Велика сеница

Pesma senice
Velika senica
	Pesma senice (pomoć·info)
Status ugroženosti
	; Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Passeriformes
Porodica:	Paridae
Rod:	Parus
Vrsta:	P. major
Binomno ime
	Parus major; Linnaeus, 1758
	Areal velike senice (crvena)

Velika senica (lat. Parus major) vrsta je ptice pevačice iz porodice senica (Paridae). Ova vrsta je česta i brojna širom Evrope i Azije u svim vrstama šuma. Većina primeraka se ne seli u pravom smislu reči, ali mnoge senice se okupljaju u jata i skitaju po okolini. Neke tokom zime čak odlaze i severnije od mesta na kome su se gnezdile, naročito ako je gnežđenje bilo na balkanskim planinama — onda odlaze u Panonsku niziju.

Opis[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta se lako prepoznaje. Krupnija je od drugih senica (dužina tela 14 cm), i ima široku crnu liniju (kod mužjaka deblju nego kod ženke) kao kravatu duž žutih grudi. Glava i vrat su crni, sa belim obrazima, a gornja strana tela je maslinasto zelena. Kod mladunaca su crni delovi obojeni smeđe, i po tome se mogu razlikovati poletarci od odraslih.

Podvrste[uredi | uredi izvor]

Postoji mnogo podvrsta ove vrste, ali sve spadaju u tri grupe. Ptice u Evropi i severozapadnoj Aziji su zelene odozgo i žute odozdo. Senice u Kini, Japanu i severoistočnoj Rusiji su zelene odozgo i bele odozdo, a one u Indiji i jugoistočnoj Aziji su sive odozgo i beličaste odozdo.

Oglašavanje[uredi | uredi izvor]

Senice stalno cvrkuću, a najpoznatiji zvuci koji ispuštaju je trosložno „cici-di” ili „cici-ću” i ponovljeno dvosložno „preci-preci” ili „ptice-ptice”. Ptice iz južne Azije se ne odazivaju na ove glasove, pa je moguće da su to u stvari dve posebne vrste.

Gnežđenje[uredi | uredi izvor]

Velika senica koristi svaku raspoloživu šupljinu da u njoj napravi gnezdo, bilo da je u duplji drveta ili u zgradi ili šupljoj cevi (gnežđenje je zabeleženo u slomljenim banderama, delovima poljoprivredne mehanizacije itd). Kada se postave kućice za ptice, najverovatnije će se u njih useliti baš ova vrsta.

Senice nose mnogo jaja; legla sa 7-9 mladunaca su sasvim česta, ali mnogi mladunci stradaju ubrzo posle izletanja iz gnezda, pa se populacija uvek održava na skoro istom nivou. Ptica na gnezdu sikće kao zmija, kako bi preplašila napadače koji ne mogu da je vide u mraku duplje.

Ishrana[uredi | uredi izvor]

U prirodi, senice se hrane insektima, koje sakupljaju sa lišća i grančica, ali i ispod kore drveća. Često jedu i razne vrste semenja. Redovno posećuju hranilice za ptice, gde jedu kikiriki, seme suncokreta, slaninu itd.