Лука Радетић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЛУКА РАДЕТИЋ
Luka Radetić.jpg
Лука Радетић
Датум рођења(1917-03-15)15. март 1917.
Место рођењаЋуковац, код Скендер Вакуфa (данас Кнежево)
 Аустроугарска
Датум смрти7. фебруар 1982.(1982-02-07) (64 год.)
Место смртиМостар,  СР Босна и Херцеговина
 СФР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411952.
Чинкапетан прве класе
Народни херој од23. јула 1952.
Одликовања
Орден народног хероја
Партизанска споменица 1941.

Лука Радетић (Ћуковац, код Скендер Вакуфa, 15. март 1917Мостар, 7. фебруар 1982), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Родио се у Ћуковцу, код Скендер Вакуфa, 15. марта 1917. године у земљорадничкој породици. У НОБ је ступио 27. јула 1941. године, приступивши чети коју је предводио Дујко Комљеновић. У КПЈ је примљен у октобру 1941. године. [1]

Учествовао је у борбама за ослобођење Скендер Вакуфа, Шипрага, Масловара, Врбањца и Ободника 1941. године. Следеће године у фебруару, истакао се у ослобођењу Котор Вароши. У нападу на усташко упориште у Соколини у близини Котор Вароши заједно са групом својих бораца убили су 15 усташа и заробили више пушака. Захваљујући овим акцијама, у марту 1942. године постављен је за командира Масловарске партизанске чете. У децембру исте године борио се у пролетерским бригадама за ослобођење Теслића и том приликом је рањен. Након опоравка постао је командир чете у Бањалучком одреду.[1]

Ратовао је у више наврата за ослобођење Котор Вароша, а у јулским борбама 1943. године са усташама и четницима на простору Лишца са својим одредом држао је положај и штитио слободну територију. У децембру 1943. године истакао се у борбама за ослобођење Бања Луке и као резултат тога постао је командант батаљона, а затим и Бањалучког одреда. У пролеће 1944. године убио је команданта четничке јединице у селу Рађевцу након чега се она распала. Учествовао је у гоњењу четника у долини Неретве 1945. године.[1]

Након ослобођења обављао је низ дужности у ЈНА, а пензионисан је 1952. године са дужности начелника Војног одсека у Бугојну у чину капетана прве класе. Носилац је Партизанске споменице 1941. и више одликовања.[1]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 23. јула 1952. године, проглашен је за народног хероја.[2][1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]