Andrija III Mlečanin

Andrija III Mlečanin
Andrija prikazan kako sedi na tronu
Lični podaci
Datum rođenja	1265.
Mesto rođenja	Venecija, Mletačka republika
Datum smrti	14. januar 1301.(1301-01-14) (35/36 god.)
Mesto smrti	Budim, Kraljevina Ugarska
Porodica
Supružnik	Fenenna of Kuyavia, Agnes of Austria
Potomstvo	Elizabeth of Töss
Roditelji	Stefan Posthumni Tomasina Morosini
Dinastija	Arpadovci
Kralj Ugarske, Dalmacije i Hrvatske
Period	1290 — 1301
Prethodnik	Ladislav IV Kumanac
Naslednik	Vaclav III Pšemisl

Andrija III Ugarski, poznat i kao Andrija Mlečanin (mađ. András III, Velencei András), bio je kralj Ugarske, Dalmacije i Hrvatske, koji je vladao od 1290. do 1301. godine kao poslednji vladar iz dinastije Arpadovića.

Prilike uoči stupanja na vlast

Andrija je bio sin Stefana Postuma i Mlečanke Tomasine Morosini. Njegov otac potiče iz trećeg braka kralja Andrije II sa Beatrisom od Este-Ferare. Uoči Stefanovog rođenja kralj je umro, a naslednik Bela IV nije hteo priznati svog brata, optužujući Beatrisu za bračnu neveru. Trudna Beatrisa se preobukla u mušku odeću i pobegla je bratu u Italiju, gde je rodila sina Stefana.

Stefan se nakon dugog lutanja nastanio u Veneciji, gde se oženio Mlečankom Tomasinom Morosini. U ratu protiv Ugarske, Češka je podržavala Stefana, ali sklapanjem mira obavezala se da će s tim prestati. Ubrzo, tokom 1271. godine, Stefan je umro, ostavivši udovicu i sina Andriju, na kojeg je preneo svoja prava na položaj hrvatskog vojvode. Zbog velikog nezadovoljstva vladavinom kralja Ladislava IV Kumanca, deo plemstva je ogorčen bezvlašćem u državi i kraljevim raskošnim životom, počeo razmišljati da izabere novog kralja. To je iskoristio Andrija i krenuo po krunu na poziv svojih pristalica, međutim u Međimurju ga je zarobio Arnold Hahot (Arnold de genere Hahót) i predao austrijskom vojvodi Albertu I, koji ga je zatvorio. U međuvremenu kralja Ladislava IV ubili su Kumani, a kako je Ugarska ostala bez vladara iz roda Arpadovića, onda su Andriju III pozvali da preuzme vlast.

Vladavina Andrije III Mlečanina

Andrija III je bio jedini preostali muški izdanak dinastije Arpadovića. Krunisao se 28. jula 1290. u Stolnom Beogradu, međutim protiv njega su se udružila tri moćna protivnika koja su mu osporavala pravo na vlast. Nemački kralj Rudolf I tvrdio je da je kralj Bela IV predao Ugarsku u nasleđe caru Fridrihu II, koji je te zemlje kasnije predao svome sinu vojvodi Albertu I. Međutim taj ugovor je postao automatski nevažeći, pošto je Fridrih II trebalo da pomogne Beli IV u slučaju da se Ugarska nađe u opasnosti, a on to nije učinio u vreme mongolskih osvajanja. Protiv carevih težnji je istupio papa Nikola IV ističući da je Ugarska pod upravom Svete Stolice. Napuljska kraljica Marija Ugarska, sestra kralja Ladislava IV Kumanca, isticala je da je ona jedina zakonita naslednica ugarske krune, a svoja je prava prenela na sina Karla Martela. Papa je ozakonio tu tvrdnju, pa je legat krunisao Karla Martela za kralja.

Dolazak Andrije III u Ugarsku, minijatura iz Mađarske ilustrovane hronike,(1360)

Pored svih ovih događaja i političkih igara na Andrijinoj strani je bilo celo ugarsko plemstvo i vlastela. Kralj je objavio rat austrijskom vojvodi i porazio ga, pa je on odustao od svoje kandidature. U Slavoniji, Dalmaciji i Hrvatskoj je Karlo Robert imao puno pristalica, pa je Andrija krenuo u rat protiv njih, prešao je Dravu gde ih je porazio i prisio na pokornost. Na povratku sa uspešnog pohoda zarobio ga je Arnold Hahot i pustio ga tek posle isplate otkupa. Kralj je uz pomoć plemićke porodice Bribirski doveo iz Venecije svoju majku Tomasinu i ujaka Alberta Morosinija. Majci je dodelio titulu grofice i na upravu dao Hrvatsku i deo zapadne Ugarske. Ona je na tom položaju ostala do 1297. godine, kada je kralj svog ujaka Albertina Morosinija imenovao grofom.

U nastojanju da pridobiju Bribirske knezove, napuljski Anžujci su im poklonili celu Dalmaciju i Hrvatsku od Gvozda (Petrova gora) do Neretve. Kralj Andrija je isto to uradio 1293. godine kada im je dao pravo na upravu hrvatsko-dalmatinskom banovinom, bansko pravo i pravo nasledstva. Tako su Bribirski knezovi postali najmoćniji velikaši u Hrvatskoj, a svi plemići na tom području postali su njihovi vazali.

Kuga koja je harala Italijom usmrtila je Karla Martela. Novi papa Bonifacije VIII uzeo je u zaštitu Karlovog sina, Karla Roberta i proglasio ga kraljem. Uz to je u Ugarskoj na upražnjene biskupske stolice imenovao pristalice anžujske stranke. Kako kralj Andrija nije imao muških potomaka, nameravao je za svog naslednika proglasiti svog ujaka Albertina Morosinija. Kada se za to doznalo, izbilo je veliko nezadovoljstvo u plemićkim krugovima. To je još više ojačalo pristalice Karla Roberta, pa je mladi Karlo Robert uz pomoć knezova Bribirskih stigao U Hrvatsku. Kralj Andrija je počeo da se priprema za rat, ali je u vreme tih priprema iznenada umro. S njim je izumrla dinastija Arpadovića, koja je do tada vladala Ugarskim kraljevstvom.

Kralj Andrija III je umro 14. januara 1301. godine.

Porodično stablo

16. Geza II

8. Bela III

17. Eufrosina Kijevska

4. Andrija II Arpadović

18. Rene od Šatijona

9. Agnesa od Antiohije

19. Konstanca Antiohijska

2. Stefan Posthumni

20. Aco VI od Este

10. Aldobrandino d'Este

21. (Sofia) Aldobrandini

5. Beatrice d'Este

11.

1. Andrija III Mlečanin

6. Michele Morosini

3. Tomasina Morosini

Vidi još

• Kraljevina Dalmacija i Hrvatska (1102-1526)
• Banovina Slavonija

Literatura

• Engel, Pál (2001). The Realm of St. Stephen: A History of Medieval Hungary, 895-1526. London & New York: I.B.Tauris. 
• Rokai, Peter (2002). „Istorija Mađara od najstarijih vremena do Mohačke bitke 1526. godine”. Istorija Mađara. Beograd: Clio. str. 7—183. 
• Szoldos, Attila (1998). „Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovića”. Povijesni prilozi. 17: 287—296. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.