Pređi na sadržaj

Velika kineska nizija

Koordinate: 36° 34′ 48″ N 117° 09′ 36″ E / 36.58000° S; 117.16000° I / 36.58000; 117.16000
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Velika kineska nizija je područje koje okružuje donji tok reke Huanghe i njene pritoke, kao i praznu stepu na severu.
Velika kineska nizija istaknuta je tamnom bojom. Reka Huanghe je prikazana pod nazivom „Río Amarillo”.

Velika kineska nizija ili Severna kineska nizija () nizija je nastala rasedanjem i najveća je aluvijalna ravan[1][2][3][4] Alluvium is also sometimes called alluvial deposit.[5][6][7] Kine. Formirana je u kasnom paleogenu i neogenu, a zatim je izmenjana nanosima reke Huanghe.[8] Nizija je omeđena planinskim vencima Janšana (na severu), Tajhanšana (na zapadu), Dabješana i Tjanmušana (na jugu) i Žutim morem na istoku. Huanghe teče kroz sredinu nizije u Bohajsko more.

Južni deo nizije, tradicionalno nazivan Centralna nizija (pinjin: Zhōngyuán), predstavlja kolevku kineske civilizacije.[9][10]

Peking, glavni grad Kine, nalazi se na severoistočnoj ivici ravnice, sa Tjencinom, važnim industrijskim gradom i trgovačkom lukom, u blizini njegove severoistočne obale. Đinan (glavni grad provincije Šandong) i Džengdžou (glavni grad provincije Henan) leže i na ravnici, uz obale Žute reke. Pored toga, prestonice nekoliko carskih kineskih dinastija nalazile su se u ravnici, uključujući Luojang (koji je na različitim vremenima bio prestonica dinastija Han, Đin, Suej i Tang) i Kajfeng (prestonica dinastije Severni Song[[11][12]).

Višenamenska brana Sjaolangdi označava lokaciju poslednje doline Žute reke pre nego što se njene vode izliju u Severnu kinesku ravnicu, veliku deltu stvorenu od mulja taloženog na ušću Žute reke tokom milenijuma. Severnokineska ravnica obuhvata veći deo provincija Henan, Hebej i Šandong, kao i severne delove Đangsua i Anhueja. Dalje južnije, Severnokineska ravnica se spaja sa sličnom ravnom deltom Jangcea.[13][14][15][16][17][18]

Severnokineska ravnica je plodna i jedan je od najgušće naseljenih regiona na svetu. Ravnica je jedan od najvažnijih poljoprivrednih regiona Kine, gde se proizvode pšenica, kukuruz, sirak, proso, kikiriki, seme susama, pamuk i razno povrće. To je glavna oblast proizvodnje sirka, prosa, kukuruza i pamuka u Kini. U istočnom delu ravnice, Šandongovo naftno polje Šengli služi kao važna naftna baza.[19][20][21][22] Zbog svog žutog tla, Severnokineska ravnica ima nadimak „Zemlja žute tla”. Ravnica pokriva površinu od oko 409,500 km2 (158,109 sq mi), od kojih je većina manja od 50 m (160 ft) iznad nivoa mora.

Istorijski značaj

[uredi | uredi izvor]

Geografija Severne kineske ravnice imala je duboke kulturne i političke implikacije. Za razliku od oblasti južno od Jangcea, ravnica se uglavnom prostire neprekinuta planinama i ima mnogo manje reka. Kao rezultat toga, komunikacija pomožu konja je brza unutar ravnice, a govorni jezik ravnice je relativno ujednačen, za razliku od mnoštva jezika i dijalekata u južnoj Kini. Pored toga, mogućnost brze komunikacije je značila da se politički centar Kine obično nalazio ovde.[23]

Pošto se plodno tlo Severnokineske ravnice postepeno stapa sa stepama i pustinjama Džungarije, Unutrašnje Mongolije i severoistočne Kine, ravnica je bila sklona invaziji nomadskih ili polunomadskih plemena poreklom iz tih regiona, što je podstaklo izgradnju Kineskog zida. Iako je tlo Severnokineske ravnice plodno, vreme je nepredvidivo, jer se nalazi na preseku vlažnih vetrova sa Pacifika i suvih vetrova iz unutrašnjosti azijskog kontinenta. Ovo čini ravnicu podložnom i poplavama i suši. Štaviše, ravnost ravnice promoviše velike poplave kada su rečni nasipi oštećeni. Mnogi istoričari su predložili da su ovi faktori podstakli razvoj centralizovane kineske države koja bi upravljala žitnicama, održavala hidraulične radove i upravljala utvrđenjima za zaštitu od stepskih naroda. (Škola „hidrauličkog društva“ smatra da su se rane države razvile u dolinama Nila, Eufrata, Inda i Žute reke zbog potrebe da se nadgleda veliki broj radnika za izgradnju kanala za navodnjavanje i kontrolu poplava.)[24][25][26][27][28]

Filozofski gledano, Severnokineska ravnica je takođe bila rodno mesto Konfučija, tradicionalnog patrijarha istočnoazijske filozofije.[29][30][31][32][33] Konfucije je živeo i predavao u državi Lu od 551. do 479. godine pre nove ere. Njegova učenja, zapisana u Razgovorima, na kraju su postala škola mišljenja poznata kao konfučijanizam..[34][35] Vezan za klasični kineski sistem pisanja, konfučijanizam se proširio širom Kine i Koreje, Japana i Vijetnama, snažno utičući na njihovu političku, pravnu i obrazovnu birokratiju.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Glossary of Landform and Geologic Terms”. National Soil Survey Handbook—Part 629. National Cooperative Soil Survey. april 2013. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 03. 2023. g. Pristupljeno 1. 3. 2023. 
  2. ^ Jackson, Julia A., ur. (1997). „alluvium”. Glossary of geology. (Fourth izd.). Alexandria, Virginia: American Geological Institute. ISBN 0922152349. 
  3. ^ Glossary of Geological Terms. Geotech.org. Retrieved on 2012-02-12.
  4. ^ Geology Dictionary – Alluvial, Aquiclude, Arkose. Geology.Com. Retrieved on 2012-02-12.
  5. ^ Jackson, Julia A., ur. (1997). „alluvial deposit”. Glossary of geology. (Fourth izd.). Alexandria, Virginia: American Geological Institute. ISBN 0922152349. 
  6. ^ Allaby, Michael (2013). „alluvium”. A dictionary of geology and earth sciences (Fourth izd.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780199653065. 
  7. ^ Kidder, Tristram; Liu, Haiwang; Xu, Qinghai; Li, Minglin (jul 2012). „The Alluvial Geoarchaeology of the Sanyangzhuang Site on the Yellow River Floodplain, Henan Province, China: THE YELLOW RIVER FLOODPLAIN, HENAN PROVINCE”. Geoarchaeology. 27 (4): 324—343. S2CID 140587757. doi:10.1002/gea.21411. 
  8. ^ Hou, Jun; Wang, Jianwei; Qin, Tianling; Liu, Shanshan; Zhang, Xin; Yan, Sheng; Li, Chenhao; Feng, Jianming (1. 1. 2022). „Attribution identification of terrestrial ecosystem evolution in the Yellow River Basin”. Open Geosciences (na jeziku: engleski). 14 (1): 615—628. Bibcode:2022OGeo...14..385H. ISSN 2391-5447. doi:10.1515/geo-2022-0385 Slobodan pristup. 
  9. ^ BASIC INFORMATION ON CHINA
  10. ^ Lee, Keekok (24. 10. 2008). Warp and Weft, Chinese Language and Culture. Strategic Book Publishing. str. 39—40. ISBN 978-1-60693-247-6. Pristupljeno 2. 11. 2011. 
  11. ^ Durand, John (1960). „The Population Statistics of China, A.D. 2-1953”. Population Studies. 13 (3): 209—256. JSTOR 2172247. doi:10.2307/2172247. 
  12. ^ Paul Halsall (2000) [1998]. Jerome S. Arkenberg, ur. „East Asian History Sourcebook: Chinese Accounts of Rome, Byzantium and the Middle East, c. 91 B.C.E. – 1643 C.E.”. Fordham.edu. Fordham University. Arhivirano iz originala 10. 09. 2014. g. Pristupljeno 2016-09-14. 
  13. ^ „共享"五五购物节"！上海市委书记和代市长面向全球推介邀约”. 澎湃新闻网. 
  14. ^ „聚焦安全生产专项整治，江苏省委书记、省长分别提出要求”. 江苏省退役军人事务厅. [mrtva veza]
  15. ^ „人民日报专访省长袁家军：推进长三角高质量一体化发展”. 浙江新闻. Arhivirano iz originala 28. 03. 2023. g. Pristupljeno 28. 03. 2023. 
  16. ^ „李国英：抢抓机遇加快推进项目建设 持续提升基础设施支撑能力”. 人民网. 
  17. ^ Niu, Tingting; Li, Ruibin (2022-04-20). Chaudhary, Gopal, ur. „A Study on the Influence of Traditional Architectural Elements on the Urban Context from the Perspective of Perception: Taking the Yangtze River Delta, the Pearl River Delta, and the Bohai Rim as Examples”. Computational Intelligence and Neuroscience (na jeziku: engleski). 2022: 1—14. ISSN 1687-5273. doi:10.1155/2022/1744411 Slobodan pristup. 
  18. ^ „江南文化：长三角城市群的成长基因”. www.qstheory.cn. Arhivirano iz originala 2018-12-03. g. Pristupljeno 2019-06-03. 
  19. ^ „Shengli Oil Field EOR* Fact Sheet: Carbon Dioxide Capture and Storage Project”. www.sequestration.mit.edu/. MIT. Pristupljeno 17. 7. 2018. 
  20. ^ „SINOPEC Shengli Oilfield Company”. www.sinopec.com. Sinopec. Pristupljeno 17. 7. 2018. 
  21. ^ „Shengli oil fields - a report”. www.woodmac.com. Wood Macenzie. Pristupljeno 17. 7. 2018. 
  22. ^ „Map of Shengli oil fields”. cn.bing.com. Rig zone. Pristupljeno 17. 7. 2018. 
  23. ^ Ramsey, S. Robert, The Languages of China. Princeton University Press (1987), pp. 19-26.
  24. ^ „Hydraulic civilization”. 
  25. ^ Wittfogel, Karl (1957). Oriental despotism; a comparative study of total power. New York: Random House. ISBN 978-0-394-74701-9. 
  26. ^ Ahmad, Shaikh (2018). A Textbook of Environmental Science and Ecology (1st izd.). str. 174. ISBN 978-93-88660-00-6. 
  27. ^ Kangle, R P (1972). The Kautilya Arthshastra (2nd izd.). str. 57. ISBN 978-81-208-0040-3. 
  28. ^ Njoku, Raphael Chijioke (2013). The History of Somalia. str. 26. ISBN 978-0-313-37857-7. Pristupljeno 2014-02-14. 
  29. ^ „The Life and Significance of Confucius”. www.sjsu.edu. Arhivirano iz originala 2019-12-27. g. Pristupljeno 2017-09-27. 
  30. ^ „Confucianism”. World History Encyclopedia. Arhivirano iz originala 2021-04-17. g. Pristupljeno 2020-11-04. 
  31. ^ Hugan, Yong (2013). Confucius: A Guide for the Perplexed. A&C Black. str. 3. ISBN 978-1-4411-9653-8. Arhivirano iz originala 2017-04-16. g. 
  32. ^ Huang, Yong (2013). Confucius: A Guide for the Perplexed. A&C Black. str. 4. ISBN 978-1-4411-9653-8. Arhivirano iz originala 19. 4. 2021. g. Pristupljeno 12. 8. 2015. 
  33. ^ Schuman, Michael (2015). Confucius: And the World He Created. Basic Books. ISBN 978-0-465-04057-5. Arhivirano iz originala 2017-04-16. g. 
  34. ^ Huang, Yong (2013). Confucius: A Guide for the Perplexed. A&C Black. str. 4—5. ISBN 978-1-4411-9653-8. Arhivirano iz originala 2017-04-16. g. 
  35. ^ Burgan, Michael (2008). Confucius: Chinese Philosopher and Teacher. Capstone. str. 23. ISBN 978-0-7565-3832-3. Arhivirano iz originala 16. 4. 2017. g. Pristupljeno 12. 8. 2015. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Velika kineska nizija na Vikimedijinoj ostavi.

36° 34′ 48″ N 117° 09′ 36″ E / 36.58000° S; 117.16000° I / 36.58000; 117.16000

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велика_кинеска_низија&oldid=27820543”