Aromaterapija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aromaterapija
Posuda za inhalaciju eteričnih ulja
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostTradicionalna medicina
MeSHD019341

Aromaterapija (grč. aroma - miris, therapia - lečenje, doslovno lečenje mirisom) je upotreba aromatskih komponenti biljaka, najčešće aromatskih ulja, za inhalaciju, pravljenje posebnih kupki za relaksaciju, ili utrljavanjem u kožu, kako bi se poboljšao tretman.[1]

Aromaterapija je deo alternativne medicine ali i travarstva, pa je neki prepoznaju i kao pseudonauku ili granu fitoterapije koja proučava pravilnu upotrebu lekovitog bilja, i njihovih aktivnih komponenti biljaka koje utiču i na nervni sistem kao i na baktericidno i bakteriostatsko delovanje bakterija.[1]

Kako je aromaterapija deo tradicionalne medicine ne treba uvek sumnjati u iskustvo niza generacija, koje je koncentrisano na znanje nekih aromaterapeuta (uključujući i one koji koriste biljne proizvode u terapiji) jer je ono ponekad veoma dragoceno.[2] Međutim sporno je što je pristup aromaterapista lečenju takav da im pacijent, radi sopstvene bezbednosti,[3] nikada ne smeju u potpunosti prepustiti i time gubi kontakt sa lekarom.[2]

Zbog velikog broja samozvani aromaterapista i onih koji sakupljaju i prerađuju bilje,[2] nameće se činjenica da pravilna upotreba aromaterapije zahteva dodatna istraživanja i edukaciju jer predstavlja jednu od zanimljivih spona fizioterapije (masaže) i socijalnog rada.[4]

Osnovne informacije[uredi | uredi izvor]

Aromaterapija se zasniva na holističkom pristupu, po kome organizam u fiziološkom, psihološkom i socijalnom smislu može da funkcioniše samo kao celina, i da pre početka tretmana treba identifikovati prave uzroke zdravstvenih problema i tek na osnovu njih izvršiti pravilan izbor kombinacije lekovitih eteričnih ulja, koja se po strukturi razlikuje od ostalih biljnih proizvoda. Eterična ulja (pre svega esencijalna) zbog specifičnog procesa destilacije poseduju bolje fitomolekule (monoterpene i seskviterpene i ostale isparljive organska komponente kao što su estri, aromatične komponente, neterpenski ugljovodonici, itd).

Savremena aromaterapija podeljena je u četiri kategorije: medicinska aromaterapija, popularna i ezoterični aromaterapija, holistička aromaterapija i naučno istraživanje mirisa. U svakodnevnoj upotrebi je holistički pristup lečenju, što znači da aromoterapija ne tretira samo simptome nego i opšteg fizičkog stanja - dušu i telo u celini.[5]

Danas, o aromaterapiji postoje brojni suprotstavljeni stavovovi pa se ona se sa jedne strane smatra najboljom komplementarnom metodom lečenja, a sa druge (naučne) pseudonaukom i najgorom od lažnih naučnih prevara.

Istorija[uredi | uredi izvor]

U istoriji medicine, najmanje dvadest pet vekova unazad nalazimo tragove primene aromatičnih ulja u biljnoj medicine, koja će kasnije biti osnova za izradu farmakopeje drevnih civilizacija.[6]

Tragove metoda destilacije ili ekstrakcije, srećemo u drevnim civilizacijama Kini, Indiji, Egipti, koji datiraju i od pre nekoliko hiljada godina, unazad i u kojima je dokazana upotreba aromateraipje u svrhu lečenja. U spisima Grčkog lekara Dioskoridesa nalaze se podaci o upotrebi aromatičnih ekstrakata, kao dezinficijensa u epidemija zaraznih bolesti. Rimljani su takođe koristili za lečenje neke oblik ulja i masti u lečenju nekih fizičkih i mentalnih bolesti od davnina. Oni su naime otkrili da nakon paljenja grane i lišće određenih biljaka kod čoveka mogu izazvati pospanost, ili izmeniti neke čulne spoznaje.

Zahvaljujući persijskom lekaru i alhemičaru Jabir Ibn Hayyan koji je u 10. veku, otkrio metodu ekstrakcije eteričnih ulja, vremenom je (nakon daljih viševekovnih usavršavanja ove metode), počelo da se u svetu sve masovnije primenjuje izolovanje i klasifikacija aktivne sastojke mirisnih molekula, što je omogućili njihovu dalju i specifičnu upotrebu u aromaterapiji.

Moderna aromaterapija[uredi | uredi izvor]

Moderna aromaterapija počinje od rada francuskog hemičara Renea Morisa Gatefosa. On je 1920. godine otkrio lekovita svojstva lavandinog ulja, što ga je podstaklo na dalja istraživanje o antiseptičnim svojstvima eterilnih ulja. Naime, on je opečenu ruku uronio u posudu sa lavandinim uljem. Nakon što se brzo i uspešno oporavio - saznanja o aromaterapiji Gatefosa je 1937. godine objavio u prvobjavljenoj savremenoj knjizi iz ove oblasti.[7]

U Francuskoj su se ovim oblikom lečenja počeli baviti farmaceuti i lekari, 1978. Pol Balaiše koji je objavio studiju o kliničkoj upotrebi eteričnih ulja u lečenju infekcija i degenerativnih bolesti. Tako je začeta medicinska primena eteričnih ulja u lečenju određene bolesti.

Francuski hemičar Henri Viaud je 1980-ih godina objavio je prve kriterijume o čistoći i kvalitetu koje eterična ulja moraju zadovoljavati da bi bila nezbedna za upotrebu u medicinske svrhe.

U Engleskoj su se primenom eteričnih ulja više bavili pomoćni medicinski kadrovi - medicinske sestre i negovateljice, pa je tako nastala aromamasaža ali i drugi načini primene eteričnih ulja u svrhu lečenja..

Zvanična medicina u Srbiji priznaje aromaterapiju kao metodu rehabilitacije (za unapređenje zdravlja) u okviru tradicionalne, alternativne ili komplementarne medicine, koja primarno ne leči, ali u određenim stanjima može da pomaže u sprečavanju nastanka bolesti ili kod rekonvalescenata ubrza i olakša oporavak od bolesti.[8]

  • Neki od savremenih preparta koji se koriste u aromaterapiji

Način primene[uredi | uredi izvor]

Lokalno

Lokalno se aromatična ulja primenjuju za masažu, kupke, obloge, negu kože. Tokom masaža većina eteričnih ulja ne sme se nanositi direktno na kožu već se pre toga moraju otopiti u nekom biljnom ulju koje se u aromaterapiji naziva i baznim uljem. Pri tome terapeut mora da pazi na koncentraciju takve mešavine koja nesme prelaziti 5% za masažu celog tela, a u slučajevima osetljive kože ili pri masaži trudnica i male dece 1% (aktivne supastance.

Udisanjem preko pluća

Udisanje može biti direktno (parna inhalacija) ili indirektno (preko isparivača).

Peroralnim unosom
Rektalni i vaginalni unos

Na ovoj način uneta eterična ulja primenjuju se protiv infekcija bakterijama, gljivicama, parazitima, itd.

Supstance koje se koriste u aromaterapiji[uredi | uredi izvor]

Osnovne supstance koje se danas koriste u aromaterapiji mogu biti:

Eterična ulja

Eterična ulja dobijaju se destilacijom (npr eukaliptusovo ulja), gnječenjem (npr grejfrutovo ulje), ili kombinovanom ekstrakcijom eteričnih ulja sa različitim rastvaračima.

Absoluti

To su eterična ulja, dobijena pre svega iz cvetova ili osetljivih biljnih tkiva ekstrakcijom iz rastvora ili superkritičnih tečnosti (npr absolut ruže ruže).

Fitonicidi

Razne organske isparljive materije, deluje baktericidno, ali u praksi se ne koriste često zbog neprijatnog mirisa (npr. Garlic).

Biljni destilati ili hidrosoli

Vodenom destilacijom proizvoda kuvanjem dobijaju se određene supastance, koje se u medicinske svrhe primenjuju na koži.

Infuzi

Infuzi su vodeni ekstrakti raznih biljnih droga (npr infuz kamilice).

Bazna ulja

Bazna ulja su tipična, biljna ulja, koja služe za razređenje eteričnih ulja, i primenjuju se na koži (npr uljnj slatkog badema).

Farmakološki efekti[uredi | uredi izvor]

Antibakterijsko dejstvo

Testovi in vitro potvrdili su antibakterijsko dejstvo nekih ulja, kao što su eterična ulja od ruzmarina, karanfilića, kreča, cimeta, i čajnog drveta nafte.[9][10][11][12]

Antivirusno dejstvo

Eterična ulja čajevca, limuna, sandalovine, đumbira, majčine dušice, nane i ožepa pokazala su se u in vitro testovima efikasna protiv herpes virusa.[13][14][15][16][17]

Antifungalno desjtvo

Antifungalno desjtvo eterična ulja lavande, majčine dušice, karanfilić, kleke i zlja čajnog drveta, pokazala su antigljivičnu aktivnost u in vitro testovima.[18][19][20][21][22]

Antiinflamatorno desjtvo

Tokom in vitro studija utvrđeno je antiinflamatorno dejstvo karanfilića, cimeta, žalfije, eukaliptusa, crnog kumina i lovorovog lista.[23][24][25][26][27][28]

Anksiolitičko dejstvo

Kada su pojedina ulja primenjena na životinjama otkriveno je njihovo anksiolitičko dejstvo, npr. lavande, ruže i angelike.[29][30][31]

Analgetičko dejstvo

Protiv bolova može se upotrebiti eterično ulje belog bora, kleka, eukaliptusa, lavande, ruzmarina.

Antidepresiono desjtvo

Naon unosa teričnog ulja bergama, grejpa, gorke narandže, žalfije, lavande, mandarine, majorana, mogu nastati antidepresivni učinci.

Regulacija varenja

Pojedina ulja su se pokazala kao uspešna protiv lošeg varenja: etarskog ulje, koren angelike, bergamont, bosiljak, estragon, kamilica.

Aromaterapija prvenstveno od napred navedenih aktivnih principa najviše koristi antiseptička, antivirusna, antigljivična i antibakterijska svojstva ulja u kontroli infekcija (npr u Severnoj Americi). U Francuskoj, neka eterična ulja se (prema aktuelnim propisima), propisuju i od strane lekara.

Francuski lekari pre upotrebe aromaterapije koriste tehniku, koja se zove aromatogram, na osnovu koje se odlučuju koje će eterično ulje dati određenom pacijentu. Metoda zasnovana na aromatogramu izvodi se na sledeći način:

  • Prvo, lekar uzima uzorak inficiranog tkiva ili pacijentovog sekreta iz patološke promene u organizmu, koji će se tretira određenom supstancom.
  • Zatim uzeti uzorak „zasejava“ u više petrijevih šolji sa agarom. Svaka šolja se inokuliše sa različitim esencijalnim ulja, kako bi se odredilo ulje, koje je najaktivnije protiv ciljanog soja mikroorganizma.
  • Antiseptička aktivnost svakog uzorka se potom prikazuje u obrascu rasta i retardacije, i na osnovu nje sprovodi aromaterpija.

Principi na kojim se zasniva dejstvo eteričnih ulja[uredi | uredi izvor]

Sveća sa esencijalnim uljima, koja deluje na nivo mirisa
Masaža eteričnim uljem

Principi delovanje eteričnih ulja na ljudski organizam još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni. Eterična ulja biljaka i drugih prirodnih organskih jedinjenja dejstvo ispoljavaju svojom hemijskom strukturom koja farmakološki deluje na tkiva i organe, hormonski i nervni sistem, na jedan od sledećih načina:

Na nivou mirisa — primena aromaterpije je zasnovana na aktiviranju limbičkog sistema, ili emocionalnih centara u mozgu (putem receptora u nosu informacija koju nosi miris direktno odlazi u mozak). Tako eterična ulja svojim mirisom deluju na čovekovo raspoloženje i emocije. Mada se smatra da postoji još i skriveno Feromonsko delovanje (koje je najočiglednije kod muškatne žalfije).

Na nivou kože — aromaterapija se primenjuje u obliku ulja za masažu, odnosno 1-10% rastvor etarskog ulja u masnoj podlozi, aktiviranjem završetka receptora i inaktivacijom mikroba i gljivice.

Na nivo unutrašnjih organa — primena aromaterpije je zasnovana na unutrašnjoj upotrebi eteričnih ulja (naročito u farmakološkim lekovima se ne preporučuje za kućnu upotrebu, osim u razblaženom obliku, u mastima, mineralnim uljima ili vodeniom rastvoru (1-5%)) za stimulaciju imunskog sistema. Iako svako ulje ima nekoliko glavnih komponenti, najverovatnije se dejstvo zasniva na sinergija svih, čak i onih, najmanje zastupljenih, komponenti ulja.

Na to upućuje činjenica da sličnim supstancama dobijenim sintetskim putem nedostaje „energija“ koja postoji u biljakama iz kojih se ulja dobijaju.

Aromaterapeuti smatraju da svako ulje ima svoju specifičnu „energetsku vibraciju“ kojom može suptilno delovati na ljudsko energetsko polje i na taj način osobu podržati u nekoj potrebi, zahtevu, zadatku ili isceljenju.

Iako postoje već ustaljena verovanja o tome na koji način svako ulje energetski deluje, tokom aromaterapije od terapeuta se traži da postepeno i dobro razvije sopstvenu osetljivost i intuiciju u prepoznavanju specifičnosti svakog od ulja i uticaj koje ima na ljudski organizam.

Prikaz najčešće korišćenih supstanci[uredi | uredi izvor]

Deo biljaka i temperature zagrevanja na kojoj se koriste njihova eteraična ulja u aromaterapiji

Naziv Stručni naziv Deo biljke koji se koristi Temperatura
Eukaliptus
Eucalyptus globulus
List
130°C
Hmelj
Humulus lupulus
Plod
154°C
Kamilica
Chamomilla recutita
Cvet
190°C
Lavanda
Lavandula angustifolia
List i cvet
130°C
Melisa
Melissa officinalis
List
142°C
Žalfija
Salvia officinalis
List
190°C
Majčina dušica
Thymus vulgaris
List
190°C
Konoplja
Cannabis sativa
Cvet
180°C

Suprotstavljeni stavovi[uredi | uredi izvor]

Bez obzira kakav stav imamo o aromaterapiji nema sumnje da je ona popularna u narodu kao i drugi oblici alternativne medicine. Prema istraživanju koje je sprovela Svetska zdravstvena organizacija, 35% ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama koristi barem jedan oblik alternativne medicine. U Nemačkoj, Holandiji i Belgiji taj procenat je 60%, a u Velikoj Britaniji čak 74%.[2]

U mnogim zemljama, eterična ulja su uključena u nacionalne farmakopeje. Međutim, do sada, aromaterapija kao nauka nikada nije priznata kao validna grane medicine u Sjedinjenim Američkim Državama, Rusiji, Nemačkoj ili Japanu. Zato što o aromaterapiji postoje brojni suprotstavljeni stavovovi pa se ona se sa jedne strane smatra najboljom komplementarnom metodom lečenja, a sa druge (naučne) najgorom od lažnih naučnih prevare.[32]

Aromaterapija je po njenim pristalicama metoda lečenje ili prevencija bolesti kroz upotrebu eteričnih ulja, i objašnjavaju navodeći u literaturi dva osnovna mehanizma na kojima se ona zasniva:

  • Prvi mehanizam je uticaj mirisa eteričnih ulja na mozak, posebno na njegov centar za miris u limbičkom sistem.
  • Drugi mehanizama je direktni farmakološki efekti eteričnog ulja na organizam. Kao glavni farmakokimetički efekat eteričnih ulja u organizmu, navodi se opšte jačanje organe i njihovih funkcija, a pre svega jačanje odbrambenih (imunskih) mehanizama. Aromaterapija ne leči direktno već pomaže telu; da bolje radi svoj posao i na taj način popravi narušeno stanje u oslabnjenom organizmu. To njihovo delovanje je zapravo iskazano kroz poboljšanje fizičkih svojstava organizma, koja potom vraćaju oštu vitalnost pojedinca.[33]

Iako, aromterapeuti tvrde da je precizno poznat sinergizam između tela i eteričnih ulja, efikasnost aromaterapije tek treba da se dokaže ili opovrgne kroz, na naučnim dokazima zasnovanim studijama sprovedenim na velikom broju uzoraka. Iako su neke preliminarni studije pokazale pozitivne rezultate, to nije dovoljno da medicinska nauka u celom svetu prihbvati ove dokaze.[34][35]

U zapadnom svetu, pre svega u engleskom govornom području, aromaterapeuti teže da naglase da je upotrebu aromatičnih ulja najefikasnija u masaži. Dotel u Evropi, naročito u Francuskoj (odakle je i potekla, aromaterapija) ona je u pojedinim zdravstvima uključen u sastav opšte medicine.[36]

Istraživač Varo Eugen Tajler opisao je upotrebu biljaka u terapiji kao „travarstvo zasnovano na pseudonauci" koje koristi naučnu terminologiju, ali kojem nedostaje naučna potvrda bezbednosti i efikasnosti. Tajler nabraja deset zabluda koje razlikuju aromaterapiju kao granu fitoterapiju od naučnog pristupa, od tvrdnje da postoji zavera da se suzbije bezbedno i efikasno bilje, preko tvrdnje da bilje ne može izazvati štetu, da su cele biljke efikasnije od molekula izolovanih iz njih, da su biljke superiornije od lekova, doktrinu potpisa (verovanje da oblik biljke definiše njenu funkciju), da je manja doza efikasnija, da je bitan astrološki uticaj planeta, da je testiranje na životinjama neadekvatno za efekte na ljudima, da su anegdotski dokazi dovoljni da dokažu da je biljka delotvorna i da je biljke napravio Bog kako bi lečile bolesti.[37] Nijedna od ovih tvrdnji nema naučnu osnovu.[38]

Sve ovo ne znači da su aromaterapija i fitoterapija nepoželjna i da ih treba izbegavati. Naprotiv, savremena medicina dosta duguje tradicionalnom travarstvu i fitoterapiji baš zato što je od nje nasledila neke vrlo efikasne metode lečenja biljkama. Jedino što u ovome nikako ne treba zaobići je konsultacija sa lekarom, jer zbog opasnosti od štetnih efekata nije preporučljivo eksperimentisati sa ovom terapijom niti koristiti lekovite biljke koje potiču iz nesigurnih izvora, na šta ukazuje ovaj citat La Bruyere-a: lekari puštaju čoveka da umre, a šarlatani ga ubiju.[2]

Imajući u vidu napred navedene činjenice Svetska zdravstvena organizacija je 1996. godine okupila grupu od 100 medicinskih eksperata iz raznih krajeva sveta koji su dali preporuke i upozorenja za korišćenje velikog broja lekovitih biljaka.[2]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Aromaterapija”. Stetoskop.info (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-11-05. 
  2. ^ a b v g d đ Antonić, V. „Aromaterapija U:3. Alternativna medicina, "Da li postoje stvari koje ne postoje: vodič za kritičko razmišljanje.” (PDF). Pristupljeno 5. 11. 2022. 
  3. ^ Angell, M.; Kassirer, J. P. (1998). „Alternative medicine--the risks of untested and unregulated remedies”. New England Journal of Medicine. 339 (12): 839—41. PMID 9738094. doi:10.1056/NEJM199809173391210. .
  4. ^ Ovaj deo članka je preuzet iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“ uz odobrenje autora.
  5. ^ Gill Farrer-Halls, Aromaterapija, Prešernova družba d.d., 2007
  6. ^ Nerys Purchon (2001). La Bible de l'Aromathérapie. Marabout. str. 121. ISBN 978-2-501-03538-5. 
  7. ^ Ades, TB, ur. (2009). „Aromatherapy”. American Cancer Society Complete Guide to Complementary and Alternative Cancer Therapies (2nd izd.). American Cancer Society. str. 57–60. ISBN 978-0-944235-71-3. 
  8. ^ Sistematizacija metoda tradisionale medicine
  9. ^ Fabio, A.; Cermelli, C.; Fabio, G.; Nicoletti, P.; Quaglio, P. (2007). „Screening of the antibacterial effects of a variety of essential oils on microorganisms responsible for respiratory infections”. Phytother Res. 21 (4): 374—7. PMID 17326042. S2CID 39202228. doi:10.1002/ptr.1968.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  10. ^ Luqman, S.; Dwivedi, G. R.; Darokar, M. P.; Kalra, A.; Khanuja, S. P. (1. 9. 2007). „Potential of rosemary oil to be used in drug-resistant infections”. Altern Ther Health Med. 13 (5): 54—9. PMID 17900043.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  11. ^ Prabuseenivasan, S.; Jayakumar, M.; Ignacimuthu, S. (30. 11. 2006). „In vitro antibacterial activity of some plant essential oils”. BMC Complement Altern Med. 2006 Nov 30;6:39. 6 (39): 39. PMC 1693916 Slobodan pristup. PMID 17134518. doi:10.1186/1472-6882-6-39 Slobodan pristup.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  12. ^ Ferrini, A. M.; Mannoni, V.; Aureli, P.; Salvatore, G.; Piccirilli, E.; Ceddia, T.; Pontieri, E.; Sessa, R.; Oliva, B. (1. 7. 2006). „Melaleuca alternifolia essential oil possesses potent anti-staphylococcal activity extended to strains resistant to antibiotics”. Int J Immunopathol Pharmacol.;19(3):. 19 (3): 539—44. PMID 17026838. S2CID 25226617. doi:10.1177/039463200601900309.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  13. ^ Schnitzler, P.; Koch, C.; Reichling, J. (1. 5. 2007). „Susceptibility of drug-resistant clinical herpes simplex virus type 1 strains to essential oils of ginger, thyme, hyssop, and sandalwood”. Antimicrob Agents Chemother. 51 (5): 1859—62. PMC 1855548 Slobodan pristup. PMID 17353250. doi:10.1128/AAC.00426-06.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  14. ^ Schuhmacher, A.; Reichling, J.; Schnitzler, P. (2003). „Virucidal effect of peppermint oil on the enveloped viruses herpes simplex virus type 1 and type 2 in vitro”. Phytomedicine. 10 (6–7): 504—10. PMID 13678235. doi:10.1078/094471103322331467.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  15. ^ Minami, M.; Kita, M.; Nakaya, T.; Yamamoto, T.; Kuriyama, H.; Imanishi, J. (2003). „The inhibitory effect of essential oils on herpes simplex virus type-1 replication in vitro”. Microbiol Immunol. 47 (9): 681—4. PMID 14584615. S2CID 2083693. doi:10.1111/j.1348-0421.2003.tb03431.x.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  16. ^ Benencia, F.; Courrèges, M. C. (1. 5. 1999). „Antiviral activity of sandalwood oil against herpes simplex viruses-1 and -2”. Phytomedicine. 6 (2): 119—23. PMID 10374251. doi:10.1016/S0944-7113(99)80046-4.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  17. ^ Allahverdiyev, A.; Duran, N.; Ozguven, M.; Koltas, S. (1. 11. 2004). „Antiviral activity of the volatile oils of Melissa officinalis L. against Herpes simplex virus type-2”. Phytomedicine. 11 (7–8): 657—61. PMID 15636181. doi:10.1016/j.phymed.2003.07.014.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  18. ^ Chaieb, K.; Zmantar, T.; Ksouri, R.; Hajlaoui, H.; Mahdouani, K.; Abdelly, C.; Bakhrouf, A. (1. 9. 2007). „Antioxidant properties of the essential oil of Eugenia caryophyllata and its antifungal activity against a large number of clinical Candida species”. Mycoses. 50 (5): 403—6. PMID 17714361. S2CID 25155873. doi:10.1111/j.1439-0507.2007.01391.x.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  19. ^ Pinto, E.; Pina-Vaz, C.; Salgueiro, L.; Gonçalves, M. J.; Costa-De-Oliveira, S.; Cavaleiro, C.; Palmeira, A.; Rodrigues, A.; Martinez-De-Oliveira, J. (1. 10. 2006). „Antifungal activity of the essential oil of Thymus pulegioides on Candida, Aspergillus and dermatophyte species”. J Med Microbiol. 55 (Pt 10): 1367—73. PMID 17005785. doi:10.1099/jmm.0.46443-0.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  20. ^ Nenoff, P.; Haustein, U. F.; Brandt, W. (1996). „Antifungal activity of the essential oil of Melaleuca alternifolia (tea tree oil) against pathogenic fungi in vitro”. Skin Pharmacol. 9 (6): 388—94. PMID 9055360. doi:10.1159/000211450.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  21. ^ Cavaleiro, C.; Pinto, E.; Gonçalves, M. J.; Salgueiro, L. (1. 6. 2006). „Antifungal activity of Juniperus essential oils against dermatophyte, Aspergillus and Candida strains”. J Appl Microbiol. 100 (6): 1333—8. PMID 16696681. S2CID 24986741. doi:10.1111/j.1365-2672.2006.02862.x.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  22. ^ d'Auria, F. D.; Tecca, M.; Strippoli, V.; Salvatore, G.; Battinelli, L.; Mazzanti, G. (1. 5. 2005). „Antifungal activity of Lavandula angustifolia essential oil against Candida albicans yeast and mycelial form”. Med Mycol. 43 (5): 391—6. PMID 16178366. doi:10.1080/13693780400004810.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  23. ^ Oniga, I.; Pârvu, A. E.; Toiu, A.; Benedec, D. (1. 1. 2007). „Effects of Salvia officinalis L. extract on experimental acute inflammation”. Rev Med Chir Soc Med Nat Iasi. 111 (1): 290—4. PMID 17595884.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  24. ^ Chaieb, K.; Hajlaoui, H.; Zmantar, T.; Kahla-Nakbi, A. B.; Rouabhia, M.; Mahdouani, K.; Bakhrouf, A. (1. 6. 2007). „The chemical composition and biological activity of clove essential oil, Eugenia caryophyllata (Syzigium aromaticum L. Myrtaceae): a short review”. Phytother Res. 21 (6): 501—6. PMID 17380552. S2CID 29867665. doi:10.1002/ptr.2124.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  25. ^ Silva, J.; Abebe, W.; Sousa, S. M.; Duarte, V. G.; Machado, M. I.; Matos, F. J. (1. 12. 2003). „Analgesic and anti-inflammatory effects of essential oils of Eucalyptus”. J Ethnopharmacol. 89 (2–3): 277—83. PMID 14611892. doi:10.1016/j.jep.2003.09.007.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  26. ^ Chao, L. K.; Hua, K. F.; Hsu, H. Y.; Cheng, S. S.; Liu, J. Y.; Chang, S. T. (7. 9. 2005). „Study on the antiinflammatory activity of essential oil from leaves of Cinnamomum osmophloeum”. J Agric Food Chem. 53 (18): 7274—8. PMID 16131142. doi:10.1021/jf051151u.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  27. ^ Hajhashemi, V.; Ghannadi, A.; Jafarabadi, H. (1. 3. 2004). „Black cumin seed essential oil, as a potent analgesic and antiinflammatory drug”. Phytother Res. 18 (3): 195—9. PMID 15103664. S2CID 43483437. doi:10.1002/ptr.1390.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  28. ^ Sayyah, M.; Saroukhani, G.; Peirovi, A.; Kamalinejad, M. (1. 8. 2003). „Analgesic and anti-inflammatory activity of the leaf essential oil of Laurus nobilis Linn”. Phytother Res.;(7). 17 (7): 733—6. PMID 12916069. S2CID 40484694. doi:10.1002/ptr.1197.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  29. ^ Shaw, D.; Annett, J. M.; Doherty, B.; Leslie, J. C. (1. 9. 2007). „Anxiolytic effects of lavender oil inhalation on open-field behaviour in rats”. Phytomedicine. 14 (9): 613—20. PMID 17482442. doi:10.1016/j.phymed.2007.03.007.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  30. ^ De Almeida, R. N.; Motta, S. C.; De Brito Faturi, C.; Catallani, B.; Leite, J. R. (1. 2. 2004). „Anxiolytic-like effects of rose oil inhalation on the elevated plus-maze test in rats”. Pharmacol Biochem Behav.;(). 77 (2): 361—4. PMID 14751465. S2CID 37011945. doi:10.1016/j.pbb.2003.11.004.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  31. ^ Chen, S. W.; Min, L.; Li, W. J.; Kong, W. X.; Li, J. F.; Zhang, Y. J. (1. 10. 2004). „The effects of angelica essential oil in three murine tests of anxiety”. Pharmacol Biochem Behav. 79 (2): 377—82. PMID 15501315. S2CID 32434908. doi:10.1016/j.pbb.2004.08.017.  Pronađeni su suvišni parametri: |author= i |last1= (pomoć)
  32. ^ Stephen Barrett Aromatherapy: Making Dollars out of Scents Science & Pseudoscience Review in Mental Health.
  33. ^ Berwick A. Holistic Aromatherapy: Balance the Body and Soul with Essential Oils. St. Paul, MN: Llewellyn Publications, 1994.
  34. ^ Kim, H. J. (2007). „Effect of aromatherapy massage on abdominal fat and body image in post-menopausal women”. Taehan Kanho Hakhoe Chi. 37 (4): 603—612. PMID 17615482. doi:10.4040/jkan.2007.37.4.603. 
  35. ^ Rho, K. H.; Han, S. H.; Kim, K. S.; Lee, M. S. (2006). „Effects of aromatherapy massage on anxiety and self-esteem in korean elderly women: A pilot study”. The International Journal of Neuroscience. 116 (12): 1447—1455. PMID 17145679. S2CID 8723333. doi:10.1080/00207450500514268. 
  36. ^ Court of Appeal of the State of California, Second Appelate District, Division Five. National Council Against Health Fraud, Inc, v. Aroma Vera, Inc, et al. Superior Court No. BC183903. August 10, 1999.
  37. ^ Eskinazi D (ed). Botanical Medicine: Efficacy, Quality Assurance, and Regulation. Larchmont, NY: Mary Ann Liebert, 1999
  38. ^ Talalay, Pamela; Talalay, Paul (2001). „The Importance of Using Scientific Principles in the Development of Medicinal Agents from Plants”. Academic Medicine (na jeziku: engleski). 76 (3): 238—247. ISSN 1040-2446. PMID 11242573. S2CID 23323157. doi:10.1097/00001888-200103000-00010. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tradicionalna komplementrana i alternativna medicina
Popularna medicina Samolečenje • Lečenje domaćim lekovima • Narodna medicina
Tradicionalna medicina Ajurveda • Akupunktura • Akupresura • Duhovna energetska medicina • Joga • Tradicionalna kineska medicina • Orijentalna medicina • Kvantna medicina • Makrobiotika • Moksibustija • Primenjena kineziologija • Refleksologija • Segmentna terapija • Suđok • Tradicionalna domaća medicina • Tuina • Šiacu
Metode tradicionalne, komplementarne i alternativne medicine Apiterapija • Aromaterapija • Bioenergoterapija • Detekcija štetnih zračenja • Energetska terapija • Osteopatija • Hiropraktika • Homeopatija • Haloterapija • Herbalistika • Lečenje zvukom • Lečenje verom • Magnetoterapija Naturopatija • Kvantna medicina • Kristaloterapija • Lečenje svetlom • Fitoterapija • Porodični raspored • Reiki • Rolfing • Tai či čuan • Ći gong • Su Đok • Speleoterapija • Urinoterapija • Kiselo-alkalna dijeta • Hidroterapija debelog creva


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ароматерапија&oldid=27440662”