Boing B-17

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Боинг Б-17)
Boing B-17
Boing B-17 „Leteća tvrđava“.
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Statusneaktivan
Prvi korisnikUSAF
Broj primeraka12.731
Dužina22.8
Razmah krila31.6
Visina5.8
Površina krila131,92
Prazan14855-16200
Maks. masa pri uzletanju29700 kg
Klipno-elisni motor4 x Wright R-1820-97
Snaga4 x 883 kW
Brzina krstarenja293 , C i D 402 , E 338 km/h
Maks. brzina na H=0486 km/h
Dolet2.900 km
Plafon leta10.850 m
Brzina penjanja4,6 m/min

Boing B-17 „Leteća tvrđava” (engl. Boeing B-17 Flying Fortress) je bio američki bombarder iz perioda Drugog svjetskog rata. Smatra se jednim od najpoznatijih bombardera svih vremena.

Zajedno sa avionima B-24 Liberejtor i B-29 Supertvrđava, činili su glavnu snagu teških bombardera SAD u Drugom svjetskom ratu.

Proizvodila ga je fabrika Boing od 1939. do 1945. Proizvedeno je ukupno 12.731 aviona.[1]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Trup aviona B-17
Spoljni izgled aviona B-17
Kokpit aviona B-17
Motor aviona B-17 Wright R-1820
Unutrašnjost aviona B-17

U avgustu 1934. godine, u vezi sa studijama vojnih teoretičara o budućem ratu i ulozi koju će u njemu igrati avijacija — posebno bombarderska Američki vojni vazduhoplovni korpus dao je kompaniji Boing smernice za razvoj teškog bombardera sledeće generacije, koje treba da pomire velike dimenzije sa aerodinamičkom efikasnošću. 16. avgusta započeli su radovi u dizajnerskom birou Boing (u početku pod upravom E. G. Emeri, a zatim Edvard Curtis Vells).

Prvi let prototipa je bio 28. jul 1935., pod nazivom Boing Model 299, sa 4 motora Prat i Vitni Hornet (Pratt&Whitney Hornet) od po 750 KS svaki.[2]

Posada je bila 8 ljudi, a nosivost 8 bombi od po 272 kg (600 funti). Prototip je nakon nekog vremena uništen u udesu, ali Ratno Vazduhoplovstvo SAD je bilo dovoljno impresionirano da naruči seriju, koja je imala motore Rajt Ciklon (Wright Cyclone). Prva isporuka modela B-17B u jedinice RV je bila juna 1939. Posljednja isporuka serijskih aviona — april 1945[2].

Dalji razvoj[uredi | uredi izvor]

B-17 i B-52 letu

U toku rata je ovaj avion intenzivno unapređivan na osnovu potreba ratišta, primedbi pilota i napretku vazduhoplovne i ratne tehnike. Ukupno je razvijeno deset tipova ovih aviona. Koji su se međusobno razlikovali po snazi ugrađenih motora, opremi i performansama.

Posle Drugog svetskog rata, koriste se za fotografisanje terena, obuku, spašavanje na moru i druge namene. Neki se koriste za testiranje novih turboelisnih motora, a većina završavaju kao vazdušne mete, muzejski eksponati ili staro gvožđe.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion B-17 Leteća tvrđava je višenamenski avion (teški bombarder, transportni, izviđački, patrolni, spasilački), konzolni niskokrilni jednokrilac (krilo mu skoro tangira donju ivicu trupa) na kome se nalaze četiri klipna radijalna motora sa vazdušnim hlađenjem Wright R-1820, u zavisnosti od tipa aviona, snage od 930 do 1.200 KS. Trup aviona je okruglog poprečnog preseka. Imao je klasičan rep sa horizontalnim stabilizatorom sa kormilima dubine, i vertikalni stabilizator sa kormilima pravca. Avion ima uvlačeći stajni trap klasičnog tipa sa niskopritisnim gumama. Konstrukcija aviona je potpuno metalna, napravljena od legura lakih metala.

Trup aviona B-17 je napravljen kao polumonokok konstrukcija sa poprečnim rebrima povezanim međusobno uzdužnim ukrućenjima za koja je zakivcima pričvršćena aluminijumska limena obloga trupa aviona. U prednji deo trupa aviona su smešteni kabina pilota, navigatora, inženjera i mitraljezaca sa turela koja se nalazi u kljunu i krovu aviona. U ovom prostoru se mogu komotno smestiti šest članova posade. Pogled na teren je navigatoru obezbeđen kroz zastakljeni kljun aviona, a kalota koja se nalazi na krovu aviona mu služi za utvrđivanje položaja aviona sekstantom. Pilotska kabina ima sedišta za dva pilota koji sede jedan pored drugog. Velike staklene površine pilotske kabine omogućuju lep pregled okoline aviona. U srednji deo trupa je smešten prostor za smeštaj bombi, koji sa donje strane ima par dvokrilnih vrata koja se otvaraju dok traje ispuštanje bombi za vreme bombardovanja. U repnom delu trupa aviona se nalazi prostor za mitraljesce koji opslužuju dva bočna mitraljeza i jednu turelu koja se nalazi na trupu aviona. Bočni mitraljezi dejstvuju kroz prozore koji su za tu namenu otvoreni na bočnim stranicama trupa. Podna turela se u toku sletanja i poletanja aviona uvlači u trup aviona a u toku leta i za vreme dejstva mitraljeza izvlači. U četvrtom, krmenom delu aviona je smeštena kabina repnog strelca.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen sa četiri vazduhom hlađenim radijalna motora sa 9 cilindara i superčardžerom, Wright R-1820 snage od 930 do 1.200 KS. Na vratila motora je bile pričvršćene trokrake metalne vučne elisa sa promenljivim korakom Hamilton.

Krila aviona su sa dve ramenjače kutijastog tipa. Oblik krila je trapezni sa zaobljenim krajem a osa krila je upravna u odnosu na trup aviona. Konstrukcija je metalna a obloga od aluminijumskog lima zakivcima pričvršćena za noseću konstrukciju. Za prednju ramenjaču su pričvršćeni motori i svi njima potrebni agregati a za zadnju ramenjaču su bila pričvršćeni eleroni i zakrilca. Pokretni delovi krila (eleroni i zakrilca) su napravljeni kao aluminijumska konstrukcija obložena aluminijumskim limom. U unutrašnje šupljine krila (kutije) su smeštene instalacije i sistemi za upravljanje avionom. Napadne ivice krila su opremljena sistemom protiv zaleđivanja. U krilnim šupljinama su smešteni samozaptivajući gumeni rezervoari za gorivo i prostor za noge stajnog trapa sa točkovima.

Rep aviona klasičan sa vertikalnim stabilizatorom i kormilom pravca i horizontalnom stabilizatorima sa kormilima dubine. Noseće konstrukcije repa su metalne a obloga od aluminijumskog lima pričvršćena zakivcima. Upravljačke površine kormilo pravca i kormilo dubine su metalne konstrukcije obložene aluminijumskim limom.

Stajni trap mu je klasičan, prednje noge se uvlače u gondole motora aviona a zadnja noga koja ae nalazi ispod repa aviona 9ublsči se u trup aviona. Uvlačenje noga stajnog trapa se obavlja uz pomoć elektromotora. Noge stajnog trapa su opremljene točkovima sa hidrauličnim kočnicama i gumama niskog pritiska (balon gumama).

Varijante[uredi | uredi izvor]

  • Model 299 — jedan primerak namenjen za ispitivanje, nije formalno prenet u oružane snage. Let: 28. jula 1935. Pogon: četiri radijalna motora Pratt & Whitney SIE-G Hornet snage 750 KS.
  • XB-17 (X1B-17) — probna serija, proizvedeno 13 komada. Let: 2. decembra 1936. Pogon: motori Wright R-1820-39 Cyclone sa poletnom snagom od 930 KS.
  • B-17A (X1B-17A) — jedna kopija X1B-17, obnovljena i korišćena za ispitivanja motora sa turbopunjačem. Let: 29. aprila 1938. Pogon: motori Wright R-1820-51 sa početnom snagom od 1.000 KS. Naoružanje: pet mitraljeza.
  • B-17B (Model 299M) — proizvedena je prva serijska verzija, 39 kom. Let: 27. juna 1939. Pogon: motori Wright R-1820-51 sa početnom snagom od 1.000 KS. Naoružanje: pet mitraljeza, do 2.176 kg bombi (8 × 272 kg).
  • B-17C (Model 299H) — druga serijska verzija, proizvedeno je 38 kom. Let: 21. jula 1940. Pogon: motori Wright R-1820-65 sa početnom snagom od 1.200 KS. Naoružanje: pet mitraljeza, do 2.176 kg bombi. Služio je u Velikoj Britaniji pod oznakom Fortress Mk I.
  • B-17D (takođe označen kao fabrički model 299H) — treća serijska verzija, proizvedeno je 42 kom. Let: 3. februara 1941. Pogon: motori Wright R-1820-65 sa početnom snagom od 1.200 KS. Naoružanje: sedam mitraljeza, do 2.176 kg bombi.
  • B-17E — četvrta serijska verzija, sa novim dizajnom repa sa repnim mitraljezima, proizvedeno je 512 kom. Služio je u Velikoj Britaniji pod oznakom Fortress Mk. IIA . Let: 5. septembra 1941. Pogon: motori Wright R-1820-65 sa početnom snagom od 1.200 KS. Oružje: osam mitraljeza, do 3.628 kg bombi.
  • B-17F (Model 299P) — peta serijska verzija, proizvedeno je 3.405 kom. (uključujući 1.105 izvan postrojenja Boeing-a). Služio je u Velikoj Britaniji pod oznakom Fortress Mk. II . Let: 30. maja 1942. Pogon (kasnije kopije): motori Wright R-1820-97 sa početnom snagom od 1.200 KS. Oružje: obično deset mitraljeza, do 4.354 kg bombi.
  • B-17G (Model 299O) — šesta serijska verzija, proizvedeno 8.680 kom. Služio je u Velikoj Britaniji pod oznakom Fortress Mk. III . Let: 21. maja 1943. Pogon: motori Wright R-1820-97 sa početnom snagom od 1.200 KS. Oružje: trinaest mitraljeza, do 4.355 kg bombi.
  • B-17H — nenaoružana verzija morskog spasavanja zasnovana na B-17G, koji nosi brod za spasavanje A-1. U upotrebi od aprila 1945. do 1959. (od 1948. označen SB-17G). Izgrađeno je 147 aviona ove verzije.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

  • (Podaci za B-17G)
Projekcije aviona B-17G.
  • Teški bombarder
  • Prvi let prototipa: 28. jul 1935.
  • Uveden u upotrebu (B-17B): jun 1939.
  • Proizvođač: Boing (Boeing)
  • Dimenzije
  • Mase
  • Pogonska grupa
  • Motor: četiri, Rajt-1820-97 snage po 1200 KS svaki

Performanse[uredi | uredi izvor]

  • Maksimalna brzina: 462 Km/h, C i D 520 Km/h
  • Radijus dejstva: 1.760 Km sa najvećim teretom
  • Operativni plafon: 10.670 m
  • Brzina uzdizanja: do 4,6 m / min

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

  • Streljačko: 10-13 mitraljeza 12,7 mm Brauning (Browning) u 4 kupole sa po 2, 2 u stranama nosa, 2 u prozorima na trupu, 1 na leđima kod radio operatora, sa varijacijama između tipova
  • Bombe: najviše do 5.800 Kg, normalno do 2.724

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Teški bombarder Boing B-17 je za vreme rata korišćen na gotovo svim ratištima. Pre svega na Evropskom i Pacifičkom ratištu, zatim na Atlantiku i Engleskoj i na Sredozemlju i Severnoj Africi.

U Drugom svetskom ratu[uredi | uredi izvor]

B-17F iznad Švajnfurta, Njemačka, Drugi svjetski rat.
Formacija aviona B-17 za vreme Drugog svetskog rata

B-17C je bila prva verzija isporučena Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu na testiranje. Zamrzavanje mitraljeza na visini, neispravnosti Norden nišana i napadi njemačkih lovaca iz uglova koji nisu bili pokriveni mitraljeskom vatrom su bili među problemima, koje su Britanci dokumentovali i obavestili Boing. Ostali avioni su poslati na zadatke obalskog patroliranja. U britanskoj službi su avioni B-17C imali naziv „Tvrđava” I (engl. Fortress I)[2].

Poboljšana verzija B-17D učestvuje u ranim borbama na Pacifiku protiv Japana. Borbena iskustva dovode do unaprijeđene verzije B-17E, sa pogonjenim kupolama za mitraljeze, povećanim vertikalnim repom i mnogo boljim naoružanjem i opremom. Ova verzija se masovno proizvodi u fabrikama Boing, Lokid-Vega i Daglas-Tulsa. B-17E je bio prvi bombarder 8. bombarderske komande SAD u Engleskoj, koja počinje napade na Evropu 17. avgusta 1942[2].

Uskoro je E verzija zamijenjena sa B-17F, kojih je izgrađeno 3405. Verzija F uvodi poboljšanja kao duži nos od pleksiglasa, „veslo” propelere i potkrilne nosače bombi.

Krajem 1942. pojavljuje se finalizirana verzija G, sa dodatnom „podbradnom” kupolom sa još 2 mitraljeza 12.7 mm. Ovo je uvedeno pošto je primećeno da njemački lovci počinju da napadaju spreda, gde je avion bio slabije zaštićen. Izrađeno je 8680 aviona verzije G, i time je ukupna proizvodnja svih verzija dostigla 12.731[1]. Mnogi avioni verzija F i G su dobili H2X radar.

Poznate akcije „letećih tvrđava” uključuju napad na Švajnfurt[3], i bombardovanje raznih drugih meta u okupiranoj Evropi.

Druge verzije uključuju F-9 izviđač, XC-108 transport, CB-17 transport, PB-1W avion za radarsko rano javljanje, PB-1G za spašavanje na moru, QB-17 vazdušna meta, XB-40 lovac za praćenje drugih B-17 (sa dodatnim mitraljezima) i BQ-7 Afrodita radio-navođene leteće bombe sa 12000 funti eksploziva[1].

Posle Drugog svetskog rata[uredi | uredi izvor]

Nakon Drugog svetskog rata ovaj avion se koristio u ratne svrhe tokom Korejskog rata i u Izraelu.

U mirnodopske svrhe, posle rata avion Boing B-17 je korišćen kao patrolni avion obalske straže, zatim kao transportni avion, kao spasilački avion, kao avion za fotogrametrijska snimanja, kao leteća laboratorija za ispitivanje turboelisnih motora i avion za specijalne operacije.

Avion Boing B-17 u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Prema svedočenju pilota Majkla Brizasa koji je svojim avionom P-38 Lajting prinudno sleteo na aerodrom Sombor 2. april 1945. godine[4] na tom aerodromu je zatekao jedan avion Boing B-17 i dva aviona B-24 Liberator. Najverovatnije da je B-17 bio oštećeni avion koji se pominje u[5]. Nema podataka o daljoj sudbini prinudno sletelog aviona B-17 u Jugoslaviji.

Zemlje koje su koristile avion B-17[uredi | uredi izvor]

Sačuvani primerci aviona Boing B-17[uredi | uredi izvor]

Muzejski primerak aviona B-17

U svetu je do danas (2020) sačuvano 51 primerak ovih aviona[6]. Najveći broj se nalazi u SAD-u, po dva se nalaze na Grenlandu, Francuskoj, Velikoj Britaniji a po jedan komad u Brazilu i Kanadi. U Evropi se ovi avioni mogu videti u muzejima:

Francuska

  • Serijski broj: 44-8846 Lokacija: Association Forteresse Toujours Volante, Aerodrom Orli, Paris, France.
  • Serijski broj: 44-8889 Lokacija: Musee de l'Air Aerodrom Le Bourget pored Parisa.

Velika Britanija

  • Serijski broj: 44-83735 Lokacija: Imperial War Museum, Duxford, England.
  • Serijski broj: 44-83868 Lokacija: RAF Museum, Hendon, England.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Gunston 1998, str. 343
  2. ^ a b v g Gunston 1998, str. 340
  3. ^ Ilustrovana istorija, vazduhoplovstva (1987). Pakao iz vazduha Crni četvrtak, (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: V. Karadžić i Službeni list SFRJ. ISBN 86-307-0083-1. 
  4. ^ Brѕkovski, Marek (2019). Šafarik Jan. „Bitka Sovjeta i Amerikanaca nad Nišom”. Ratovi (na jeziku: (jezik: srpski)). Novi Sad: Kolor media Internacional. 1: str. 12—15. ISSN 2620-1704. 
  5. ^ https://gradsubotica.co.rs/letece-tvrdjave-na-nebu-iznad-subotice/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  6. ^ https://web.archive.org/web/20030108103634/http://members.cox.net/b17brian/b17/index.htm Lista sačuvanih B-17

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Gunston, Bill (1998). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. London: Salamander Books. ISBN 978-1-84065-092-1. 
  • Chant, Christopher (1977). „Boeing B-17, Flying Fortress”. Drugi svjetski rat – Avioni (na jeziku: (jezik: srpski)). Zagreb: Alfa. str. 118—119. 
  • Sharpe, Michael (2012). „Bombers”. Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Charlottesville USA: Taj Books International LLC. str. 52. ISBN 978-1-84406-224-9. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija]. Beočin: Efekt 1. ISBN 86-84905-00-8. 
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. str. 92. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Ilustrovana istorija, vazduhoplovstva (1987). Pakao iz vazduha Crni četvrtak, (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: V. Karadžić i Službeni list SFRJ. ISBN 86-307-0083-1. 
  • Brѕkovski, Marek (2019). Šafarik Jan. „Bitka Sovjeta i Amerikanaca nad Nišom”. Ratovi (na jeziku: (jezik: srpski)). Novi Sad: Kolor media Internacional. 1: str. 12—15. ISSN 2620-1704. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

video[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Боинг_B-17&oldid=27717082”