Juraj Jakubisko

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jurij Jakubisko
Jakubisko 2015.
Datum rođenja(1938-04-30)30. april 1938.
Mesto rođenjaKojšov, Čehoslovačka
Datum smrti24. februar 2023.(2023-02-24) (84 god.)
Mesto smrtiPrag, Češka
UniverzitetŠkola filma i Televizije Akademije scenskih umetnosti (FAMU)
ZanimanjeReditelj, Pisac, Direktor fotografije
Aktivni period1960 — 2023
Veb-sajtwww.jakubiskofilm.com

Juraj Jakubisko (češ. Juraj Jakubisko; Kojšov, 30. april 1938 — Prag, 24. februar 2023) bio je slovački filmski režiser. Režirao je petnaest dugometražnih filmova, između 1967. i 2008. godine. Često preuzima dvostruku ulogu snimatelja, a često je zaslužan i kao pisac scenarija jer obično piše ili je pomoćnik pisca scenarija za svoje filmove. Filmski kritičari i novinari su ga 2000. godine proglasili za najboljeg slovačkog režisera 20. veka.[1] Njegov rad se često opisuje kao magični realizam.[1]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Pre nego što je ušao u filmsku industriju, Jakubisko je predavao fotografiju u srednjoj školi za primenjenu umetnost u Bratislavi[1] i radio je za televizijsku kuću u Košicama. Godine 1960. preselio se u Prag gde je pohađao filmsku i TV školu Akademije scenskih umetnosti (FAMU), gde je studirao filmsku režiju kod Vaclava Vasermana.[1] Diplomirao je 1965. i počeo da radi sa Alfredom Radokom u pozorištu Laterna Magika u Pragu. Počeo je da osvaja međunarodno priznanje svojim eksperimentalnim kratkim filmovima pre nego što je snimio svoj prvi dugometražni igrani film Kristove roky iz 1967. godine. Ovaj film je osvojio nagradu FIPRESCI i nagradu Josef von Sternberg u Manhajmu u Nemačkoj.[2] Njegov sledeći film, Zbehovia a pútnici, osvojio je nagradu Mali lav za mlade umetnike na Venecijanskom filmskom festivalu.[1]

Na Jakubiskovu karijeru su snažno uticali politički događaji u Čehoslovačkoj, a njegov rad je bio suočen sa cenzurom u periodu nakon invazije Varšavskog pakta predvođenog Sovjetskim Savezom kao odgovor na Praško proleće. Tokom perioda „normalizacije“ koji je usledio, snimio je nekoliko dokumentarnih filmova, ali nijednog većeg igranog filma.[1] Snimio je Tri vrecia cementu a živý kohút 1976. godine, ali je objavljen tek 1978. godine.

Snimanju dugometražnih filmova vratio se 1979. godine sa Postav dom, zasaď strom, koji je ipak bio zabranjen zbog svojih antirežimskih poruka, ali ne pre nego što je dobio pozitivan prijem na filmskom festivalu u Amsterdamu.[1] Uspeh u Amsterdamu pokazao se okrepljujućim za Jakubiskovo delo,[1] što je dovelo do plodnog perioda, koji je kulminirao u epu Tisícročná včela iz 1983. Ovaj film je postigao ogroman uspeh, rasprodavao se u bioskopima mnogo nedelja nakon objavljivanja i osvajao nagrade na filmskim festivalima u Sevilji i Veneciji. Film je kasnije proglašen za najbolji film 1980-ih od strane čehoslovačkih novinara.[1]

Godine 1985. Jakubisko je režirao dečiji film, Perinbaba, sa Đulijetom Masinom, ženom Federika Felinija, sa kojom je Jakubisko takođe imao blisko prijateljstvo.[1] Njegov film Sedím na konári a je mi dobre, objavljen tri meseca pre kraja komunističkog režima u Čehoslovačkoj, osvojio je više međunarodnih priznanja, uključujući i Veliku nagradu na Moskovskom međunarodnom filmskom festivalu 1990.[1] Godine 1990. takođe je zakasnelo objavljeno Jakubisko nadrealistički politički horor Jakubiskovog nadrealističkog političkog horora, Dovidenia v pekle, priatelia, koji je komunistički cenzor zabranio 20 godina ranije.[1]

Jakubisko i njegova supruga su se preselili u Prag nakon raspada Čehoslovačke 1993. godine i osnovali produkcijsku kompaniju Jakubisko films. Jakubiskov sledeći dugometražni film bio je Nejasná zpráva o konci světa (1997), satirična komedija zasnovana na Nostradamusovim proročanstvima. Film je osvojio četiri nagrade Češki lav.[1] Godine 1998. Jakubisko se pridružio Evropskoj filmskoj akademiji, a takođe je nagrađen nagradom Maverick od strane Taos Talking Pictures filmskog festivala.[1] Filmski pisci su ga 2000. godine proglasili za najboljeg slovačkog reditelja 20. veka. Dobio je nagradu Zlatni pečat u Beogradu za doprinos svetskoj kinematografiji.[1]

U junu 2001. imenovan je za predavača na FAMU, njegovoj alma mater, i nagrađen je nagradom za životno delo od strane Masarikove akademije umetnosti u Pragu.[1] Godine 2002. dobio je češkog lava za umetnička dostignuća i primio je Pribin krst od slovačke vlade, specijalnu nagradu koja se dodeljuje onima koji su pomogli ekonomski, društveni ili kulturni razvoj Slovačke.[1] Njegov sledeći film bio je Post coitum (2004), komedija o ljubavi sa Frankom Nerom u glavnoj ulozi.[1]

Grofica Batori[uredi | uredi izvor]

2008. godine izašao je Grofica Batori sa Anom Fril u ulozi Elizabete Batori, mađarske grofice iz 16.-17. veka, za koju se često tvrdilo da je jedna od najplodnijih masovnih ubica u istoriji. Bila je na glasu da se kupala u krvi mladih Slovakinja. Famke Jansen je prvobitno trebala da igra glavnu ulogu.

Pored toga što je Jakubiskoov prvi film na engleskom jeziku, Grofica Batori je objavljen kao najskuplja filmska produkcija u istoriji češke ili slovačke kinematografije,[traži se izvor] koji uključuje investicije brojnih kompanija širom Evrope.

Godine 2007. objavljeno je da su dva bivša radnika produkcije, Jan Milić i Karel Lupomeski, ukrali kopiju filma iz studija u Pragu i pretili da će je objaviti na internetu ako im se ne da 12.000 funti. Ubrzo su uhapšeni i film je pronađen, očigledno bez objavljivanja na internetu. Par je proglašen krivim i osuđen je na osam i deset meseci uslovne kazne zbog pokušaja ucene producentkinje Deane Jakubiškove-Horvatove.

Svetska premijera filma Grofica Batori održana je na Filmskom festivalu u Karlovim Varima, 10. jula 2008. Film je proglašen za najuspešniji film svih vremena u Slovačkoj.

Kasnije aktivnosti[uredi | uredi izvor]

U maju 2012. u Pragu je dobio transplantaciju srca.[1]

Jakubisko je 2013. objavio prvi deo svoje autobiografije Živé stříbro.

Trenutno radi na bajci, nastavku Perinbaba. Premijera filma u bioskopima zakazana je za zimu 2022.[1]

Dugi niz godina živeo je u Pragu gde je umro 24. februara 2023.[3]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Godina Naslov
1960 Posledný nálet
1960 Každý den má svoje jméno
1961 Strieborný vietor
1962 Prvá trieda
1963 Mlčení
1965 Déšť
1965 Čekají na Godota
1967 Kristove roky
1968 Zbehovia a pútnici
1969 Vtáčkovia, siroty a blázni
1970/90 Dovidenia v pekle, priatelia!
1972 Stavba storočia
1975 Slovensko - krajina pod Tatrami (TV)
1977 Bubeník Červeného kríža
1978 Tri vrecia cementu a živý kohút
1979 Postav dom, zasaď strom
1981 Nevera po slovensky I., II.
1983 Tisícročná včela
1985 Perinbaba
1987 Pehavý Max a strašidlá
1987 Frankensteinova Teta (mini) TV serál
1989 Sedím na konári a je mi dobre
1990 Takmer ružový príbeh (TV)
1992 Lepšie byť bohatý a zdravý ako chudobný a chorý
1997 Nejasná zpráva o konci světa
2004 Post coitum
2008 Gospođica Batori
2020 Perinbaba 2

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Jakubisko je nagrađivan na više od osamdeset međunarodnih filmskih festivala.

Nagrade za određene filmove[uredi | uredi izvor]

Godina Film Festival/Telo za dodelu nagrada Lokacija Nagrade
1984 Tisícročná včela 22. Festival čehoslovačkog filma Banjska Bistrica, Čehoslovačka • Glavna nagrada
4. filmski festival u Sevilji Sevilja, Španija • Glavna nagrada
FEST Beograd Beograd, Jugoslavija • Nagrada UNICEF-a
40. Venecijanski filmski festival Venecija, Italija • Zlatni feniks za najbolju umetničku režiju i kinematografiju
• Nagrada čehoslovačkih novinara
1985 Perinbaba 41. Venecijanski filmski festival Venecija, Italija • Katolička nagrada
1986 Perinbaba Međunarodni filmski festival u Hihonu Hihon, Španija • Nagrada žirija za najbolje specijalne efekte
42. Venecijanski filmski festival Venecija, Italija • Sertifikat za zasluge RAI II
Beogradski filmski festival Beograd, Jugoslavija • Nagrada publike za najbolji film
4. filmski festival za yought Lion Lion, Francuska • Nagrada mladog člana publike za najbolji film
24. Festival čehoslovačkog filma Banjska Bistrica, Čehoslovačka • Nagrada za umetničku produkciju
Zlinski filmski festival Zlin, Čehoslovačka • Specijalna nagrada žirija
Bratislava, Slovačka • Medalja za slovački film
1987 Perinbaba Rimuski međunarodna filmska karusel Rimuski, Kvebek • Glavna nagrada Camerio
1. Međunarodni filmski festival za decu Buenos Ajres, Argentina • Glavna nagrada
1989 Sedím na konári a je mi dobre Venecijanski filmski festival Venecija, Italija • Sertifikat za zasluge RAI II
1990 Sedím na konári a je mi dobre Filmski festival u Strazburu Strazbur, Francuska • Nagrada žirija
  • Nagrada Alsace Media de Strasbourg
Festival čehoslovačkog filma Banjska Bistrica, Čehoslovačka • Specijalna nagrada žirija
Moskovski međunarodni filmski festival Moskva, Sovjetski Savez • Glavna nagrada
1993 Lepší je být bohatý a zdravý než chudý a nemocný 9. Međunarodni filmski festival Festroja Setubal, Portugal • Velika nagrada (Zlatni delfin)
1997 Nejasná zpráva o konci světa Flaiano Prizes Peskara, Italija • Najbolji režiser
  • Zlatni delfin
1998 Nejasná zpráva o konci světa Slovački književni fond • Specijalna nagrada za režiju
Filmski festival u San Dijegu San Dijego, SAD • Nagrada za najbolju režiju
Svetski filmski festival u Montrealu Montreal, Kanada • Nagrada za najveći umetnički doprinos i kinematografiju godine
Taos Talking Pictures filmski festival Taos, SAD • Nagrada za vizuelni doprinos u kinematografiji
1999 Sedím na konári a je mi dobre Cran Gavier '99 Francuska • Najbolji film
2001 Kytice Nagrade češkog lava 2000 Češka • Najbolji filmski poster
2009 Gospođa Batori Art Film Fest Trenčinske Tjeplice Slovačka • Nagrada Igrić (nagrada za umetničko oblikovanje filma)
Nagrade češkog lava 2008 Češka • Najbolji umetnički materijal godine
  • Najbolji umetnik i umetnički koncept
2010 Gospođa Batori Nagrada Sun in a Net Slovačka • Najbolji umetnički dizajn
Dobrotvorni filmski festival u Monaku Monako • Najbolje umetničko ostvarenje

Druga priznanje[uredi | uredi izvor]

Godina Telo za nagrađivanje(Izmenjeno)Vrati original Lokacija Nagrade
1991 AFI Fest Los Anđeles, SAD • Nagrada za priznanje
1998 Taos Talking Pictures filmski festival Taos, SAD • Nagrada Maverick za viziju u filmu
21. filmski festival u Denveru Denver, SAD • Izuzetno dostignuće u filmskoj umetnosti
Češki književni fond Češka • Najbolji režiser godine
2000 Jugoslovenska kinoteka Beograd, Srbija • Zlatni pečat za veliki doprinos unapređenju filmske umetnosti
2001 Masarikova akademija umetnosti Prag, Češka • Nagrada za životno delo
2002 10. Art Film Fest Trenčinske Tjeplice, Slovačka • Zlatna kamera za izuzetna dostignuća u kinematografiji i životni umetnički doprinos slovačkoj kinematografiji
2003 Vlada Slovačke Slovačka • Pribina Cross, Second Class
Nagrade češkog lava 2002 Češka • Lična nagrada za izuzetna dostignuća u kinematografiji i životni umetnički doprinos češkoj kinematografiji
2008 43. Međunarodni filmski festival u Karlovim Varima Karlove Vari, Češka • Specijalni Kristalni globus za izuzetna dostignuća u kinematografiji i životni umetnički doprinos svetskoj kinematografiji
2009 Kulturno udruženje za nagradu Premio Elsa Morante Portugal • Premia Elsa Morante, Nagrada za kinematografiju
2012 Međunarodni filmski festival u Hihonu Gijon, Španija • Lična nagrada za izuzetna dostignuća u kinematografiji i životni umetnički doprinos svetskoj kinematografiji

Pozorište[uredi | uredi izvor]

Izložbe[uredi | uredi izvor]

  • Pariz (2000), Francuska
  • Berlin (2004), Nemačka, Italija (2004)
  • Prag (2004, 2005), Češka Republika
  • Galerija Miro, Bratislava (2009), Slovačka
    • Predsednička palata, Bratislava (2009), Slovačka
  • 6 izložbi (2010), Češka Republika

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r „Juraj Jakubisko”. Ceska Televize. Pristupljeno 15. 2. 2018. 
  2. ^ „Juraj Jakubisko”. Ceska Televize. Pristupljeno 15. 2. 2018. 
  3. ^ „Preminuo najbolji reditelj Slovačke u 20. veku”. Politika. 24. 2. 2023. Pristupljeno 25. 2. 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јурај_Јакубиско&oldid=27381574”