Jelena Jakšić

Jelena Jakšić
Despotica Srbije
Lični podaci
Datum rođenja	oko (1475-00-{{{day}}})1475.
Mesto rođenja	Srpska despotovina, Kraljevina Ugarska
Datum smrti	posle 1536.(1536-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (60/61 god.)
Mesto smrti	Srpska despotovina, Kraljevina Ugarska
Porodica
Supružnik	Jovan Branković Ivaniš Berislavić
Potomstvo	Despina Milica, Marija, Jelena. Marija Magdalena i Hana iz braka sa Jovanom Branković Stefan Berislavić, Nikola Berislavić, Đorđe Berislavić, kao i o dve ćerke, čija imena nisu poznata iz braka sa Ivanišem Berislavić
Roditelji	Stefan Jakšić (um. 1489) Milica (živa 1506)
Dinastija	Jakšići (po rođenju) Brankovići (po udaji) Berislavići (po udaji)
Despotica Srbije
Period	1502. do 1504
Prethodnik	Jovan Branković
Naslednik	Ivaniš Berislavić

Ikona iz 17. veka koja predstavlja Jeleninog muža Jovana Brankovića i njegove majke, oca i brata

Jelena Jakšić (1475. - posle 1536.) je bila treća ćerka srpskog vojvode Stefana Jakšića (um. 1489) i njegove supruge Milice (živa 1506). Bila je titularna despotica Srbije, prvo u braku sa Jovanom Brankovićem, koji je bio despot Srbije od 1493. do 1502. godine, a zatim u braku sa Ivanišem Berislavićem, koji je nosio istu titulu, od 1504. do 1514. Jelenin sin (iz drugog braka) Stefan Berislavić takođe je nosio istu titulu (despot Srbije), od 1520. do 1535. godine.

Biografija

Grb dinastije Branković

Jelena je poticala iz srpske vlasteoske porodice Jakšića. Njen otac, vojvoda Stefan Jakšić (um. 1489), bio je jedan od najistaknutijih srpskih prvaka u Krljaenjvini Ugarskoj za vreme vladavine kralja Matije Korvina. Jelenina majka Milica je nadživela svog supruga, a 1506. godine je zajedno sa Jeleninom braćom - Stefanom i Markom, izdala povelju srpskom manastiru Hilandaru.

Prvi brak

Oko 1500. godine, Jelena Jakšić je bila u braku sa svojim prvim suprugom, despotom Jovanom Brankovićem (1462/65 – 1502, despot od 1494. godine). U ratovima sa Turcima 1501/2. despot Jovan je bio jedan od glavnih ugarskih zapovednika odbrane južne granice. Ratovao je južno od Dunava, u oblastima oko Smedereva, kao i u Bosni oko grada Zvornika, odakle se vratio sa bogatim ratnim plenom i brojnim zarobljenicima. Nedugo posle ovih vojnih operacija i angažmana u njima, „ophrvan“ bolešću, zbog preteranih ratnih napora, despot Jovan je umro 10. decembra 1502. godine.

Despotica Jelena u braku sa Jovanom Brankovićem je imala pet ćerki: Despinu Milicu, Mariju, Jelenu, Mariju Magdalenu i Hanu. Despina Milica se između 1506. udala za Njegoja Basarabu, vlaškog vojvodu, koji je preminuo krajem 1521. godine. Marija je bila udata za ozaljskog kneževića Ferdinanda Frankopana (†1524) iz ugledne hrvatske velikaške porodice i umrla je 1540. godine. Treća ćerka Jelena je posle 28. juna 1529., a pre 1536. stupila u brak sa moldavskim knezom Petrom Rarešom (januar 1527. – 18. septembar 1538. i 19. februar 1541. – oktobar 1546. godine). Knez Petar Rareš je nadživeo Jelenu koja je umrla pre 1546. i preminuo oktobra 1546. godine.

Drugi brak

Posle smrti despota Jovana Brankovića, despotica Jelena se krajem maja 1504. godine u Budimu preudala za Ivaniša Berislavića od Grabarja, člana jedne od najuglednijih vlasteoskih porodica, čiji su se baštinski posedi nalazili u južnougarskim županijama Požeškoj i Vukovskoj. Despotica Jelena nije dobrovoljno ušla u novi brak. Velike teškoće u sklapanju braka između nje i Ivaniša proisticale su iz despoticinog otpora i bolesti. Jedno privatno pismo, pisano u Budimu 30. maja 1504. godine potvrđuje ove navode, jer pored ostalih obaveštenja, iz njega saznajemo kako je supruga pokojnog despota, mlada despotica, izgubila svest, dok su je kralj, kraljica, baroni i prelati čekali u velikoj sali dvora u Budimu, gde je bilo predviđeno da se održi svadbena svečanost. U pismu se dalje ističe da je „tri dana i tri noći provela u kraljičinim odajama, a zatim je ponovo pala kad je trebalo da se uda“.

Sin Martina Berislavića od Grabarja, despot Ivaniš Berislavić (1504 – 1514) je zajedno sa despotskim dostojanstvom od kralja Vladislava II dobio i imanja despota Jovana koja su nakon njegove smrti bila konfiskovana. Sada su se sva imanja porodice Branković nalazila u posedu Berislavića, u prvom redu ona koja su držana od strane despota Đorđa i Jovana. Osnovni zadatak despota Ivaniša je bio da pomaže kralju u odbrani južne granice, što je u ostalom bila delatnost i svih njegovih prethodnika u Ugarskoj. Despot je sasvim revnosno pristupao svojim aktivnostima, a do postavljanja na dužnost jajačkog bana 1511. godine je živeo u Kupiniku, okružen srpskim familijarima. Posle primanja pomenute, nove dužnosti i naslova jajačkog bana, uglavnom je stanovao u svom gradu Brodu na Savi. Uredno je posećivao sve državne sabore i 1508. godine je bio jedan od stegonoša, prilikom krunisanja kraljevog dvogodišnjeg sina Lajoša za ugarskog kralja.

Despotica Jelena se u ovom periodu nalazila u, zaista, nezavidnoj situaciji. Pored toga što je vodila brigu o odbrani južne ugarske granice, despotica je nastojala da prevaziđe brojne probleme vezane za vaspitanje svoje četvoro maloletne dece iz braka sa despotom Ivanišem Berislavićem; i to dva sina: Stefana Berislavića i Đorđa od Broda, kao i o dve ćerke, čija imena nisu poznata. Takođe, iz prvog braka sa despotom Jovanom Brankovićem su, u datom periodu, najmanje dve ćerke bile maloletne. Uz brigu o deci, despotica Jelena je nastojala da proširi i ekonomski ojača porodične posede.

Vojno-politički odnosi Ugarske i Turske

Mir i prosperitet „despotske kuće“, ali i životni putevi despotice Jelene i despota Stefana su u velikoj meri zavisili od međusobnih, vojno-političkih odnosa Ugarske i Turske. Nakon završetka ugarsko-turskog rata 1501 – 1503. i sklapanja mirovnog ugovora 1503. godine, zavladao je relativno miran period u njihovim odnosima, čak i posle dolaska na presto novog sultana Selima I (1512 – 1520) 1512. godine. Stare metode osmanlijske osvajačke politike, primenom kratkotrajnih ratno-pljačkaških „upada“ na ugarske teritorije, uz povremeno trajno „otkidanje“ manjih, ali strateški ključnih delova teritorije ili utvrđenih mesta (gradova) „zemalja krune svetog Stefana“, ostvarivale su uspešne rezultate. Međutim, nakon Selima, novi i mladi osmanlijski sultan Sulejman II Veličanstveni (1520 – 1566) je maja 1521. godine preduzeo svoj prvi ratni pohod protiv Ugarske. Krećući se starim rimskim putem od Carigrada do Beograda, velika turska ordija je krajem juna ili početkom jula stigla do Save i Dunava, gde je kod Šapca sultan izgradio svoj tabor i odmah počeo sa pripremama u cilju prebacivanja vojske na levu, sremsku obalu reke Save. U tu svrhu, sultan je naredio da se izgradi jedan „pokretni most uz pomoć brodova“, preko koga je vojska, tada najveće sile Istoka, prešla u Srem. U međuvremenu, sultanova druga vojska je započela opsadu Beograda i kako tokom celog jula nije postigla željeni uspeh, sultan je odustao od namere da sa trupama pod svojim neposrednim zapovedništvom krene u središnju Ugarsku prema Budimu, već je svoju punu pažnju posvetio opsadi Beograda.

Tokom turskih napada razorena je prestonica srpskog despota, Kupinik ja sam Sulejman II je ušao je u grad 30. jula, na svom putu prema Beogradu koji se nalazio pod opsadom. Ni ostali posedi despotice Jelene i despota Stefana u Sremu nisu izbegli devastaciju i pljačku. Božidar Goraždanin, kratkim zapisom u knjizi koju je tada štampao, na sledeći način opisuje mučnu atmosferu i haotično stanje, izazvano turskim pohodom na Srem i opsadom Beograda:

„Sije ljeto pade sultan Sulejman na rjeku Savu s mnoštvom Ismailten, i prjehoždahu rjeku Savu jakože po suhu, sirječ po mostu na onpol Srjema, i inii že v korablje(h) prjeplovušče jakože ne bje možno ni rjekam silnim Ismailtene udržati jako Ugrin imješe nadeždu na (te silne) rjeke, Savu i Dunav. I opustiše ot v`sudu slavušči grad Bjelgrad i inije okrsnije gradi, i letehu, jako zmije krilate, sela i gradove palešte. Ole čudo Togda takovoj skrbi zemli toj imušti. I v toj zemli, glagolju Srjem, divna mesta i sela zapustiše a crkvi i gradove razoriše, a slavušti Bjelgrad, i ne voljeju, Ugrin predast Ismailtenom. I vnidoše v n agarenska čeda meseca avgusta 28 d`n. A gospožda Jelena, bivša despotica, i ne voleju ostavi slavni grad Kupinik, i dade se bjegstvu preko rjeke Dunava v nutrenu Ugriju. A slavnu i divnu zemlu despotovu Turci popleniše, a lepi grad Kupinik razoriše meseca sektembrija d`n 9”.

Nakon povlačenja osmanlijske vojske, januara 1522. despot Stefan se vratio u Kupinik, odakle je 11. istog meseca poslao svog službenika palatinu Stefanu Batoriju. Despot nije dugo boravio u Kupiniku, ali je pristupio njegovoj obnovi i već se početkom marta, zajedno sa majkom, nalazio u Slavonskom Brodu, odakle je u sporazumu sa despoticom Jelenom poslao palatinu novog izaslanika Franju Bešenjija.

Jelenin sin, despot Stefan Berislavić je krajem avgusta 1529. uspeo da se izbavi iz ropstva, a već 2. septembra je stupio u sultanovu službu u okolini grada Sashaloma, gde se i lično sastao sa Sulejmanom II Veličanstvenim. Od tog vremena je bio u prijateljskim odnosima sa Jovanom Zapoljom. Takođe, bili su mu vraćeni u posed i svi gradovi i imanja, koja su bila pod njegovom upravom do zarobljavanja. Tokom 1531. godine, došlo je do pokušaja zbližavanja između Ferdinanda i Stefana, ali je, ipak, do kraja života despot ostao na strani protivnika „bečkog dvora“. U koordinaciji sa vojnim odredima bosanskog sandžakbega Husrev-bega je 1534. napadao i osvajao gradove i posede slavonskih velikaša, pristalica Ferdinanda I. Ubrzo je došlo do mimoilaženja i sukoba između Husrev-bega i despota oko brojnih Stefanovih gradova i poseda, a koje je bosanski sandžakbeg pokušavao da „preuzme“. Početkom januara 1535. godine je došlo do oružanog sukoba između Husrev-bega i despota, u kome je bosanski sandžakbeg uspeo da porazi i ubije Stefana Berislavića.

Jelena Jakšić je umrla posle 1536. godine.

Potomstvo

Iz prvog braka, sa Jovanom Brankovićem (†1502), Jelena je imala nekoliko ćerki:

• Marija Branković (1500—1540), udata za ozaljskog kneževića Ferdinanda Frankopana (†1524) iz kuće Frankopana
• Jelena Branković (1502 - 1552), udata za Petra IV Rareša, princa Moldavije
• Marija Magdalena Branković (1507—1571), udata za Ivana Višnjeveckog, a kasnije za Aleksandar Fedorovič Čartorijski, obojica rusinski plemići iz Volinije
• Hana Branković (1512—1578), udata za Fjodora Sanguška, maršala Volinije

Iz drugog braka, sa Ivanišom Berislavićem (†1514), Jelena je imala i nekoliko dece:

• Stefan Berislavić (1510 - †1535), srpski despot
• Nikola Berislavić († posle 1527)
• dve ćerke (imena nepoznata)

Neki istraživači su, nakon što su uzeli u obzir datume Jeleninih brakova, kao i datume udaja njenih ćerki, sugerisali da neke od njenih ćerki za koje se obično smatra da su iz njenog prvog braka, u stvari mogu biti iz njenog drugog braka.

Literatura

• Bataković, Dušan T., ur. (2005). Histoire du peuple serbe. Lausanne: L’Age d’Homme. 
• Božanić, Snežana (2007). „Srem u periodu od 1502. do 1526. godine”. Spomenica Istorijskog arhiva Srem. 6: 72—88. 
• Božanić, Snežana (2013). „O despotici Jeleni, kćeri Stefana Jakšića, u srpskoj istoriji, kulturi i tradiciji”. Susret kultura: Šesti međunarodni interdisciplinarni simpozijum: Zbornik radova. 2. Novi Sad: Filozofski fakultet. str. 899—908. 
• Zabolotnaia, Lilia (2010). „Câteva precizări despre dinastia Branković”. Tyragetia. 4 (2): 115—122. 
• Ivić, Aleksa (1928) [1919]. Rodoslovne tablice srpskih dinastija i vlastele (3. dop. izd.). Novi Sad: Matica srpska. 
• Ivić, Aleksa (1929). Istorija Srba u Vojvodini. Novi Sad: Matica Srpska. 
• Isailović, Neven G.; Krstić, Aleksandar R. (2015). „Serbian Language and Cyrillic Script as a Means of Diplomatic Literacy in South Eastern Europe in 15th and 16th Centuries”. Literacy Experiences concerning Medieval and Early Modern Transylvania. Cluj-Napoca: George Bariţiu Institute of History. str. 185—195. 
• Jireček, Constantin (1918). Geschichte der Serben. 2. Gotha: Perthes. 
• Krstić, Aleksandar R. (2017). „Which Realm will You Opt for? – The Serbian Nobility Between the Ottomans and the Hungarians in the 15th Century”. State and Society in the Balkans Before and After Establishment of Ottoman Rule. Belgrade: Institute of History, Yunus Emre Enstitüsü Turkish Cultural Centre. str. 129—163. 
• Krstić, Aleksandar R. (2021). „Posedi Jakšića u Slavoniji i Sremu” (PDF). Istorijski časopis. 70: 177—213. 
• Leber, Taisiya (2019). „Milica Jakšić's Charter for Hilandar Monastery (1506)”. Initial: A Review of Medieval Studies. 7: 115—138. 
• Magina, Adrian (2014). „Milica Belmužević: L`histoire d`une noble dame du XVIe siècle”. Initial: A Review of Medieval Studies. 2: 145—162. 
• Magina, Adrian (2018). „Acta Jakšićiana: Documents Regarding the Jakšić of Nădlac Family in Romanian Archives” (PDF). Initial: A Review of Medieval Studies. 6: 159—188. 
• Pilat, Liviu (2010). „Mitropolitul Maxim Brancovici, Bogdan al III-lea şi legăturile Moldovei cu Biserica sârbă”. Analele Putnei. 6 (1): 229—238. 
• Spremić, Momčilo (2004). „La famille serbe des Branković - considérations généalogiques et héraldiques” (PDF). Zbornik radova Vizantološkog instituta. 41: 441—452. 
• Spremić, Momčilo (2012). „Despotica Jelena Branković-Berislavić”. Glas SANU. 420 (16): 125—138. 
• Stojkovski, Boris; Ivanić, Ivana; Spăriosu, Laura (2018). „Serbian-Romanian Relations in the Middle Ages until the Ottoman Conquest” (PDF). Transylvanian Review. 27 (2): 217—229. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 01. 2022. g. Pristupljeno 19. 12. 2022. 
• Ćirković, Sima (1982a). „Poslednji Brankovići”. Istorija srpskog naroda. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 445—464. 
• Ćirković, Sima (1982b). „Poslednji despoti”. Istorija srpskog naroda. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 479—490. 
• Ćirković, Sima (2004). Srbi među evropskim narodima. Beograd: Equilibrium. 
• Wasilewski, Tadeusz (1963). „Przyczynki źródłowe do stosunków Polski ze Słowiańszczyzną południową w wiekach XIII-XVI” (PDF). Studia Źródłoznawcze. 8: 117—124. 

Spoljašnje veze

• „Srđan Graovac: Despotica Jelena Jakšić”. www.kcns.org.rs (na jeziku: srpski). 2018-05-31. Pristupljeno 2022-09-27.