Ђувеч

С Википедије, слободне енциклопедије
Турски јагњећи ђувеч са кромпиром, шаргарепом и другим поврћем
Ђувеч и друге земљане посуде

Ђувеч је турска, румунска и балканска супа од меса и поврћа, слична француској супи рататуј. Прави се од меса, маслина, парадајза, гљива, лука, зачинског биља и зачина, а обично се послужује уз мешану салату. Од меса могу се користити пилетина, свињетина, јањетина или говедина, а понекад и риба, али месо се може изоставити. Kориштено поврће: лук, парадајз, паприка, тиквице, патлиџан, грашак, кромпир и шаргарепа. Поред тога, додају се и келераба, боранија и слатки купус, као и пиринач.[1] Од зачина се додају: црвена паприка и зачинско биље, као и још нека друга. Ово јело може бити пржено или печено.

Посуда у којој се кува такође се назива ђувеч, која долази од турске речи Güveç, што значи „земљани лонац”. Користи се за бројна јела из тепсија, као и динстаних која се у њима кувају. Лонац је широк и средње висок, може бити глазиран или неглазиран, а јело у њему се кува са мало или нимало додатне течности.[2]

Ђувеч јела могу се правити у било којој врсти шоље отпорне на пећ, али лонци од глине или земљаног посуђа преферирају се од опојне, земљане ароме коју дају вариву.[3]

Јела[уреди | уреди извор]

Турлу ђувеч
Каридес ђувеч

Из Турске се проширио широм региона, са малим варијацијама у имену.[3] Поред назива ђувеч у земљама бивше Југославије, јело се у Бугарској назива гювеч, док се у Грчкој јело назива гиоуветси, мада ова јела се не кувају увек у истоименим земљаним лонцима.

Турско, румунско и балканско вариво од меса и поврћа печено у пећници слично рататују назива се разним именима, укључујући гувец и ђувеч. Прави се од меса, маслина, парадајза, печурки, лука, зачинског биља и зачина, а често се служи са „балканском мешаном салатом”, комбинацијом печеног патлиџана, слатке паприке, белог лука, парадајза и сирћета.

Месо може укључивати пилетину, свињетину, јагњетину или понекад говедину или рибу (или месо може бити изостављено), док поврће укључује лук, парадајз, паприку, тиквице, патлиџан, грашак, кромпир и шаргарепу. Јело је ароматизовано алевом паприком и чубаром, као и разним другим биљем, а може се кувати у тигању или у рерни.[4]

Назив ђувеч, земљана тепсија у којој се традиционално припрема ђувеч, потиче од турске речи Güveç што значи „земљани лонац”.[5] Неке од познатијих врста ђувеча укључују:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Марковић, Спасенија-Пата (1975). Велики народни кувар. Београд: Народна књига. стр. 218-219. 
  2. ^ Wolfert, Paula. Mediterranean Clay Pot Cooking: Traditional and Modern Recipes to Savor and Share. Wiley. стр. 133. 
  3. ^ а б „Güveç is a satisfying meal that is surprisingly easy to make”. Zaman. 22. 12. 2008. Архивирано из оригинала на датум 4. 9. 2015. 
  4. ^ „Serbian casserole (đuveč)”. The Serbian Cookbook. Приступљено 17. 12. 2015. 
  5. ^ „güveç”. www.nisanyansozluk.com.