Википедија:Maltretiranje

Maltretiranje se definiše kao slučaj uznemirujućeg i razornog ponašanja koje razumnom i objektivnom posmatraču deluje kao namera izazivanja negativnih osećaja kod ciljane osobe ili osoba, pritom obično (ali ne i uvek) u nameri zastrašivanja mete. Često, namera ljudi koji maltretiraju jeste da učine svojoj meti uređivanje Vikipedije neugodnim, da je potkopaju, zastraše, ili ju ohrabrivati da u potpunosti prestane da uređuje Vikipediju.

Maltretiranje se ponekad opisuje kao kršenje pravila kao što su Vikipedija:Ne ometajte Vikipediju da biste dokazali da ste u pravu i Vikipedija:Bez ličnih napada, iako je zapravo i podskup i poseban slučaj obe ove teme, u isto vreme i zaseban od obe iz značenjskih razloga. Pravilo „bez ličnih napada” prvenstveno govori o sadržaju, a ne o ponašanju (na primer, nazivanje određenih urednika „trogloditima” jeste kršenje pravila „bez ličnih napada”, ali se ovde ne radi o maltretiranju), dok pravilo „Ne ometajte Vikipediju da biste dokazali da ste u pravu” pokriva mnoga manje zlobna ponašanja koja se, iako neprihvatljiva, ne smatraju maltretiranjem (na primer, ometanje projekta kako bi se ojačala sopstvena tvrdnja). Ipak, podskup je oboje, jer se radi o uznemiravanju radi dokazivanja vlastitog cilja, kao i o pokušaju ličnog napada na drugog urednika Vikipedije.

Vrste maltretiranja

Ne postoji način nabrajanja svih vrsta ponašanja koja se smatraju maltretiranjem. Jedna od težnji napadača jeste smišljanje novih i domišljatih načina u dodijavanju svojim žrtvama. U dosadašnjem radu, maltretiranje na Vikipediji uključivalo je i:

Praćenje urednika na drugom članku radi nastavljanja uznemiravanja (poznato i kao vikipraćenje)

Termin vikipraćenje opisuje praćenje urednika kroz čitavu Vikipediju uz uređivanje istih članaka kojima doprinosi i meta, u nameri da se kod mete izazovu negativna osećanja straha, uznemirenosti ili dodijavanja.

Ovaj pojam ne uključuje praćenje urednika radi ispravaka grešaka koje, na primer, krše pravila Vikipedije, ili posmatranje i beleženje doprinosa urednika; ovi zapisi su uostalom javni sa i te kako dobrim razlogom. Najvažniji deo jeste ometanje — ometanje se smatra štetnim. Vikipraćenje jeste praćenje korisnika sa ciljem da ga se maltretira.

Ciljani lični napadi

Ne smatraju se svi lični napadi maltretiranjem, ali ako urednik uzastopno vrši lične napade na drugog urednika ili grupu urednika, onda se radi o potpuno drugoj stvari.

Pretnje

Pretnje upućene drugoj osobi smatraju se maltretiranjem iste. Saradnik može pretiti drugome da će mu nauditi, ometati njegov rad na Vikipediji, ili mu nauditi na bilo kakav drugi način. Pravne pretnje se smatraju posebnim slučajem, i podležu zasebnim pravilima. Saradnici koji izreknu pravne pretnje će obično biti blokirani na neodređeno vreme.

Objavljivanje ličnih podataka

Objavljivanje ličnih podataka drugog saradnika (kakvi su njegovo pravo ime, adresa stanovanja ili radnog mesta, broj telefona, adresa elektronske pošte, ili bilo koji drugi podatak adresnog tipa, nezavisno od toga da li se radi o tačnom podatku) smatra se maltretiranjem, osim ako je saradnik dobrovoljno otkrio te podatke o sebi. Ovakvi slučajevi mogu dovesti osobu u neopravdan, neizazvan i nepoželjan rizik u „stvarnom svetu” ili u drugim medijima. Ovo se pravilo primenjuje bez obzira na to da li se osoba čiji se podaci objavljuju identifikuje i kao urednik Vikipedije. Isto tako, primenjuje se u slučajevima kada su urednici tražili promenu korisničkog imena, ali se njihovi stariji potpisi mogu naći u arhivi.

Maltretiranje urednika u korisničkom prostoru

Stavljanje brojnih lažnih ili problematičnih optužbi i upozorenja na urednikovu stranicu za razgovor, vraćanje komentara nakon što ih je urednik uklonio, postavljanje etiketa 'sumnjivog čarapića' na korisničke stranice aktivnih saradnika, ili pokušaji postavljanja i prikazivanja materijala za koje urednik smatra da su uznemirujući ili nepristojni u njihovom korisničkom prostoru smatra se čestim oblikom maltretiranja.

Korisnička stranica je prostor koji je namenjen korisniku koji želi da da neke osnovne podatke o sebi, dok korisnička stranica za razgovor služi za komunikaciju sa drugim urednicima. Nijedna od njih nije tu kao 'zid srama' i ne sme biti korišćena za prikazivanje pretpostavljenih problema sa urednikom osim ako je urednički račun već blokiran kao krajnji rezultat tih problema. Što se bilo koje vrste sadržaja koja uistinu mora biti prikazana, ili sklonjena, na njih trebate bez oklevanja skrenuti pažnju administratorima.

Maltretiranje van vikija

Maltretiranje drugih Vikipedijanaca u vidovima komunikacije (uključujući i internetske forume i sl.) koje ne kontroliše Zadužbina Vikimedija dovodi do sumnje da li su dejstva urednika na viki projektima zaista u najboljoj nameri. Prema Vikipedija:Bez ličnih napada, maltretiranje van vikija može biti i biće smatrano za otežavajući činilac od strane administratora i smatra se prihvatljivim dokazom u postupku rešavanja sukoba. U nekim slučajevima, dokazi će biti prosleđeni privatnom elektronskom poštom. Kao i u slučaju maltretiranja na vikiju, maltretiranje van vikija može biti osnova za blokiranje i, u ekstremnim slučajevima, zabranu pristupa. Sa kršenjima privatnosti van vikija će se posebno teško postupati.

Maltretiranje drugih Vikipedijanaca korišćenjem spoljašnjih veza se smatra jednakim postavljanju ličnih napada na Vikipediji. Na engleskoj Vikipediji, Arbitražni komitet je odlučio da veze ka spoljašnjim maltretiranjima, ličnim napadima ili kršenjima privatnosti protiv Vikipedijanaca nisu dozvoljeni „pod bilo kojim uslovima” i moraju biti uklonjeni. Takav materijal može biti uklonjen po viđenju, i njegovo uklanjanje ne podleže pravilu o tri vraćanja. Ponovno ili namerno uključivanje takvog materijala može biti osnova za zabranu pristupa.

Raniji primeri

Lični napadi

Na Vikipediji na engleskom jeziku postoji popis arbitražnih slučajeva vezanih za lične napade koji mogu dati okvirne ideje onima koji traže dalje informacije: en:Wikipedia:Arbitration policy/Precedents#Personal attacks (and associated principles)

Vikipraćenje

Vikipraćenje je bilo predmet u najmanje dva postupka Arbitražnog komiteta na engleskoj Vikipediji (i dodatni faktor u još jednom). U oba je slučaja, radnja „praćenja nekoga uokolo”, nije bila jedinstven napad, već je bila prilično promešana s namerom „napadača” da naudi celom projektu.

Vidi još

• Vikipedija:Učtivost
• Vikipedija:Vikietikecija
• Vikipedija:Pretpostavite najbolju nameru