говорника широм источног дела земље. Инга је најзаступљенији транс-новогвинејски језик који се говори у Новој Гвинеји, са више од 200.000 говорника. Голин, Сајнасина, Дејни средишње велике долине, Камано и Бунак имају између 50.000-100.000 говорника. (Галела из Халмахере, који се обично не класификује као транс-новогвинејски, такође има између 50.000-100.000 говорника.) Сви други транс-новогвинејски језик имају мање од 50.000 говорника.[20]

Највећа језичка разноликост у Росовом транс-новогвинејском предлогу, а самим тим и можда локација прото-транс-новогвинејске домовине, налази се у унутрашњим висоравнима Папуе Нове Гвинеје, у централно-источним Кордиљерима Нове Гвинеје где је Вурм прво поставио своју источну новогвинејску висоравнску породицу. Индонежанска Папуа и Папуанско полуострво Папуа Нова Гвинеја („птичји реп“) имају мањи број и шире проширене гране транс-новогвинејских језика, те су их вероватно населили говорници ових језика након што се протојезик распао.

Рос спекулише да се породица транс-новогвинејских језика можда проширила са великом густином насељености која је резултат припитомљавања тароа, брзо се насељавајући у планинским долинама дуж дужине кордиљера, али се много спорије ширећи у маларичне низије, и не у области као што је долина реке Сепик где су људи већ имали пољопривреду јама, што је на тај начин подржавало високу густину насељености. Рос сугерише да су транс-новогвинејски језици можда доспели до своје западне границе, острва у близини Тимора, можда пре четири до 4,5 хиљаде година, пре ширења Аустронезијаца на ову област. Роџер Бленч повезује ширење транс-новогвинејских језика са припитомљавањем банане.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хаммарстрöм, Харалд; Форкел, Роберт; Хаспелматх, Мартин; Банк, Себастиан, ур. (2016). „Транс–новогвинејски језици”. Глоттолог 2.7. Јена: Маx Планцк Институте фор тхе Сциенце оф Хуман Хисторy. 
  2. ^ Хаммарстрöм, Харалд; Форкел, Роберт; Хаспелматх, Мартин; Банк, Себастиан, ур. (2016). „Нуклеарни транс-новогвинејски”. Глоттолог 2.7. Јена: Маx Планцк Институте фор тхе Сциенце оф Хуман Хисторy. 
  3. ^ НеwГуинеаWорлд Транс–Неw Гуинеа
  4. ^ „Папуан”. www.лангуагесгулпер.цом (на језику: енглески). Приступљено 2017-10-15. 
  5. ^ Харалд Хаммарстрöм (2012) "Проноунс анд тхе (Прелиминарy) Цлассифицатион оф Папуан лангуагес", Јоурнал оф тхе Лингуистиц Социетy оф Папуа Неw Гуинеа
  6. ^ Франклин, Карл Ј. (септембар 1972). „А Ритуал Панданус Лангуаге оф Неw Гуинеа”. Оцеаниа (на језику: енглески). 43 (1): 66—76. ОЦЛЦ 883021898. дои:10.1002/ј.1834-4461.1972.тб01197.x. 
  7. ^ Стеwарт, Памела Ј., Андреw Ј. Стратхерн анд Јüрген Трантоw. 2011. Мелпа-Герман-Енглисх Дицтионарy. Питтсбургх: Университy Либрарy Сyстем.
  8. ^ Фолеy (1986) 63, Тхе Папуан лангуагес оф Неw Гуинеа
  9. ^ Пфантз, Дарyл & Марy (2004). Куман Лангуаге [Симбу Провинце]. Организед Пхонологицал Дата: СИЛ. 
  10. ^ Пиау, Јулие А. (1985). Вербал Сyнтаx оф Куман. Аустралиан Натионал Университy: Цанберра. 
  11. ^ Ланг, Адрианне (1973). Енга Дицтионарy wитх Енглисх Индеx. Лингуистиц Цирцле оф Цанберра. стр. xи-xвиии. ИСБН 0858830930. 
  12. ^ Органисед Пхонологy Дата: Енга Лангуаге [ЕНQ] Енга Провинце (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 09. 12. 2014. г. Приступљено 24. 11. 2021. 
  13. ^ Хинтзе, О. C. (1975). А пхонемиц статемент оф Маи Енга. стр. 145—185. 
  14. ^ Ланг, Адрианне (1975). Семантицс оф Цлассифицаторy Вербс ин Енга (Анд Отхер Папуа Неw Гуинеа Лангуагес). Лингуистицс Цирцле оф Цанберра. стр. 23–25. ИСБН 978-0-85883-123-0. 
  15. ^ Голдман, Лауренце (1983). „Талкинг абоут талк”. Талк Невер Диес: Тхе Лангуаге оф Хули Диспутес (на језику: енглески). Лондон анд Неw Yорк: Тавистоцк Публицатионс. стр. 254–257. ИСБН 978-0422782104. ОЦЛЦ 993340993. 
  16. ^ Органисед Пхонологy Дата: Хули Лангуаге [ХУИ] Соутхерн Хигхландс Провинце (ПДФ). 1992. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2016-03-04. г. Приступљено 2017-03-11. 
  17. ^ Барцлаy, Петер (2008). А Граммар оф Wестерн Дани. 
  18. ^ Хубер, Јулиетте (2017). „Макалеро анд Макасае”. Ур.: Сцхаппер, Антоинетте. Тхе Папуан Лангуагес оф Тимор, Алор анд Пантар: Волуме 2. Wалтер де Груyтер. стр. 267—351. 
  19. ^ Староверов, Петер; Тебаy, Сöрен Е. (2019), „Постериор Аффрицате ин Мее анд Цонсонант-Воwел Плаце Интерацтионс”, Процеедингс оф тхе 2018 Аннуал Меетингс он Пхонологy, 7, дои:10.3765/амп.в7и0.4481 Слободан приступ 
  20. ^ а б Палмер, Билл (2018). „Лангуаге фамилиес оф тхе Неw Гуинеа Ареа”. Ур.: Палмер, Билл. Тхе Лангуагес анд Лингуистицс оф тхе Неw Гуинеа Ареа: А Цомпрехенсиве Гуиде. Тхе Wорлд оф Лингуистицс. 4. Берлин: Де Груyтер Моутон. стр. 1—20. ИСБН 978-3-11-028642-7. 
  21. ^ Рогер Бленцх (2017) "Тхингс yоур цлассицс мастер невер толд yоу: а борроwинг фром Транс Неw Гуинеа лангуагес инто Латин", МцДоналд Институте фор Арцхаеологицал Ресеарцх

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Транс–новогвинејски језици на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Trans–novogvinejski_jezici&oldid=27677855”