Нисим Албахари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
НИСИМ АЛБАХАРИ
Nisim Albahari.jpg
Нисим Албахари
Датум рођења (1916-01-28)28. јануар 1916.
Место рођења Тешањ
 Аустроугарска
Датум смрти (1991-12-19)19. децембар 1991.
Место смрти Сарајево,  СР Босна и Херцеговина
 СФР Југославија
Члан КПЈ од 1935.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 27. новембра 1953.
Одликовања
југословенска одликовања:
Орден народног хероја
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
страна одликовања:
Партизански крст

Нисим Албахари (Тешањ, 28. јануар 1916Сарајево, 19. децембар 1991), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР БиХ и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 28. јануара 1916. године у Тешњу. У вишим разредима гимназије, коју је завршио у Сарајеву, дошао је у додир са револуционарном омладином и учествовао је у разним њеним културним, спортским и политичким акцијама.

После завршетка школе радио је, као приватни намештеник, у Сарајеву, где је истовремено наставио и револуционарну активност. Посебно се истицао у раду класног синдикалног покрета у Савезу приватних намјештеника и у СБОТИЧ-у. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1935, а следеће године осуђен је на једногодишњу робију коју је издржао у Сарајеву, београдскојГлавњачи“ и на Ади Циганлији.

После повратка с робије, 1937. године, поново се посвећује у партијском раду, а у априлу 1940. године, после повратка с одслужења војног рока, постао је члан Месног комитета КПЈ за Сарајево. Као познати партијски ухапшен је и послат у концентрациони логор у Ивањицу, децембра 1940. године, где је остао све до 29. марта 1941. године.

После окупације Краљевине Југославије Нисим је, као члан Месног комитета, био активан у организовању устанка у Сарајеву и околини. Радио је на прикупљању оружја и санитетског материјала, јачању партијских организација. Касније је радио на формирању првих партизанских одреда у околини Сарајева. Био је заменик политичког комесара Семизовачке чете.

Приликом организовања партизанских одреда на сектору Вареш-Бреза, заробљен је у околини Вареша и доведен је у усташки затвор у Сарајеву. После жестоког мучења, пред само стрељање, успио је да, заједно са Исом Јовановићем, секретаром ПК КПЈ за БиХ, Милутином Ђурашковићем и Васом Мискином, побегне из затвора и да пребаци се на ослобођену територију Романије.

По доласку на Романију, постављен је за секретара Окружног комитета КПЈ за НОП одред „Звијезда“, где се истакао и као борац. У току Народноослободилачког рата прошао је многе борбе и јединице, био је: заменик политичког комесара чете и батаљона у Шестој источно-босанској бригади, секретар Окружног комитета КПЈ за Романију, члан Обласног комитета КПЈ за источну Босну, шеф одељења ОЗНЕ за област Трећег корпуса и др.

После ослобођења Југославије, завршио је Високу школу политичких наука у Београду и налазио се на разним одговорним дужностима. Био је извесно време председник Савеза синдиката Сарајева, члан ПК КПЈ за Босну и Херцеговину и ЦК КП БИХ, од Оснивачког конгреса 1948. године.

Више од десет година био је у Централном комитету начелник Управе за кадрове, члан Извршног комитета ЦК КП Босне и Херцеговине. У више сазива биран је за посланика Републике и Савезне скупштине. Био је министар рада, у Влади СР Босне и Херцеговине, секретар Извршног виећа, секретар Скупштине СР Босне и Херцеговине, председник Организационо-политичког већа Скупштине СР Босне и Херцеговине и члан Савета федерације.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]