Antonije Ivić

antonije ivić
Antonije Ivić
Lični podaci
Datum rođenja	(1919-08-10)10. avgust 1919.
Mesto rođenja	Gornji Ribnik, kod Ključa, Kraljevstvo SHS
Datum smrti	21. avgust 1944.(1944-08-21) (25 god.)
Mesto smrti	Gornji Baraći, kod Mrkonjić Grada, ND Hrvatska
Profesija	šumar
Delovanje
Član KPJ od	1942.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	24. jula 1953.

Antonije Ivić (Gornji Ribnik, kod Ključa, 10. avgust 1919 – Gornji Baraći, kod Mrkonjić Grada 21. avgust 1944), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 1919. godine u selu Gornji Ribnik kod Ključa. Poticao je iz siromašne seljačke porodice, pa je veoma mlad pošao u svet i do početka Drugog svetskog rata je radio kao šumski radnik.

Jula 1941. godine, priključio se ustanku u okolini Ključa. Od prvih dana borbi počeo je se isticati hrabrošću — ubio je dvojicu ustaških žandarma i učestvovao u oslobođenju grupe zatvorenika, koje su ustaše bile odredile za streljanje. Bio je učesnik borbene grupe koja se borila protiv 500 ustaša, kod Gornjeg Ribnika, u leto 1941. godine. Ova grupa uspela je da odbije ustaški napad i spasi selo od ustaškog pokolja.

Početkom 1942. godine, kao hrabar borac, primljen je u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).

U napadu na Ključ, avgusta 1942, zajedno sa jedinicama Prve proleterske udarne brigade, učestvovala je i njegova partizanska četa, čiji je bio politički komesar. Tokom borbe, prebacio se u pozadinu neprijatelja sa grupom boraca, i prilikom ustaškog odstupanja iz grada naneo im teške gubitke. Antonije i njegova četa ispoljili su veliku snalažljivost u borbama u Pećima, za vreme Četvrte neprijateljske ofanzive. Ove borbe trajale su osam dana i osam noći, ali je neprijatelj zadržan. Istakao se i u borbi kod Ribnika, u proleće 1943. godine. Tada je njegova četa razbila ustaše i ubila njihovog komandanta. Ponovo se istakao, juna 1943. godine, u borbi na putu Ključ-Mrkonjić Grad.

Ribnički partizanski odred je jula 1943. godine, u selu Velečevu, postavio zasedu legionarskoj satniji. Za zasedu su bili iskorišćeni zidovi nekoliko izgorelih kuća, kod raskrsnice puteva Ključ—Čađavica i Ključ—Ribnik. Antonije Ivić, tada je bio politički komesar Drugog bataljona Ribničkog odreda, i on je iskopao rov tridesetak metara ispred izgorelih kuća i zaposeo ga sa dvojicom borca. Imali su mašinku i dve puške, dok je treći borac, s puškomitraljezom, ostao iza njih. Ovakvo zaposedanje položaja bilo je sračunato na obmanjivanje neprijatelja u smislu jačine partizana, jer je neprijatelj bio doveden u situaciju da mu je opstanak zavisio od zauzimanja zidina izgorelih kuća. Ustaška prethodnica izvršila je juriš, ali ih je Antonije sa svojim borcima odbio. U ovom pokušaju poginulo je dosta neprijateljskih vojnika, ali je neprijatelj i dalje jurišao. Antonije se tada našao u bezizlaznoj situaciji, jer je neprijatelj po svaku cenu hteo da dođe do zaklona, ali zahvaljujući njemu do toga nije uspeo. Oktobra 1943. istakao se u borbi protiv Čerkeza kod Tramošnje. Tada je upao među njih i uništio jednu grupu.

Avgusta 1943. godine Antonijev bataljon je ušao u sastav tada formirane Trinaeste krajiške udarne brigade. Sa ovom brigadom je polovinom maja 1944. godine bio upućen ka Banja Luci, jer su Nemci uoči Desanta na Drvar, otpočeli pomeranje svojih jedinica. S grupom odabranih boraca, Antonije je pred noć 16. maja 1944. godine krenuo od Sitnice ka Pavlovoj ravni i Manjači. Došavši, ujutro 17. maja, u blizinu Pavlove ravni, primetio je čoveka gde ide prema njima. Naredio je borcima da stanu i ćute. Kad je nepoznati čovek stigao blizu Antonija, on je iskočio pred njega s uperenim pištoljem i pitao ga ko je. Saznao je da je to kuvar četničke čete, koja se nalazi u blizini. Uplašivši se za svoj život, kuvar je Antoniju kazao gde se četa nalazi. Naređeno mu je da partizane dovede do doline u kojoj su se nalazili četnici. Kada su stigli do mesta gde su bili četnici, Antonije Ivić je rasporedio borce oko doline i naredio im da, kad on otvori vatru, gađaju četnike u dolini. Četnici su sedeli oko kazana i Ivić je odmah otvorio vatru iz mašinke. Pošto četnici nisu imali vremena za borbu, ubijeno je 15 četnika, a dvojica su zarobljena. Nekoliko ranjenih četnika je bilo ranjeno, ali su uspeli pobeći.

Komandant Trinaeste krajiške brigade dobio je podatke da četnici Uroša Drenovića, koji su bili u otvorenoj saradnji sa ustašama, svakog petka dolaze na periferiju okupirane Banja Luke, gde od ustaša dobiju sledovanje. Nakon ovog saznanja, on je odabrao 15 najhrabrijih boraca i stavio ih pod komandu Antonija Ivića. Antonija je upoznao o načinu dolaska četnika po sledovanje, povratka nazad i mestu gde se obično zadržavaju. To mesto bilo je udaljeno oko 50 kilometara od Sitnice, gde su se nalazili partizani. u blizini sela Zelenci, Ivić je postavio zasedu u kojoj su bili 30 četnika.

Početkom jula 1944. godine, Antonije Ivić je bio postavljen za komandanta Mrkonjićko-pljevskog partizanskog odreda, u kome nije bilo sređeno političko stanje. Antonije je odmah po dolasku u Odred, preduzeo mere da učvrsti disciplinu i pojača borbene aktivnosti. Kako bi omeli sređivanje stanja u partizanskom odredu i potiskivanje pročetničkih elemenata, četnici su na Lisini, okupili sve svoje snage sa ovog terena. Iskoristivši odlazak Trinaeste krajiške brigade, s terena Baraća, četnici su 12. avgusta 1944. godine izvršili napad na Mrkonjićko-pljevski odred, koji se nalazio u selu Gerzovu.

Četnički napad je izvršen svim snagama u vidu potkovice. Odred je pružio otpor, ali je nadmoć četnika bila velika. Uverivši se da neće održati otpor u Gerzovu, Antonije je naredio povlačenje prema Potkraju i Baraćima. Kad se Odred izvukao i odstupio prema Špirićima, Ivić je uzjahao konja i u trku krenuo za Odredom. Tada je bio pogođen četničkim hicem i mrtav pao s konja.

Ukazom predsednika Federtivne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 24. jula 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.