Đuveč

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Turski jagnjeći đuveč sa krompirom, šargarepom i drugim povrćem
Đuveč i druge zemljane posude

Đuveč je turska, rumunska i balkanska supa od mesa i povrća, slična francuskoj supi ratatuj. Pravi se od mesa, maslina, paradajza, gljiva, luka, začinskog bilja i začina, a obično se poslužuje uz mešanu salatu. Od mesa mogu se koristiti piletina, svinjetina, janjetina ili govedina, a ponekad i riba, ali meso se može izostaviti. Korišteno povrće: luk, paradajz, paprika, tikvice, patlidžan, grašak, krompir i šargarepa. Pored toga, dodaju se i keleraba, boranija i slatki kupus, kao i pirinač.[1] Od začina se dodaju: crvena paprika i začinsko bilje, kao i još neka druga. Ovo jelo može biti prženo ili pečeno.

Posuda u kojoj se kuva takođe se naziva đuveč, koja dolazi od turske reči Güveç, što znači „zemljani lonac”. Koristi se za brojna jela iz tepsija, kao i dinstanih koja se u njima kuvaju. Lonac je širok i srednje visok, može biti glaziran ili neglaziran, a jelo u njemu se kuva sa malo ili nimalo dodatne tečnosti.[2]

Đuveč jela mogu se praviti u bilo kojoj vrsti šolje otporne na peć, ali lonci od gline ili zemljanog posuđa preferiraju se od opojne, zemljane arome koju daju varivu.[3]

Jela[uredi | uredi izvor]

Turlu đuveč
Karides đuveč

Iz Turske se proširio širom regiona, sa malim varijacijama u imenu.[3] Pored naziva đuveč u zemljama bivše Jugoslavije, jelo se u Bugarskoj naziva gюveč, dok se u Grčkoj jelo naziva giouvetsi, mada ova jela se ne kuvaju uvek u istoimenim zemljanim loncima.

Tursko, rumunsko i balkansko varivo od mesa i povrća pečeno u pećnici slično ratatuju naziva se raznim imenima, uključujući guvec i đuveč. Pravi se od mesa, maslina, paradajza, pečurki, luka, začinskog bilja i začina, a često se služi sa „balkanskom mešanom salatom”, kombinacijom pečenog patlidžana, slatke paprike, belog luka, paradajza i sirćeta.

Meso može uključivati piletinu, svinjetinu, jagnjetinu ili ponekad govedinu ili ribu (ili meso može biti izostavljeno), dok povrće uključuje luk, paradajz, papriku, tikvice, patlidžan, grašak, krompir i šargarepu. Jelo je aromatizovano alevom paprikom i čubarom, kao i raznim drugim biljem, a može se kuvati u tiganju ili u rerni.[4]

Naziv đuveč, zemljana tepsija u kojoj se tradicionalno priprema đuveč, potiče od turske reči Güveç što znači „zemljani lonac”.[5] Neke od poznatijih vrsta đuveča uključuju:

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Marković, Spasenija-Pata (1975). Veliki narodni kuvar. Beograd: Narodna knjiga. str. 218-219. 
  2. ^ Wolfert, Paula. Mediterranean Clay Pot Cooking: Traditional and Modern Recipes to Savor and Share. Wiley. str. 133. 
  3. ^ a b „Güveç is a satisfying meal that is surprisingly easy to make”. Zaman. 22. 12. 2008. Arhivirano iz originala na datum 4. 9. 2015. 
  4. ^ „Serbian casserole (đuveč)”. The Serbian Cookbook. Pristupljeno 17. 12. 2015. 
  5. ^ „güveç”. www.nisanyansozluk.com.