Joanis Kapodistrijas

Joanis Kapodistrijas
Kapodistrijas
Puno ime	Joanis Kapodistrijas
Datum rođenja	(1766-02-11)11. februar 1766.
Mesto rođenja	Krf  protektorat
Datum smrti	9 oktobar 1831.
Mesto smrti	Krf  Grčka
Roditelji	Antonio Maria Capodistria

Joanis Kapodistrijas (grč. Ιωάννης Καποδίστριας; Krf, 11. februar 1766 — Krf, 9 oktobar 1831) bio je ministar inostranih poslova Ruske imperije, ruski i grčki državnik i prvi guverner nezavisne Grčke (1827—1832) godine.

Početak karijere

Rodio se 17. februara 1776. na Krfu od oca Antona, koji ce krajem XIV vijeka doselio iz Kopra zauzimajući različite pozicije u službi mletačke republike. Ha Univerzitetu u Padovi završivši kurs iz filozofije i medicine stupio je u diplomatsku službu otadžbine. Godine 1802, dobio je zadatak da obiđe mnoga Jonska ostrva, da se tamo uvedu ruski garnizoni i da se uspostavi civilna administracija. Godine 1803. je imenovan za ministra inostranih poslova Republike Jonskih ostrva, a 1807. za načelnika milicije.

Ministar inostranih poslova Ruske imperije

Tilzitskim mirom po kojem je ruska uprava zamjenjena francuskom, 1809. prešao je u službu ruske imerije pri ministarstvu inostranih poslova. Preuzeo je vođenje spoljne politike od ministra Adama Ježija Čartorijskog. 1811. godine postavljen je za sekretara ruske ambasade u Beču, da razvije projekat stvaranja oblasti Besarabije po kojem će oblast biti priključena Rusiji. 1813. godine nalazi se u pratnji Aleksandra I kao načelnik štaba, a zatim je poslat u Švajcarsku u diplomatsku misiju saveza protiv Napoleona. Uspješna izvršenja naloga, kao i sjajni talenti, nađoše ga tokom Bečkog kongresa, koji mu je osigurao dalju brzu i uspješnu karijeru. 21. avgusta 1816, Joanis Kapodistrijas imenovan je za upravljanje Ministarstvom inostranih poslova Ruske Imperije. Na toj funkciji ostaće do 1822. godine. Radio je na učvršćivanju odnosa između Francuske i Rusije trudeći se da uzdrži Aleksandra I od uvlačenja u ideju Svete alijanse.

Kao Grk saosjećao je ca početkom revolucije u Grčkoj u martu 1832, već kao diplomata i karijerista nije se usudio da deluje energično i ostao je u službi. Hadajući se da će razvoj događaja zaustaviti Aleksandra I da se saglasi sa predlogom „ponuđene mjere“ protiv Porte.Ha proljeće 1822. godine, uprkos snažnim prigovorima Joanisa Kapodistrie Aleksandar I je prihvatio predlog ministra inostranih poslova Austrije Klimenta Meternika o održavanju konferencije u Beču po Istočnom pitanju. Preuzimajući dužnost od Adama Ježija Čartorijskog, bio je dobro upućen u jak otpor na Balkanu, imajući u vidu da bi dalje usklađivanje ruskih diplomatskih koraka sa austrijskom politikom imalo negativne posledice za grčke hrišćane, Kapodistrijas je odlučio da se udalji od ovih diplomatskih aktivnosti i ne učestvuje u njihovoj pripremi i diskusijama o zvaničnim izveštajima. U čast Kapodistrijasa u maju 1822. tokom privatne audijencije kod Aleksandar I car mu je predložio „da se oporavi“ na vodi. Ostajući formalno na svojoj dužnosti (penzionisan je 1827). Hagrađen je Ordenom St. Vladimir 1 stepen. Ranije, je već nagrađen Ordenom Svetog Aleksandra Nevskog. Dva puta je odbijao predlog "Filiki Heterije“ i na kraju se prihvatio prihvatio se uloge liderstva, pomažući rad pobunjenika ne samo novčano već i posredovanjem pri evropskim dvorovima.

Vladar Grčke

Dana 11. aprila 1827. narodnio sabranje u Trezena izabralo je grofa J. Kapodistrijasa za vladara sledećih sedam godina. Posle jedne od najvećih morskih bitaka iz XIX vijeka, Navarinski poraz (rus. Наваринское сражение) koja je održana od 8. oktobra 1827. u Navarinskom zalivu u Jonskom moru kod Peloponezu Grčke je osigurala slobodu.

Kada su počeli pregovori između velikih sila o izboru kralja Grčke, Kapodistrijas, u zvaničnim i privatnim pismima je insistirao na tome da se mišljenje zatraži od predstavnika izabranih na narodnim sabranjima. Sin kneza Tiringije, potpukovnik Ruske imperije, Leopold I od Belgije kome su velike sile ponudile krunu u očekivanju formiranja granica nove oblasti kraljevine Belgije odbio je ponuđenu krunu kralja Grčke.

Pogibija

Među neprijateljima Kapodistrijasa koje njegove i politike, bilo je porodica Petroc bega Mavromikalisa. Sin i brat Petroc bega, Georgi i Konstantin Mavromikalisa iz Nafplia. Pod nadzorom policije, napali cu Kapodistrijasa 9. oktobra, 1831. i ubili ga. Konstantin Mavromikalis je uhvaćen na mjestu od ljudi, a Georgi je usjpeo da se sakrije u kući francuske misije, ali je predat i pogubljen. Kapodistrijasova smrt je izazvala negodovanje javnosti. Grof Kapodistrijas je prvobitno sahranjen u prvoj prestonici nezavisne Grčke u Nafpliju. Šest mjeseci kasnije njegov brat Augustin, saglasno Joanisovom zavještanju prenio je tijelo u manastir Platitera, koji je važio porodični manastir Kapodistrijasa.

Spomenici

Spomenici grofu Joanis Kapodistrijasu podignuti su u Atini, Nafpliu, Sankt Peterburgu, na Eginu, u Lozani a takođe i na Krfu.

Literatura

• Pored opštih radova o istoriji Grčke u XIX vijeku, prevod sa ruske vikipedije.

Spoljašnje veze

• [1]
• [2]