Пређи на садржај

Јурај Јакубиско

С Википедије, слободне енциклопедије
Јуриј Јакубиско
Јакубиско 2015.
Датум рођења(1938-04-30)30. април 1938.
Место рођењаКојшов, Чехословачка
Датум смрти24. фебруар 2023.(2023-02-24) (84 год.)
Место смртиПраг, Чешка
УниверзитетШкола филма и Телевизије Академије сценских уметности (ФАМУ)
ЗанимањеРедитељ, Писац, Директор фотографије
Активни период1960 — 2023
Веб-сајтwww.jakubiskofilm.com

Јурај Јакубиско (чеш. Juraj Jakubisko; Којшов, 30. април 1938 — Праг, 24. фебруар 2023) био је словачки филмски режисер. Режирао је петнаест дугометражних филмова, између 1967. и 2008. године. Често преузима двоструку улогу сниматеља, а често је заслужан и као писац сценарија јер обично пише или је помоћник писца сценарија за своје филмове. Филмски критичари и новинари су га 2000. године прогласили за најбољег словачког режисера 20. века.[1] Његов рад се често описује као магични реализам.[1]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Пре него што је ушао у филмску индустрију, Јакубиско је предавао фотографију у средњој школи за примењену уметност у Братислави[1] и радио је за телевизијску кућу у Кошицама. Године 1960. преселио се у Праг где је похађао филмску и ТВ школу Академије сценских уметности (ФАМУ), где је студирао филмску режију код Вацлава Васермана.[1] Дипломирао је 1965. и почео да ради са Алфредом Радоком у позоришту Латерна Магика у Прагу. Почео је да осваја међународно признање својим експерименталним кратким филмовима пре него што је снимио свој први дугометражни играни филм Kristove roky из 1967. године. Овај филм је освојио награду ФИПРЕСЦИ и награду Јосеф вон Стернберг у Манхајму у Немачкој.[2] Његов следећи филм, Zbehovia a pútnici, освојио је награду Мали лав за младе уметнике на Венецијанском филмском фестивалу.[1]

На Јакубискову каријеру су снажно утицали политички догађаји у Чехословачкој, а његов рад је био суочен са цензуром у периоду након инвазије Варшавског пакта предвођеног Совјетским Савезом као одговор на Прашко пролеће. Током периода „нормализације“ који је уследио, снимио је неколико документарних филмова, али ниједног већег играног филма.[1] Снимио је Tri vrecia cementu a živý kohút 1976. године, али је објављен тек 1978. године.

Снимању дугометражних филмова вратио се 1979. године са Postav dom, zasaď strom, који је ипак био забрањен због својих антирежимских порука, али не пре него што је добио позитиван пријем на филмском фестивалу у Амстердаму.[1] Успех у Амстердаму показао се окрепљујућим за Јакубисково дело,[1] што је довело до плодног периода, који је кулминирао у епу Tisícročná včela из 1983. Овај филм је постигао огроман успех, распродавао се у биоскопима много недеља након објављивања и освајао награде на филмским фестивалима у Севиљи и Венецији. Филм је касније проглашен за најбољи филм 1980-их од стране чехословачких новинара.[1]

Године 1985. Јакубиско је режирао дечији филм, Perinbaba, са Ђулијетом Масином, женом Федерика Фелинија, са којом је Јакубиско такође имао блиско пријатељство.[1] Његов филм Sedím na konári a je mi dobre, објављен три месеца пре краја комунистичког режима у Чехословачкој, освојио је више међународних признањa, укључујући и Велику награду на Московском међународном филмском фестивалу 1990.[1] Године 1990. такође је закаснело објављено Јакубиско надреалистички политички хорор Јакубисковог надреалистичког политичког хорора, Dovidenia v pekle, priatelia, који је комунистички цензор забранио 20 година раније.[1]

Јакубиско и његова супруга су се преселили у Праг након распада Чехословачке 1993. године и основали продукцијску компанију Jakubisko films. Јакубисков следећи дугометражни филм био је Nejasná zpráva o konci světa (1997), сатирична комедија заснована на Нострадамусовим пророчанствима. Филм је освојио четири награде Чешки лав.[1] Године 1998. Јакубиско се придружио Европској филмској академији, а такође је награђен наградом Маверицк од стране Taos Talking Pictures филмског фестивала.[1] Филмски писци су га 2000. године прогласили за најбољег словачког редитеља 20. века. Добио је награду Златни печат у Београду за допринос светској кинематографији.[1]

У јуну 2001. именован је за предавача на ФАМУ, његовој алма матер, и награђен је наградом за животно дело од стране Масарикове академије уметности у Прагу.[1] Године 2002. добио је чешког лава за уметничка достигнућа и примио је Прибин крст од словачке владе, специјалну награду која се додељује онима који су помогли економски, друштвени или културни развој Словачке.[1] Његов следећи филм био је Post coitum (2004), комедија о љубави са Франком Нером у главној улози.[1]

Грофица Батори

[уреди | уреди извор]

2008. године изашао је Грофица Батори са Аном Фрил у улози Елизабете Батори, мађарске грофице из 16.-17. века, за коју се често тврдило да је једна од најплоднијих масовних убица у историји. Била је на гласу да се купала у крви младих Словакиња. Фамке Јансен је првобитно требала да игра главну улогу.

Поред тога што је Јакубискоов први филм на енглеском језику, Грофица Батори је објављен као најскупља филмска продукција у историји чешке или словачке кинематографије,[тражи се извор] који укључује инвестиције бројних компанија широм Европе.

Године 2007. објављено је да су два бивша радника продукције, Јан Милић и Карел Лупомески, украли копију филма из студија у Прагу и претили да ће је објавити на интернету ако им се не да 12.000 фунти. Убрзо су ухапшени и филм је пронађен, очигледно без објављивања на интернету. Пар је проглашен кривим и осуђен је на осам и десет месеци условне казне због покушаја уцене продуценткиње Деане Јакубишкове-Хорватове.

Светска премијера филма Грофица Батори одржана је на Филмском фестивалу у Карловим Варима, 10. јула 2008. Филм је проглашен за најуспешнији филм свих времена у Словачкој.

Касније активности

[уреди | уреди извор]

У мају 2012. у Прагу је добио трансплантацију срца.[1]

Јакубиско је 2013. објавио први део своје аутобиографије Živé stříbro.

Тренутно ради на бајци, наставку Perinbaba. Премијера филма у биоскопима заказана је за зиму 2022.[1]

Дуги низ година живео је у Прагу где је умро 24. фебруара 2023.[3]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Година Наслов
1960 Posledný nálet
1960 Každý den má svoje jméno
1961 Strieborný vietor
1962 Prvá trieda
1963 Mlčení
1965 Déšť
1965 Čekají na Godota
1967 Kristove roky
1968 Zbehovia a pútnici
1969 Vtáčkovia, siroty a blázni
1970/90 Dovidenia v pekle, priatelia!
1972 Stavba storočia
1975 Slovensko - krajina pod Tatrami (TV)
1977 Bubeník Červeného kríža
1978 Tri vrecia cementu a živý kohút
1979 Postav dom, zasaď strom
1981 Nevera po slovensky I., II.
1983 Tisícročná včela
1985 Perinbaba
1987 Pehavý Max a strašidlá
1987 Frankensteinova Teta (mini) TV serál
1989 Sedím na konári a je mi dobre
1990 Takmer ružový príbeh (TV)
1992 Lepšie byť bohatý a zdravý ako chudobný a chorý
1997 Nejasná zpráva o konci světa
2004 Post coitum
2008 Госпођица Батори
2020 Perinbaba 2

Награде

[уреди | уреди извор]

Јакубиско је награђиван на више од осамдесет међународних филмских фестивала.

Награде за одређене филмове

[уреди | уреди извор]
Година Филм Фестивал/Тело за доделу награда Локација Награде
1984 Tisícročná včela 22. Фестивал чехословачког филма Бањска Бистрица, Чехословачка • Главна награда
4. филмски фестивал у Севиљи Севиља, Шпанија • Главна награда
ФЕСТ Београд Београд, Југославија • Награда УНИЦЕФ-а
40. Венецијански филмски фестивал Венеција, Италија • Златни феникс за најбољу уметничку режију и кинематографију
• Награда чехословачких новинара
1985 Perinbaba 41. Венецијански филмски фестивал Венеција, Италија • Католичка награда
1986 Perinbaba Међународни филмски фестивал у Хихону Хихон, Шпанија • Награда жирија за најбоље специјалне ефекте
42. Венецијански филмски фестивал Венеција, Италија • Сертификат за заслуге RAI II
Београдски филмски фестивал Београд, Југославија • Награда публике за најбољи филм
4. филмски фестивал за yought Лион Лион, Француска • Награда младог члана публике за најбољи филм
24. Фестивал чехословачког филма Бањска Бистрица, Чехословачка • Награда за уметничку продукцију
Злински филмски фестивал Злин, Чехословачка • Специјална награда жирија
Братислава, Словачка • Медаља за словачки филм
1987 Perinbaba Римуски међународна филмска карусел Римуски, Квебек • Главна награда Camerio
1. Међународни филмски фестивал за децу Буенос Ајрес, Аргентина • Главна награда
1989 Sedím na konári a je mi dobre Венецијански филмски фестивал Венеција, Италија • Сертификат за заслуге RAI II
1990 Sedím na konári a je mi dobre Филмски фестивал у Стразбуру Стразбур, Француска • Награда жирија
  • Награда Alsace Media de Strasbourg
Фестивал чехословачког филма Бањска Бистрица, Чехословачка • Специјална награда жирија
Московски међународни филмски фестивал Москва, Совјетски Савез • Главна награда
1993 Lepší je být bohatý a zdravý než chudý a nemocný 9. Међународни филмски фестивал Фестроја Сетубал, Португал • Велика награда (Златни делфин)
1997 Nejasná zpráva o konci světa Flaiano Prizes Пескара, Италија • Најбољи режисер
  • Златни делфин
1998 Nejasná zpráva o konci světa Словачки књижевни фонд • Специјална награда за режију
Филмски фестивал у Сан Дијегу Сан Дијего, САД • Награда за најбољу режију
Светски филмски фестивал у Монтреалу Монтреал, Канада • Награда за највећи уметнички допринос и кинематографију године
Taos Talking Pictures филмски фестивал Таос, САД • Награда за визуелни допринос у кинематографији
1999 Sedím na konári a je mi dobre Cran Gavier '99 Француска • Најбољи филм
2001 Kytice Награде чешког лава 2000 Чешка • Најбољи филмски постер
2009 Госпођа Батори Арт Филм Фест Тренчинске Тјеплице Словачка • Награда Игрић (награда за уметничко обликовање филма)
Награде чешког лава 2008 Чешка • Најбољи уметнички материјал године
  • Најбољи уметник и уметнички концепт
2010 Госпођа Батори Награда Sun in a Net Словачка • Најбољи уметнички дизајн
Добротворни филмски фестивал у Монаку Монако • Најбоље уметничко остварење

Друга признање

[уреди | уреди извор]
Година Тело за награђивање(Измењено)Врати оригинал Локација Награде
1991 AFI Фест Лос Анђелес, САД • Награда за признање
1998 Taos Talking Pictures филмски фестивал Таос, САД • Награда Maverick за визију у филму
21. филмски фестивал у Денверу Денвер, САД • Изузетно достигнуће у филмској уметности
Чешки књижевни фонд Чешка • Најбољи режисер године
2000 Југословенска кинотека Београд, Србија • Златни печат за велики допринос унапређењу филмске уметности
2001 Масарикова академија уметности Праг, Чешка • Награда за животно дело
2002 10. Арт Филм Фест Тренчинске Тјеплице, Словачка • Златна камера за изузетна достигнућа у кинематографији и животни уметнички допринос словачкој кинематографији
2003 Влада Словачке Словачка • Pribina Cross, Second Class
Награде чешког лава 2002 Чешка • Лична награда за изузетна достигнућа у кинематографији и животни уметнички допринос чешкој кинематографији
2008 43. Међународни филмски фестивал у Карловим Варима Карлове Вари, Чешка • Специјални Кристални глобус за изузетна достигнућа у кинематографији и животни уметнички допринос светској кинематографији
2009 Културно удружење за награду Premio Elsa Morante Португал • Premia Elsa Morante, Награда за кинематографију
2012 Међународни филмски фестивал у Хихону Гијон, Шпанија • Лична награда за изузетна достигнућа у кинематографији и животни уметнички допринос светској кинематографији

Позориште

[уреди | уреди извор]

Изложбе

[уреди | уреди извор]
  • Париз (2000), Француска
  • Берлин (2004), Немачка, Италија (2004)
  • Праг (2004, 2005), Чешка Република
  • Галерија Миро, Братислава (2009), Словачка
    • Председничка палата, Братислава (2009), Словачка
  • 6 изложби (2010), Чешка Република

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р „Juraj Jakubisko”. Ceska Televize. Приступљено 15. 2. 2018. 
  2. ^ „Juraj Jakubisko”. Ceska Televize. Приступљено 15. 2. 2018. 
  3. ^ „Преминуо најбољи редитељ Словачке у 20. веку”. Политика. 24. 2. 2023. Приступљено 25. 2. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јурај_Јакубиско&oldid=28530922”