Džin Sernan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džin Sernan
Lični podaci
Puno imeJudžin Endru Sernan
Datum rođenja(1934-03-14)14. mart 1934.
Mesto rođenjaBelvud, Ilinois, SAD, SAD
Datum smrti16. januar 2017.(2017-01-16) (82 god.)
Mesto smrtiHjuston, Teksas, SAD, SAD
GrobDržavno groblje Teksas
DržavljanstvoSAD
NacionalnostAmerikanac
ObrazovanjePU (BS, 1956)
MPŠ (MS, 1963)
Zanimanjeastronaut
pilot
elektroinženjer
vazduhoplovni inženjer
Karijera
TipAstronaut NASA
Statuspreminuo
Čin Kapetan, ARM
Vreme u svemiru23 dana 14 sati 15 minuta
Svemirske šetnje4 (24 sata 11 minuta)
SelekcijaNasina grupa 3 iz 1963.
MisijeDžemini 9A, Apolo 10, Apolo 17
Logo misija
Penzionisanje1. jul 1976. god.; pre 47 godina (1976-07-01)
Odlikovanja
Zvanični veb-sajt

Judžin Endru Sernan (engl. Eugene Andrew Cernan; Belvud, 14. mart 1934 — Hjuston, 16. januar 2017) bio je kapetan Američke ratne mornarice, inženjer elektrotehnike, aeronautike, lovački pilot i astronaut agencije NASA. On je poslednji čovek koji je hodao po Mesecu. U svemir je leteo tri puta: kao pilot misije Džemini 9A u junu 1966. godine, kao pilot lunarnog modula misije Apolo 10 u maju 1969. godine i kao komandant misije Apolo 17 u decembru 1972. godine—poslednjeg sletanja na Mesec u sklopu projekta Apolo. U svemiru je proveo 23 dana.

Jedan je od 24 čoveka koji su putovali na Mesec i jedan od tek trojice koji su putovali na Mesec dvaput. Tokom misije Apolo 17, Sernan je postao jedanaesti čovek koji je hodao površinom Meseca, a na kraju misije i poslednji čovek koji je hodao Mesecom, jer je on poslednji ušao u lunarni modul Čalendžer po završetku treće i poslednje šetnje svemirom ove misije. Sernan je takođe bio član rezervne posade misija Džemini 12, Apolo 7 i Apolo 14.

Detinjstvo i karijera pre agencije NASA[uredi | uredi izvor]

Judžin Sernan rođen je 14. marta 1934. godine u okolini Čikaga, savezna država Ilinois. Njegov otac Endru Džordž Sernan (1904—1967) bio je Slovak, a majka Rouz (rođena Cihlar; 1898—1991) Čehinja. Odrastao je u gradovima Belvud i Mejvud. U mladosti je bio član Mladih izviđača SAD i imao je čin Second Class Scout.[1] Srednju školu završio je 1952. godine, a fakultetsku diplomu iz elektrotehnike stekao je 1956. godine na Univerzitetu Perdju, koji je završio godinu dana ranije i Nil Armstrong. Počeo je da radi za Američku mornaricu, gde je kasnije postao i pilot.[2] Master rad odbranio je 1963. godine sa temom u oblasti aeronautičke tehnike na Mornaričkoj postdiplomskoj školi.

Tokom pilotske karijere akumulirao je preko 5.000 sati leta, od čega preko 4.800 sati na letelicama pogonjenim mlaznim motorom, i uspešno je sproveo preko 200 sletanja na palubu nosača aviona.

Karijera u agenciji NASA[uredi | uredi izvor]

Sernan je izabran za astronauta agencije NASA u oktobru 1963. godine za učešće u misijama prjekata Džemini i Apolo.

Prvo je bio postavljen za rezervnog pilota misije Džemini 9, ali kada su članovi primarne posade Eliot Si i Čarli Baset poginuli u padu aviona T-38A (koji agencija NASA koristi za treniranje svojih astronauta) 28. februara 1966. godine, rezervna posada unapređena je u primarnu. Misija je preimenovana u Džemini 9A i od samog početka naišla je na probleme; letelica koja je trebalo da posluži kao meta sa kojom bi se Džemini 9A spojio u orbiti je ekspodirala, a letelici koja je lansirana kao zamena se nije odvojio zaštitni omotač. Zbog toga je Sernan morao da obuče svemirsko odelo i izađe u otvoreni svemir, što je bila druga američka šetnja svemirom (i tek treća u istoriji), ali odelo je počelo da se pregreva i Sernanovo srce je počelo dosta ubrzano da kuca. Na sreću, šetnja je završena bez posledica, a Sernan je uspešno uklonio zaštitni omotač. Nakon toga, uspešno su se spojili sa letelicom, a sve kao pripremu za spajanje koje će kasnije biti obavljeno tokom misije Apolo 10.

Sernan je za sada jedan od samo tri čoveka koji su putovali na Mesec dva puta (druga dvojica su astronauti Džim Lavel i Džon Jang). Pored toga, Sernan je jedan od samo dvanaestorice ljudi koji su nogom kročili na Mesec, kao i jedini čovek koji se ka površini Meseca uputio dva puta—prvi put, u sklopu misije Apolo 10, nije sleteo, ali je lunarnim lenderom krenuo ka površini. Komandni modul misije Apolo 10, u sklopu koje je Sernan bio pilot lunarnog modula, drži rekord po brzini koju je dostigla bilo koja svemirska letelica—39.897 km/h (11,08 km/s), pri povratku iz Mesečeve orbite ka Zemlji 26. maja 1969. godine.

Sernan na početku treće šetnje po površini Meseca (13.12.1972. godine).

Tokom misije Apolo 17, Sernan i njegov kolega astronaut Harison Šmit sproveli su tri izlaska na površinu Meseca (šetnje svemirom), u ukupnom trajanju od oko 22 sata. Samo tokom prve šetnje, Sernan i Šmit proveli su na Mesečevoj površini tri puta više vremena nego što su Nil Armstrong i Baz Oldrin proveli tokom svog izlaska iz lunarnog modula misije Apolo 11. Za to vreme su koristeći Lunarni rover prevalili preko 35 km po džombastoj površini Meseca, a veliki deo vremena posvetili su i prikupljanju geoloških uzoraka (stena, prašine i drugog materijala) koji će biti analizirani na Zemlji kako bi se što više naučilo o geološkoj istoriji Zemljinog prirodnog satelita. Tokom povratka ka lunarnom modulu, Sernan je upravljao roverom i tom prilikom je zabeležena njegova brzina od 18,0 km/h, čime je postavio nezvanični kopneni rekord u brzini po površini Meseca.[3]

Dok se spremao da se uspne uz merdevine lunarnog modula, Sernan je izgovorio sledeće reči, koje su trenutno poslednje reči jednog čoveka na Mesečevoj površini: „Bobe, ovde Džin, ja sam na površini; i, dok dižem poslednji korak čoveka sa površine, idući kući na neko vreme—ali mi se nadamo na ne tako dugo—želeo bih samo da kažem šta mislim da će ostati zapisano u istoriji. Da je američki izazov današnjice skovao čovekovu istoriju u budućnosti. I, dok napuštamo Mesec kod mesta Taurus–Littrow, odlazimo onako kako smo i došli i kako ćemo se, uz Božju pomoć, jednog dana i vratiti, sa mirom i nadom za celo čovečanstvo. Srećno posadi Apola 17.“[4]

Sernan je imao priliku da šeta po površini Meseca osam meseci ranije kao pilot lunarnog modula misije Apolo 16, ali je on ovu ponudu odbio, jer je želeo da komanduje svojom misijom (ova odluka umalo ga je koštala hodanja po Mesecu, jer je postavljen za komandanta misije Apolo 17, poslednje misije projekta Apolo). Javno je kritikovao agenciju NASA jer je odlučila da na Mesec prvi put pošalje naučnika—Šmita—što je značilo da Džo Engl, koji je prvobitno bio postavljen za pilota lunarnog modula misije, neće imati priliku da kroči na površinu Meseca. Međutim, Sernan je kasnije izjavio da se Šmit pokazao kao sposoban pilot lunarnog modula. Sernan je takođe bio rezervni komandant misije Apolo 14, i član rezervne posade misija Džemini 12 i Apolo 7.

Karijera posle agencije NASA[uredi | uredi izvor]

Sernan se 1. jula 1976. godine penzionisao iz agencije NASA, kao i Američke ratne mornarice sa činom kapetana posle 20 godina službe, i počeo da se bavi privatnim biznisom.

Sernan i Nil Armstrong su, 13. maja 2010. godine, svedočili pred Kongresom protiv odluke predsednika Baraka Obame da otkaže program Constellation, započet od strane prethodnog predsednika Džordža Buša sa namerom da se ljudi ponovo vrate na Mesec, a kasnije i da putuju na Mars. Inače, ovaj projekat nije imao dovoljnu potporu budžeta i nije bio održiv, tako da je 2009. godine od strane komisije predloženo da se on ugasi. Sernan je član nekoliko kuća slavnih i nosilac brojnih društvenih priznanja, civilnih i vojnih odlikovanja.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Sernan je preminuo u 83. godini života, 16. januara 2017. godine, u bolnici u Hjustonu.[5][6][7] Ženio se dvaput, a iza sebe je ostavio suprugu i kći iz prvog braka. Sahranjen je na Državnom groblju Teksas.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Sernan kao astronaut NASA, 1964. godine
    Sernan kao astronaut NASA, 1964. godine
  • Sernan u Džemini odelu, 1966. godine
    Sernan u Džemini odelu, 1966. godine
  • Sernan tokom misije Džemini 9A, 1966. godine
    Sernan tokom misije Džemini 9A, 1966. godine
  • Sernan u Apolo odelu, 1969. godine
    Sernan u Apolo odelu, 1969. godine
  • Sernan sa igračkom Snupija na pres-konferenciji povodom leta Apolo 10, 1969. godine
    Sernan sa igračkom Snupija na pres-konferenciji povodom leta Apolo 10, 1969. godine
  • Sernan tokom geološkog treninga u Velikom Sadberiju, 1972. godine
    Sernan tokom geološkog treninga u Velikom Sadberiju, 1972. godine
  • Sernan u LM-u nakon treće EVA misije Apolo 17, 1972. godine
    Sernan u LM-u nakon treće EVA misije Apolo 17, 1972. godine
  • Sernanovo Apolo odelo izloženo u muzeju u Vašingtonu
    Sernanovo Apolo odelo izloženo u muzeju u Vašingtonu
  • Sernan u februaru 2009. godine
    Sernan u februaru 2009. godine
  • Sernan na komemoraciji povodom smrti Nila Armstronga, septembar 2012. godine
    Sernan na komemoraciji povodom smrti Nila Armstronga, septembar 2012. godine
  • Potpis Džina Sernana
    Potpis Džina Sernana

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 11. 2018. g. Pristupljeno 20. 12. 2018. 
  2. ^ Chapter 5: "The Last Man On The Moon"; Cernan/ Davis, St Martin's Press. 1999.
  3. ^ Lyons, Pete. "10 Best Ahead-of-Their-Time Machines", in Car and Driver, 1/88. str. 78. As of 1 March 2010, no challenge has been announced.
  4. ^ Jones, Eric M. (28. 10. 2010). „EVA-3 Close-out”. Apollo 17 Lunar Surface Journal. NASA. Arhivirano iz originala 28. 10. 2011. g. Pristupljeno 28. 8. 2011. 
  5. ^ Dunbar, Brian. „Remembering Gene Cernan”. NASA. Arhivirano iz originala 16. 01. 2017. g. Pristupljeno 17. 1. 2017. 
  6. ^ Harwood, William. „Astronaut Gene Cernan, last Apollo moonwalker, dies at 82”. Spaceflightnow. Pristupljeno 17. 1. 2017. 
  7. ^ Pearlman, Robert. „Apollo Astronaut Eugene Cernan, Last Man to Walk on the Moon, Dies at 82”. Space.com. Pristupljeno 17. 1. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џин_Сернан&oldid=27592864”