Лука Радетић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЛУКА РАДЕТИЋ
Luka Radetić.jpg
Лука Радетић
Датум рођења(1917-03-15)15. март 1917.
Место рођењаЋуковац, код Скендер Вакуфa (данас Кнежево)
 Аустроугарска
Датум смрти7. фебруар 1982.(1982-02-07) (64 год.)
Место смртиМостар,  СР Босна и Херцеговина
 СФР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411952.
Чинкапетан прве класе
Народни херој од23. јул 1951.

Лука Радетић (Ћуковац, код Скендер Вакуфa, 15. март 1917Мостар, 7. фебруар 1982), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Родио се у Ћуковцу, код Скендер Вакуфa, 15. марта 1917. године у земљорадничкој породици. У НОБ је ступио 27. јула 1941. године, приступивши чети коју је предводио Дујко Комљеновић. У КПЈ је примљен у октобру 1941. године. [1]

Учествовао је у борбама за ослобођење Скендер Вакуфа, Шипрага, Масловара, Врбањца и Ободника 1941. године. Следеће године у фебруару, истакао се у ослобођењу Котор Вароши. У нападу на усташко упориште у Соколини у близини Котор Вароши заједно са групом својих бораца убили су 15 усташа и заробили више пушака. Захваљујући овим акцијама, у марту 1942. године постављен је за командира Масловарске партизанске чете. У децембру исте године борио се у пролетерским бригадама за ослобођење Теслића и том приликом је рањен. Након опоравка постао је командир чете у Бањалучком одреду.[1]

Ратовао је у више наврата за ослобођење Котор Вароша, а у јулским борбама 1943. године са усташама и четницима на простору Лишца са својим одредом држао је положај и штитио слободну територију. У децембру 1943. године истакао се у борбама за ослобођење Бања Луке и као резултат тога постао је командант батаљона, а затим и Бањалучког одреда. У пролеће 1944. године убио је команданта четничке јединице у селу Рађевцу након чега се она распала. Учествовао је у гоњењу четника у долини Неретве 1945. године.[1]

Након ослобођења обављао је низ дужности у ЈНА, а пензионисан је 1952. године са дужности начелника Војног одсека у Бугојну у чину капетана прве класе. Носилац је Партизанске споменице 1941. и више одликовања.[1]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 23. јула 1952. године, проглашен је за народног хероја.[2][1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]