Заштита деце на интернету

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Заштита деце на Интернету подразумева физичку, психичку и моралну безбедност малолетних лица током обављања свакодневних активности на Интернету (сурфовање, четовање, коришћење друштвено-социјалних мрежа, онлине игрице). Циљ је заштити децу од непримерених садржаја, негативних ефеката коришћења Интернета и подићи ниво свести и знања о томе на који начин виртуелна стварност утиче на децу и докле смеју да се упуштају у дигитални свет, а да то буде безбедно и без последица.

Злоупотреба деце на Интернету[уреди | уреди извор]

Злоупотреба Интернета се не односи само на најчешћу асоцијацију која се јавља у вези са овим термином - порнографију, већ се односи и на веб-сајтове са штетном тематиком – попут самоубистава, анорексије, отмица, нацизма, дроге, итд. Сајтови са „корисним“ саветима и некредибилним текстовима, такође су веома опасни, утолико више што не привлаче велику пажњу али умногоме утичу на малолетнике, што доводи до последица које се крећу у распону од физичких повреда до болести, па чак и смрти.[1]

Начини злоупотребе деце на Интернету[уреди | уреди извор]

На Интернету постоји неколико хиљада организација које се баве неким од многобројних начина искоришћавања деце. Велики број тих организација легално су пријављена предузећа, хуманитарне или невладине организације са правним идентитетом. Њихово представљање у јавности недвосмислено упућује на службе за пружање разних врста помоћи, почев од хуманитарних материјалних донација, преко психолошке помоћи угроженим групама (деци разведених родитеља, деци са лошим материјалним и социјалним статусом, итд.), па све до пословних понуда са добрим и сигурним зарадама. Међутим, испод "шареног плашта" примамљивих могућности за бољи живот најчешће се крију циљеви трафикинга, проституције, разних врста крађа и других начина искоришћавања жртава. С друге стране, постоје анонимни сајтови иза којих стоје криминалистичке групе које делују потпуно илегално, док у трећу групу спадају појединци (психијатријски случајеви) који имају директан приступ жртви у намери да остваре своје циљеве, од којих је на првом месту сексуално злостављање. Заједничка особина таквих „ловаца“ јесте њихов невероватно "искрен" наступ, пун емоција, разумевања и саосећања према потенцијалној жртви.[1]

Најчешћи облици злоупотребе деце на интернету:

Крађа- у директном или индиректном облику је још једна у низу врста злоупотребе малолетника преко интернета. На сајтовима се често нуди помоћ типа саветовалишта које има за циљ препознавање психолошког профила малолетника око којег се наизглед ствара пријатељско и заштитничко окружење. У другим варијантама у исту сврху могуће је искористити информације о бројевима кредитних картица којима малолетник плаћа своје учешће у наградним играма.

Блуд- један од најраспрострањенијих облика злоупотребе деце. Статистички је доказано да је свака четврта девојчица и сваки шести дечак доживе неки облик сексуалног злостављања. Напади на њих углавном почињу дружењима на форумима и у Цхат собама, системом лажног представљања "ловаца". Последице, психолошке, а неретко и физичке природе, на њој остају трајно и као такве, у потпуности се подударају са класичним злостављањем или силовањем.

Сугестија- облик напада са циљем да се жртва наведе на самоповређивање, свесно или несвесно. Ова врста напада опасна је нарочито стога што може да резултује тешким болестима, па чак и смртним случајевима. Лакши видови деловања сугестијом на потенцијалну жртву, могу се наћи на сајтовима чији садржаји обилују разним врстама дијета, телесних вежби и сличних активности. Циљну групу оваквих сајтова чине у највећој мери девојчице тинејџерског узраста.

Вршњачко насиље- Вршњачким насиљем путем интернета назива се подстицање групне мржње, напади на приватност, узнемиравање, праћење, вређање, несавестан приступ штетним садржајима и ширење насилних и увредљивих коментара. Оно може укључивати још и слање окрутних, злобних, некад и претећих порука, као и креирање интернет страница које садрже приче, цртеже, слике и шале на рачун вршњака. Такво насиље односи се и на постављање фотографија вршњака на галеријама сајтова, уз захтев посетиоцима да их процењују по одређеним карактеристикама, односно да гласају за особу која је најружнија, најнепопуларнија или најдебља у школи.[1]

Програми за заштиту деце на Интернету[уреди | уреди извор]

Најбоља заштита јесте да у сваком моменту знате шта ваше дете ради на Интернету. Постоје софтвери који бележе шта је све рађено на рачунару, адресе које су посећиване и све то снима у одређени лог фајлове са текстом које је ваше дете куцало (цхат програми, дописивање, фејсбук итд) тако да ћете увек бити у току шта ваше дете ради.[2]

К9 WЕБ протецтион представља програм величине два до три МБ, којим на једноставан начин можете забранити, пратити или лимитирати одређене веб-сајтове, употребу цхат клијената и осталих онлине алата. На сајту[3] поред наведеног постоје још и програми за пречишћавање садржаја. Ови програми су направљени тако да препознају садржај wеб страница који би могао да буде штетан за младе кориснике. Ти програми омогућавају одраслима, који брину о деци, да спрече дете да посећује те непримерене веб-сајтове. Програми за пречишћавање користе три главна модела: црну листу, белу листу и неутралну листу. Црна листа блокира прилаз уписаним сајтовима, док бела листа омогућава одлазак само на наведене сајтове, блокирајући све остале.[4]

Постоји много произвођача софтвера који су направили специјализоване wеб читаче за децу. То нису само класични читачи као Интернет Еxплорер или Фирефоx, већ представљају читав један затворени свет који је направљен тако да буде сигуран за децу, а да им ипак допусти да (донекле) сурфују Интернетом. Овакви програми по правилу су шарени и имају много звучних ефеката тако да привлаче пажњу деце, а често су и „нафиловани” гомилом садржаја – од приступа онлине Фласх играма, преко предефинисаних портала за децу, па све до списка проверених wеб страница са садржајима примереним датом узрасту.

Најпознатији Веб читачи за децу: Buddy Browser[5], PikLuk[6], My Kids browser[7] , KidZui[8], KidRocket[9], Surf Knight[10], Zac Broswer[11].

Најпознатији програм за родитељску контролу: NetNanny[12], CyberPatrolParentalControls[13], SafeEyes[14], SentryPC[15], KidsWatch[16], Time Sheriff[17], Web Watcher[18], Time Boss[19].[20]

Законска регулатива[уреди | уреди извор]

Национални оквири[уреди | уреди извор]

Правни систем Републике Србије кривично дело злостављања и искоришћавања деце и путем Интернета регулише Кривичним закоником.[21] Члан 185б Кривичног законика- Искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу наводи да извршење кривичних дела Силовања (члан 178,став 4), Обљубе над немоћним лицем (члан 189,став 3), Обљубе над дететом (члан 180,став 1 I 2), Обљубе злоупотребом службеног положаја (члан 181,став2 I 3), Недозвољеним полним радњама (члан 182,став 1), Подвођење или омогућавање вршења полног односа (члан 183,став 2), Посредовања у вршењу проституције (члан 184,став 3), Прикривање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање деце за порнографију (члан 185, став 2) и Навођење малолетног лица на присуствовање полним радњама (члан 185а), користећи рачунарску мрежу или комуникацију другим техничким средствима договори са малолетником састанак и појави се на договореном месту ради састанка, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. Ако је ово дело учињено према детету казниће се затвором од једне до осам година.

Најважније измене су да се по први пут у Кривичном законику Републике Србије као кривично дело сматра поседовање и прибављање фотографија, аудио-визуелних записа или других предмета порнографске садржине настале искоришћавањем малолетног лица.

Према Конвенцији о компјутерском криминалу из 2001. године коју је наша држава ратификовала и применила у свом Кривичном законику и конвенцијама које се баве заштитом права детета,овај проблем стављен је у жижу интересовања европске и светске јавности,а у појединим државама је проглашена приоритетом бројем један када је у питању компјутерски криминал и организовани криминал уопште.Код нас се као извршиоци ових кривичних дела јављају лица из свих друштвених структура,тако да не постоји профил извршилаца ових кривичних дела у том смислу. Мотиви за извршење ових кривичних дела су такође широког спектра и предмет су психолошког профилисања извршилаца у зависности од случаја до случаја. Један од релевантних докумената за заштиту деце од насиља је и Општи протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања који је усвојила Влада РС.[22]

Међународни оквири[уреди | уреди извор]

Сви облици насиља, злостављања, злоупотреба и занемаривања деце, којима се угрожава или нарушава физички, психички I морални интегритет личности детета, представљају повреду једног од основних права детета наведених у Конвенцији Уједињених нација о правима детета, а то је право на живот, опстанак и развој. Доношењем Закона о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима, држава се обавезала да преузме мере за спречавање насиља у породици, институцијама и широј друштвеној средини и да обезбеди заштиту детета.

Одредбе Конвенције односе се на заштиту детета од: [23]

  • физичког и менталног насиља, злоупотребе и занемаривања (члан 19);
  • свих облика сексуалног злостављања и искоришћавања(члан 34);
  • отмице и трговине децом (члан 35);
  • свих других облика искоришћавања (експлоатације) штетних по било који вид дететове добробити (члан 36);
  • нехуманих и понижавајућих поступака и кажњавања (члан 37).

Акције[уреди | уреди извор]

Акција ’Кликни безбедно’, коју спроводи Министарство за телекомуникације и информационо друштво под називом „Размисли пре него што поставиш“ организовала је едукацију за наставно особље, психолошко-педагошке службе и савете родитеља најпре у основним школама у Београду, а потом и у школама у целој Србији. Акцију су од самог почетка подржали и запослени Телекома Србија, стручњаци који су учествовали на трибинама у школама широм Србије, заједно са представницима министарства, покушавајући да едукују не само децу, већ и њихове родитеље и наставнике. У изузетно посећеним, интерактивним радионицама, сви заинтересовани су имали прилику да се упознају и са добрим и са лошим странама Интернета.

Главна иницијатива ове акције, која је покренута 2009. године је "Заштитимо децу на интернету" која има за циљ побољшање безбедности деце на Интернету и представља корак напред у борби против бројних претњи које угрожавају све нас који користимо Интернет.[24]

У Србији се 7. фебруара обележава Дана безбедног Интернета у Србији. Фонд Б92 у сарадњи са организацијом Саве тхе Цхилдрен и Управом за Дигиталну агенду, организовао је обележавање Дана безбедног Интернета у Србији, под слоганом "Откријмо дигитални свет заједно".[25]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Р.Босковиц, „Злоупотреба интернета-Предатори на децу“ Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2012), Приступљено 17. маја 2012.
  2. ^ ИнфоМреза - Заштита деце на Интернету[мртва веза]. Приступљено 17. маја 2012.
  3. ^ K9 WEB protection Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2020), Приступљено 11. 4. 2013.
  4. ^ Заштита деце на Интернету - K9 Web Protection Архивирано на сајту Wayback Machine (7. фебруар 2012). Приступљено 17. маја 2012.
  5. ^ Buddy Browser, Приступљено 11. 4. 2013.
  6. ^ PikLuk Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јануар 2019), Приступљено 11. 4. 2013.
  7. ^ My Kids browser Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2012), Приступљено 11. 4. 2013.
  8. ^ KidZui, Приступљено 11. 4. 2013.
  9. ^ [www.кидроцкет.орг KidRocket], Приступљено 11. 4. 2013.
  10. ^ Surf Knight Архивирано на сајту Wayback Machine (27. август 2018), Приступљено 11. 4. 2013.
  11. ^ Zac Broswer, Приступљено 11. 4. 2013.
  12. ^ NetNanny, Приступљено 11. 4. 2013.
  13. ^ ЦyберПатролПаренталЦонтролс, Приступљено 11. 4. 2013.
  14. ^ SafeEyes Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2007), Приступљено 11. 4. 2013.
  15. ^ SentryPC, Приступљено 11. 4. 2013.
  16. ^ KidsWatch, Приступљено 11. 4. 2013.
  17. ^ Time Sheriff[мртва веза], Приступљено 11. 4. 2013.
  18. ^ Web Watcher Архивирано на сајту Wayback Machine (1. новембар 2015), Приступљено 11. 4. 2013.
  19. ^ Time Boss, Приступљено 11. 4. 2013.
  20. ^ СветКомпјутера-Програми заштите за децу и родитеље. Приступљено 17. маја 2012.
  21. ^ Кривични законик РС. Приступљено 17. маја 2012.
  22. ^ Општи протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања, Влада РС Архивирано на сајту Wayback Machine (19. април 2009). Приступљено 17. маја 2012.
  23. ^ Конвенција о првима детета[мртва веза]. Приступљено 17. маја 2012.
  24. ^ О акцији 'Кликни Безбедно'[мртва веза]. Приступљено 17. маја 2012.
  25. ^ Дигитална агенда- Година заштите деце на Интернету. Приступљено 17. маја 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zaštita_dece_na_internetu&oldid=27499863”