Јосип Јовановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЈОСИП ЈОВАНОВИЋ
Josip Jovanović.jpg
Јосип Јовановић
Датум рођења (1917-11-13)13. новембар 1917.
Место рођења Зеница
 Аустроугарска
Датум смрти 14. август 1942.(1942-08-14) (24 год.)
Место смрти Миљковац, код Добоја
Хрватска НД Хрватска
Професија радник
Члан КПЈ од 1941.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 27. новембра 1953.

Јосип Јовановић (Зеница, 13. новембар 1917Миљковац, код Добоја, 14. август 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 13. новембра 1917. године у Зеници, у службеничкој породици. Завршио је средњу техничку школу у Сарајеву. Након завршетка школе радио је као грађевински радник.

Након окупације Југославије 1941, прикључио се илегалном покрету, који је вршио припреме за оружани устанак. Војни комитет одредио га је да ради на терену ДобојМаглајГрачаница. Међутим, после једне провале у Тузли био је принуђен да оде на Озрен, где је радио на припремању устанка. По истом задатку био је упућен на терен северно од Добоја, око Требаве. Члан Комунистичке партије Југославије је постао 1941. године. Када је августа 1941. године формиран Озренски партизански одред, Јосип је у њему био један од истакнутих политичких радника.

Спомен-биста Јосипа Јовановића у Добоју.

У априлу 1942. године, када је од бораца Озренског и Зеничког партизанског одреда, у селу Каменици код Зенице, формиран Трећи источнобосански ударни батаљон, Јосип је постао политички комесар чете у том батаљону. Од августа 1942. године, био је политички је комесар Осме чете у Другом батаљону Шесте источнобосанске пролетерске бригаде.

Погинуо је 14. августа 1942. године, у борби Шесте источнобосанске бригаде с Кладањским усташким батаљоном, на северним падинама планине Коњух, код села Миљковац, приликом пребацивања Шесте источнобосанске бригаде на Мајевицу.[1]

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]