Benoa Mandelbrot

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Benoa Mandelbrot
Benoa Mandelbrot na TED konferenciji 2010. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1924-11-20)20. novembar 1924.
Mesto rođenjaVaršava, Poljska Poljska
Datum smrti14. oktobar 2010.(2010-10-14) (85 god.)
Mesto smrtiKembridž, Masačusets,  SAD
ObrazovanjeLycée du Parc, Politehnička škola, Kalifornijski tehnološki institut, Univerzitet Sorbona
Naučni rad
Poljematematika
Poznat poMandelbrotovom skupu
Zvanični veb-sajt
users.math.yale.edu/mandelbrot/

Benoa Mandelbrot (franc. Benoît Mandelbrot; Varšava, 20. novembar 1924 — Kembridž, 14. oktobar 2010) bio je francuski matematičar poljskog porekla.[1][2][3]

Benoa Mandelbrot je bio vodeći naučnik na polju fraktalne geometrije. Bio je profesor matematike. Iako je izmislio pojam fraktal, mnogi delovi iz Fraktalne geometrije prirode (The Fractal Geometry of Nature) već su pre opisani od strane drugih matematičara. Svejedno sve su te teorije bile smatrane izolovanima, i neprirodnim, sa neintuitivnim osobinama. Mandelbrot ih je uspeo ujediniti u jednu jedinstvenu teoriju. Takođe, on je insistirao na upotrebi fraktala kao realnih i korisnih modela za mnoge prirodne fenomene, uključujući oblik obala i reka, strukturu biljaka, krvnih žila i pluća; jata galaksija, Braunovo kretanje, cene na berzi. Mandelbrot smatra kako su fraktali, u mnogočemu, intuitivniji i prirodniji, nego objekti tradicionalne euklidijanske geometrije. Kao što kaže u uvodu fraktalne geometrije prirode:

Oblaci nisu sfere, planine nisu stošci, obale nisu krugovi, lavež nije gladak, niti munja ne putuje ravnom linijom.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u jevrejskoj porodici, u Varšavi 1924. godine za vreme Druge poljske republike. Godine 1936., dok je još bio dete, Mandelbrotova familija je emigrirala u Francusku. Nakon završetka Drugog svetskog rata Mandelbrot je studirao matematiku, diplomiraju na univerzitetima u Parizu i SAD, i primajući magistarsku diplomu u aeronautici od Kalifornijskog tehnološkog instituta. Svoju karijeru je proveo u SAD i Francuskoj. Godine 1958, započeo je 35-godišnju karijeru u IBMu, gde je postao IBM Fellow.

Zbog pristupa IBM kompjuterima, Mandelbrot je bio jedan od prvih korisnika računarske grafike za kreiranje i prikazivanje fraktalne geometrije, što je dovelo do otkrića Mandelbrotovog seta 1979. godine. Time je on uspeo da pokaže kako se vizuelna kompleksnost može kreirati iz jednostavnih pravila. On je pokazao da objekti koji su se tipično smatrali grubim, složenim ili haotičnim, poput oblaka ili morkih obala, zapravo imaju „stepen uređenosti“.[4] Njegova istraživačka karijera obuhvata doprinose poljima geologije, medicine, kosmologije, inženjerstva i društvenih nauka. Naučni pisac Artur Klark smatra Mandelbrotov set "jednom od najzadivljujućih otkrića u celokupnoj istoriji matematike".[5]

Pri kraju svoje karijere, on je bio Sterling profesor matematičkih nauka na Jejl univerzitetu, gde je bio najstariji profesor koji je dobio posao u istoriji Jejla.[6] Mandelbrot je takođe radio za Pacifičku severozapadnu nacionalnu laboratoriju, Université Lillr Nord de France, Institut za napredne studije i Centre National de la Recherche Scientifique. Tokom svoje karijere, on je primio više od 15 počasnih doktorata i služio u mnogim naučnim žurnalima, kao i brojne nagrade. Njegova autobiografija, The Fractalist, je objavljena 2012. godine.

Smrt i nasleđe[uredi | uredi izvor]

Mandelbrot je umro od raka pankreasa u 85. godini u hospiciju u Kembridžu, Masačusets, 14. oktobra 2010. godine.[1][7] Reagujući na vest o njegovoj smrti, matematičar Hajnc-Oto Pajtgen je rekao: „[Ako] govorimo o uticaju unutar matematike i primenama u nauci, on je jedna od najvažnijih ličnosti u poslednjih pedeset godina.“[1]

Kris Anderson, kustos TED konferencije, opisao je Mandelbrota kao „ikonu koja je promenila način na koji vidimo svet“.[8] Nikola Sarkozi, predsednik Francuske u vreme Mandelbrotove smrti, rekao je da je Mandelbrot imao „moćan, originalan um koji nikada nije bežao od inovacija i razbijanja unapred stvorenih shvatanja [...] njegovo delo, razvijeno u potpunosti izvan mejnstrim istraživanja, dovelo je do moderne teorije informacija.“[9] Mandelbrotova čitulja u časopisu The Economist ističe njegovu slavu kao „slavne ličnosti izvan akademije“ i hvali ga kao „oca fraktalne geometrije“.[10]

Počasti i nagrade[uredi | uredi izvor]

Nepotpuni spisak nagrada koje je dobio Mandelbrot:[11]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Hoffman, Jascha (16. 10. 2010). „Benoît Mandelbrot, Mathematician, Dies at 85”. The New York Times. Pristupljeno 16. 10. 2010. 
  2. ^ Lesmoir-Gordon, Nigel (17. 10. 2010). „Benoît Mandelbrot obituary”. The Guardian. London. Pristupljeno 17. 10. 2010. 
  3. ^ Selinker, Mike (18. 10. 2010). „Never Trend Away: Jonathan Coulton on Benoit Mandelbrot”. Wired. 
  4. ^ Wolfram, Stephen. "The Father of Fractals", Wall Street Journal, 22 November 2012
  5. ^ "Arthur C Clarke – Fractals – The Colors Of Infinity", video interviews, 54 min.
  6. ^ Olson, Steve (2004). „The Genius of the Unpredictable”. Yale Alumni Magazine. Pristupljeno 22. 7. 2014. 
  7. ^ „Benoît Mandelbrot, fractals pioneer, dies”. United Press International. 16. 10. 2010. Arhivirano iz originala 22. 10. 2012. g. Pristupljeno 17. 10. 2010. 
  8. ^ „Mandelbrot, father of fractal geometry, dies”. The Gazette. Arhivirano iz originala 19. 10. 2010. g. Pristupljeno 16. 10. 2010. 
  9. ^ „Sarkozy rend hommage à Mandelbrot” [Sarkozy pays homage to Mandelbrot]. Le Figaro (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 28. 7. 2013. g. Pristupljeno 17. 10. 2010. 
  10. ^ Benoît Mandelbrot's obituary Arhivirano 24 oktobar 2010 na sajtu Wayback Machine. The Economist (21 October 2010)
  11. ^ Mandelbrot, Benoit B. (2. 2. 2006). „Vita and Awards (Word document)”. Pristupljeno 6. 1. 2007.  Retrieved from Internet Archive 15 December 2013.
  12. ^ „Gruppe 1: Matematiske fag” (na jeziku: Norwegian). Norwegian Academy of Science and Letters. Arhivirano iz originala 10. 11. 2013. g. Pristupljeno 7. 10. 2010. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Benoa Mandelbrot na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беноа_Манделброт&oldid=27555721”