Ahemenidi

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Ahemenidi su bili jedna od dinastija drevnog Ahemenidskog carstva. Na vrhuncu svoje moći, oko 500. p. n. e., Ahemenidski vladari Persije su držali teritorije koji se danas nalaze pod Iranom, Irakom, Jermenijom, Avganistanom, Turskom, Bugarskom, Grčkom, Egiptom, Sirijom, Indijom/Pakistanom, Jordanom, Izraelom/Palestinom, Libanom, Arabijom i Libijom.

Prvo poznato pominjanje Ahemena, navodno prvog u nizu Ahemenida (po kome dinastija i nosi ime) u istoriji pojavljuje se od strane Darija Velikog, koji ga pominje kao predaka Kira Velikog, i začetnika cele dinastije. Veruje se da je Ahemen došao na vlast 648. p. n. e. U dva navrata Ahemenidi su vladali i Egiptom gde se pominju kao dvadeset sedma i trideset prva dinastija. Poslednji Ahemenidski kralj je bio Darija III, koga je konačno pobedio Aleksandar Makedonski 330. p. n. e.

Ahemenidi su verovatno prvi vladari koji su se nametnuli celoj Persiji posle Zaratustrine smrti, i većina njih su podredili svoju vladavinu dvema svojstvima koja su deo zaratustranske poruke: to su red, u pravdi čovečjoj od svega što je do tada viđeno u antičkom svetu i bezmalo dogmatska potvrda važnosti istine spram svih oblika laži. Religija Ahemenida, međutim, sačuvala je i popriličan broj odlika naturalističkog panteona sazdanog još u drevnoj civilizaciji bakarnog doba.

Među Ahemenidima, krupne figure Kira Velikog II. (601. p. n. e. - 530. p. n. e.) i Darija I. (549. p. n. e. - 486. p. n. e.) nose oreol moralnog dostojanstva i slave koju su Grci uznosili toliko, da je Ksenofont od Kira napravio junaka svoje Kiropedije. Kir, prvi „Kralj kraljeva“ bio je pobednik Kreza, Astijaga i oslobodilac Vavilona, kralj koji se u Jevrejskim verovanjima pominje kao Pomazanik Gospodnji i Mesija Jahveov, što je možda izazvano činjenicom da ih je on oslobodio vavilonskog ropstva.

Pitanje je da li su Ahemenidi i pre Kserksa bili zoroastrejci u pravom smislu reči jer se nisu direktno pozivali na Zaratustru. Kir i Darije se pominju kao izuzetno plemeniti vladari (plemenitost duše je Zaratustra zahtevao od ašavana, služitelja božanskog poretka, „nesebičnih boraca za mudrost i svetlost Ahura Mazde“.) što predstavlja, ako je tačno, korenitu promenu u odnosu na dotadašnjeg tipičnog autokratskog monarha, čija se snaga izravnavala sa snagom bogova uz koje bi vladar navodno boravio posle smrti. U svakom slučaju sigurno je da je prekretnica u to doba izvršena prema nešto humanijem obliku vladavine.

Među istočnjačkim narodima, Hetitima, Asiro-Vaviloncima i Jevrejima, kod kojih samilost i trpeljivost nisu bile religijski poželjne osobine ili su se dovodile u vezu sa slabošću, Ahemenidi su se izdvojili prihvatajući te i slične osobine kao vrline kojih se treba ponositi. Posebno je ta vrlina uočljiva u njihovom postupanju s poraženim neprijateljima i prema njihovim kultovima. Naime, Ahemenidi su se odlikovali toliko neuobičajenom blagošću prema neprijateljima da su im se ovi ponekad i divili. (Primer uobičajenog postupanja drugih naroda prema neprijateljima u to vreme je da su npr. poraženi kraljevi morali da vuku kraljevska kola noseći na leđima odrubljenu glavu jednog svog zemljaka, ili su zatvarani u kavezima sa psima, kako bi bili pokazivani u javnosti i vređani od celog naroda). Takođe su bili bili pobornici dotad neviđene religijske trpeljivosti prema kultovima pokorenih naroda.

U celom starom veku Kir je verovatno bio najčovečniji od svih pobednika, a svoj vanredni ugled zasnovao je na svojoj velikodušnosti, pokazujući da on trpeljivost i opraštanje prihvata kao znake moralne snage, a ne slabosti. Tako je, spasivši Kreza, bogatog kralja Lidije, koji ga je napao, napravio od njega jednog od svojih najbližih savetnika, a takođe je i sa svrgnutim kraljem Astijagom, svojim svirepim dedom po majci, postupio s plemenitošću koja se nipošto ne bi očekivala od vazala koji se sveti. Svojim vojnicima nije dopuštao da pljačkaju osvojene gradove, i da po običaju, sa zemljom sravnjuju hramove i kipove, već je često vodio politiku izmirenja naroda, poštujući tuđe kultove.

Ahemenidska Persija slobodno je ponudila Jevrejima svoju visoku zaštitu, Od prvih Ahemenida pa do kraja sasanidske imperije, tj. oko 12 vekova, glavna religija Persije je mazdaizam, iako su značajni i drugi kultovi, kao npr. Mitre i Anahite. Zervanizam, koji je postavio Ahura Mazdu i Ahrimana u strogi dualizam, se vrlo brzo nametnuo uz izvorni zoroastrizam, tako da je ponekad teško izvitoperavao njegovu kosmologiju. U raspravama oko toga da li ahemenidska religija može potpasti pod zoroastrizam sa jedne strane stoje oni koji su, sa modernim Irancima, istom nacionalnom slavom objedinili proroka drevne Persije i slavne vladare. Nasuprot njima stoje stručnjaci koji se ograničavaju samo na avestijske tekstove gde nema ni reči o Ahemenidima, i u natpise koje su ovi ostavili u kojima nema nikakvog pominjanja Zaratustre. Odsustvo prorokovog imena je opšteprihvaćeni argument protiv zoroastrizma Ahemenida mada po nekima on uopšte ne dokazuje da su elementi njegovog učenja bili sasvim nepoznati vladarima, jer je sinkretizam carstva i Maga uopšte onemogućavao da se u boga uzdigne jedan prorok, makar i tako sjajan kao Zaratustra, a sem toga nije svima onima koji su stekli elemente zaratustrijanskog učenja nužno da pominju i njegovo ime. Ako se ima na umu da Zaratustra nikad nije težio da prisvoji sebi pravo na lični kult, pošto je cela njegova etika za cilj imala moralizovanje običaja i oduhovljenje religijskih praksi, ovo postaje još jedan argument u prilog teze o ahemenidskom zoroastrizmu.

Povrh toga, na njega se primenjuje isti kritički metod, kao što je onaj koji se upotrebljava za narode bogate književnosti, dok su se Persijanci tog doba uglavnom oslanjali na usmena predanja. Iako je Persija vrlo rano upoznala asirsko pismo i iako su se u bibliotekama u Suzi, Ekbatani i Persepolju čuvali stari rukopisi i arhivi ahemenidskih ministarstava, u Aleksandrovom osvajanju su oni rastureni ili uništeni, pa nije ni čudo što ova dilema ne može biti do kraja razrešena.

Vladari Ahemedinske dinastije[uredi]

Od Kira velikog nadalje svi su carevi Persijskog carstva

Aleksandar Makedonski osvaja Persijsko carstvo i to predstavlja kraj dinastije

Spoljašnje veze[uredi]