Pređi na sadržaj

Junske demonstracije 1993.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Junske demonstracije 1993.
Vreme1. jun9. jul 1993.
Mesto
AkcijaDemonstracije, neredi
PovodFašizam
Policijski teror
Sankcije SR Jugoslaviji
Cenzura medija
Autokratska vladavina
Ishod

Protesti ugušeni;

Sukobljene strane

Srpski pokret obnove

Savezna Republika Jugoslavija

Komandanti i vođe

Vuk Drašković Predao se
Danica Drašković Predao se

Slobodan Milošević
Vojislav Šešelj
Zoran Sokolović
Nikola Šainović
Jačina
Više hiljada Više stotina
Žrtve i gubici
32 povređena i 131 uhapšen među kojima Vuk i Danica Drašković 1 poginuo i 13 povređenih policajaca

Demonstracije održane tokom juna meseca 1993. godine su bile jedne od većih demonstracija tadašnje opozicije protiv režima Slobodana Miloševića.

Policijska tortura nad bračnim parom Drašković koja je usledila tokom juna meseca imala je veliki odjek u svetskoj javnosti.

Skupština Savezne Republike Jugoslavije je dana 1. juna 1993. tajnim glasanjem, na inicijativu Srpske radikalne stranke razrešila dužnosti tadašnjeg predsednika SRJ Dobricu Ćosića zbog navodnog kršenja Ustava SRJ.

Tokom zasedanja Skupštine došlo je do incidenta u holu zgrade između Branislava Vakića, poslanika SRS iz Niša i potpredsednika SPO Mihaila Markovića, takođe saveznog poslanika. Branislav Vakić, kojega je Vojislav Šešelj mesec dana pre incidenta imenovao za četničkog vojvodu, je nasrnuo na Markovića i polomio mu vilicu.

Demonstracije

[uredi | uredi izvor]

Tokom popodneva, više hiljada ljudi, mahom simpatizera i članova Srpskog pokreta obnove, se okupilo ispred zdanja Savezne skupštine da protestuje protiv tog čina. Demonstracije su održane pod nazivom „Stop fašizmu”.

Nakon protestne šetnje Beogradom, demonstracije su ispred zdanja savezne skupštine prerasle u sukob između policije i demonstranata. U sukobima je poginuo policajac Milorad Nikolić, a povređene su 32 osobe.

Sukobi su završeni brutalnim hapšenjem i prebijanjem predsednika SPOa Vuka Draškovića, njegove supruge Danice, kao i još nekoliko potpredsednika SPOa. Ukupno je uhapšena 131 osoba.

Bolnički dani

[uredi | uredi izvor]

Vuk i Danica Drašković su usled ozbiljnosti povreda koje su im nanete tokom hapšenja, odmah smešteni u bolnicu Centralnog zatvora. Nakon par dana je konstatovano da im se u toj ustanovi ne može pružiti odgovarajuća medicinska pomoć, pa su prebačeni na Neurohiruršku kliniku Univerzitetskog kliničkog centra u Beogradu.

Sudski predmet je dodeljen sudiji Janku Lazareviću.

Tokom boravka u bolnici Vuka je posetio Patrijarh srpski, Gospodin Pavle. Za hitno oslobađanje bračnog para Drašković intervenisali su mnogi svetski državnici. Među prvima to je učinio Konstantin Micotakis, premijer Grčke, koji se pismom obratio Slobodanu Miloševiću. Među ostalima to su zahtevali američki predsednik Bil Klinton, ruski predsednik Boris Jeljcin, britanski premijer Džon Mejdžor i drugi. Posebno treba istaći napore koje su za oslobađanje bračnog para Drašković iz zatvora uložili francuski predsednik Fransoa Miteran i njegova supruga Danijela. Gospođa Miteran je lično dolazila u Beograd.

Zbog teškog zdravstvenog stanja, produbljivanja nepravde koja im je učinjena i odbijanja srpske vlasti da ih oslobodi, lider Srpskog pokreta obnove je 1. jula stupio u štrajk glađu do smrti. On je o tome obavestio svoju stranku, domaću i svetsku javnost tajno napisanim pismom.

Tokom štrajka glađu Vuka je posetio Dobrica Ćosić, u nameri da ga odvrati od njegove namere. Tadašnji portparol Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić je dao izjavu da bračni par Drašković ima bolju medicinsku negu od ostatka stanovništva u Srbiji.

Slobodan Milošević, predsednik Srbije je 9. jula 1993. godine, na osnovu člana 83 tačka 9 tadašnjeg Ustava Republike Srbije, je doneo odluku da se Vuk i Danica Drašković oslobađaju krivičnog gonjenja, tzv. aboliciju. Kasnije je Milošević izjavio u razgovoru sa Draškovićem, da o njihovom zatvoru i batinama ništa nije znao, i da je čim je saznao, potpisao pomilovanje.

Vuk i Danica su po oslobađanju prebačeni na višemesečno lečenje u Francusku, a kasnije na oporavak u Grčku.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]