Дејвид Таулес

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Дејвид Џ. Таулес
DavidThouless 1995 UW.jpg
Дејвид Таулес
Пуно име Дејвид Џејмс Таулес
Датум рођења (1934-09-21)21. септембар 1934.(83 год.)
Место рођења Берсден (Шкотска)[1]
Уједињено Краљевство
Пребивалиште Уједињено Краљевство[2]
Држављанство британско[2]
Поље физика кондензоване материје
Школа
Образовање бачелор уметности
доктор физике
Институција
Ученици
  • Сунг Ву Ри
  • Јенс Кох
  • Чулан Квон

Ментори Ханс Бете
Супружник Маргарет Е. Скрејз (в. 1958)
Деца 3[2]
Познат по Т, 1958: „Апликација метода пертурбације на теорију нуклеарне материје”
енгл. The application of perturbation methods to the theory of nuclear matter
Награде

Дејвид Џејмс Таулес, FRS[3] (енгл. David James Thouless, IPA/ˈdeɪ.vᵻd d͡ʒeɪmz ˈθaʊ.lɛs/; Берсден, 21. септембар 1934)[5] британски је физичар који се бави физиком кондензоване материје.[6] Добитник је Максвелове медаље и награде (1973), Волфове награде за физику (1990) и награде Ларс Онсагер (2000); такође је добитник Нобелове награде за физику (2016), заједно са Ф. Данканом М. Холдејном и Џ. Мајклом Костерлицом, и то за теоријска открића транзиција тополошких фаза и тополошких фаза материје.[7][8][9]

Образовање[уреди]

Таулес је ишао на колеџ „Винчестер”, а бачелор уметности постао је на колеџу „Тринити Хол” (Универзитет у Кембриџу) — у Енглеској. Звање доктора физике стекао је на Универзитету Корнел,[5][10] где му је немачко-амерички физичар Ханс Бете (1906—2005) био ментор докторске дисертације.[11]

Каријера и истраживачки рад[уреди]

Таулес је био постдок (истраживач-постдокторанд) на Универзитету Калифорније (Беркли), први директор Студија из физике на колеџу Черчил (Универзитет у Кембриџу) од 1961. до 1965. године, професор математичке физике на Универзитету у Бирмингему (Еџбастон) од 1965. до 1978. године,[12] те професор примењене науке на Универзитету Јејл[13] 1979. и 1980. године, након чега је постао професор физике на Универзитету у Вашингтону (Сијетл) године 1980.[12] Дао је велик теоријски допринос разумевању проширених система атома, електрона и нуклеона (протона и неутрона). Његов рад укључује истраживање на пољу феномена суперпроводности, својстава нуклеарне материје и ексцитованих колективних кретања унутар нуклеуса.

Дао је веома значајан допринос теорији система више тела. Разјаснио је концепт „прерасподеле енергије” за атомска језгра и извео израз за момент инерције деформисаних језгара. Статистичкој механици допринео је износећи много идеја за разумевање реда, укључујући концепт „тополошког реда”. Други битни доприноси науци везани су за локалозована електронска стања у неуређеним решеткама.[3]

Одабране публикације[уреди]

Награде и признања[уреди]

Таулес је 1979. године изабран као Члан Краљевског друштва (енгл. Fellow of the Royal Society, FRS);[3] такође је Члан Америчког физичког друштва (енгл. Fellow of the American Physical Society), Члан Америчке академије наука и уметности (енгл. Fellow of the American Academy of Arts and Sciences), те члан америчке Националне академије уметности (енгл. National Academy of Sciences) од 1995. године.[14] Од награда које је освојио као најзначајније могу се издвојити Волфова награда за физику (1990),[15] Диракова медаља Института физике (1993), награда Ларс Онсагер Америчког физичког друштва (2000),[16] те Нобелова награда за физику (2016).[17]

Референце[уреди]

  1. ^ Sturrock, Laura (5. октобар 2016). „Bearsden scientist is awarded Nobel prize in Physics”. Kirkintilloch Herald. Приступљено 6. октобар 2016. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „BBC Radio 4 profile: Professor David J Thouless”. bbc.co.uk. London: BBC. 12. октобар 2016. Приступљено 12. октобар 2016. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Anon (1979). „Professor David Thouless FRS”. royalsociety.org. London: Royal Society. Архивирано из оригинала на датум 17. новембар 2015.  Једна или више претходних реченица садржи делове текста са веб-сајта royalsociety.org на којем пише следеће:

    All text published under the heading 'Biography' on Fellow profile pages is available under Creative Commons Attribution 4.0 International License.


    Royal Society Terms, conditions and policies
  4. ^ Devlin, Hannah; Sample, Ian (4. октобар 2016). „British trio win Nobel prize in physics 2016 for work on exotic states of matter – live”. The Guardian. Приступљено 4. октобар 2016. 
  5. 5,0 5,1 THOULESS, Prof. David James. Who's Who. 2016 (Oxford University Press онлајн изд.). A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc. 
  6. ^ „Physicist Thouless to give two talks at Lab”. Los Alamos National Laboratory. Приступљено 8. октобар 2016.
  7. ^ The international who's who 1991–92. Europa Publ. 1991. ISBN 978-0-946653-70-6. Приступљено 9. октобар 2016. 
  8. ^ „The Nobel Prize in Physics 2016”. nobelprize.org. Приступљено 8. октобар 2016.
  9. ^ Gibney, Elizabeth; Castelvecchi, Davide (4. октобар 2016). „Physics of 2D exotic matter wins Nobel: British-born theorists recognized for work on topological phases”. Nature. London: Springer Nature. 538 (7623): 18. doi:10.1038/nature.2016.20722. Приступљено 12. октобар 2016. 
  10. ^ Thouless, David James (1958). The application of perturbation methods to the theory of nuclear matter (Теза). Cornell University. OCLC 745509629. 
  11. ^ Lee, Sabine (2011). From Nuclei to Stars: Festschrift in Honor of Gerald E. Brown. World Scientific. стр. 43. ISBN 978-981-4329-88-0. 
  12. 12,0 12,1 „Two former Birmingham scientists awarded Nobel Prize for Physics”. University of Birmingham. 4. октобар 2016. Приступљено 4. октобар 2016. 
  13. ^ „David Thouless”. www.aip.org. Array of Contemporary American Physicists. Приступљено 10. октобар 2016. 
  14. ^ „David Thouless”. National Academy of Sciences Online. Приступљено 9. октобар 2016. 
  15. ^ „David J. Thouless Winner of Wolf Prize in Physics – 1990”. wolffund.org.il. Wolf Foundation.
  16. ^ „David James Thouless, University of Washington: 2000 Lars Onsager Prize Recipient”. aps.org.
  17. ^ „David J. Thouless – Facts”. Nobel Media AB 2014. Приступљено 9. октобар 2016.