Винтон Серф

С Википедије, слободне енциклопедије
Винт Серф
Серф септембра 2010.
Лични подаци
Пуно имеВинтон Греј Серф
Датум рођења(1943-06-23)23. јун 1943.(80 год.)
Место рођењаЊу Хејвен, Конектикат, САД
Научни рад
Пољеинформатика
ИнституцијаИБМ,[1] УЦЛА,[1] Станфордски универзитет,[1] ДАРПА,[1] MCI,[1][2] ЦНРИ,[1] Гугл[3]
АкадемијаСтанфордски универзитет (B.S.)
UCLA (M.S. & Ph.D.)
Познат поТЦП/ИП
Интернет заједница
НаградеНационална медаља за технологију
Предсједничка медаља за слободу
Тјурингова награда
Званични веб-сајт
research.google.com/pubs/author32412.html

Винтон Греј Серф (енгл. Vinton Gray Cerf; Њу Хејвен, 23. јун 1943) у свијету познат као „отац Интернета“ јер је учествовао у изградњи ТЦП/ИП протокола и специфичне структуре интернета, амерички је информатичар. У децембру 1997. године, тадашњи предсједник Сједињених Америчких Држава, Бил Клинтон, уручио је Серфу и његовом колеги Роберту Кану Националну медаљу за технологију за њихов добринос развоју интернета. Такође, Серф је 2004. године добио награду „Алан Тјуринг“ (сматра се Нобеловом наградом у технологији), а 2005. уручена му је Предсједничка медаља за слободу.[4][5]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Винтон Серф је као дете патио је од поремећаја слуха. Због тога, Серф је одмалена развио интерес за компјутерске мреже и комуникације, јер је сматрао да оне могу бити алтернативни канал комуникације за оне који имају проблем са слухом. Серф је дипломирао математику на Станфорду 1965. године, а затим је двије године радио за ИБМ, гдје је развијао Quicktran, софтвер базиран на Фортрану. Ово искуство је дефинисало његове интересе, па је на Универзитету у Калифорнији (УЦЛА) стекао прво магистарско (1970), а потом и докторско звање (1972) у информатици.[6][7]

Винтон Серф је првенствено радио на пројекту ДАРПА, укључујући пројекте Packet Radio Net и Packet Satellite Network. На прољеће 1973. године придружио се Роберту Кану на пројекту дизајнирања мрежног протокола за АРПАНЕТ. Кан се базирао на Интерфаце Мессаге Процессор, а Церф се посветио развоју Network Control Protocol-а, који ће касније постати ТЦП/ИП.[8]

Као студент на УЦЛА, Серф се упознаје са АРПАНЕТ-ом преко Леонарда Клејнрока, компјутерског експерта који је започео развој нове мреже. Серф тако постаје дубоко повезан са раним развојем сервера за АРПАНЕТ и његовим софтвером кроз Радну групу мреже, која је била задужена за децентрализацију исте и која ће довести до настанка Интернета.[9][10]

Радна група за мрежу је ријешила фундаменталне проблеме приликом имплементације АРПАНЕТ-а, али ни они нису схватали њен значај у то вријеме. Серф је 2000. године рекао: „Сви смо били само аматери, па смо сви очекивали да ће коначно доћи неки ауторитет да нам каже како ће све функционисати. Наравно, никада се нико није појавио“.[11]

Да би компјутери наизмјенично преузимали веб странице са подацима, мејлове и дигиталне филмове, они морају имати усклађен протокол за комуникацију. Канов и Серфов Трансмиссион Цонтрол Протоцол (ТЦП) дефинисао је стандардни пут од дијелова пакета података до „датаграмова“, који циркулишу мрежом.[12] Церф је заједно са Јогелом Далалом и Карлом Саншајном са Станфорда објавио прву техничку спецификацију за ТЦП/ИП у децембру 1974. године. Њихов дизајн је укључивао 32 битну ИП адресу – 8 бита за идентификацију мреже и 24 бита за идентификацију компјутера. Ово је пружило подршку за 256 мрежа, а свака је могла имати до 16.777.216 јединствених адреса.[8]

Током 1982. године, MCI је запослио Серфа и задужио га да води тим који ће развијати MCI Mail, први комерцијални имејл сервис. Крајем 1986. године, постаје потпредсједник канове Корпорације за националне истраживачке иницијативе, гдје се бавио дигиталном библиотеком, Интернет порукама и другим пројектима.[13]

Заједно са Каном, Серф 1992. године оснива Интернет заједницу и обавља дужност предсједника до 1995. године, када постаје шеф управног одбора.[4] Такође, током 1999. године постаје члан управног одбора Интернет корпорације за задавање имена и бројева (ИЦАНН), гдје остаје до 2007.[14]

Компанија Гугл (Google) запошљава Серфа у септембру 2005. године, гдје он задржава улогу интернетског визионара кроз учешће у пројектима мрежне инфраструктуре, система и сљедеће генерације интернетних апликација.[15]

Образовање[уреди | уреди извор]

  • Бакалауреат: Математика на Станфорду
  • Мастер: Компјутерска наука на УЦЛА
  • Докторат: Компјутерска наука на УЦЛА
  • Почасни докторати: Швајцарски Федерални Институт за технологију (ЕТХ), Цирих; Лулеа Универзитет за технологију, Шведска; Универзитет Балеарских острва, Палма; Капитол колеџ, Мериленд; Гетисбург колеџ, Пенсилванија; Џорџ Мејсон Универзитет, Вирџинија; Ровира и Виргили Универзитет, Тарагона, Шпанија; Ренселар политехнички Институт, Њујорк; Универзитет Твентеа, Холандија; Бруклински политехнички Универзитет; Меримаунт Универзитет, Универзитет Пиза; Пекиншки Универзитет за поште и телекомуникације; Чингуа Универзитет, Пекинг, Кина; Универзитет Сарагосе, Шпанија; Технички Универзитет Картагена, Шпанија; Политехнички Универзитет Мадрида, Шпанија и Бетани Колеџ, Канзас.<[14]

Види још[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Zero Text Length EOF Message (1969)[16]
  • IMP-IMP and HOST-HOST Control Links (1969)[17]
  • ASCII format for network interchange (1969)[18]
  • Host-host control message formats (1969)[19]
  • Data transfer protocols (1971)[20]
  • PARRY encounters the DOCTOR (1973)[21]
  • Twas the night before start-up (1985)[22]
  • Report of the second Ad Hoc Network Management Review Group (1989)[23]
  • Internet Activities Board (1989)[24]
  • Thoughts on the National Research and Education Network (1990)[25]
  • Networks, Scientific American Special Issue on Communications, Computers, and Networks (1991)
  • A view from the 21st century (1994)[26]
  • An Agreement between the Internet Society and Sun Microsystems, Inc. in the Matter of ONC RPC and XDR Protocols (1995)[27]
  • I remember Iana (1998)[28]
  • Memo from the Consortium for Slow Commotion Research (1999)[29]
  • The Internet is for Everyone (2002)[30]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Cerf's curriculum vitae as of February 2001, attached to a transcript of his testimony that month before the United States House Energy Subcommittee on Telecommunications and the Internet, from ICANN's website
  2. ^ Gore Deserves Internet Credit, Some Say, a March 1999 Washington Post article
  3. ^ Cerf's up at Google, from the Google Press Center
  4. ^ а б Internet Hall of Fame, Vint Cerf, преузето 22. 10. 2012.
  5. ^ Chronological listing of A.M. Turing Award Winners, преузето 22. 10. 2012.
  6. ^ Vinton G. Cerf and Robert E. Kahn led the design and implementation of the Transmission Control Protocol and Internet Protocol (TCP/IP) that are the basis for the current internet. Приступљено 22. 10. 2012.
  7. ^ Lending An Ear By Richard Jerome Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2013). Приступљено 22. 10. 2012.
  8. ^ а б Vinton Cerf -- TCP/IP Co-Designer Архивирано [Дате миссинг] на сајту Archive-It. Приступљено 22. 10. 2012.
  9. ^ Vinton (“Vint”) Gray Cerf. Приступљено 22. 10. 2012.
  10. ^ Vinton Gray Cerf Biography. Приступљено 22. 10. 2012.
  11. ^ Internet Pioneers. Приступљено 22. 10. 2012.
  12. ^ Laurels for Giving the Internet Its Language. Приступљено 22.10.2012 у 16:49
  13. ^ Internet Protocols (TCP/IP) Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2012). Приступљено 22. 10. 2012.
  14. ^ а б Vinton G. Cerf, Vice President and Chief Internet Evangelist. Приступљено 22. 10. 2012.
  15. ^ Cerf’s up at Google . Приступљено 22. 10. 2012.
  16. ^ Зеро Теxт Ленгтх ЕОФ Мессаге, преузето 22.10.2012. у 19:45
  17. ^ ИМП-ИМП анд ХОСТ-ХОСТ Цонтрол Линкс, преузето 22.10.2012 у 19:46
  18. ^ АСЦИИ формат фор нетwорк интерцханге, преузето 22.10.2012 у 19:48
  19. ^ Хост-хост цонтрол мессаге форматс, преузето 22.10.2012 у 19:49
  20. ^ Дата трансфер протоцолс, преузето 22.10.2012 у 19:51
  21. ^ ПАРРY енцоунтерс тхе ДОЦТОР, преузето 22.10.2012. у 19:53
  22. ^ Тwас тхе нигхт бефоре старт-уп, преузето 22.10.2012 у 19:55
  23. ^ епорт оф тхе сецонд Ад Хоц Нетwорк Манагемент, преузето 22.10.2012 у 19:57
  24. ^ Интернет Ацтивитиес Боард, преузето 22.10.2012 у 20:00
  25. ^ Тхоугхтс он тхе Натионал Ресеарцх анд Едуцатион Нетwорк, преузето 22.10.2012 у 20:01
  26. ^ А виеw фром тхе 21ст центурy, преузето 22.10.2012 у 20:05
  27. ^ Ан Агреемент бетwеен тхе Интернет Социетy анд Сун Мицросyстемс, преузето 22.10.2012 у 20:07
  28. ^ I ремембер Иана, преузето 22.10.2012 у 20:09
  29. ^ Мемо фром тхе Цонсортиум фор Слоw Цоммотион Ресеарцх, преузето 22.10.2012 у 20:10
  30. ^ Тхе Интернет ис фор Еверyоне, преузето 22.10.2012 у 20:12

Спољашње везе[уреди | уреди извор]