Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/38

Nova era

Nešto mi se i ne piše sad pa ću pokušati ukratko (uz dosta kopiranja). Prvo sam ja napisao: Ne postoji skraćenica „p. n. e.“ već isključivo „n. e.“ kojoj se dodaje predlog „pre“. Skraćeno rečeno, jedino ispravno je „pre n. e.“. Onda mi je Bokica odgovorio: otkad to? Ja to vec ispravljam yadnje 3-4 godine. Nekako je došlo i do ovog mog odgovora:

Dao sam ti iznad objašnjenje. Pravopis propisuje samo skraćenicu n. e. u značenju nove ere. Sve ostalo se dodaje na to. Na primer, u izrazu 1. v. n. e. imamo dve skraćenice — v. za vek i n. e. za nove ere. Nasuprot tome, ne postoji p. u značenju pre. Tako se 1. v. pre n. e. smatra ispravnim, a 1. v. p. n. e. ne. Bot treba da nastavi sa ispravljanem isključivo ako u nekom rečniku postoji n. kao skraćenica. Međutim, toga nema. Zaključno (o ovome piše i Klajn u svome RJN), nije pravilno izmišljati skraćenice (što bi bilo u ovom slučaju). Tako ćemo umesto knpr. napisati kao npr., a nećemo pisati ni na pr. jer skraćenima pr. u značenju primer ne postoji.

Da dodam (toga sam se tek sad i setio) da se oblik koji ja predlažem koristi u knjigama za istoriju čiji je izdavač Klet, autor Mirko Obradović, lektor Romana Radulović (za ostale ne znam). P.S. Šta sve pričam po ovom trgu, počinjem samom sebi da ličim na neku vrstu Vikiliksa (pominjem svašta nešto za Vikipediju novo). --Lakisan97 (razgovor) 16:23, 7. jun 2013.

Samo da dodaom da se nekada pisalo ovde pne. pa su clanci svi preimenovani na p. n. e. -- Bojan  Razgovor  03:14, 9. jun 2013. (CEST)

U prevodu: nikad nije konsultovan nikakav pravopis nego je rađeno po sopstvenom nahođenju (prvo „pne.“ pa je nekome palo na pamet „p. n. e.“). Bolje da nisi dodao to i otkrio još nemarnosti. :R --Lakisan97 (razgovor) 12:48, 9. jun 2013. (CEST)

Da, skraćenica p. n. e. može značiti i posle nove ere. Kod nas na Filozofskom fakultetu u NS ne priznaju ni pne., ni p. n. e., nego isključivo pre n. e.--Nimča (razgovor) 06:20, 9. jun 2013.

Laki, ne zaključuj tako olako da se "nije konsultovao Pravopis nego je svako pisao kako mu se prohtelo". Imate li vi dokaz da nije pravilno p. n. e.? Ako ima n. e. u Praovpisu, onda to stoji kao primer za formiranje skraćenica koje su svedene na početno slovo, a ne kao dokaz da je p. n. e. nepravilno. Bojan je radio prema savetima onih koji i te kako dobro poznaju Praovpis, a tebi nije prvi put, Laki, da jednostavno izmišljaš pravila. A o tome šta profesori istorije prizanju ili nepriznaju, neću ni da komentarišem. I profesori geologije uporno tvrde da je ispravno oBsidijan, pa svi znamo koliko je to tačno. --Jagoda ispeci pa reci 21:15, 10. jun 2013. (CEST)

BTW,u P piše takođe da t. može značiti tačka ili tona, da l. može značiti lice ili list, da s. može značiti selo ili strana, v. vidi ili vek, tako da to da p. n. e. nije pravilno jer može značiti i posle nove ere ne pije vodu. Osim toga, apsurdno je napominjati da se nešto desilo POSLE nove ere, jer je logično ako se ne kaže ništa, jer se naglašava samo ako se nešto desilo PRE nove ere. Dakle, u 1. veku i u 1. veku p. n. e. Prosto. Ili ćemo da promenimo pravila prilagođavanja klasičnih jezika samo zato što filozofi uporno insistiraju da je tačno filoSofija, a ne filoZofija? --Jagoda ispeci pa reci 21:31, 10. jun 2013. (CEST)

Sve su to značenja u nekom kontekstu. Ipak, to ne menja činjenicu da skraćenica p. ne postoji. Za opsidijan imaš eksplicitno dato, kao i upozorenje da se ne izmišljaju nove skraćenice. Prema tvojoj logici, sasvim bi u redu bilo napisati knpr. i na pr. što, naravno, nije ispravno. Oblici kao što su filosofija nisu zabranjeni. I otkud ti to da se naglašava isključivo nešto pre nove ere (u Pravopisu su isključio primeri sa novom erom)? A da je pisano kako je ko hteo, dokazuje i oblik pne. koji je logikom „smemo smišljati skraćenice“ čak i najopravdaniji (analogan sa npr. i sličnim). --Lakisan97 (razgovor) 22:44, 10. jun 2013. (CEST)

Ma daj dokaži ti da skraćenica p. ne postoji. I nije skraćenica p. nego p. n. e. Onda možemo reći da ni e. ne postoji, od "era", zar ne? Šta imam za opsidijan eksplicitno dato? Dokaži ti profesoru geologije na Geološkom fakultetu da postoji nešto što se zove jednačenje po zbučnosti. Meni ne moraš da dokazuješ, ja to znam. Što se zabranjivanja tiče, da te podsetim, Pravopis nije zakon niti zabranjuje ili dozvolava bilo šta. To je knjiga u kojoj su skupljene preporuke ispravnog pisanja. Dakle, ništa nije zabranjeno, pa ni oBsidijan. Pitanje je da li je ispravno ili ne. Pa jesi ti čuo negde da se govori "posle nove ere"? Nigde. Nelogično je. Čak i crkveni jezik ne govori "posle Hrista" nego "leto Gospodnje". Klajn govori da ne treba izmišljati skraćenice ali to se odnosi na one skraćenice koje već postoje, na pr. umesto npr. i slično. Pogledaj još jednom kontekst u kom je to dato. Vidi, ti si svojim komentarima uvredio one koji JESU konsultovali Pravopis i koji su dali preporuku Bojanu da ispravi porešno pisanje tvojom rečenicom ":U prevodu: nikad nije konsultovan nikakav pravopis nego je rađeno po sopstvenom nahođenju (prvo „pne.“ pa je nekome palo na pamet „p. n. e.“). Bolje da nisi dodao to i otkrio još nemarnosti. :R" Umesto da podjebavaš na finjaka (jer nije nikom "palo na pamet" p. n. e. nego se konsultovala odgovarajuća stručna literatura raspoloživa u tom momentu i došlo se do određenih zaključaka), bolje prestani da izmišljaš pravila kojih nema. Ako ne stoji u Pravopisu, to ne znači da ne postoji. Očekuješ malo previše od pravopisaca koji ionako rade svoj posao poprilično ofrlje. Da nije tako, ovaj novi Pravopis ne bi bio pun grešaka kao što jeste. Dakle, Pravopis je preporuka, ne Biblija, i prestani da izmišljaš pravila koja ne postoje. --Jagoda ispeci pa reci 09:21, 11. jun 2013. (CEST)

Valjda se dokazuje da nešto postoji, ne da ne postoji. Dakle, imaš li dokaz (koji su to pravopis i literaturu preporočioci konsultovali)? Ja imam dokaza da je „pre n. e.“ sasvim uobičajeno i preporučeno pisanje. Za opsidijan si ti sama rekla: Takođe, u Velikom rečniku stranih reči i izraza, Klajna i Šipke, stoji: opsidijan: lat.Obsidianus, pogrešan oblik kod Plinija Starijeg umesto Obsianus prema imenu Obsija koji je otkrio tu stenu... str. 854. --Lakisan97 (razgovor) 13:22, 11. jun 2013. (CEST)

Zna se ko je učestvovao u donošenju te odluke po ovolikoj reakciji, a ima o tome i na starom trgu. Vikipedija sve čuva.--Miut (razgovor) 10:42, 11. jun 2013. (CEST)

Može li neko dati link ka toj raspravi od pre ko zna koliko? --Lakisan97 (razgovor) 13:28, 11. jun 2013. (CEST)

Već sam ti rekla, ako ne stoji u Pravopisu, to ne znači da ne postoji. Dalje, posle nove ere je BESMISLENO, jer još uvek smo u novvoj eri, dakle nema ništa POSLE nje, tako da nema zašto da se "pomeša" s tim. Klajn se odnosio na nepravilne skraćenice koje ljudi imaju običaj da izmišljaju kad već postoje uobičajene, a ne na skraćivanje reči uopšte. Pre n. e. je ok, ali isto tako je sasvim legalno i p. n. e. Reći da nešto ne postoji bez ikakvih dokaza, totalno je apsurdno. Konsultovana je literatura koja je tad bila dostupna, dakle Pravopis iz 93 i druga stručna literatura kao Klajnov RJN, i drugi rečnici koji su do tada bili objavljeni. Poslednji put ponavljam: Pravopis je PREPORUKA, nije BIBLIJA, i to VEOMA ofrlje odrađena (ceo rečnik nije usklađen sa novim pravilima i izmenama pravila koja su uneta u sam tekst, to smo odavno utvrdili), pa samim tim ne vidim zašto bi se u tu knjigu gledalo kao u Bibliju i odbacivalo bukvalno SVE što se u njoj ne nalazi. --Jagoda ispeci pa reci 09:39, 12. jun 2013. (CEST)

Sve je to u redu, ali meni su potrebni bibliografski podaci literature (bilo lingvističke bilo istorijske) koja skraćenicu p. n. e. koristi. Ako takva literatura ne postoji ili je u pitanju neko minorno izdanje (npr. „istorijski“ roman doskora anonimnog autora koji je sa engleskog preveo ko zna ko), nema logike po kojoj bismo taj oblik usvojili naspram ovog drugog koji je u širokoj upotrebi u stručnim krugovima. --Lakisan97 (razgovor) 12:16, 12. jun 2013. (CEST)

A o tome šta profesori istorije prizanju ili nepriznaju, neću ni da komentarišem.

Uf, uf, :( ispade sad da su istoričari totalno nebitni u ovoj priči. Pretpostavljam da je to zbog njihove „kvazinaučnosti“ koja nekima nije po volji. Napominjem da pod „istoričarima“ NE aludiram nipošto na sebe, jer, kao što je neko sa velikim smislom za podjebavanje „na finjaka“ već istakao, ja sam samo „istoričar-amater“, koji je „uverljivo ... ovde na Vikipediji dokazao svoje poštenje i čestitost, a nadasve široku erudiciju“.--Nimča (razgovor) 20:53, 12. jun 2013. (CEST)

Naravno da ne mislim na tebe, nego na tvoje profesore. Koliko je profesorka sa Geološkog fakulteta merodavna da odredi da je "oBsidijan" pravilno, isto tako je profesor istorije Filozofskog fakulteta merodavan da odredi da li postoji ili ne postoji p. n. e. BTNj, istoričari imaju običaj da koriste izraze koji apsolutno ne postoje u srpskom jeziku, a koji su čist kalk sa engleskog: pre Hrista i posle Hrista. Štaviše, ovo posle Hrista ni ne znam odakle im, jer to ne postoji ni na engleskom. --Jagoda ispeci pa reci 21:01, 12. jun 2013. (CEST)

Ljudi, ne znam što istoričare i geologe ovde stavljamo u isti koš. Ne vidim šta to istoričari i geolozi imaju zajedničko, sem što, eto, i jedni i drugi vole da ističu kako je na Kosovu ruda kopana još u vreme Rimljana i Sasa, premda mi od toga nemamo nikakve koristi. Uz to, nisam sklon ovakvoj logici:

Geolozi greše u pogledu izgovaranja opsidijana Iz toga proizilazi da su istoričari nepismeni.

--Nimča (razgovor) 21:37, 12. jun 2013. (CEST)

Šta si imao iz logike, brate Vladimire? Ili si namerno "nelogičan"? --Jagoda ispeci pa reci 21:44, 12. jun 2013. (CEST)

Moglo bi se reći da je u pitanju neka implikacija ili logička greška. Inače, poruka za sve, kad shvatite da (otprilike) niste sigurni u to šta godovite, nemojte nastaviti po svome i pribegavati ubuđivačkom metodu (dok pritom neprisutnu drugu stranu nazivate pametnjakovićima od kojih vam kosa postaje oštra). Ni manje ni više. P.S. Ne skrećite sa teme zbijajući šale. Od toga mi se diže kosa na glavi. :R --Lakisan97 (razgovor) 21:50, 12. jun 2013. (CEST)

Dobro, malo sam se šalio, ali i dalje nema dobrog razloga zašto p. n. e.. --Lakisan97 (razgovor) 21:58, 12. jun 2013. (CEST)

Pa nema ni dobrih razloga zašto ne p. n. e.--Jagoda ispeci pa reci 22:00, 12. jun 2013. (CEST)

Ne postoji literatura koja koristi taj oblik. --Lakisan97 (razgovor) 22:02, 12. jun 2013. (CEST)

Jel? Dokazi. Dalje, dokazi da ako se nesto koristi u literaturi, da je obavezno ispravno. Koristi se i oBsidijan, pa nije pravilno. --Jagoda ispeci pa reci 23:39, 12. jun 2013. (CEST)

Dokazujem kada budem autor Pravopisa srpskog jezika. :R U svakom slučaju, da se vratim na početak. Bot mora da prestane da menja pre n. e. u p. n. e. i to ti je što ti je. --Lakisan97 (razgovor) 23:48, 12. jun 2013. (CEST)

Bot treba da prestane da menja pre n. e. u p. n. e., naravno, ali NE zato sto je ovo drugo nepravilno, nego zato sto je oboje isrpavno, pa nema potrebe da se menja. To je cela sustina problema. --Jagoda ispeci pa reci 00:17, 13. jun 2013. (CEST)

To je suština, ali, ne vredi, povučen sam za jezik. --Lakisan97 (razgovor) 00:38, 13. jun 2013. (CEST)

A o tome šta profesori istorije prizanju ili nepriznaju, neću ni da komentarišem. I profesori geologije uporno tvrde da je ispravno oBsidijan, pa svi znamo koliko je to tačno.

Ako sam dobro razumeo, ne možemo se prikloniti mišljenju istoričara po pitanju pisanja pre n. e., jerbo znamo iz slučaja profesora geologije koliko je nepreporučljivo voditi se mišljenjem nelingvista. Čoveče, ispade da je samo lingvistika ovde bitna, dok je sve ostalo podređeno njoj.

Ljudi, ja vas podsećam, da nije kod nas te istorije koju ovde neki žigošu kao kvazinauku, vaša deca učila bi najverovatnije hrvatsku povijest, koja vam takođe nije po volji jer vas predstavlja kao genocidni i rušiteljski narod. Ti isti Hrvati su vam se zamerili ubijanjem vaših baba i deda u II svetskom ratu, oduzimanjem statusa konstutitivnog naroda i zemlje koja vam zakonski pripada i ne tako davnim dočekom bać’ Antuna Gotovine kao najvećeg hrvatskog heroja (toliko su bili srećni zbog njegovog puštanja da sam mislio da će da sruše Jelačićev spomenik i na mesto njega dignu Antunov) ... A nikome izgleda ne smeta što naši vrli pedagozi i psiholozi uveliko koriste udžbenike koje izdaje Naklada Slap sa centrom u ozloglašenom Jastrebarskom. Hrvati imaju „dugu tradiciju prevodilaštva“, kažu oni. Što ne bismo onda, kao naši pedagozi i psiholozi, da uštedimo sebi vreme i novac, izbacili iz upotrebe naše udžbenike iz istorije i uveli one iz povijesti?--Nimča (razgovor) 22:58, 12. jun 2013. (CEST)

Vladimire, skroz naskroz si omasio temu. --Jagoda ispeci pa reci 23:38, 12. jun 2013. (CEST)

Stavise, omasio si ceo celcati Trg. Ovo je Trg za pravopis, ne za politiku. --Jagoda ispeci pa reci 23:42, 12. jun 2013. (CEST)

Pa da, čim čovek napravi digresiju, to ostali, u nedostatku svojih argumenata, pametno iskoriste. Nema veze. Podsećam, ne možemo na osnovu pismenosti geologa da zaključujemo kakva je pismenost istoričara. To je van svake pameti. Istoričari su uvek bili i biće autoritet za ovakve stvari, bez obzira na to šta mislili vodeći linvisti koji se nisu makli dalje od spornih transkripcija, dopunjavanja rečnika, pravopisa i gramatika.--Nimča (razgovor) 23:57, 12. jun 2013. (CEST)

Stvarno ne znam sta da ti odgovorim. Digresije koje nemaju veze s temom obicno se prave kad se nema argumenata u vezi sa temom... Istoricari ce, kao i svi drugi strucnjaci iz svih drugih oblasti, biti autoritet za SVOJU oblast strucnosti, a pravopis tu svakako ne spada. Inace, lingvisti se NE BAVE pravopisom. Pravopisom se bave normativisti. Toliko o strucnosti istoricara u oblasti jezika. ;)--Jagoda ispeci pa reci 00:16, 13. jun 2013. (CEST)

Svejedno. Oni se sigurno neće baviti hronologijom. To je prevashodno posao istoričara. Podsećam, na mom fakuktetu priznaje se samo pre n. e. i to sigurno nije bez razloga, a onaj ko smatra da je mišljenje profesora sa Filozofskog fakulteta u NS nedostojno svakog komentara, bestidni je licemer.--Nimča (razgovor) 00:52, 13. jun 2013. (CEST)

Tacno. Svejedno je. Ako ne verujemo masincima kad nam pričaju o istorijskim činjenicama, a treba da verujemo istoričarima kad nam pričaju o pravopisu. Nije nego. Neka svako gleda svoju nauku, i nek se ne meša u tuđu. Inače, da te pitam, znas li ti uopšte šta znači "licemer"?--Jagoda ispeci pa reci 01:08, 13. jun 2013. (CEST)

Bestidni potcenjivač, ako ti tako više odgovara. Napominjem za svaki slučaj, ja nikoga ovde ne nazivam bestidni licemer, nego samo žigošem indiferentnost

Pa ko upotrebljava skraćenicu „pre n. e.“ sem istoričara? Ta neće istoričar koristiti merne skraćenice za volt, vat, džul, kulon, nego fizičar. U vojsci je ne tako davno protivvazdušna odbrana postala protivvazduhoplovna, i to bez konsultovanja normativista. Šta se njih kog đavola tiče kako istoričari pišu skraćenicu pre n. e. Ta neće normativisti nametati istoričarima svoja pravila. To ima samo na ovom projektu. Istoričar najbolje zna zašto treba pisati pre n. e., a ne p. n. e. (p. n. e. može značiti i po/prema našoj eri, što takođe imamo u istoriografiji). Pogledajte npr. ovaj broj Zbornika Matice srpske za klasične studije i videćete da istoričari pišu pre n. e. Ne pišu oni slučajno tako.

Ilijada i Odiseja su, osim najvišeg statusa stožera svetske literature, i bogat izvor informacija o naučnom i tehnološkom znanju starih Grka u prehomerska i homerska vremena. Dve Homerove epske pesme, koje potiču iz 8. veka pre n. e., uključuju, inter alia, bogatstvo astronomskih elemenata

--Nimča (razgovor) 11:16, 13. jun 2013. (CEST)

Pa ko osim geologa koristi opsidijan, pa se opet moraju povinovati jednačenju po zvučnosti, zar ne? E, pa tako i istoričari i bilo koja druga struka. Nisu merodavni da kažu da nešto NIJE ispravno. Ono što koriste JESTE ispravno, ali ne mogu oni određivati da p. n. e. nije ispravno. To je zadatak normativista. Osim toga, otkud znaš da istoričari, generalno, misle da je p. n. e. nepravilno? Jesu li to negde napisali? Jesu li to negde izjavili? Čisto sumnjam. Radi se jednostavno o običaju koji je ušao u struku, na svu sreću običaj se poklapa sa pravilima srpskog pravopisa, ali to nikako ne znači da automatski oni smatraju da je bilo koji drugi način pisanja nepravilan. Ako je to negde neki istoričar pominjao, ako je neki istoričar napisao da p. n. e. NIJE ispravno, molim prosvetli me. Dalje, ne razumem šta ovde pominješ određenu osobu kad ta osoba uopšte se ovde nije oglasila niti mešala u ovu raspravu? Iz kog razloga sad se TI ponašaš kao bestidni podcenjivač? Dalje, indiferentnost... Čiju, na osnovu čega? Zaista opasno skrećeš s teme, a zašto, to valjda samo ti znaš. --Jagoda ispeci pa reci 19:17, 13. jun 2013. (CEST)

Normativisti nisu odredili šta je ispravno a šta nije, samim tim stavljajući do znanja da ih se to uopšte ne tiče. Druga strana još nije navela literaturu gde je zastupljen oblik p. n. e., dok je ova strana navela nezaobilazan Zbornik Matice srpske za klasične studije, gde je zastupljen obik pre n. e.--Nimča (razgovor) 20:11, 13. jun 2013. (CEST)

Da pojasnim ukoliko sam ostao nejasan. Gore iznetim komentarom sam odgovorio na komentar koji kaže: „Osim toga, otkud znaš da istoričari, generalno, misle da je p. n. e. nepravilno? Jesu li to negde napisali? Jesu li to negde izjavili? Čisto sumnjam. Radi se jednostavno o običaju koji je ušao u struku, na svu sreću običaj se poklapa sa pravilima srpskog pravopisa, ali to nikako ne znači da automatski oni smatraju da je bilo koji drugi način pisanja nepravilan. Ako je to negde neki istoričar pominjao, ako je neki istoričar napisao da p. n. e. NIJE ispravno, molim prosvetli me“.--Nimča (razgovor) 20:15, 13. jun 2013. (CEST)

Zbornik Matice srpske za klasične studije NIJE stručna literatura kad se radi o jeziku. --Jagoda ispeci pa reci 21:07, 13. jun 2013. (CEST)

Plus, samo dokazuje da se koristi pre n. e. Ne dokazuje da je p. n. e. nepravilno.--Jagoda ispeci pa reci 21:08, 13. jun 2013. (CEST)

Pa kad može i jedno i drugo, što onda manje poznato stručnoj javnosti? Iz inata?--Nimča (razgovor) 21:17, 13. jun 2013. (CEST)

Mada mi i dalje ne vidimo dokaz koji ide u prilog obliku p. n. e.--Nimča (razgovor) 21:24, 13. jun 2013. (CEST)

Nestručna javnost koja je završavala neke „pogrešne škole“ uvek je pisala p.n.e. i n.e. i do danas nisam čuo da se p.n.e. može odnositi na period posle nove ere, pa se zato koristi pre n.e. U prilog ovog evo i jedan primer koji je napisala viši kustos Narodnog muzeja u Beogradu, Vera Krstić u prvoj rečenici (a i kasnije u tekstu) o Zbirci iz grčko-helenističkog perioda (to verovatno ima veze i sa istorijom i istoričarima).--Drazetad (razgovor) 21:44, 13. jun 2013. (CEST)

Vama stvarno treba zabraniti internet.--Nimča (razgovor) 21:51, 13. jun 2013. (CEST)

Ako nečiji tekst nećemo uzeti u obzir, to će bez sumnje biti njen. Vera piše skraćenice bez tzv. belina. Sem toga, ona koristi crticu tamo gde je potrebna crta. To, nažalost, ide u prilog tvrdnji da ponekad treba zanemariti šta struka kaže. Mada, ona je viši kustos, ne istoričar. Ponovio bih, da li je p. n. e. uopšte u upotrebi? --Lakisan97 (razgovor) 21:55, 13. jun 2013. (CEST)

Gugl pretragom možemo doći i do podatka da je Novak Đoković gej ikona.--Nimča (razgovor) 22:03, 13. jun 2013. (CEST)

U drugoj knjizi Male enciklopedije Prosveta na strani 224, 348 piše pre n. e.--Nimča (razgovor) 22:21, 13. jun 2013. (CEST)

U Istorija srpskog naroda I. Od najstarijih vremena do Maričke bitke, str. 6, 50, 70 takođe piše pre n. e.--Nimča (razgovor) 22:21, 13. jun 2013. (CEST)

Takođe vidi: Srpska porodična enciklopedija X, str. 47, 138, 149--Nimča (razgovor) 22:25, 13. jun 2013. (CEST)

Negde i „st. e.“ (stara era) u: Miodrag Lalević, Teme iz srpskohrvatskog jezika s pravopisom, uputstvima, skicama i planovima, Beograd 1968, 34--Nimča (razgovor) 23:02, 13. jun 2013. (CEST)

Rekao bih da smo ovde zapali u vrstu problema poznatog kao Raselov čajnik. --Lakisan97 (razgovor) 14:02, 14. jun 2013. (CEST)

Nismo mi zapali u takvu vrstu problema, nego je već pre šest godina vođena diskusija u vezi sa ovim (vidi ovde i ovde). Admini su, dakle, siti naših gluposti.--Nimča (razgovor) 19:03, 14. jun 2013. (CEST)

Da, ali, kao što se može videti, to su bila puka nagađanja (jer je opet u pitanju nedoumica čije nam rešenje nije eksplicitno dato, što predstavlja veliki problem kada je nekome stvarno stalo do tačnog zaključka). A da jesmo zapali u gore navedeni problem govori činjenica da Jagoda od nas traži da dokažemo da je „p. n. e.“ nepravilno, umesto da ona dokaže da dotična skraćenica sme da se koristi i da je uopšte u upotrebi. --Lakisan97 (razgovor) 20:48, 14. jun 2013. (CEST)

Adminima je izgleda više stalo do očuvanja postojećeg stanja na projektu, nego do unošenja „novina“, jer, po njima, to povlači sa sobom dodatni napor. Bez obzira na njihovu indiferentnost, molim te da se prema njima odnosiš sa dužnim poštovanjem.--Nimča (razgovor) 21:41, 14. jun 2013. (CEST)

Evo šta kaže ovogodišnji završni ispit iz sprskog jezika. (sedmi zadatak) --Lakisan97 (razgovor) 00:34, 18. jun 2013. (CEST)

VI STVARNO nemate pametnija posla! Pa kakve veze ima da li je u upotrebi ili nije i da li ga gospoda istoričari koriste, AKO JE ISPRAVNO! Pa ni gospođa geologičarka ne koristi oPsidijan, pa nećemo valjda tu reč onda proglasiti netačnom! Svašta! Valjda ovde gledamo šta je pravilno, a ne šta se koristi! Da gledamo šta se koristi, pisali bismo daleko nepravilnije. A to što admini ne reaguju, dovoljno vam je da shvatite da samo bez veze trosite i vreme i bajtove. Ako nista drugo, za ovih desetak godina shvatili su kome treba verovati kad je pravopis u pitanju. --Jagoda ispeci pa reci 08:53, 18. jun 2013. (CEST)

Ako misliš na našu Anu, koristi. --Lakisan97 (razgovor) 10:08, 18. jun 2013. (CEST)

I stvarno je dosta bajki. Tvrdiš da je ispravno nešto što niko ne koristi. Ovo je prvi put da vidim takvu glupost (uvek si dosad imala normalan argument). Na primer, Elvis Presli je pravilno jer tako piše u Pravopisu (inače bi bio Prisli), opsidijan jer je tako u Velikom rečniku stranih reči i izraza (mogao je biti i obsidijan; vidi plebs, recimo), kao i ostale reči koje se ne upotrebljavaju — iglu, brusthalter, karabinijeri... Međutim, ovog nema nigde i, prema pravilima Vikipedije (nije prevedeno), „pre nove ere“ treba pisati kao „pre n. e.“ (jer to svi ozbiljni izvori koriste). Mada, u pravu kada kažeš da administratori veruju, jer je u pitanju baš jaka vera, s obzirom da dosad nisi pružila ni „a“ od „argumenta“. Da ne ponavljam po stoti put da preskačemo neka pravila da bi bilo po našem. --Lakisan97 (razgovor) 10:29, 18. jun 2013. (CEST)

NARAVNO da ne mislim na Anu.

A o glupostima, izvini, ali ne bih s tobom o tome. Ja ti opet kažem: gde piše da NIJE ispravno? --Jagoda ispeci pa reci 15:12, 18. jun 2013. (CEST)

BTNj, ako ti ne koristiš reči poput igle, brushaltera i karabinijera, to ne znači da se te reči ne koriste. Najlakše je svoj siromašan rečnik opravdati navodnom tvrdnjom "to se nigde ne koristi". Moj savet: čitaj više, manje vikipedije, više druženja s vršnjacima, pa ti više reči kao brushalter neće biti nepoznate i neobične. ;)--Jagoda ispeci pa reci 15:20, 18. jun 2013. (CEST)

Kah, kah, :/ bez sumnje mnogi kažu iglo (eskimska kućica koja se zove iglu; ne igla kroz koju se provlači konac XD), brushalter (kao što si i ti rekla, ali je ipak pravilno samo brusthalter) i karabinjeri (a treba karabinijeri). P.S. Veoma interesantna poslednja rečenica. --Lakisan97 (razgovor) 15:59, 18. jun 2013. (CEST)

Hm, i? Koja je poJenta toga? Iglu ili igla, svejedno. Poenta je ta da si naveo neke reci koje su pravilne, ali ih niko ne koristi. Da li to znaci da onda clanak necemo nazvati pravilnim imenom? Sta uopste hoces da kazes? --Jagoda ispeci pa reci 16:17, 18. jun 2013.

Kažem da hoćemo nazvati tako, jer imamo napismeno. Međutim, za naš slučaj nemamo ništa od pravopiždžija, tako da biramo „pre n. e.“ prema Vikipedija:Pravila imenovanja članaka (jer smo sto puta dokazali da je to jedini oblik koji literatura koristi). Ni jednostavnijeg i pravila lakšeg za razumevanje, ni veće zbrke i tvrdoglavosti ako delanja u skladu sa njim. To je Vladimir već napomenuo, ali si ga, naravno, ignorisala. Pa kad može i jedno i drugo, što onda manje poznato stručnoj javnosti? Iz inata? --Lakisan97 (razgovor) 16:35, 18. jun 2013. (CEST)

A šta sad, sad si promenio mišljenje, i misliš da je ipak i p. n. e. pravilno? Aj se ti lepo dogovori sa sobom, pa onda možemo da diskutujemo. A kao odgovor na tvoje pitanje: a što da ne? --Jagoda ispeci pa reci 20:16, 18. jun 2013. (CEST)

---

Ako nista drugo, za ovih desetak godina shvatili su kome treba verovati kad je pravopis u pitanju.

Poverenje je relativna stvar. Nama trebaju fakti. A fakata nema.--Nimča (razgovor) 12:38, 18. jun 2013. (CEST)

Koliko ja vidim, vaš jedini argument je: istoričari ga ne koriste, i nema u Pravopisu. Pa zar ćemo da osbacujemo nešto zato što to ne koristi jedna grupa ljudi koji usput, nisu strčnjaci za pravopis, i zar će naša upotreba skraćenica da se ograniči samo na one koje stoje u Pravopisu kao primeri? SVAŠTA. Skraćenica p. n. e. je napravljena prma pravilima skraćivanja reči a po ugladu na n. e. i kao takva je sasvim legalna. To što ne stoji u P i a POGOTOVU što je navodno istoričari ne koriste nikako nije dovoljan razlog da se proglasi nepravilnom. --Jagoda ispeci pa reci 15:16, 18. jun 2013. (CEST)

Ko je gospođa geologičarka? --Lakisan97 (razgovor) 15:21, 18. jun 2013. (CEST)

Da si pazljivo citao sta sam pisala do sada, znao bi.--Jagoda ispeci pa reci 16:17, 18. jun 2013. (CEST)

Ja otkad znam za sebe uvek se pisalo kao p.n.e.--ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:42, 18. jun 2013. (CEST)

Takođe. Što se mene tiče, meni je svejedno, ali ja zaista nikad nisam čuo da je „p. n. e.“ nepravilno i da treba „pre n. e.“. Toliko od mene. ‒ ~~ Stefan ~~ 15:56, 18. jun 2013. (CEST)

Dobro, ako ste tako samouvereni, zašto ne pitate Klajna da vam potvrdi šta je pravilnije?--Nimča (razgovor) 18:07, 18. jun 2013. (CEST)

Pa pitaj ga, niko ti ne brani. Ja nemam nameru da davim čoveka za tako trivijalne stvari.--Jagoda ispeci pa reci 20:14, 18. jun 2013. (CEST)

Onda je to najbolje rešenje, pretpostavljam… ‒ ~~ Stefan ~~ 19:22, 18. jun 2013. (CEST)

Dao sam ti iznad objašnjenje. Pravopis propisuje samo skraćenicu n. e. u značenju nove ere. Sve ostalo se dodaje na to. Na primer, u izrazu 1. v. n. e. imamo dve skraćenice — v. za vek i n. e. za nove ere. Nasuprot tome, ne postoji p. u značenju pre. Tako se 1. v. pre n. e. smatra ispravnim, a 1. v. p. n. e. ne. Bot treba da nastavi sa ispravljanem isključivo ako u nekom rečniku postoji n. kao skraćenica. Međutim, toga nema. Zaključno (o ovome piše i Klajn u svome RJN), nije pravilno izmišljati skraćenice (što bi bilo u ovom slučaju). Tako ćemo umesto knpr. napisati kao npr., a nećemo pisati ni na pr. jer skraćenima pr. u značenju primer ne postoji.

Šta ti dete drago nabaca u ovim primerima. prvo otkad se vek piše kao jednoslovna skraćenica? Drugo, otkad se nova era označava skraćenicom jer je to nešto što se podrazumeva (inače uobičajeno je reći rođen sam 5. juna 1945. god. n. e.). Treće, otkad se uz skraćenicu NPR naglašava ovo kao? I četvrto i poslednje, stvarno postaješ smor u zadnje vreme. Konstantno izmišljate neke gluposti i budalaštine pa se onda oko njih stvaraju nepotrebne kilometarske rasprave (poput onog čuvenog zahteva da bot prepravlja početne rečenice članaka iz forme HHH je grad u u oblik HHH grad je u). I na kraju krajeva ako imamo skraćenice itd, npr, bdp, DSS, SNS sve bez tačaka, zašto ne bi bilo i pne. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:19, 18. jun 2013. (CEST)

Vek kao jednoslovna skraćenica postoji u Pravopisu. Nova era nije nešto što se podrazumeva, ali nije ni bitno (opet imaš u Pravopisu). Izraz kao na primer koriste i Pravopis i Klajn. Ja ne postajem smor (i da postajem, valjda sam zapravo već postao), već se trudim da pravopisne odrednice budu što više ispoštovane. Na kraju, gde imamo itd i npr? One idu s tačkama (opet Pravopis). Moja preporuka tebi je da nastaviš da pišeš članke, a da gluposti i pravopisanje ostaviš za Jagodu (počeh da pišem Jagodinu), mene i ostale zaluđenike. ;) --Lakisan97 (razgovor) 20:44, 18. jun 2013. (CEST)

A ime Ane Bolen nije bila trivijalna stvar?--Nimča (razgovor) 21:20, 18. jun 2013. (CEST)

Poziv na lektorisanje

Pozivam sve stručne korisnike da lektorišu članak Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf. Hvala. ---Poki |razgovor| 19:16, 10. jun 2013. (CEST)

Ima i ili nema i

Ovako, kod američkih hokejaških i klubova američkog fudbala imena pišemo Nju Ingland patriotsi, Denver bronkosi, Oukland rajdersi, Detroit red vingsi, Njujork rendžersi...Ali kod srpkih klubova malo je drugačije:Novi Sad djuks, Ejndžel voriors...Ja sad pišem članak Kragujevac vajld bors, pa bi voleo da znam kako da pišem. Moramo da rešimo ovo pitanje i bilo bi lepo da se dogovorimo.--Marko Stanojević (razgovor) 01:56, 12. jun 2013. (CEST)

Kod srpskih klubova ne bi trebalo da je drugačije. Po starom, dobrom engleskom običaju, nazivi srpskih klubova američkog fudbala su dati u etimološkom obliku, pa imamo Novi Sad Dukes, Angel Warriors itd. Za njih vrede ista pravila transkripcije kao i za anglosaksonske klubove, pa će biti Novi Sad djuksi, Ejndžel voriorsi itd. budući da se ta "izvorna" množina (anglosaksonski množinski nastavak "-s") kod nas ne oseća kao množina sve dok pri transkripciji ne dodamo naš množinski nastavak "-i".

--Sly-ah (razgovor) 09:50, 12. jun 2013. (CEST)

Da li su Ingland i Ingliš ukorenjene transkripcije ili ima nešto što ne znam? --Lakisan97 (razgovor) 22:10, 12. jun 2013. (CEST)

Ima nešto što ne znaš.

--Sly-ah (razgovor) 23:08, 12. jun 2013. (CEST)

Saznao sam u međuvremenu. --Lakisan97 (razgovor) 23:45, 12. jun 2013. (CEST)

Znači ako sam dobro razumeo i kod naših klubova se dodaje slovo I?!--Marko Stanojević (razgovor) 01:34, 13. jun 2013. (CEST)

Da.

--Sly-ah (razgovor) 01:37, 13. jun 2013. (CEST)

Zahvaljujem na odgovoru.--Marko Stanojević (razgovor) 01:40, 13. jun 2013. (CEST)

Kantonski

Kako preslovljavati s kantonskog? Postoje li smernice, ili da se prepustimo izgovoru? ‒ ~~ Stefan ~~ 11:17, 19. jun 2013.

Daj konkretan primer. Tako je najjednostavnije. --Lakisan97 (razgovor) 11:51, 19. jun 2013. (CEST)

Ceung Kvan O. Po izgovoru treba Ceng Kuan Ou. ‒ ~~ Stefan ~~ 12:19, 19. jun 2013. (CEST)

Veoma interesantan splet okolnosti. U Pravopisu imamo pravila transkripcije kineskog, bez preciziranja koji je u pitanju, mada je prema opisu izgovora jasno da je mandarinski (ubedljivo većinski dijalekat). Kantonski, odnosno jue, jedna je od grana kineskog (iako više od deset puta manja od mandarinskog). Stoga ne bi trebalo da postoji prepreka da za njega važe ista pravila, kao što ne pravimo razliku kada transkribujemo ovaj ili onaj dijalekat ruskog, engleskog i ostalih (neka me neko ispravi ako grešim). Međutim, tu se onda javlja drugi problem. Pinjin ovog grada je Jiāngjūn'ào, što u srpskom daje Đangđunao, što nema blage veze sa izgovorom Cengkvanou. :( Molim za drugo mišljenje. --Lakisan97 (razgovor) 13:04, 19. jun 2013. (CEST)

Kantonski nije dijalekat. On je u stvari jezik. Kantonski i mandarinski govornici se teško sporazumeju ako bar jedan od njih ne govori oba jezika. Mislim da bi neko od nas trebao stvoriti pravila (koja će biti slična izgovoru), jer se pravila za kantonski u P neće naći dok ti ne odeš u penziju (a ni tad) . ‒ ~~ Stefan ~~ 13:15, 19. jun 2013. (CEST)

Upotreba reči "je" iza zagrade

Mislim da ovo pitanje treba raspraviti ovde. Korisnici Dungodung i Lakisan97 su pomerili reč "je" u ovom članku na mesto koje ja i korisnica Maduixa smatramo pogrešnim. Izmenama korisnika Dungodung i Lakisan97 umesto "Bujla je bio" dobijamo "Bujla bio je", što meni deluje zaista gramatički nepravilno. Zamolio sam korisnika Lakisan97 za objašnjenje njegove izmene i dobio sam odgovor da je izmenu napravio prema citatu iz knjige "Gramatika srpskog jezika" koji kaže: "Enklitike, tj. nenaglašene reči koje se izgovaraju zajedno sa akcentovanom reči ispred sebe, mogu da se jave tek iza prve naglašene reči ili iza veznika." Prema tumačenju korisnika Lakisan97, "zagrada nije reč, pa se sporno „je“ mora pomeriti negde drugde". Ja takvo tumačenje ne smatram ispravnim, jer se u samom citatu zagrada ne pominje, pa je pitanje da li se citat odnosi samo na vrste reči i da li zagrada menja suštinu reči u tekstu iza koje stoji? Problem je što se ovo pitanje odnosi na veći broj članaka i što ga moramo ovde rešiti ako hoćemo da nam članci budu gramatički tačni. PANONIAN (razgovor) 17:41, 21. jun 2013. (CEST)

Vidite Panonijanovu stranicu za razgovor. Nema potrebe za raspravom jer ćemo se (možda, i po stoti put) opet posvađati, a to nikome nije u interesu. --Lakisan97 (razgovor) 17:46, 21. jun 2013. (CEST)

Pa mislim da na mojoj stranici za razgovor ništa nije rešeno. Najvažnije je da jedna rečenica ima smisao, a jezička pravila se nikako ne mogu tumačiti na način na koji obesmišljavaju rečenicu. Konkretno, ako smo u članku imali "Bujla () je bio" i ako je to zamenjeno sa "Bujla () bio je", dobijamo jednu konstrukciju u kojoj ne postoji nikakva veza između reči "Bujla" i "bio". Ako Ivan Klajn kaže da treba "izmeniti red reči", to svakako ne znači da ga izmenimo tako da obesmislimo rečenicu. Sa druge strane, ako Klajnov citat kaže da "je" ne sme doći posle pauze, posle bilo kakvog znaka interpunkcije ili posle umetnute rečenice, zamolio bih za nečije tumačenje da li se zagrada smatra znakom interpunkcije. PANONIAN (razgovor) 17:57, 21. jun 2013. (CEST)

Nisu nam potrebna nikakva tumačenja — zagrada je znak interpunkcije i to se uči u osnovnoj školi. Potpuno je suvišno pominjati da je zagradi kao interpunkcijskom znaku posvećena cela 132. i deo 133. strane Pravopisa srpskog jezika. Inače, da, Klajnov citat kaže da „je“ ne sme doći posle pauze. --Lakisan97 (razgovor) 18:01, 21. jun 2013. (CEST)

E, izvinite, krećem u Čačak, tako da vidimo se tek sutra. --Lakisan97 (razgovor) 18:03, 21. jun 2013. (CEST)

OK, ako je zagrada znak interpunkcije, onda iz Klajnovog navoda prozilazi samo jedno gramatički pravilno rešenje: oblik "Bujla () je bio" se zameni sa "Bujla je bio", pri čemu se zagrada uklanja. Ne vidim nikako da se ovo pravilno može rešiti sa zamenom u oblik "Bujla () bio je". To nas dovodi do novog pitanja: kako da rešimo problem upotrebe zagrade na sr vikipediji? PANONIAN (razgovor) 18:06, 21. jun 2013. (CEST)

Last minit komentar pred „poletanje“ — vidi ovaj predlog. To i završni Dredov komentar odavde jesu [ :) ] jedini predlozi do sada. Dakle, prvi je supstitucija za crtu, a drugi prosto izbegavanje. Moj je klasika — zamena reda reči prema već prikazanom obrascu (to sem mene rade i Željko, Pavlica, od skoro i Filip). --Lakisan97 (razgovor) 18:15, 21. jun 2013. (CEST)

To sam i ja mislio da predložim. Tako rade Rusi. Sretan put!  ~~ Stefan ~~ 18:17, 21. jun 2013. (CEST)

Nemojte izmišljati bezveze raznorazne stvari zato što se Jagodi ili nekom slično omililo da ostavi traga učešća na par stranica, uglavnog na Trgu. Ako se zna da JE ne može poslije interpunkcije stvar je jasna, onda se ne stavlja. Kao što ne može JE poslije zapete i to se svuda mijenja (i niko ne jadikuje) isto tako ne može i poslije drugih znakova. I šta miješate nas sa Rusima, kod njih to JE(STE) ne ide kao kod nas. Uostalom, ta CRTA koju predlažete obesmislila bi „prošlost, sadašnjost i budućnost“ u rečenici. --Željko Todorović (razgovor) 18:33, 21. jun 2013. (CEST) s. r.

Doduše, nisam mislio o tome…  ~~ Stefan ~~ 18:37, 21. jun 2013. (CEST)

Da li postoji na ovoj vikipediji neko ko je diplomirani lingvista pošto ovo postaje malo degutanto pre svega zahvaljujući određenim slobodnim strelcima koji sebe promovisaše u mastere srpske lingvistike. Ovako ćemo veli jedan, ma neeeee ovako je bolje jer tako tvrdi Klajn. Ali šta ćemo sa Prćićem jer on veli da je ovo demode. Ali pobogu moja nastavnica srpskog misli da je ovo jedino ispravno. Ma nema ona pojma, ministar prosvete valjda bolje zna...... "malo hoću malo neću da verujem, a ne znam da'l smem" .... (P.S. Slaja i Jagoda su izuzeti od navedenih slobodoumnih zaključaka). U momentu kada je barem 85% članaka na srpsko-jezičkoj vikipediji napisano na nivou malog deteta u pravopisnom smislu (retardirane bebeice) naši Ajnšatjni se zamlaćuju (što sebe to i ostale) fundamentalnim pitanjem JE? Hvala vam u ime polupismene srpske farmerske vaseljene na rešenju večite dileme "Karleuša je srpska diva" ili "Karleuša diva je srpska!" Allez allez allez, il faut en profiter c'est une bonne journee et on va la feter--ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:46, 21. jun 2013. (CEST)

Ma nemoj svašta pričati. Gdje ti poslije svog pomena Karleuše vidiš zagradu ili drugi znak (ili si zamislio kao Jagoda da znakova jednostavno nema)? Ključno pitanje je da li ovdje pojedinci priznaju zagradu za interpunkciju (a moraju podnijeti dokument koji negira Pravopis za to), a pravilo da JE ne može poslije znaka je opštepoznata stvar. I stvar je jasna. --Željko Todorović (razgovor) 00:00, 22. jun 2013. (CEST) s. r.

A zašto ne izglasate smernicu? -- Bojan  Razgovor  06:03, 22. jun 2013. (CEST)

Kakvu smernicu? Nikad se dosad nije glasalo o pravopisu. Ako si, pak, mislio da se ovo negde ubaci, ima ga u Vikipedija:Vodič za pisanje boljih članaka#Prva rečenica. --Lakisan97 (razgovor) 13:54, 22. jun 2013. (CEST)

Ta politika se moze promeniti. Ovde se raspravlja ko bolje tumaci pravopis. Da ne biste jedni drugima kopali oci, lepo glasanje i zdravo. -- Bojan  Razgovor  17:37, 22. jun 2013. (CEST)

Dovoljno je samo da neko pomene (ma i da pomisli na) Jagodu i automatski se na tim stranicama ukazuje lik i delo nađeg druga Željka. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:53, 22. jun 2013. (CEST)

Ne vredi Laki-sane. U ovoj raspravi ljudi te izgleda ne uzimaju za ozbiljno. Drugim rečima, ne smatraju te ravnopravnim. Zašto? Zato što si „klinac-srednjoškolac“. Poslednje šta možeš očekivati od starijih jesta priznanje da si u pravu. To potvrđuju udžbenici iz interaktivne pedagogije. Pozivanje na najveće autoritete neće upaliti kod ljudi: samo u zavisnosti od toga kako su raspoloženi prema tebi, stariji opovrgavaju/podržavaju tvoje tumačenje normativne literature. Tome takođe treba dodati i stručni egoizam, koji je uzeo korena u našoj stručnoj javnosti.--Nimča (razgovor) 14:13, 22. jun 2013. (CEST)

Ljudi, nije ovde problem koliko neko ima godina, niti su problem gramatička pravila opisana u udžbeniku. Problem je pogrešno tumačenje tih pravila. Ako prihvatimo navod iz te stručne knjige da "je" ne može stajati iza zagrade (pri čemu se u toj knjizi i ne pominje sama zagrada, već znakovi interpunkcije, a nismo sigurni da li je Klajn tu imao na umu i zagradu ili je upotrebu zagrade jednostavno prevideo), onda alternativno rešenje koje budemo koristili mora i samo biti koliko-toliko gramatički pravilno. Konstrukcije u smislu "Pera bio je" su apsolutno gramatički nepravilne i ne mogu se upotrebljavati u smislenom tekstu. Ako ja lično i nisam stručnjak za pravopis, moj otac je književnik i upravo mi je rekao da se tako ne može pisati (što sam naravno i sam znao, ali sam čisto pitao i njega da budem sto posto siguran). Dakle, gramatički oblik "Pera bio je" jeste apsolutno pogrešan i neprihvatljiv za upotrebu. Ako stoga prihvatimo tumačenje da je oblik "Pera (ili Petar) je bio" takođe pogrešan, alternativne pravilne konstrukcije mogu biti isključivo ovakve: "Pera (ili Petar) - bio je", a nikako "Pera (ili Petar) bio je" (bez crtice). Naravno, moj otac kaže da je i oblik "Pera (ili Petar) je bio" takođe pravilan, ali lično nemam živaca da to objašnjavam ovde. Mogu samo da predložim da pravilno pisanje treba da se uči iz pročitane literature, a ne iz površno pročitanog udžbenika gramatike. Stoga, oblik "Pera (ili Petar) - bio je" jeste prihvatljiv kao kompromis, ali moram reći da i takav kompromis narušava kvalitet tekstova ovde. PANONIAN (razgovor) 16:46, 22. jun 2013. (CEST)

Alo bre, gdje ti ko kaže da ćeš igdje rečenicu počinjati sa „Petar bio je...“? Priča se o zagradama između, a ne čistoj rečenici. Kako ćeš napisati „Petar, sreski ljekar, bio je tada tu i tu...“ Ti ćeš izgleda kao Jagoda zamisliti da ne postoje ove zapete i ovo sreski ljekar i pretvaraćeš se da ti je nenormalno da stoji „Petar bio je tada tu i tu...“ A pola rečenice ko šiša. Otvori oči i vidi zagrade u rečenici koje imaju status interpunkcije, a ne vanzemaljca. --Željko Todorović (razgovor) 17:40, 22. jun 2013. (CEST) s. r.

Mislim da je apsurdno više razgovarati o ovome, kada je sve jasno. Recimo, kako bi pročitali ovo:

„Havijer Viljaurutija Gonzalez (šp. Xavier Villaurrutia González; Meksiko Siti, 27. mart 1903. — Meksiko Siti, 25. decembar 1950) bio je meksički pisac, dramaturg i književni kritičar.“

Ide ovako: Havijer Viljaurutija Gonzalez, na španskom: Xavier Villaurrutia González; rođen u Meksiko Sitiju 27. marta 1903. godine, umro u Meksiko Sitiju 25. decembra 1950. godine, bio je...

Kao što se da primetiti, ključna je ova podebljana zapeta, koja je u tekstu predstavljena drugim znakom — zatvorenom zagradom. No, kao što već znamo, enklitika JE ne sme da ide odmah posle interpunkcijskog znaka. Nadam se da je sada jasnije. --Pavlica pričaj 17:33, 22. jun 2013. (CEST)

Što volim ove pametnice koje me ubeđuju da nešto "nije PRAVOPISNO pravilno", kad ono međutim, govorimo o, zamislite, GRAMATIČKOJ, a e pravopisnoj kategoriji. Mislim, ako neko ne ume čak ni da razlikuje šta pripada gramatici, a šta pravopisu, kako mislite onda da je sposoban da tumači ono što piše u pravilima (koja god da su). Bukvalizam i kruto tumačenje pravila koja se pročitaju u knjizi (obično tragično pogrešno) je jedino što se može očekivati od takvih osoba. --Jagoda ispeci pa reci 14:44, 23. jun 2013. (CEST)

Turski zvaničnici

Kako je ispravno? Omer paša Lata, Omer-paša Latas, Omer Paša Latas, Husein-kapetan, Mehmed Aga Fočić, Husein Beg? -- Bojan  Razgovor  06:03, 22. jun 2013. (CEST)

Omer-paša Latas, Husein-kapetan Gradaščević, Mehmed-aga Fočić, Husein-beg itd.--Nimča (razgovor) 06:47, 22. jun 2013. (CEST)

Evo šta Pravopis kaže: „Orijentalne titule iza imena koje se ne menja po pravilu se pišu s crticom: Smail-aga Čengić, Husein-beg, Sulejman-paša, Omer-baša, Jusuf-efendija, sultan Osman-han, Smail-agin. Husein-begov itd. Titule aga i beg pišu se spojeno s imenom kada se radi o određenim ličnostima čije se ime ustalilo u takvom obliku (npr. Skenderbeg, Ivanbeg Crnojević) i kada predstavljaju ekspresivno proširenje ličnog imena, a ne titulu — Mujaga, Suljaga, Avdaga, Alibeg“.--Nimča (razgovor) 12:46, 22. jun 2013. (CEST)

Sportski članci

Pravilna transkripcija, stadion/fudbalski klub iz Portugalije - Estádio da Luz/Boavista, fk iz Holandije - Vitesse. Takođe belgijski Antwerp F.C., neki ga zovu Antverpen a neki Antverp.--Marko235 (razgovor) 13:37, 23. jun 2013. (CEST)

Prvo je Estadio da luz, mada bi moglo biti i Stadion svetlosti (kao ovaj). Klubovi su Boavista, Vitese i Antverpen, jer je treće naziv grada (kao FK Los Anđeles galaksi; ne Andželes ili Andželiz). --Lakisan97 (razgovor) 22:07, 23. jun 2013. (CEST)

Hvala, takođe mi treba i za fudbalski klub Vestmannaeyja sa Islanda.--Marko235 (razgovor) 19:08, 24. jun 2013. (CEST)

Rekao bih da je Vestmanaeja  ~~ Stefan ~~ 19:40, 24. jun 2013. (CEST)

Au, gde ga nađe. I ja mislim Vestmanaeja, inače. --Lakisan97 (razgovor) 00:32, 25. jun 2013. (CEST)

Oni su potencijalni protivnik Zvezdi u sledećem kolu Lige Evrope :) --Marko235 (razgovor) 00:34, 25. jun 2013. (CEST)

Marko pitaj Pavlicu, mislim da on ima Rajićeva pravila za transkripcije sa skandinavskih jezika (između ostalih i islandskog). --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:48, 25. jun 2013. (CEST)

Ta su u Pravopisu (tj. naravno da ih ima). --Lakisan97 (razgovor) 00:50, 25. jun 2013. (CEST)

Sad pogledah u Rajićeva pravila i da, Vestmanaeja je.  ~~ Stefan ~~ 09:14, 25. jun 2013. (CEST)

Ruggiero di Lauria

Treba mi pomoć onih koji čitaju istorijske knjige i koji naravno, studiraju istoriju ili su istoričari. Ja ovog generala Aragonske krune znam pod njegovim katalonskim imenom, Ruđer de Ljurija. Međutim, on je rodom iz Italije, i ime mu je, po italijanski, Ruđero di Laurija. Izvorno, ime mu se pojavljuje u više verzija, Roger, Ruggero o Ruggiero i Lauria, Llúria, Lloria o Loria. Ako ste naišli u knjigama na srpskom ovo ime, zanima me kako se najčešće transkribuje? Pošto je Italijan, verovatno bi trebalo po italijanski, Ruđero di Laurija, ali pošto je vek proveo u službi Aragona, možda ipak katalonski? Poredim ga sa Ruđerom de Florom, koji je po majci Italijan, po ocu Nemac, ali je najpoznatiji kao vođa Katalonske družine, almogavera, te je kod njega najlogičnije da nosi katalonsko ime. O ovom Ljuriji ne znam mnogo, ali znam da je ovde vrlo, vrlo cenjen, i da je ostavio pečat u istoriji Katalonije i Aragona, tako da bi ipak bio potreban i podatak kako se najčešće naziva u srpskim tekstovima...--Jagoda ispeci pa reci 23:55, 27. jun 2013. (CEST)

Pa dobro, ako niko nema ništa da kaže, onda će biti onako kako ja mislim da treba. --Jagoda ispeci pa reci 19:22, 28. jun 2013. (CEST)

Ne znam šta misliš, ali ja mislim da bi trebalo uzeti u obzir da je rođen u gradu koji se zove Lauria, odnosno Laurija. Ovo Ljurija je, čini mi se, prilagođen oblik. No, ne znam tačno, jer nemamo domaću literaturu, a ne mogo da nađem paralelu sa nekim drugim slučajem. --Lakisan97 (razgovor) 20:02, 28. jun 2013. (CEST)

Tu nema pravila. Na pojedincu je da odluči koji mu se oblik više sviđa. Mi ga s predavanja Petra Rokaija znamo kao Rožer Ljurija... Ma zašto ne pitate Klajna?--Nimča (razgovor) 20:15, 28. jun 2013. (CEST)

Što se tiče ž ili đ, izgovor se menja: u valensijanskom je đ, dok je u istočnoj varijanti ž. Pogledajte ovde po delom izgovor.  ~~ Stefan ~~ 20:27, 28. jun 2013. (CEST)

Ne znam za valensijanski oblik, ali znam za latinski: „...nobilis Rogerius de Lauria, admiratus, custos maris intrepidus“ (tj. plemeniti Rogerije od Laurije, flotni čelnik (=admiral), neustrašivi čuvar mora).--Nimča (razgovor) 20:59, 28. jun 2013. (CEST)

Ako istoričari kažu Rožer Ljurija, najbolje je tako (ipak je čovek umro pre šeststo godina). Inače, oko izgovora možemo do sutra, ali bezuspešno. Iz iskustva mogu reći da nije bitno da li je valensijski ili katalonski, već zavisi od ne znam ni ja čega. Prvo sam bio na aerodromu u Đironi, a posle na M(o/u)nžuiku. Upravo zbog ovoga su potrebna transkripciona pravila, ali nikad ih nema kad su najpotrebnija. Sad, da li reći žebiga ili đebiga? --Lakisan97 (razgovor) 21:42, 28. jun 2013. (CEST)

Treba da imaš u vidu da se pozivam „predavanja profesora Rokaija“, odnosno na skriptu (neautorizovano) koja se može preuzeti u fotokopirnici „Kod brze braće“ (zapravo ne zove se tako, tako je zovu studenti istorije) na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Naslov joj je „Istorija Južne Italije i italijanskih gradova“. Prepuna je prepuna stilskih i gramatičkih grašaka. Stoga smatram da ovo treba prepustiti Klajnu.--Nimča (razgovor) 22:00, 28. jun 2013. (CEST)

Naravno. Međutim, u nedostatku literature sve je zlata vredno. Ako može i jevanđelje i evanđelje, mi biramo prvi oblik kao primarni, jer je on u široj upotrebi. U ovom slučaju nemamo baš ništa, pa se čini najlogičnijim izabrati ono što kažu istoričari, jer je u pitanju osoba od pre više od pola milenijuma, a i svi drugi predlozi potiču niotkle drugde no iz naših nestručnih glava. --Lakisan97 (razgovor) 22:42, 28. jun 2013. (CEST)

Ako ćemo po katalonskom, onda je Ruđer, Đirona, Montđuik. Ako ništa drugo, slušam ih svaki dan, pa valjda nešto znam. Dok ne dobijemo zvanična transkripciona pravila sa katalonskog za mene je Đ i samo Đ, jer to je ono što ja čujem. I to ne u Valensiji, nego u Kataloniji. Doduše, kad bi trebalo da opišem glas, bilo bi nešto između Đ i Ž, ali pošto moram da se opredelim za jedan glas, opredeljujem se za Đ. Sad, ovde nije bilo pitanje kako transkribovati s katalonskog, nego da li uopšte transkribovati s katalonskog, s obzirom da je bio celog života u službi katalonske kraljevske dinastije koja je vladala Aragonom, ili ipak se držati porekla, a to je Italija. Zato ne skrećite s teme. Pitanje je ŠTA, ne KAKO. Znam kako, ali ne znam šta je bolje - italijanski ili katalonski izgovor? --Jagoda ispeci pa reci 00:55, 12. jul 2013. (CEST)

Ko sad skreće sa teme? Pa jesi nas ti pitala za pomoć?--Nimča (razgovor) 03:29, 12. jul 2013. (CEST)

Podgornji, Podgornij, Podgornjij?

Koji je tačan izgovor prezimena Nikolaj Podgorni? Na ruskom je Podgórnый, a na ukrajinskom Pіdgorniй. Da li bi moglo da bude tačno Podgornji, Podgornij ili Podgornjij (ovo poslednje mi je malo verovatno)? --Plamen (razgovor) 00:53, 10. jul 2013. (CEST)

Podgórnый - ruski izgovor je Padgornij, ne može nikako sa nj, a transkripcija bi bila Podgornij --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:15, 10. jul 2013. (CEST)

Podgorni (bez završnog "j").

--Sly-ah (razgovor) 13:40, 10. jul 2013. (CEST)

OK, hvala. --Plamen (razgovor) 16:38, 11. jul 2013. (CEST)

Transkripcija geografskih imena

Sadržaj:	Gradovi -	Naseljena mesta -

Pozivam urednike da pomognu u traskripciji geografskih imena sa engleskog jezika. Da bi se olakšao i ubrzao rad geografska imena su grupisana u tabele. U ovim tabelama se trenutno nalazi 13.320 naziva naseljenih mesta i gradova. Transkribovana imena se mogu periodično mašinski primeniti na članke. Pri tome bot menja ime članka, zamenjuje {{PAGENAME}} šablone u tekstu i ažurira međuviki veze.

Do sad je traskribovano oko pet hiljade naziva. Na jednoj dodatanoj grupi od oko dve hiljade naziva, koji se javljaju u više od jednog članka, se zasebno radi. --Dcirovic (razgovor) 10:24, 11. jul 2013. (CEST)

Vidim da u dobrom delu članaka o tim naseljima stoji "hhh je popisno mesto"??? Kakvo bre popisno mesto??? To su prosto "naseljena mesta bez administrativnog statusa" --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:16, 11. jul 2013. (CEST)

Što je još bolje, imamo i kategoriju "Popisno designirana mesta". Naš narodni prevodilac je ovde baš bio nadahnut.

--Sly-ah (razgovor) 16:38, 11. jul 2013. (CEST)

"Popisno mesto" će biti zamenjeno sa "naseljena mesta bez administrativnog statusa" u člancima. Kategorije će biti preimenovane tako da imaju oblik "Naseljena mesta bez administrativnog statusa u ...". --Dcirovic (razgovor) 17:39, 11. jul 2013. (CEST)

Drugim rečima, to su vukojebine. Nemam ništa protiv transkribovanja geografskih imena, ali ne vidim šta dobijamo gomilom one sentence članaka.--Nimča (razgovor) 17:53, 11. jul 2013. (CEST)

Ne Vlado nisu vukojebine hehe. To su obično prigradska naselja u kojima se nalaze isključivo stambene jedinice bez ikakvih administrativno-političkih sistema organizovanja. Mogu se okarakterisati i kao statistički centri. U svim uređenim državama sva naseljena mesta se određuju statusno po određenim kriterijima (megalopolis-grad-varoš-selo-zaselak) i te termine treba razdvajati od termina naseljeno mesto, jer svako mesto gde žive ljudi je naseljeno mesto, ali svako naseljeno mesto nije grad ili selo. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:58, 11. jul 2013. (CEST)

Možda nisu vukojebine u državi Njujork, ali jesu kako ideš dalje u unutrašnjost bogami jesu. O njima bukvalno nemaš nikakvih informacija, ako izuzmemo popisne podatke.--Nimča (razgovor) 18:08, 11. jul 2013. (CEST)

Ima baš nastranih imena, recimo Truth or Consequences, New Mexico.--V i k i R 18:01, 11. jul 2013. (CEST)

haha, inspirativno. Vukojebine po Americi su obično delovi sela, tako da službeno gledano nisu vukojebine, neslužbeno vukojebine na kvadrat --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:17, 11. jul 2013. (CEST)

Molio bih urednike koji učestvuju u transkripciji naziva američkih naseljenih mesta da transkripcije isključivo rade na osnovu IPA-zapisa i da pronađene IPA-zapise kopipejstuju uz odgovarajuću transkripciju. Takođe bih ih molio da se malo obaveste o pravilima transkripcije sa IPA-zapisa. Ukoliko transkripciju rade na osnovu audio, odnosno video zapisa, molio bih da kopipejstuju link ka tom zapisu, takođe uz odgovarajuću transkripciju. Na taj način će se lakše moći kontrolisati tačnost transkripcije. A ukoliko rade transkripciju na osnovu Gugl-prevodioca ili na osnovu sluha - molio bih ih da to ne rade. Hvala.

--Sly-ah (razgovor) 20:10, 12. jul 2013. (CEST)

Gradac

Može li mi neko reći kada govorim o naselju Gradac, da li se npr. u ovoj rečenici Iznad Pećine u Gradcu (ili Gracu), na Jerininom brdu iskopana je sonda na njenom najvišem delu veličine 10x2 metara kaže Gradcu ili Gracu. Zbunjen sam, jer u nekim knjigama vidim da piše Gradcu, a u drugim Gracu, pa rekoh da pitam stručnija lica.--Marko Stanojević (razgovor) 19:22, 15. jul 2013. (CEST)

Po P10 pravilno je Gradac-Gradcu, da bi se razlikovalo od Grac-Gracu. Ja bih samo dodao da bi, po toj logici, stanovnici Gradca trebalo da budu Gradčani, da bi se razlikovali od stanovnika Graca koji su, je l' te, Gračani, te od stanovnika Gračaca koji su Gračani, takođe.

--Sly-ah (razgovor) 20:36, 15. jul 2013. (CEST)

Engleski trans

Pošto nikad nikog nema na stranicama za razgovor, moram ovde pitati pre ikakvih akcija.

Prvo, zašto je ime Annabella Sciorra transkribovano kao Anabela Šjora? Izgovor imena je shee-OR-uh, [1] odnosno she-ora, [2] odnosno (shē-ÔR-ə), [3] (izgovor ovde) što je sve zapravo Šiora. Međutim, kako među referencama stoji i Т. Прћић: Транскрипциони речник енглеских личних имена, стр. 121, pretpostavljam da je u pitanju nekakav ukorenjeni oblik ili slično, ali u svakom slučaju mora biti bolje pojašnjeno šta je po sredi.

Drugo, zašto je američki bend Guns N' Roses transkribovan kao Gans en' rouziz, kada bi, prema opštim pravilima transkripcije engleskog, trebalo da bude Gans en' roziz (bez „ou“, jer je reč višesložna; analogno nije ni Oubama, Rouzmeri ili Ou'Nil)? --Lakisan97 (razgovor) 21:50, 19. jul 2013. (CEST)

Što se Anabele tiče engl. Viki trenutno kaže /ˈʃoʊrə/, SHOH-rə; znači Šora, nije čak ni Šiora. Ako mene pitaš to ima logike, jer, kažemo npr. Đokonda (Gioconda) a ne Điokonda, Đuzepe (Giuseppe) a ne Điuzepe i sl. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 01:26, 22. septembar 2013. (CEST)

Ukrajinski fudbalski klubovi

Pošto se radi o ukrajinskim fudbalskim klubovima, logično bi bilo da se imena tih klubova prenose u srpski sa ukrajinskog. Ali opet tradicija je bila da se to radi s ruskog jezika. I to nije nikakav problem. Međutim, situacija je takva da sad imamo sve izmešano. Malo transkripcije s ukrajinskog, malo sa ruskog. Daću primer: Šahtar Donjeck (zanemarićemo da su imena ukrajinskih gradova već u srpski ušla iz ruskog i to sad ne možemo menjati). Šahtar je tu ukrajinski naziv i odgovarajuća transkripcija na srpski s ukrajinskog, dok je Šahtjor transkripcija s ruskog. Na toj stranici je bilo dosta razgovora i ubeđivanja i na kraju se dobilo Šahtar. U redu. Sledeći klub se zove FK Dnіpro Dnіpropetrovsьk što bi na srpskom bilo (ako sledimo transkripciju s ukrajinskog za klub, a s ruskog za grad) Dnjipro Dnjepropetrovsk. Ali na našoj vikipediji stoji Dnjepro. Sledeći klub se zove FK Čornomórecь Odesa, što bi na srpskom bilo Čornomorec Odesa, ali opet imamo transkripciju s ruskog Černomorec i tako se zove članak. Zatim, postoje još klubovi za koje nisu napisanu članci, a koji će opet imati taj problem. «Zorя» Lugansьk na ukrajinskom, «Zarя» Lugansk na ruskom, zatim Illіčіvecь na ukr. Ilьičёvec na ruskom. Meni treba samo odgovor, šta da se primeni? 1. transkripcija s ukrajinskog za imena klubova 2. transkripcija s ruskog za imena klubova --Milanče (razgovor) 18:08, 20. jul 2013. (CEST)

Ne postoji objektivan odgovor koji bi u potpunosti odgovorio na tvoje pitanje i rešio nedoumicu. Jedina preporuka data u Pravopisu srpskog jezika Matice srpske po ovom pitanju jeste ta da kod ovih jezika (rus., blr., ukr.) treba uzimati ustaljene oblike. Ja prema tome zaključujem da bi grad uvek trebalo transkribovati sa ruskog (sem ako je baš neko selo za koje srpska literatura nije ranije čula), dok se za prvi deo imena treba konsultovati sa medijima. No, pošto se u njima uvek javljaju svi mogući oblici, to i nije od neke pomoći, ali je jedina zvanična preporuka. --Lakisan97 (razgovor) 02:02, 21. jul 2013. (CEST)

Reč dve o transkripciji i ukorenjenim oblicima...

Zanimljivo i poučno. Pogotovu za one koji gledaju u Pravopis kao u Bibliju...

Itihad ili Etihad (13. jul) http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/263641.sr.html

O jeziku i doslednosti (16. jul) http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/263962.sr.html

Ćao, Al Pačino (17. jul) http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/264067.sr.html

O jeziku i lingvistima (19. jul) http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/264278.sr.html

--Jagoda ispeci pa reci 19:06, 21. jul 2013. (CEST)

Kakaя pustaя trata эnergii... Učite russkiй... --Slaven Kosanović {razgovor} 22:51, 21. jul 2013. (CEST)

Da, ali i za one koji su sami sebi najveći jezički autoritet i koji su sami sebe ovlastili da govore u ime svih 10 miliona Srba (ili koliko ih već ima).

--Sly-ah (razgovor) 23:06, 21. jul 2013. (CEST)

Ovi što sistematizuju nisu dovoljno ozbiljni niti ubjedljivi u svojim argumentima i to je to. Danas ovako, a sutra može i onako. Pa jbg., ne može se tako ništa ozbiljno raditi. Zbunjuju i sebe i narod. Kada nešto mijenjaju moraju tačno da obrazlože koji je razlog promjene i gdje su izuzeci ako ih ima. Ili, neka ništa ne mijenjaju dok nisu sto posto načisto sami sa sobom. Ovako liče na klovnove koji se malo zezaju s publikom dok ne prođe cirkuska predstava. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:31, 21. jul 2013. (CEST)

Između ostalog se u jednom od tih tekstova tvrdi da je ispravno Rompaj, a mi nemamo čak ni takvo preusmerenje (ali zato imamo kilometarsku raspravu). --F± 00:51, 22. jul 2013. (CEST)

Zapravo, svi su u pravu, sem autora tih tekstova. Rompaj je najverovatnije engleski izgovor nečega što se zapisuje kao Rompuy. Što se tiče transkripcije sa holandskog (iliti onako kako treba), imamo dva rešenja. Jedno je fonetsko i to Rompej, a drugo pravopisno i to Rompoj. Kužim da su za savet pitali Katedru za nederlandistiku koja je svojevremeno insistirala na imenu Arius (uz tvrdnju da su oni odlučili da neće biti sa „j“). Što se tiče oblika „ćao“ i „Al Pačino“, oni su normirani ničim drugim do Pravopisom srpskog jezika (dakle, nije Klajn, nije Prćić, nije nijedna od Nikolinih bakica). Što se tiče avio-kompanije, ona ima zvanično arapsko ime koje transkribovano na posrednički sistem glasi al-Ittiḥād, odnosno „El Itihad“. To su bili glavni „problemi“. --Lakisan97 (razgovor) 13:34, 22. jul 2013. (CEST)

Ma, bitno je samo da si ti u pravu, zar ne? Voliš ti da se praviš veći katolik od pape pa to ti je... --Jagoda ispeci pa reci 15:05, 22. jul 2013. (CEST)

Problem je u pravljenju problema bez problema (tu nigde nema mene). Zašto pitaju bilo kog drugog za pitanja na koja odgovore mogu pročitati u Pravopisu (P)? Sad ispada da su „stručnjaci“ krivi što zvaničnici ime avio-kompanije ne izgovaraju kako je napisano ili što u jednoj knjizi piše „Pačino, ne Paćino“ i „ćao ne treba menjati“. Opasno mi liči na zamenu teze iz prostog razloga što se dokazuje da „stručnjaci“ nisu ništa bolji izvor od „nestručnjaka“, dok se zanemaruje da se do istog rešenja dolazi čitanjem najpouznadine normativne knjige. Svi tekstovi u obzir uzimaju samo šta je neko rekao i nemaju nikakve veze sa P. Time se potvrđuje misao da ne treba slušati tek šta ko subjektivno kaže (što je i viki pravilo), ali ne i misao da P ne treba uvek slušati. --Lakisan97 (razgovor) 15:33, 22. jul 2013. (CEST)

Problem je u tome što obično nestručnjaci gledaju u Pravopis na jedan veoma krut način. Za slučaj da nisi primetio, g. Aničić, koji toliko insistira na nebuloznim oblicima tipa Pačino i kapučino jeste običan novinar, dok je g. Stević doktor komparativne književnosti i naučni saradnik Kraljevog koledža Univerziteta u Kembridžu. A to što tebi liči na zamenu teze, apsolutno nema nikakvu težinu. G. Stević na sasvim lep način obrazlaže svoje mišljenje i protivljenje na insistiranju menjanja ukorenjenih oblika na osnovu ličnog mišljenja i ličnog (ne)poznavanja materije određenog g. normativiste. BDV, meni se čini da ti nisi uopšte pročitao sva četiri teksta. A ako jesi, nisi pročitao s razumevanjem. --Jagoda ispeci pa reci 15:43, 22. jul 2013. (CEST)

Pa, baš to. On na sasvim lep način obrazlaže svoje mišljenje i protivljenje na insistiranju menjanja ukorenjenih oblika na osnovu ličnog mišljenja i ličnog (ne)poznavanja materije određenog g. normativiste. To znači da ne moramo nemo slušati ono što neko jednostavno kaže i to je sasvim legitimno (stoga, recimo, ne pišemo Georgijev i Ilijev u određenim prilikama). Međutim, ne mogu da poverujem da se i Pravopis piše na osnovu ličnog mišljenja, a ne sapijencije (gde mislim na rešenja data na osnovu prave stručnosti, sposobnosti sagledanja situacije, bez jaza između članova Matice srpske i širokog kruga govornika). Misli, okej, stvarno deluje bajkovito, ali nije valjda P napisan čisto iz fazona? BDB, u pravu si, letimično sam pročitao. --Lakisan97 (razgovor) 15:52, 22. jul 2013. (CEST)

Da se Pravopis pisao iole ozbiljno, ne bi bio pun katastrofalnih grešaka kao što jeste. Inače, vidim da proširuješ svoj rečnik, ne bi li delovao ozbiljnije, zar ne? Odakle izbunari tu "sapijenciju"? Znaš li uopšte šta to znači? --Jagoda ispeci pa reci 16:00, 22. jul 2013. (CEST)

Učim latinski. Sapijencija je ono što je potrebno za rešavanje problema i taman je prikladna reč čiji sam kontekst objasnio u zagradi. Ako pitaš za bukvalni prevod, to je znanje, mudrost. Inače, danas je osvanuo još jedan odgovor za Itihad, malo stručniji, a i otkriva da umesto Baas treba Baat. --Lakisan97 (razgovor) 16:17, 22. jul 2013. (CEST)

Poenta mog postovanja ovde ovih linkova nije bila u imenu arapske kompanije. To je jedina tačka u kojoj se ne slažem s prof. Stevićem. Poenta je bila nasilno menjanje ustaljenih transkripcija. Ime ove arapske kompanije je novo, i tu onda, po mom skromnom mišljenju, ne treba slediti direktore i zaposlene, nego ono što nalažu pravila. Fazon je u tome što naši mrmoti od lingvista ne reaguju odmah, kad se reč pojavi, nego čekaju da se odomaće nepravilni oblici, pa tek onda krenu da se prave pametni. TO je poenta celog ovog postovanja. --Jagoda ispeci pa reci 17:22, 22. jul 2013. (CEST)

Da, i nije da bih delovao ozbiljnije (šta će mi to na ovom mestu), nego ne znam drugu reč čije bi značenje objedinilo sve potrebne osobine. --Lakisan97 (razgovor) 16:38, 22. jul 2013. (CEST)

Koji si ti folirant, majko mila... --Jagoda ispeci pa reci 17:22, 22. jul 2013. (CEST)

Nisi odmah napisala koja je poenta. Ako je to poenta, ceo podnaslov treba brisati, jer nema blage veze sa Vikipedijom. Inače, vrati se kad smisliš bolju reč od sapijencije. Vikipedija je, u našim uslovima, rupa u kojoj se svi iživljavaju na svoj način, slobodno vređaju koga hoće (pa i cele grupe ljudi) i šta sve ne. Ponavljam, treba da te je sramota. Armadi osobina koje si pripisala meni (kurva, trol, vandal, bezobraznik, điđi-miđi patetičar i neljubazan) pridodano je i folirant. No, ne brini, nema ko da takvo ponašanje sankcioniše pa je sve u redu. --Lakisan97 (razgovor) 21:29, 22. jul 2013. (CEST)

Blago tebi s tobom. Eto, sad si krenuo i da izmišljaš. Stvarno si patetičan. I krajnje bezobrazan. Ali, valjda ne umeš drugačije, jer nije imao ko da te nauči lepom vaspitanju, pretpostavljam. --Jagoda ispeci pa reci 22:21, 22. jul 2013. (CEST)

I dalje nastavljaš sa uvredama. Posebno za tebe nije činjenica da li imam roditelje ili su pak mrtvi ili su me ostavili ili neki drugi scenario (znam da ti je dosta španskih serija). P.S. Izmene dokazuju da si sve gore navedeno rekla i to nije sporno. Dve si baš sad ponovila. --Lakisan97 (razgovor) 22:39, 22. jul 2013. (CEST)

Malo je pretenciozno tvrditi da Politika jedina ispravno trasnkribuje Rompuy kao Rompaj.Prvo, ako ćemo pravo, Rompaj je netačna transkripcija, a Pravopis daje dve mogućnosti: da se uy transkribuje fonetski kao "ej" (pa bismo imali Rompej) ili prilagođenu (tradicionalnu) "koja osim glasovne bliskosti uzima u obzir izvorno pismo i dosadašnju praksu pisanja holandskih imena kod nas", kada se uy prenosi kao "oj" (pa bi bilo Rompoj). Nije mi samo jasno zašto su ovi iz Politike konsultovali Katedru za nederlandistiku, kad su tačan odgovor na svoje pitanje mogli da nađu u Pravopisu.

--Sly-ah (razgovor) 14:17, 22. jul 2013. (CEST)

Srb

Naseljeno mjesto je Srb. Kako ide prisvojni pridjev? Nije valjda SRBSKI (to primjetih u jednom članku). --Željko Todorović (razgovor) 23:11, 28. jul 2013. (CEST) s. r.

Od Srb je srpski, od klub klupski, od jamb jampski, od stub stupski (nažalost, kako ne znam dosta naseljenih mesta, nijedan od ostalih primera ne predstavlja vlastite imenice, ali to ne menja situaciju)... Uostalom, i reč za naš jezik — srpski — nastala je od iste prareči „srb“, kojoj je dodat sufiks -ski. --Lakisan97 (razgovor) 23:59, 28. jul 2013. (CEST)

Hantingdon ili Hantington

Mesto gde je odrasla Nensi broken kvin (engl. Huntingdon Valley) transkribovali smo kao HantingTon Vali, a kanadski Huntingdon kao Hantingdon. Ide li jednačenje po zvučnosti, ili ne? Uz to, treba proveriti jesu li ova mesta prilagođena našem glasovnom sistemu.--Nimča (razgovor) 00:57, 30. jul 2013. (CEST)

Zapisuje se Huntingdon, izgovara /ˈhʌntɪŋdən/, transkribuje Hantingdon. --Lakisan97 (razgovor) 01:17, 30. jul 2013. (CEST)

Dakle, Nensi je ipak odrasla Hantingdon Valiju, a ne u Hantington Valiju.--Nimča (razgovor) 01:32, 30. jul 2013. (CEST)

Montenegro

Kako se izgovara i transkribuje ova reč sa engleskog? --Lakisan97 (razgovor) 14:03, 1. avgust 2013. (CEST)

Vidi ovde.--Nimča (razgovor) 14:24, 1. avgust 2013. (CEST)

Ma, već sam gledao, ali ništa nije sigurno. Prema nekima je Montenegro (npr.), što je u principu uvrežena transkripcija kod nas. Međutim, mnogi izvori na koje sam naleteo daju izgovore prema kojima bi transkripcija bila Montenigro (npr.). Ne znam koju od te dve uzeti, pa, rekoh, možda ovi glavni znaju. --Lakisan97 (razgovor) 15:18, 1. avgust 2013. (CEST)

Ovaj primer je jednostavan - Montenigro, jer je drugi deo kovanice reč koja se izgovara nigro (gora/planina + crno). --Kruševljanin Ivan (razgovor) 00:51, 22. septembar 2013. (CEST)

Pitam zbog Montenegro erlajnsa. --Lakisan97 (razgovor) 12:59, 22. septembar 2013. (CEST)

Pa stranci anglosaksonci definitivno neće tako da izgovore. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 13:27, 22. septembar 2013. (CEST)

Kao i kod Kroacija erlajnsa i Er Srbije treba uzeti onaj naziv koji sami za sebe koriste pa makar on bio i bukvalan Montenegro erlajns.-- Марко разговор 13:42, 22. septembar 2013. (CEST)

Nisam nameravao da promenim naiv avio-kompanije, nego naleteh na članak i morao sam se zapitati da li bi stvarno bilo Montenegro. Kao što reče Nikola, ne pišemo za Anglosaksonce, ali bićemo nekad u inostranstvu pa da znamo kako se izgovara. --Lakisan97 (razgovor) 15:26, 22. septembar 2013. (CEST)

Pa i ne pišemo mi članke na srpskom jeziku za Anglosaksonce --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:24, 22. septembar 2013. (CEST)

Znam, ali sutradan posetićeš neku anglosaksonsku državu pa treba razgovarati sa ljudima tamo... objašnjavao sam to Lakiju kod članka o Linusu Turvaldsu... --Kruševljanin Ivan (razgovor) 15:08, 22. septembar 2013. (CEST)

Prototip

Jedan je prototip, ali čega je mnogo? Prototipa ili prototipova? --Lakisan97 (razgovor) 19:00, 4. avgust 2013. (CEST)

jedan prototip, 2, 3, 4 prototipa, 5 prototipova. --Đorđe Stakić (r) 17:44, 6. avgust 2013. (CEST)

Bravo Đorđe. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 00:53, 22. septembar 2013. (CEST)

Hening fon Treskov

Započeo sam članak o nemačkom oficiru (Hening fon Treskov), međutim imam problem sa imenom mesta gde je umro - Królowy Most. Ako neko zna neka uradi transkripciju tog mesta na srpski, ja sam ostavio onako u originalu.--Soundwaweserb (razgovor) 22:40, 21. avgust 2013. (CEST)

Krolovi Most. --Lakisan97 (razgovor) 22:46, 21. avgust 2013. (CEST)

Hvala.-Soundwaweserb (razgovor) 22:48, 21. avgust 2013. (CEST)

Sesalac

Naime, mesto se zove Sesalac, dok se pećina naziva Sesalačkom pećinom (isto je i s rekom). Vodička iz Sokobanje mi se smejala kad sam rekao da zastanemo da kupimo med u »Sesaocima«, međutim, čini mi se da bi »pravilno« ime pećine onda trebalo biti Sesaočka pećina. Tek u slučaju da se mesto zove Sesaoci, tada bi se pećina trebala nazivati Sesalačkom pećinom. Nisam li u pravu? Da dodam, »vodič« mi se nije mogla smejati, a i da jeste, glupo bi zaista zvučalo.  ~~ Stefan ~~ 20:48, 23. avgust 2013.

Ako je ime mesta Sesalac (jed.), nisi mogao biti u Sesaocima (množ.), nego u Sesaocu. Kako si ti rekao, mesto bi bilo Sesaoci. Pećina je Sesalac + ьska = Sesalacьska = Sesalačska = Sesalačka. Sesaočka bi bilo od Sesaoc ili Sesaoci. Dovoljno je da u glavi imaš činjenicu da je mesto gramatički jednina i tako ga menjaš po padežima i čemu sve ne (uporedi i videćeš da je isto sa gledalac i slušalac). Valjda sam razumeo šta je pitanje. --Lakisan97 (razgovor) 21:58, 23. avgust 2013. (CEST)

Isabela

Da li postoji neki jezik gde se Isabela cita kao Isabela, a ne kao Izabela? -- Bojan  Razgovor  09:16, 26. август 2013. (CEST)

Piše i čita Isabel (to mu dođe slično), da postoji, mada ne razumem smisao pitanja.--Тајга (разговор) 10:10, 26. август 2013. (CEST)

Hocu da sve Isabele ispravim u Izabele, jer mislim da Isabela nije ispravno -- Bojan  Razgovor  10:34, 26. avgust 2013. (CEST)

Pa eto ova na koju sam ja mislila već ima ispravljeno, hoću reći nosi prevedeno ime.--Tajga (razgovor) 10:42, 26. avgust 2013. (CEST)

Nije za bota. Čak naprotiv, ja sam već na dosta mesta u aprilu ispravio Izabel(a) u Isabel(a). Principijelno važi da istorijske ličnosti nose ime Izabela (španske kraljice, recimo), dok savremene zavise od jezika. U francuskom je Izabel, engleskom Izabela, italijasnkom isto Izabela, španskom Isabel i tako dalje. --Lakisan97 (razgovor) 15:20, 26. avgust 2013. (CEST)

Upotreba uglastih navodnika »«

Da li je po pravopisu srpskog jezika dozvoljena upotreba uglastih navodnika (»«)? --Milićević (razgovor) 23:05, 30. avgust 2013.

Ne mogu reći da su nedozvoljeni, jer u pitanju nije pravopisni slučaj „DA ovo, a NE ovo“. Jednostavno se ne pominju, što bi trebalo da znači da ne postoje i da ih ne treba koristiti. --Lakisan97 (razgovor) 23:12, 30. avgust 2013. (CEST)

Ok, hvala na informaciji --Milićević (razgovor) 23:25, 30. avgust 2013. (CEST)

Pravopis iz 2010. nije ukinuo nikakve navodnike već se sam služi sa 9999, znači mogu i 9966 i ovi »«. Kad Pravopis nešto želi da zabrani, on to obavezno da u napomenu ili bar napiše nešto o tome, tako da ja izvlačim isti zaključak kao Lakisan97. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 93.87.240.225 (razgovor • doprinosi)

Rečeno je negde da se ti uglasti navodnici zovu francuskim navodnicima. Mislim da njihova upotreba nije strogo zabranjena, ali to je samo iz razloga što su ih razne publikacije u Srbiji već decenijama koristile, štamparije možda nisu imale drugačije, kompjuterski prelamači tekstova nisu znali da podese svoje programe itd. I takođe mislim da ih ne treba više koristiti u Srbiji. Pogledajte moje novo pitanje dole, o moguća dva srpska para navodnika. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 00:49, 24. septembar 2013. (CEST)

Ovo (»«) nisu „francuski“ navodnici, „francuski“ su («»).--Milanče (razgovor) 13:11, 25. septembar 2013. (CEST)

Zamolio bih te da ne budeš primitivan, ipak je ovo enciklopedija i ljudi koji je posećuju su malo inteligentniji (bar se nadam). Na te navodnike sam i mislio, nego sam uradio obično kopiranje i umetanje... --Kruševljanin Ivan (razgovor) 14:27, 25. septembar 2013. (CEST)

Hahahahahahahahah primitivan? Znaš šta, pošto je prethodna rečenica bila primitivna, evo jedne pristojne: „Idi u tri lepe vaginalne. S poštovanjem!“ --Milanče (razgovor) 11:20, 14. oktobar 2013. (CEST)

Čekao si 19 dana da mi to ovako pristojno saopštiš? --Kruševljanin Ivan (razgovor) 04:30, 15. oktobar 2013. (CEST)

Tek sam juče video tvoj pristojan komentar.--Milanče (razgovor) 14:10, 15. oktobar 2013. (CEST)

Super, sad nauči na Vikipediji da pravilno uvlačiš replike, a ne da drugi troše vreme ispravljajući tvoje gluposti. Evo ti mala pomoć: ako je prethodan komentar pravilno uvučen, ti iskopiraj sve dvotačke tog komentara i dodaj još samo jednu na tvom komentaru. Probaj, izgledaćeš mnogo inteligentnije tada... --Kruševljanin Ivan (razgovor) 15:41, 15. oktobar 2013. (CEST)

Mislim da nema potrebe za takvim komentarima, ni sa jedne strane. Takođe, Ivane, nema potrebe da stalno ispravljaš indentaciju (uvlačenje) komentara. Neki ljudi vole da im ne budu uvučeni komentari po svaku cenu. Takve izmene su nekorisne. --F± 00:26, 16. oktobar 2013. (CEST)

Predragi Ivane, bez dvotački, ja stvarno ne znam koja su tvoja merila za inteligenciju, ali ako je to uvlačenje komentara i zaključivanje nečega na osnovu jedne rečenice, apelujem da ti se dodeli ona zvezdica ili pčelica gde će pisati Ivan inteligentni. Naravno, ja ću obavezno da napravim onu korisničku Neinteligentan. Mrzim sebe što moram da ti odgovaram...--Milanče (razgovor) 15:48, 16. oktobar 2013. (CEST)

Pozdravila nas Politika

Ne ubijajte poštonošu... Današnja Politika, kolumna Jelene Dumić „Normiranjem se ne mogu baviti oni koji zloupotrebljavaju Pravopis“:
Početak navoda: Kada našim lingvistima ponestane argumenata, počinju da smišljaju teorije zavere. Tako profesorka piše kako „neko po svaku cenu ’gura’ oblik Etihad, ne uzimajući u obzir relevantne faktore”. Kad već moram da se bavim i ovim, reći ću sledeće: oblik Etihad „gura” ceo svet, pa i Ujedinjeni Arapski Emirati! S druge strane, oblik Itihad „guraju” dva profesora, kao i srpska Vikipedija. (Inače, zanimljivo je da srpska Vikipedija vrvi od jezičkih grešaka, ali nikada ne greši kada treba afirmisati sporne jezičke oblike, kao što su Boui, Itihad, Presli…)(kraj navoda)
Kao što rekoh - ne ubijajte... --Stripar (razgovor) 22:22, 3. septembar 2013. (CEST)

Pa, dobro, jeste žena u pravu. Često članci i nisu baš pismeni, ali izgleda da Jelena nije upoznata sa činjenicom da bi i ona mogla da doprinosi ili bilo ko drugi. Okolnosti su takve da je mnogo lakše kontrolisati nazive članaka (iliti transkripciju) nego sam sadržaj. Jeste paradoksalno, ali tako je — čitajući članak Elvis Presli, sem pravilne transkripcije preuzete iz Pravopisa vidimo i nedostatak izvora, ali i krajnje neenciklopedijski tekst (npr. „nastaju ozbiljni zdravstveni problemi, dijabetes, gastritis, a pridružuje se i droga“). --Lakisan97 (razgovor) 11:03, 4. septembar 2013. (CEST)

Džudo

Može li neko pravilno da mi izmenja ovu reč po padežima? --Jovan Vuković (r) 14:50, 22. septembar 2013. (CEST)

http://en.wiktionary.org/wiki/џудо --Kruševljanin Ivan (razgovor) 15:00, 22. septembar 2013. (CEST)

Pravopis iz 1991: džudo (gen. džuda-džudu itd. i manje obično džudo-džudoa); džudo sport, džudo rvanje, džudo takmičenje, t. 50Ь(2) Dakle, pravilno bi bilo i džuda i džudoa (ako ja dobro tumačim ovaj citat). Ne znam da li se išta promijenilo u novom pravopisu.--V i k i R 15:09, 22. septembar 2013. (CEST)

Ostalo je isto — mogu oba, ali je prednost data džudu. Prema tumačenju Vesne Lompar datom u Gramatici srpskoga jezika za prvi razred srednje škole u izdanju Kleta iz 2012, to praktično znači da oblik džudoa i slično ne treba pisati ako znamo za preporuku. U Rečniku srpskoga jezika Matice srpske iz 2007. piše da je džudoa i slično neknjiževno — džudo, džuda (neknj. džudo, -oa). Dakle, najpre menjaj kao na Vikirečniku. --Lakisan97 (razgovor) 15:22, 22. septembar 2013. (CEST)

Hvala, ja sam pisao džudoa, ali ću da ispravim --Jovan Vuković (r) 15:37, 22. septembar 2013. (CEST)

„“ ili „”

Gore je bila diskusija o uglastim navodnicima (»«) koji se nazivaju francuskim. A ja pitam šta (ne)čuvena knjiga P10 kaže za ovakve:
„“
ili ovakve navodnike:
„”

U osnovnoj školi ja sam učio ovu drugu varijantu, gde i donji i gornji navodnik pisanjem idu ka levoj strani, odnosno oba su grafički ista. A ova prva varijanta izgleda loše sa fontovima Verdana i Tahoma. Ne znam zašto, ali dizajner ova dva fonta je gornji navodnik prve varijante napravio tako da ide ka desnoj strani; mnogi titlovi na RTS-u ili Pinku koriste Verdanu pa kada je nešto pod takvim navodnicima onda vrlo ružno izgleda. Jeste li primetili to? Ali dobro, za to je kriv dizajner pomenutih fontova, ne pravopis. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 00:51, 24. septembar 2013. (CEST)

Autori Pravopisa ne govore o navodnicima na temu ovo, NE ovo. Koriste „” (9999), mada što je više moguće upotrebljavaju iskošeni tekst. Na našoj traci sa prečicama, koja stoji ispod prozora za pisanje, stoje tradicionalni „“ (9966). Ja sam u osnovnoj učio obe varijante. Možeš upotrebljavati koju hoćeš. --Lakisan97 (razgovor) 00:05, 25. septembar 2013. (CEST)

Nisam razumeo, ako P10 koristi jednu vrstu (onu koju sam ja učio u školi), otkud onda „tradicionalni“ navodnici? Ako su tradicionalni, P10 bi trebalo da zna za njih. Ako je ispravno ono što sam ja učio, voleo bih da se napravi skripta koja bi na svim člancima zamenila “ u ”. A kada uređujemo izvorni kôd strane ovde na Vikipediji, u paleti sa alatkama stoji ikonica za tradicionalne navodnike, kako kažeš. Ko će sad i tu funkciju da promeni? --Kruševljanin Ivan (razgovor) 00:31, 25. septembar 2013. (CEST)

Ne mora da se menja, jer mogu oba. Staro izdanje Pravopisa govori o tome i ono 9966 naziva tradicionalnim. U najnovijem je to izbačeno, jer ga više ne smatraju pravopisnim pitanjem. Ne posedujem tu knjigu od pre 50 god., ali zaključak izvlačim iz informacija dostupnih na internetu. --Lakisan97 (razgovor) 00:44, 25. septembar 2013. (CEST)

Mislim da je ovo pitanje tipografije a ne pravopisa. Mi možemo da koristimo font koji ima L oblika L ili oblika Λ, pa isto tako možemo da koristimo i „“ ili „” ili i „‟ u zavisnosti od toga šta nam lepše izgleda a dok postoje otvoreni i zatvoreni navodnici sve je pravopisno ispravno. Nikola (razgovor) 10:02, 25. septembar 2013. (CEST)

Koje slovo za horoskopske znakove?

Ovako: imena zvezda, planeta, asteroida itd. pišemo velikim slovom jer to spada u kategoriju ličnih imena, jasno, a kako pišemo horoskopske znake? Mi koji se bavimo i pišemo o astrologiji pišemo ih velikim slovom — Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devica, Vaga, Škorpija (ili Škorpion), Strelac, Jarac, Vodolija, Ribe. Ne sećam se da sam video astrološku publikaciju u kojoj bi ovo bilo napisano malim slovima. Ima i nekih koji Astrologija uvek pišu velikim slovom, ali naravno da je to pogrešno — oni to rade iz ljubavi prema veštini kojom se bave... Dakle, jel' piše nešto u P10 na ovu temu? --Kruševljanin Ivan (razgovor) 11:00, 25. septembar 2013. (CEST)

Piše se velikim početnim. --Lakisan97 (razgovor) 14:23, 25. septembar 2013. (CEST)

Super, hvala ti, znači da smo mi astrolozi bili u pravu ... onda na Vikipediji ima puno grešaka. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 14:32, 25. septembar 2013. (CEST)

Izgled slova D, L, i Lj

E, Nikola Smolenski me malopre podseti, nailazio sam na neke rasprave u vezi tipografskog izgleda slova D, L, i Lj. Neki kažu da je valjda pravilno srpski ako imaju trouglast izgled, odnosno da su "šiljati" gore. Time su bliži grčkom korenu... Jel' to pominje P10 ili je isključivo pitanje dizajna? --Kruševljanin Ivan (razgovor) 14:44, 25. septembar 2013. (CEST)

Kao kod navodnika, ovo više nije pravopisno pitanje. P10, aktuelni pravopis, koristi najobičniji font (ne znam koji je, ali rekao bih isti kao na Vikipediji), tako da je kod njega d, l, lj. --Lakisan97 (razgovor) 14:49, 25. septembar 2013. (CEST)

Sad mi ništa nisi rekao, jesu li u P10 ta slova šiljata ili nisu? A svi mi koristimo različite postavke; neko voli da mu osnovni font bude serifnog (Times New Roman, Georgia, DejaVu Serif...), neko beserifnog tipa (Arial, Verdana, DejaVu Sans...), a ima i onih proporcionalnih, kao sa pisaće mašine (Courier New, Consolas, DejaVu Sans Mono). --Kruševljanin Ivan (razgovor) 15:49, 25. septembar 2013. (CEST)

Ne razumem se u fontove. Kako god, l i lj nisu šiljati, a d izdleda kao mala grčka delta. Međutim, to ne znači ništa posebno, jer se pravopisi ne bavi tipografijom. --Lakisan97 (razgovor) 16:22, 25. septembar 2013. (CEST)

Americki klubovi

Slaja je pre par godina sve klubovi promenio po onome pravilu viseclani nazivi necega stranog se pisu malim slovom, osim prve reci. Tako sada imamo Los Andjeles lejkersi. Problem je sto ono lejkersi nije deo viseclanog naziva, vec vlastita imenica - ime kluba. Da li neko seruje moje misljenje? — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik BokicaK (razgovor • doprinosi) | 8:30, 26.9.2013‎

I ja sam to već jednom pitao i dobio sam isti odgovor kao što je i Bojanu objasnio Zlaja. Međutim sportski timovi na području Severne Amerike (u profesionalnom smisli sportske ekipe) funkcionišu na bazi franšiza i ovaj drugi deo je u stvari ime kluba, a prvi deo imena je uvek odrednica grada u kojem se klub trenutno nalazi. I u tome je ključna razlika između tog dela sveta i ostatka sportskog sveta. Dakle ovaj košarkaški klub iz naslova se zove Lejkersi, dok je LA čisto trenutna geografska odrednica i može da se menja. Njihovi sportski novinari nikada ne koriste geografsku odrednicu kada govore o tim klubovima i uvek se pominju samo Lejkersi, Baksi, Džetsi ..... A videh i da se na ostalim jezičkim projektima koji koriste transkripcije obe reči pišu velikim slovom. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:33, 26. septembar 2013. (CEST)

Niko protiv? -- Bojan  Razgovor  09:02, 28. septembar 2013. (CEST)

Prevođenje ili transkripcija

Prenosim ovo sa razgovora o članku Aleksandrov Lođski:

Svestan sam da ovo potiče od grada Lođ. Međutim zvaničan naziv grada je Aleksandrów Łódzki. Prema našem pravopisu poljsko dz se prenosi kao dz. Znači trebalo bi Lodski. Ako ovde budemo prevodili gradove, onda će se naći još stotine primera gde smo ostavili u originalu. Npr. Baranov Sandomjerski, kod koga je ovo Sandomjerski od grada Sandomjež. Treba li premestiti na Sandomježki? Dalje gradovi koji u svom nazivu imaju Malopolski, kao npr. Sokolov Malopolski bi trebali da idu sa Malopoljski, pošto se regija kod nas zove Malopoljska. E sad pitanje je da li je sve ovo originalno istraživanje i imamo li mi prava da menjamo zvanične nazive gradova? Ako tako krenemo onda ćemo npr. Belgorod da menjamo u Beli grad ili Belgrejd (Montana) u Beograd (Montana). Grand Preri (Alberta) u Veliki Peri i sl --Jovan Vuković (r) 07:01, 27. septembar 2013. (CEST)

Možda je to i više pitanje za trg, pravopisna pitanja. U svakom slučaju onda bi smo i povjate (okruge) koji nose imena prema gradovima, originalno nazivali prema imenima gradova. Tipa łomżyński (Povjat lomžinjski) je dobio ime po gradu Lomža (Łomża). Ako bi smo prevodili onda bi trebalo Povjat lomžski. łowicki - lovicki - Lovič - trebalo lovički... Ovo bi promenilo imena svih povjata kao administrativnih jedinica i često ne bi ni ličili na originalne nazive. --Jovan Vuković (r) 07:51, 27. septembar 2013. (CEST)

Svakako da ima slučajeva kad se imena teritorijalnih jedinica prevode. Na primer, Moskovski okrug a ne Moskovskij okrug. Nisam siguran šta P kaže. Nikola (razgovor) 11:51, 27. septembar 2013. (CEST)

DZ se prenosi kao dz iz poljskog, ali kad je ispred njega bezvučni suglasnik onda se prenosi kao C. Tako da ne znam kako bismo napravili pridev, Locki ne bi bilo sigurno, možda Ločki. Najbolje je ipak to ostaviti kao Lođski.--Milanče (razgovor) 15:24, 27. septembar 2013. (CEST)

Nikad nije kao c. Prenosi se kao kao dz, a kada je ispred bezvučnog onda kao ds. Znači bilo bi Lodski. Prema pravilima transkripcije. Inače ne pitam za ovaj primer samo. Šta radimo sa ostalim člancima koje sam naveo. Posebno me interesuju povjati. Ako je ovo Lođki onda bi i sve povjate prilagođavali imenima gradova na srpskom. Kao što sam gore naveo. --Jovan Vuković (r) 16:14, 27. septembar 2013. (CEST)

Posedujem PMS2010 kao i znanje o poljskoj fonologiji, DZ nikad se ne prenosi kao DS, ili je dz ili je c (ovo je naravno ređe). Ako hoćeš već primer za C, Henrik_Sjemiracki.--Milanče (razgovor) 17:16, 2. oktobar 2013. (CEST)

Da ne ulazim u problematiku transkripcije sa poljskog pošto je ne poznajem, za grad Lođ mogu da tvrdim da je to ustaljeno ime u srpskom jeziku. Rešenje je u pravljenju preusmerenja sa svih mogućih naziva na sam članak --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:22, 27. septembar 2013. (CEST)

Pravopis ne pominje ovakve primere. Meni je lično logično da bude Lođski i Malopoljski, što su slučajevi koje ne treba poistovećivati sa Belgorodom, a pogotovu ne Belgrejdom. P.S. Nije da je bitno, ali ne razumem šta znači za grad Lođ mogu da tvrdim da je to ustaljeno ime u srpskom jeziku. --Lakisan97 (razgovor) 22:30, 27. septembar 2013. (CEST)

To znači da sam pročitao na desetine izvora o toj zemlji na srpskom jeziku (pisanih u raznim periodima) i da se svugde koristi naziv Lođ (nigde Lodz). Što se tiče imena povjata koji su dobijali imena po gradovima logično je da ih nazivamo po gradovima onako kako se ti gradovi nazivaju na srpskom jeziku (istu stvar ja sada radim sa beloruskim rejonima). --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:11, 28. septembar 2013. (CEST)

Ništa te ne razumem. Grad se ni na poljskom ne zove Lodz, nego Łódź. Transkribovano, to bi bilo Lođ, mada je lokalni izgovor u savremenom dobu Vuć. --Lakisan97 (razgovor) 21:19, 28. septembar 2013. (CEST)

Moja greška, pogrešno sam otišao na Aleksandrov Lođski (Aleksandrów Łódzki) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:22, 28. septembar 2013. (CEST)

Grad se zove Lođ. Ali se ne piše sa dz nego za dź. U svakom slučaju zvaničnoi ime grada je Aleksandrów Łódzki. Ako bi smo se slepo pridržavali pravila drugi deo bi zvučao Lodski. Meni za gradove ima smisla prilagođavati srpskom jeziku. Verovatno bi trebalo odlučivati od primera do primera. Ali šta sa ovim povjatima? To su zvanični nazivi administrativnih jedinica. Inače Lođ se u poljskom izgovara kao Wuđ (gde je W isti glas kao u engleskom Windows), mada je to totalno nebitno za transkripciju. --Jovan Vuković (r) 01:00, 30. septembar 2013. (CEST)

Pogledaj Spisak povjata u Poljskoj. Pored transkripcije stoji i ime glavnog grada povjata. Po njima su oni uglavnom i dobijali imena. Kao što sam gore naveo povjat je łowicki (lovicki). GLavni grad je Lovič. Po toj logici bi trebalo lovički... I imamo lo mi prava da to radimo? Nije li to originalno istraživanje? --Jovan Vuković (r) 12:45, 28. septembar 2013. (CEST)

Aha. Eto, kako već rekoh, nije nam predočeno pravopisno rešenje. Diskusija da li je originalno istraživanje ili nije stoga prelazi u domen vikipedijanskih pravila. Ja smatram da nije OI i da treba prilagođavati srpskom. Najbolje bi bilo pogledati literaturu o Poljskoj i tu naći rešenje. --Lakisan97 (razgovor) 19:50, 28. septembar 2013. (CEST)

Sva imena lokalnih samoupravnih jedinica koja su izvedena po određenim toponimima za koje postoji ekvivalent u srpskom jeziku i treba da se prilagode srpskom jeziku. Ne vidim nikakvu vezu sa nekim originalnim istraživanjem tu. Na primer u Belorusiji imamo grad koji se zove Lida, i rejon koji je dobio ime po njemu (Lidski rejon, a u originalu bi bilo Lidskij što je gramatički ispravno na ruskom jeziku) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:29, 30. septembar 2013. (CEST)

Molim da mi se izvede naziv povjata (administrativne jedinice) kojoj je sedište grad Nakło nad Notecią (Naklo nad Notećom). --Jovan Vuković (r) 11:04, 2. oktobar 2013. (CEST)

Pa Povjat Naklo nad Notećom ;), a možeš i opciju Naklo nad Notećom (povjat) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:16, 2. oktobar 2013. (CEST)

To bi imalo isto smisla koliko i Raški okrug nazivati okrug Raška. Inače originalni naziv povjata na poljskom jeziku je Povjat nakielski (Povjat nakjelski). Ovo sam uzeo samo kao primer koliko bi drastično bilo prevoditi nazive administrativnih jedinica. Nije jedini primer, ima takvih mnogo. Inače ti povjati su ekvivalent našim okruzima po veličini. Sastoje se iz nekoliko opština. --Jovan Vuković (r) 18:47, 2. oktobar 2013. (CEST)

A šta tu ne bi imalo smisla? Šta nema smisla u činjenici da neke strane nazive treba prilagoditi vlastitom jeziku (naravno vodeći računa da se ne odstupa od njihovog imena). Kako se na engleskom zove Raški okrug? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:40, 2. oktobar 2013. (CEST)

Čini mi se County of Raška, iako Anglosanksonci nemaju š, али би овде морали да га науче . --Крушевљанин Иван (разговор) 22:39, 6. октобар 2013. (CEST)

Ljudi nemojte da se BRUKAMO, skidajte ovo odmah!

Katolicizam i katoličanstvo NISU JEDNO TE ISTO!, kao što piše u ovom članku i u preusmerenju za ovaj članak (još veće bruke, da se članak još zove katolicizam a ne katoličanstvo!).

Ljudi, KATOLICIZAM je IDEOLOGIJA!.....KATOLIČANSTVO je VEROISPOVEST, kao što piše ovde tj. dalje u tekstu!....skidajte ovo odmah da se ne brukamo OMG....referenca za gore napisano mi je knjiga Dragana Simeunovića 'Uvod u političku teoriju' iz koje se sprema istoimeni ispit na FPN...

...čisto da citiram iz udžbenika šta je katolicizam da ne bi bilo da neke neverne Tome posle svašta pričaju:

Drastično opadanje uticaja katoličke crkve u novom veku uslovljeno raznim, a pre svega istorijskim razlozima, kao što su uticaj reformacije, prosvetiteljstva, Francuske revolucije, zatim razna naučna otkrića i teorije poput Darvinove, pojave ateističkih socijalističkih i anarhističkih, kao i komunističkih učenja, od kojih su neka čak napisana i rukom katoličkih sveštenika, i, konačno propast aristokratije kao ist. saveznika crkve, doveli su do odlike Vatikana da preduzme odgovarajuće kontramere.

Kako prokletstvo koje je papa 1864. bacio na sve radikalne i progresivne ideje liberalizma i socijalizma (...) nije donelo vidne, a naročito ne brze rezultate, papa Pije IX je po gubitku Rima 1870, kada je priklj. Italiji, proglasio edikt o papskoj nepogrešivosti, kako bi ojačao poljujani autoritet pape(...)...protiv te dogme uzaludno su se binili mnogi biskupi, među njima i hrvatski Jurij Štosmajer, a u znak protesta je osnovana i Starokatolička crkva. Da bi se potpuno ogradio od materijalizma, papa Lav je 1879. proglastio učenje Tome Akvinskog za zvanično učenje katoličke crkve.

(...)no sve te mere su predstavljale defanzivu, a ona nikada nije donosila mnogo u politici. Bilo je potrebno da KC iznađe bolji odg za izazove vremena(...)

(...) u veremnu ideologija logično je bilo na ideološke izazove odgovoriti sopstvenom ideologijom. Tako je u drugoj pol. 19.v. stvorena ideologija katolicizma. Njen duhovni otac bio je papa Lav XIII.

Načela ove ideologije su izložena u više enciklika sa ciljem da se vernicima novim rečnikom i novim pojmovima (...) objasni stav KC u novim vermenima (...), što je na kraju vodilo i u osnivanje potpuno profilno novih, katolički orjent. partija (...) nazvane hrišćanskim demokratijama, koje su pun zamah dobile posle II sv.r. (...)

...itd itd itd....dalje da ne širim i razlažem svojstvenosti ove ideologije( btw. razlog što ovo gore sam nisam napisao u posebnom členku je taj, što je ova knjiga pod kopi rajtom ;( )....dakle brišite ovo gore PLXXXXXX, što pre da se NE BRUKAMO. ( ne umem sam :( )--Иван92_VA (разговор) 15:46, 30. септембар 2013. (CEST)

Не разумем шта ти покушаваш да докажеш са овим? Па свака вера је идеологија, и хришћанство у глобалу, и православље, и ислам, и будизам....... Прочитај још једном то што си написао плизззз ;) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:33, 30. септембар 2013. (CEST)

Jel možeš, molim te da mi kažeš kako si došao do zaključka da su religija i ideologija iste stvari?!?--Иван92_VA (разговор) 23:03, 30. септембар 2013. (CEST)

Е мој драги колега википедијанче. Још много ти треба да читаш, прво да би положио тај испит, а потом и да би схватио неке ствари. Шта је идеологија уопште, дефиниши ми тај појам? А онда сам извуци закључак. Ако је католицизам идеологија католичанства, како се назива идеологија православља и ислама? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:13, 30. септембар 2013. (CEST)

ja ga odavno položio, još u januarau sa 10-kom xD....eo sad će defka ideologije dole...

Ideologija je sistematizovani skup političkih ideja, principa i društvenih ideala koji reprezentuje pogled na svet neke društvene grupacije izražavajući njene interese i potrebe, stvoren u praktične svrhe podsticanja te grupacije na političko delovanje, u formi idejne potpore aktivnostima na planu osvajanja ili očuvanja političke vlasti ili, pak, uticaja na nju. (to je današnja defka ideologije!)

....i plx mi sad objasni kako je tebi ideologija i religija isto?!...--Иван92_VA (разговор) 23:34, 30. септембар 2013. (CEST)

Честитам на десетки, али и даље не схваташ. Дао си дефиницију политичке идеологије, не идеологије у глобалу. sistematizovani skup ideja, principa i ideala koji reprezentuje pogled na svet neke društvene grupacije izražavajući njene interese i potrebe! На чему се дакле базира свака верска организација? Да ли свака од њих има неко учење, принципе и идеале којима тежи? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:49, 30. септембар 2013. (CEST)

Hvala ;)

Daj Pliz....pa u tome i jeste „fora“...ideologija je isključivo politički pojam i tvorevina i nikako drugačije....ne postoji nikakva politička ideologija ili ideologija u golobalu kako si gore napisao ( samo je jedan termin ideologije koji je tačno naučno definisan, nikakve proizvoljne)....razlika između ideologije i religije je u prvom ( i to je ono o čemu se mi ovde sporimo) što je ideologija domen političkog i samo političkog, a religija NE!

ili kad si već gore napisao ovu podelu ideologija, daj mi refku za to, profesori me toj podeli nisu naučili....--Иван92_VA (разговор) 00:03, 1. октобар 2013. (CEST)

А Ватикан је колико знам држава, па самим тим и политички субјект, тако да ти теорија пада у воду. Попричај ти мало са неким од професора на ову тему, и један пријатељски савет када је учење у питању - не своди се свве на оцену и бубање напамет онога што проочиташ у књизи. Размисли о свакој реченици коју прочиташ. И крени од овога што овде исписа, само добро добро размисли и већ ћеш увидети где грешиш . Сама ти реч каже ἱδέα + λόγος = облик друштвене свести. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:16, 1. октобар 2013. (CEST)

Veoma ja dobro razumem šta ti želiš meni da kažeš (analogiju) ali to nije tačno, što moraš da shvatiš....ovaj ili onaj pogled na svet kojim uči ova ili ona religija, ne spadaju u domen političkog ili ideološkog, dakle ulaženje u strukture, zakonsko nametanje i sve ono šta političko sa sobom nosi....ne postoji analogija na foru ako si ti katolik i ponašaš se u skladu sa onim što ti vera nalaže, da moraš da budeš pobornik katolicizma....u Južnoj Americi npr. veliki broj sveštenika su komunisti ila šta već....analogija ti nije ispravna... (proćitaj još jednom onu gore definiciju)

Ovo sa Vatikanom ne kapiram....kojom se analogijom tu služiš?!....a za savet ti hvala, znam ga i sam i dobro me služi, ali ja sam tebi ovde izneo naučne činjenice iz stručnih knjiga koje govore o ovome u kojima se nigde, ama baš nigde ne pominju tvrdnje koje iznosiš, tako da ako imaš validne reference za tvoje tvrdnje daj da vidim, ako ne moraš shvatiti da je analogija kojom se služiš pogrešna i da razdvojiš pojmove religije od političkog (tj određene partikularne ideologije), to što se te dve sfere preklapaju, ne znači da je to jedno te isto....--Иван92_VA (разговор) 00:37, 1. октобар 2013. (CEST)

Ако су католичанство и католицизам две одвојене категорије, које не треба мешати, онда сигурно постоје о томе два чланка на енвики. Католицизам је, дакле, catholicism, a katoličanstvo je... catholicism? --Ф± 08:17, 1. октобар 2013. (CEST)

Дакле католичанство је религија базирана на митологији, а католицизам је политичка идеологија, пошто колико закључих из твојих коментара идеологија може бити само политичке природе. Па хајд сад ми објасни који политички субјект је заснован на католицизму као идеологији? И даље не добих одговор на питање, како се зове идеологија заснована на православљу и на исламу? хехе Узгред имамо и чланак о идеологији овде --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 10:58, 1. октобар 2013. (CEST)

Постоје политичке идеологије које су потпуно или дјелимично засноване на одређеним религијама или тумачењима истих (види исламизам, демохришћанство итд.), али мислим да то није случај код католичанства/католицизма. Код нас се ове двије ријечи користе као синоними, и потребно је много више од једне књиге да би се успоставило да је католицизам нека идеологија различита од католичанства.--В и к и Р 12:32, 1. октобар 2013. (CEST)

Upravo sam se latio pisanja članka ideologija i brzo ću ga završiti, potkovan vrhunskim refkama sve čisto i jasno napisano......dakle da podvučemo crtu da se ne bi mešale ovde neke stvari....

Ideologija je sistematizovani skup političkih ideja, principa i društvenih ideala koji reprezentuje pogled na svet neke društvene grupacije izražavajući njene interese i potrebe, stvoren u praktične svrhe podsticanja te grupacije na političko delovanje, u formi idejne potpore aktivnostima na planu osvajanja ili očuvanja političke vlasti ili, pak, uticaja na nju.... , ili prostije rečeno u ovom slučaju distinkcije religije od ideologije kao forma politizovane interpetacije nekog religijskog učenja ili pogleda na svet i njegove probleme, dakle ideologija je domen POLITIČKOG, religija NE i to je veoma jednostavno razdvojiti i shvatiti.

Šta na en wiki piše neam pojma, katolicizam je ideologija, katoličanstvo je religija, veoma jednostavno....napisaću i članak o katolicizmu ...uzgred u literaturi kojom se služim na kraju teksta, veoma jasno piše katolicizam treba razlikovati od katoličanstva kao šireg pojma.....

....ovo što me Nikola pitaš ne razumem....politički subjekt (biće) je SVAKI ČOVEK (od toga nadalje tj....grupacije, klase, države ,nacije....), jer je politika javna stvar tj. delanja o javnoj stvari, dobru....Aristotel je ljude koji se ne bave politikom (tj. one koje puštaju druge da odlučuju o stvarima koji se njih tiču) nazivao IDIOTES i to je izvorno značenje današnje reči idiot....

.... ideologija nije nikakav zasnivač ovog ili onog polit. subjekta (uopšte ne kapiram pitanje!)....po 15 put čitajte gore modernu definiciju ideologije....dakle ti ili ja kao politička bića smo uvereni u polit. ideje (vidi def.) koje nam neka ideologija govori (kolokvijalno rečeno) ili nismo, čime smo pobornici iste ili ne...(punkt.)

jedno od značenja ideologije danas je; ideologija je ukupnost društvene svesti oblika socijalnih objedinjenja (klasa, nacija, država, društvenih grupa, oragnizacija itd.) (završiću članak uskoro)....kao poznato Jugoslavija je u ovom kontekstu imala zvaničnu ideologiju, SSSR isto, danas Iran, S. Koreja....dakle države su takođe (kao celine) „subjekti“ (kako ti kažeš) ideologije....

Viki, katolicizam je ideologija (i o tome ne govore samo 1 knjiga, nego cela naučna javnost koja se ovim bavi....), a ne sinonim za katoličansto (uzgred katolicizam je partikularna ideologija, a ne opšta kao npr. socijalizam, ali otom potom, sve ću napisati u članku)....to što je to rašireno mišljenje u narodu ili gde već, to ne znači da je to tačno...lol....mislim da kojekakvih zabuna raširenih po narodu ima i premnogo....recimo 4 ocila na grbu Srbije su ustvari 4 S (ćir.) koji znače samo sloga.... (prvo što mi pada na pamet)....i još tuca kojekakvih gluposti koje nisu naučno potkovane, tako da to kao refku ne mogu da uzmem za ozbiljno....

Ne može se poreći da su i druge crkve pored katoličke patile od istog problema gubitka uticaja u tom vremenu, ali niti su one bile tako organizaciono spremne, niti tako voljne za istorijski odgovor kao KC....a i istorijski uslovljeno, sumnja u crkvena učenja je nastala u glavnini na prostorima katoličanstva (Severna Italija....)....islam: (zavisi koja struja, islam praktikovan u BIH nije isti kao onaj praktikovan u Saudijskoj Arabiji, te su različiti odgovori islama na ovdašnje izazove sekularizacije, jednakosti polova, liberalnog kapitalizma.....odgovori su ideologije (dakle po 1000 put, domeni političkog) koje dotične struje islama „lansiraju“ )....jedna od tih ideologije je DŽIHADIZAM npr....partikularna ideologija.... ( i onjoj ću napisati članak)....

...dakle ljudi plx razdvojite ove dve stvari da lepo napišemo članke da se zna šta je šta!--Иван92_VA (разговор) 17:30, 1. октобар 2013. (CEST)

Ти и даље контрадикторан сам са собом. Прво кажеш да је идеологија искључиво продукт политичког деловања, а потом допуниш дефиницију са ideologija je ukupnost društvene svesti oblika socijalnih objedinjenja (klasa, nacija, država, društvenih grupa, oragnizacija itd. На основу чега ти закључи да је "сваки облик социјалних обједињења" део искључиво политичког деловања? Ислам у С.Арабији и међу Бошњацима је исти по идеологији, различит је само по начину практиковања (претпостављам да си хтео да наведеш пример Ирана, односно разлику између шиитског и сунитског ислама). Затим си навео пример Ирана као политичке целине која има властиту идеологију, а Иран је по уређењу Исламска Република. Атеизам је део идеолошког уређења Северне Кореје.... И на крају шта ћемо са идеологијама насталим много пре формирања савремених држава као политичких субјеката? Џихадизам није засебна идеологија, већ је део ислама као идеолошке целине (додуше сада већ оне тврдокорне струје, свети рат против неверника). Ако је по теби католичанство религија, шта је онда Хришћанство? (јако ме занима одговор на ово питање).

Оцила на српском грбу су настала по византијском узору (4 грчке вите Βασιλεὺς Βασιλέων, Βασιλεύων Βασιλευόντων - Цар царева царује над царевима), а у српску хералдику их је увео (колико се ја сећам) деспот Стефан, а у знак сећања на цара Душана који је титуларно био "Цар Срба и Грка" али и као знак хришћанске традиције Срба. Слажем се да је садашње тумачење „Само слога Србина спасава“ у ствари народно предање које везе нема са истином. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:58, 1. октобар 2013. (CEST)

Прије писања било каквог чланка требало би консултовати релевантну литературу, укључујући и ријечнике. Ја сам и даље убијеђен да се у нашем језику ове двије ријечи третирају као синоними.--В и к и Р 18:13, 1. октобар 2013. (CEST)

Nisam ja kontradiktorn ni sa čim.....ono što sam ti ja gore naveo je jedno od značenja termina ideologije danas (a ne dopuna definicije ideologije!) (idi pogledaj na ovom poluzavršenom članku što pišem, uzgred moja pogreška što gore nisam dodao reč termin, verujem da menja značenje rečenice, slučajno, dekoncentrisan sam, sori ;( )), i to sam uradio zato što ti očigledno ne rezumeš šta je i ko može biti politički subjekt tj. biće, i drago mi je da sm to gore raščistili (odg. na tvoje pitanje ko je politički subjekt zasnovan na katolicizmu kao ideologiji koje još uvek ne razumem, jer svako političko biće (od čoveka, grupe, države) može biti „poklonik“ određene ideologije...)

Ponovo govoriš: Ислам у С.Арабији и међу Бошњацима је исти по идеологији(...), i ja ti uporno govorim da je islam religija i da se to što on propoveda zove učenje ili dogma ili kako već (bit te religije) (nisam stručnjak za teologiju), ali da to nije ideologija tj. sistematizovani skup političkih ideja, principa i društvenih ideala koji reprezentuje pogled na svet neke društvene grupacije izražavajući njene interese i potrebe, stvoren u praktične svrhe podsticanja te grupacije na političko delovanje, u formi idejne potpore aktivnostima na planu osvajanja ili očuvanja političke vlasti ili, pak, uticaja na nju po 1000 put...

Ovo za vezano za islam u BiH i S.A ( u SA se inače vehabijski islam praktikuje (tj. baš ona hard kor varijanta, slično kao što u jevrejstvu imaš ortodoksne i liberalne (sekularne) Jevreje), za razliku od BiH, msm u pogledu većine stanovništva..., al da ne ulazimo u to))...kad sam spomenuo ove primere mislio sam na to da je islam kao religija u BiH (na samom severu islamskog sveta) i njeno političko delovanje tj. (forma politizovane interpetacije nekog religijskog učenja ili pogleda na svet i njegove probleme) dosta, hajmo reći „liberalniji“ u odnosu na islam u nzn npr. Omanu, iako se radi o istom sunitskom islamu....zato što je BiH islam prošao kao i pravoslavlje u BiH proces sekularizacije itd itd...za razliku od onog u Omanu ili SA, iako su oba sunitski islam (...nisam mislio tu na ovo što si ti implicirao na šiite i sunite), tako da je i političko delovanje islama u BiH različito od onog u SA, iako je to isti sunitski islam (u BiH ne vidim da ima (uopšte) nekih velikih političkih pokreta koji hoće da zabrane aklohol, obavezno pokrivanje žena itd itd..., dok je u SA to svakodnevica)...

Ovo vezano za Iran....iran jeste Islamska Republika, ali politički islam (kao navedenu u nazivu zemlje) u Iranu je ideologija......islam u sferi politike nije više religija nego IDEOLOGIJA tj. (forma politizovane interpetacije nekog religijskog učenja ili pogleda na svet i njegove probleme)

Na koje ideologije misliš kad kažeš И на крају шта ћемо са идеологијама насталим много пре формирања савремених држава као политичких субјеката?...pod 1. ideologija nema ništa nužno sa formiranjem savremenih država!...inače većina današnjih ideologija u „opticaju“ (kolokvijalno rečeno) je nastala pre savremenih država!...PRVA ideologija po vremenu nastanka je LIBERALIZAM i danas ga još uvek ima (iako su njegove ideje preuzele druge ideologije, kako konzervativizam, tako i socijalizam (npr. pogledaj levicu po pitanju LGBT prava danas i pre, recimo 60 godina))...

....a ovo katoličanstvo sam kolokvijalno nazvao religijom ( iako je Hrišćanstvo religija), zato što mi je previše rogobatno svaki put da pišem da je katoličanstvo deo učenja hrišćanstva kao religije ili jedan od načina kako se Hrišćanstvo kao religija prakticira ili kako već....da ne teram mak na konac, već sam rekao da nisam ekspert za teologiju....

Ovo za heraldiku srpskog grba se slažemo (meni su sve knjige o heraldici ostale u Valjevu, a u Bgd-u sam tako da nmg. da proverim tačno kako je 4 ocila postalo deo naše heraldičke tradicije,nwm)... al ovo za samo sloga...je 100% istina, što sam samo hteo da prikažem kao primer kako opšte poznate narodne poznanice, često nemaju naučno utemeljenje....naravno izneću sa svoje strane ovu literaturu gde se jasno pominje odvojenost katoličanstvo - katolicizam, msm da ima i na sajtu Fakulteta Političkih Nauka....--Иван92_VA (разговор) 20:06, 1. октобар 2013. (CEST)

Још акд би ти некако сконтао да је већина модерног света настала на верским идеологијама. Политички живот Ирана базиран је на исламском учењу (на исламу као идеологији), Ватикана на хришћанству, немањићке Србије такође итд итд. Која је разлика између државе формиране на теолшким основама и цркве, или исламске заједнице? И много ми нешто не разумеш питања која ти постављам. Која је разлика у следећим тезама: ЦРКВА: брак је заједница мушкарца и жене - ДРЖАВА: Брак је заједница две особе; ЦРКВА: Абортус је грех - ДРЖАВА: Абортус је лично право сваке жене; ЦРКВА: Бог постоји - АТЕИСТА: Бог је фикција; ЦРКВА: Бог је створио универзум - НАУКА: Велики прасак је заслужан за то....... По чему се разликује црквена од световне социјалне организације. И једна и друга имају принципе којих се држе и по којима функционишу. Свако почива на својим принципима. Ако је сваки човек политичко биће, шта је био Мухамед, или Исус, или Буда? Дође Карл Маркс и каже "тежимо социјализму", а Исус каже "вечном животу". По чему је Марксов социјализам идеолошки појам, а Исусов "вечни живот" не? Зар и комуниста није веровао у Капитал, једнако као и сваки хришћанин у Библију? Апсолутно имаш погрешну предоџб о том појму, а најбољи доказ твоје контрадикторности је овај текст који допуњаваш. Нема разлика између држава као политичких субјеката и верских заједница у погледу организовања, разлика је само у идеологији и погледу на свет. Кажеш вера почива на догмама? Па зар није сваки државни закон догма коју сваки грађанин мора да следи, иначе букса? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:57, 1. октобар 2013. (CEST)

И да на крају напокон решимо овај неспоразум (или боље речено несхватање). Термин потиче од латинског catholicismus što ćemo mi reći katolicizam, odnosno grčkog καθολικός što će reći katolikos, odnosno katoličanstvo. Jedinu razliku koju ti možeš da praviš u novim člancima je između Rimokatoličke crkve i Katoličke crkve. Za Rimokatolike Papa je vrh vrhova, dok je za Katolike to prvo Patrijarh, pa tek onda Papa (kod grkokatolika). --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:10, 1. oktobar 2013. (CEST)

Koliko ja vidim ovde tebi nedostaje znanje o osnovnim pojmovima (kao što su politika, religija...) i mislim da je to osnov nesporazuma. Ja sam tebi ovde izneo NAUČNE definicije i tvrdnje ( radi se o knjizi : Uvod u političku teoriju; prof. dr Dragan Simeunović, Beograd, 2009.-- recenzentsku komisiju za ovu knjigu su činili-- akademik Kosta Čavoški, akademik Aleksandar Fira, te prof. dr Radoslav Ratković i prof. dr Zoran Nikolić)....moj ti je savet prvo da se informišeš o osnovnim pojmovima pre ulaska u raspravu, pošto je očigledno da je to kod tebe malo zbrkano......pojmove oko kojih smo se gore raspravljali su pojmovi koji su u ovom slučaju predmet jedne OZBILJNE NAUKE (sa svim šta reč nauka nosi), tako da je nisam ovde da raspravljam o ovome ili onome, gde zeka pije vodu, šta je logično a šta nije....izneo sam naučne dokaze za sve svoje tvrdnje i citirao iz kako mislim ozbiljnog (standardnog) naučnog dela (iz kojeg polažu svi student prve godine jednog fakulteta), koje tvrdi suprotno od onoga što ti govoriš, stoga je očigledno naučni argument na mojoj strani....lepo sam gore obrazložio svoje stanovište dokazima....koji se u ovom slučaju svodi da IDOLOGIJA I RELIGIJA NISU, ponavljam NISU jedno te isto!!!!...ako imaš naučnu referencu za svoje tvrdnje iznesi je pa da upoređimo.....

U istoj knjizi, gore navedenoj ( a i u par drugih koje su mi ovde na stolu pored kompa) piše da je Katolicizam ( i to u tom terminu!!) ideologija, i bez ulaska u dalje kilometarske rasprave oko analogije koju si upoterbio u zadnjem pasusu odgovora za termin....naučni argument je na mojoj strani, daj referencu za tvoj!...ovo je encikolopedija....--Ivan92_VA (razgovor) 21:53, 1. oktobar 2013. (CEST)

Ti jesi izneo reference, ali problem je u tome što ti sam ne znaš da protumačiš to što si napisao. Sve ove zaključke sam i izvukao upravo iz tvojih referenci, i to je više nego očito. I još da ubediš Papu i ovdašnje biskupe u svoje tvrdnje o razlikama između katolicizma i katoličanstva pa da svi zapevamo. Čak i na hrvatskoj vikipediji (koja je i više nego poznata po svojim tvrdim stavovima po ovakvim pitanjima) stoji katoličanstvo ili katolicizam (sa više nego obilnim referencama). I nauči već jednom da čitaš između redova, a ne da bubaš.

I poslednje pitanje: ako je termin katolicizam nastao od latinskog catholicismus, од чега је изведен појам католичанство? Мислим кад већ имаш књиге ту крај себе, то мора да пише. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:35, 1. октобар 2013. (CEST)

Ovo što pišeš ( u prvom delu - Cве ове закључке сам и извукао управо из твојих референци, и то је више него очито. ) je čista demagogija....ja sam izneo GOTOVE naučne definicije....dakle tu nema šta da se dodaje ili oduzima, TO SU ČINJENICE!....uz pomoć tih naučnih činjenica sam kroz raspravu pokušao da ti objasnim da grešiš i gde grešiš u svojim stavovima ( pogledaj malo početak rasprave: Па свака вера је идеологија (...), u nijednoj naučnoj činjenici (delu, definiciji) kojoj sam izneo ne postoji ovakva tvrdnja, koju si ti na početku izneo (šta ti je referenca za tu tvrdnju?)....šta si ti zaključivao iz mojih referenci meni je tajna - mislim da je to samo takva demagogija)

Dakle stvar je očita: tvoje naučno ne potkrepljene, zdravorazumske, proizvoljne tvrdnje i zaključci protiv naučnih argumenata! ( btw, da ti odam malu tajnu....zdravorazumsko razmišlanje nema mnogo veze za naukom i naučnim)

Što se tiče termina stvar je jasna: zdravorazumski si došao do zaključka da nema preterano mnogo pametnih ljudi i da popovi i pape nisu sveznalice....drugi izvor ti je hrvatska vikipedija (o čemu neću posebno da komentarišem, osim da tekst koji je tamo napisan nije ničim referenciran osim nekim člankom iz jutarnjeg lista koji nije ni vezan za termine)...

...nasuprot tome ja sam tebi naveo naučnu literaturu 2 akademika i 3 profesora doktora nauka koji tvrde suprotno od onoga što uporno tvrdiš (bez ikakvih izvora, samo negirajući moje tvrdnje)....(o poreklu termina u literaturi koju imam se ništa ne pomine, niti ću ja da pravim kakva poređenja ili spekulišem o tome)...dakle piše lepo da je KATOLICIZAM IDEOLOGIJA.....

Od početka rasprave nisi naveo ni jednu referencu za tvrdnje koje proizvoljno iznosiš i cela stvar se svodi na negiranje i iskrivljavanje čistih naučnih činjenica... DAJ REFERENCE KOJE TVRDE SUPROTNO ČOVEČE!....

....a na tvrdnju koju si gore izneo za bubanje i čitanje između redova, odgovorio bih ti pozivom da smanjiš malo ličnu sujetu i da ne ulaziš u demagogiju----ovo nije kviz o tome ko je najpametniji, niti ja učestvujem u istom.... i od početka nisi izneo nijednu referencu za svoje tvrdnje, tako da odstupi, jer je očigledno da nisi u pravu....ako mi ne veruješ daću ti nazive literature pa proveri sam....--Иван92_VA (разговор) 23:36, 1. октобар 2013. (CEST)

Католицизам и католичанство језички су исти појмови у српском језику. С друге стране, садржајне, католицизам се може односити на вјероисповијест (католицизам), а може бити и термин ширег значења (католицизам (термин)). Ово што је неко раздвојио католичанство и католицизам припада чланку о католицизму као термину, али не може се прихватити ауторова жеља у погледу језичког раздвајања, јер о томе не одлучује он, већ језички стручњаци. Сам чланак Католицизам (термин) постоји управо да би се задовољила та нека шира информација у вези са тим појмом, па ту треба да иде и ово поимање једног нашег аутора. Али, наслов се не може мијењати. Католицизам или католичанство превасходно се односи на католике, а сва друга значења издвојили смо у посебан горенаведени чланак. --Жељко Тодоровић (разговор) 11:33, 2. октобар 2013. (CEST) с. р.

Иване, каква је то књига која даје објашњење једног термина али не наводи порекло његовог имена и његову генезу. Дакле, да би доказао тезу да су католичанство и католицизам два термина различитог значења крени од основног, а то је од њиховог имена. Које су разлике у имену, одакле уопште настадоше ти термини (из ког језика их ми/ти ископа/шмо). Ако је католицизам идеологија како ти тврдиш, онда ми реци чија је то идеологија и ко је њен творац. Без ових одговора ми немамо о чему да причамо. И нису проблем референце које ти наводиш, него твоје лично тумачење истих. Узгред здраворазумско размишљање је тако својствено једној од најстаријих друштвених наука (претпостављам да знаш о којој се ради). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:27, 2. октобар 2013. (CEST)

U ovom slučaju je to knjiga iz koje se spremaju ispiti za prvu godinu fakulteta političkih nauka ( predmet Uvod u političku teroiju....eo i ispitnog pitanja (broj 68) (ovo su ispitna pitanja iz tog predmeta na ovom sajtu, sajtu predmeta)...( gore sam naveo naziv knjige, autora i recezente)....iz kog razloga autor ove knjige ( uzgred rečeno do sada nikada niti na fakultetu kada smo debatovali o ovome, ni na vežbama ni na ispitima, niko nije postavljao sumnju u različitost ova dva termina, moje subjektivno zapašanje) nije naveo etimološko poreklo ovog naziva ja stvarno ne znam niti ću da ulazim u to (naći ću imejl profe pa mu pošaljite i pitajte ga---eto ga na ovom gore sajtu koji sam postavio)...

Željko, očigledno da nisu isti pojmovi kada univerzitetski profesori, studenti i naučna javnost tim pojmovima označava različite stvari (predavanja nisu držana ni na jednom jeziku osim srpskog)....i još jednom bih vas molio da IZNESETE REFERENCE sa svoje tvrdnje gore (za navode koje ste gore izneli mora da postoji neka referenca, ne govorite mi ovo valjda napamet?!, ili očekujete od mene da vaše tvrdnje uzmem zdravo za gotovo?, pored ovakve temeljite i ključne literature)....do sada niko (podvlačim) mi nije ovde izneo referencu u kojoj se tvrdi suprotno od ovoga što ja ovde iznosim ( tj. citiram iz standardnog udžbenika jedong fakultetskog predmeta)....(iskopajte je već jednom)....

Naučne činjenice su veoma jasne i one govore suprotno od onoga što si ti izneo (religija i ideologija su isto)- bez ikakvog naučnog dokaza za tu tvrdnju,( vidi - ideologija, skoro sam završio) i mislim da smo to rešili. Što se tiče zdravorazumskog razmišljanja, ono nema puno veze sa naukom ( da ne ulazim sad u sociološke teme itd itd,... niti mi pada napamet o tome sad da otvaram temu), pa tako ni sa enciklopedijom...očigledan primer imamo ovde gde bi neko zdravorazumski zaključio da su katoličanstvo i katolicizam jedno te isto (uključujući i mene samoga), dok me nauka (koju sam prethodno referencirao) nije prosvetlila :)

Nikola pošto insistiraš, izneću ceo tekst o katolicizmu, koji bi neko morao da zna da položi to 68 pitanje, a samim tim i ispit (ukoliko mu isto zapadne)....nastavljam sa onim gore na vrhu diskusije....

Drastično opadanje uticaja katoličke crkve u novom veku uslovljeno raznim, a pre svega istorijskim razlozima, kao što su uticaj reformacije, prosvetiteljstva, Francuske revolucije, zatim razna naučna otkrića i teorije poput Darvinove, pojave ateističkih socijalističkih i anarhističkih, kao i komunističkih učenja, od kojih su neka čak napisana i rukom katoličkih sveštenika, i, konačno propast aristokratije kao ist. saveznika crkve, doveli su do odlike Vatikana da preduzme odgovarajuće kontramere.

Kako prokletstvo koje je papa 1864. bacio na sve radikalne i progresivne ideje liberalizma i socijalizma (...) nije donelo vidne, a naročito ne brze rezultate, papa Pije IX je po gubitku Rima 1870, kada je priklj. Italiji, proglasio edikt o papskoj nepogrešivosti, kako bi ojačao poljujani autoritet pape(...)...protiv te dogme uzaludno su se binili mnogi biskupi, među njima i hrvatski Jurij Štosmajer, a u znak protesta je osnovana i Starokatolička crkva. Da bi se potpuno ogradio od materijalizma, papa Lav je 1879. proglastio učenje Tome Akvinskog za zvanično učenje katoličke crkve.

(...)no sve te mere su predstavljale defanzivu, a ona nikada nije donosila mnogo u politici. Bilo je potrebno da KC iznađe bolji odg za izazove vremena(...)

Naravno, ne može se poreći da su i druge crkve pored katoličke patile od istog problema gubitka uticaja u tom vremenu, ali niti su one bile tako organizaciono spremne, niti tako voljne za istorijski odgovor kao KC

(...) u veremnu ideologija logično je bilo na ideološke izazove odgovoriti sopstvenom ideologijom. Tako je u drugoj pol. 19.v. stvorena ideologija katolicizma. Njen duhovni otac bio je papa Lav XIII.

Načela ove ideologije su izložena u više enciklika sa ciljem da se vernicima novim rečnikom i novim pojmovima, ali pri tom snažno oslonjenim na katoličku duhovnu tradiciju, pojasni položaj KC u novim vremenima i da se oni upute i ispravno političko delanje kako dolikuje dobrim vernicima , što je na kraju vodilo i u osnivanje potpuno profilno novih, katolički orijentisanih partija, koje će biti nazvane partijama hrišćanske demokratije koje su pun zamah dobile posle Drugog svetskog rata. Svoju političku doktrinu KC je izložila kao svoj novi, novom vremenu prilagođeni pogled na svet i njegove probleme. Nije zaobišla ni jedno važno pitanje tog doba, od statusa privatne svojine, zatim raznih socijalnih pitanja kao gorućih problema tog doba, sve do položaja radničke klase i zaključka o nužnosti reformi u krilu same KC. Na određeni način je uvek bilo i naznačeno šta se smatra za poželjno, a šta za nepoželjno konkretno političko gledište, a ne samo šta je poželjno načelno angažovanje vernika-katolika.

Između dva svetska rata i tokom II sv. rata katolicizam je bio jedna od onih ideologija koje su davale podršku konzervativnim, fašističkim i uopšte autoritarnim snagama, bivajući potom za održanje konflikata širih razmera i u vremenu hladnog rata.

Tek pod pritiskom liberalnih snaga u zapadnim demokratijama katolicizam počinje da gubi na svojoj agresivnosti, ali zadržava trajno neprijateljstki odnos prema svetu socijalizma i njegovim idejama kao bogohulnim, davši veliki doprinos njegovoj propasti.

Novina se najviše sastojala u odmicanju od konzervativnih snaga i njihovih idejnih projekata i u primicanju liberalno-demokratskim snagama i njihovim idejama. U tom pravcu su započeti i dogovarajući reformski projekti katolicizma, pre svega od pape Jovana XXIII, koji je 1962. poslanicom najzad osudio rat kao bezumlje, a potom Pavla VI, koji je prekinuo tradiciju rimskih papa da ne izlaze iz Vatikana i učestvujući na gonferenciji GS OUN 1965. dao snažan doprinos očuvanju mira u svetu.

D'anas u katolicizmu od svega toga, a naročito od dimenzije podrške autoritarizmu ostalo je vrlo malo, a održale su se ideje o potrebi mira među narodima u formi katoličkog pacifizma, kao i tolerancija „teologije oslobođenja“ koju danas praktikuje određen broj katoličkih sveštenika u Latinskoj Americi ulazeći čak i u saveze sa likalnom levicom. Na primer, na sastanku u kolumbijskom gradu Medeljinu 1968. katolički biskupi iz Rima, koji su do tada mahom pomagali diktatore i bogate u Lat. Americi a nerado gledali na „levičarenje“ južnoamer. katoličkih sveštenika, ipak su proklamovali da su im „siromašni prioritet“'

I pored te redukcije i izvesne oseke ideja, ideologija katolicizma „zasnovana na svetovnom i duhovnom vođstvu pape“ i dalje živi kao ideologija neprekidne adaptacije crkve novom vremenu. U tom smislu i katolička teorija podstiče inače konzervativne katoličke partije na parlamentarizam, reformizam i okrenutost demokratiji zagovarajući model demokratskog korporativizma.

U drugoj polovini 20.v. na liniji katolicizma deluje i niz katoličkih oragnizacija i grupa koje nastoje da se očuva uticaj KC u društvu i politici, zagovarajući povratak starim proverenim vrednostima i principima KC. Najpoznatija, najmoćnija, i ujedno najmisterioznija od njih svakako je Opus Dei. Teroijsku podlogu za svoje delovanje i mobilizaciju pristalica nalaze u enciklikama i odlukama Vatikanskog koncila, poput one iz 1968 (Humanae Vitae) koja se tiče abortusa kao socijalnog i poltičkog pitanja.

poslednja rečen.: KATOLICIZAM KAO IDEOLOGIJU TERBA RAZLIKOVATI OD KATOLIČANSTVA KAO ŠIREG POJMA

+++!!!mala napomena na posletku: obrada pojma i porekla ideologija, kao i dalje obrađivanje opštih i partikularnih ideologija (kao što je ova) se nalazi na kraju ciklusa tema koje se obrađuju na predmetu....

Dakle da bi studenti razumeli ( te kasnije polagali na ispitu) gore navedeno u tekstu, prethodno moraju da savladaju ( i na kolikvijumima polože) neke OPŠTE POJMOVE, kao što su (navodim samo načelne teme, ne specifične podteme): istorijski razvoj političko-naučne misli, zasnovanost nauke o politici, šta je politika, šta je država, određeni oblici moći, sile, vlasti i nasilja, šta je ideologija, političke kulture i političkog stila itd itd.......tek da bi na kraju došli do ovoga (gore navedenog).+++++.... Služeći se sada pak zdraviorazumskim razmišljanjem, mislim da većina čitalaca NEMA BLAGE VEZE o čemu se ovde precizno govori, jer je nužno poznavanje opštih naučnih pojmova za razumevanje specifikuma....

dosta više umorih se :(--Иван92_VA (разговор) 20:34, 2. октобар 2013. (CEST)

Општи научни појмови? Пре бих рекао "општи теоријски појмови" јер не постоји "научни појам". Здраворазумско размишљање је веома важна карика у разумевању свих друштвених теоријских дисциплина. И као што си навео предмет који си полагао се зове "Увод у политичку теорију", а тема коју ти покушаваш да средиш је више домен теологије која такође не негира постојање верске идеологије као основе функционисања организованих верских заједница (кључна реч је организованих). Свака наука има неке своје теорије о многим стварима, а о овој ствари главне теорије даје католичка црква. Зашто ја или било ко одавде да шаље мејлове твојим професорима? Зашто их ти сам не питаш, или још боље пошаљи им мејл са питањем па одговор проследи овамо. Ја ћу са друге стране да пошаљем мејл бискупији бањалучкој са само једним питањем: Да ли постоји разлика између католичанства и католицизма?

И узгред, много је непристојно да неко ко је бруцош у расправи карактерише саговорнике са većina NEMA BLAGE VEZE из простог разлога што су сви овде старији од тебе и успешно су завршили оно што си ти тек сада започео (без увреде). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:04, 2. октобар 2013. (CEST)

a тема коју ти покушаваш да средиш је више домен теологије... daj referencu?!(koliko se meni čini ovo je predmet političke teorije)...(očigledno da ti ne želiš da shvatiš šta je ideologija a šta religija, razumevanje nekih osnovnih pojmova i stvarno više ne mogu ponovo da pišem definicije koje sam gore po ko zna koliko puta iznosio.... )...nemam više stvarno namere da ulazim u raspravu koju sam iscrpno sa tobom vodio gore (mislim da sam sve rekao, izneo sam iscrpne podatke, i kad pogledam gore na celu raspravu sve je kristalno jasno i ne pada mi napamet ponovo da počinjem....)

....ono što mene (i zašto sam ustvari započeo ovu raspravu) zapravo interesuje jeste da li se ti slažeš sa razdvajanjem ovog članka (tj. terminološko razdvajanje) u posebne članke, uzimajući u obzir relevantnu literaturu i podatke koje sam gore na ovu temu izneo ili ne?

Što se tiče poslednjeg, žao mi je na oštrim rečima koje sam upotrebio, koje sigurno nisu prikladne diskusiji na jednoj encikolpediji (iako one, iskrenosti radi, reflektuju deo mog stava o kontraargumentima koji su izneseni u raspravi (bez ikakve uvrede)) i u svakom slučaju se onima koji su se našli (potencijelno) uvređenim, najiskrenije izvinjavam...(starost sa ovim nema nikakve veze, uz svo poštovanje prema starijima)...--Иван92_VA (разговор) 21:54, 2. октобар 2013. (CEST)

Не слажем се са раздвајањем. Као и Жељко, и ја сматрам да су та два појма у српском језику синоними. Извини, али ниси ме убедио у то што си писао. Могао би да напишеш чланак "Католицизам (политичка идеологија)", мада не видим потребу ни за тим. Узгред, послао сам мејл бискупији, надам се да ћу добити одговор и да ће се са њим штошта разјаснити са теолошког становишта. Не би било лоше консултовати и лингвисте --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:14, 2. октобар 2013. (CEST)

Razumem....

....jedno proceduralno pitanje: jel postoji mogućnost da se ovaj moj zahtev postavi zajednici na glasanje?.... pošto mi se čini da je premalo ljudi učestvovalo u ovoj diskusiji...--Иван92_VA (разговор) 22:23, 2. октобар 2013. (CEST)

Ово је слободна енсиклопедија и свако има право да пише о чему хоће. Мислим да нема шансе да прође да се раздвоји термин католичанство од католицизма, али зато можеш без проблема да напишеш чланак Католицизам (политичка идеологија) и у њему све ово што доказујеш на овој дискусији --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:33, 2. октобар 2013. (CEST)

A, ako mogu da znam, iz kog razloga ne može da „prođe“ razdvajanje termina, kad je očigledno da tremini označavaju različite stvrai (bar kad je moj sud u pitanju, sa pratećom fakultetskom literaturom)?

(ono čega se nismo dotakli u diskusiji jeste literatura iz koje si ti zaključio da su ova dva termina sinonimi....mislim da je red da je izneseš, kao što sam ja izneo literaturu u kojoj piše suprotno, ili ti je referenca „iz naroda“?)

uz dopunsko (ponovljeno) pitanje, da li ovde postoje demokratska tela na kojoima se zajednica izjašnjava o ovakvim pitanjima, ili se to drugačije ovde rešava....(nisam upoznat u procedure)...--Иван92_VA (разговор) 22:50, 2. октобар 2013. (CEST)

С-Х Речник Матице српске:

католицизам, -зма м грч. хришћанска вероисповест којој је на челу римски папа и живот по њеним начелима: римски католицизам.

католичанство с 1. католичка вероисповест и припадање њој: прећи на католичанство. 2 сви католици као верска заједница: читаво католичанство. --Славен Косановић {разговор} 14:17, 8. октобар 2013. (CEST)

Дистрибутер или дистрибутор?

Код неких чланака наиђох на реч дистрибутор, па ме занима шта каже правопис за то? --Крушевљанин Иван (разговор) 02:47, 8. октобар 2013. (CEST)

Дистрибутер, дистрибуирати, дистрибуција..., тако каже РМС с-х језика. Облик дистрибутор се не појављује нигдје. У Правописном МС рјечнику из 1994. не налазим ништа на тему. --Славен Косановић {разговор} 10:25, 8. октобар 2013. (CEST)

Правопис то нема, ни Клајнов РЈН. У принципу застарели Вујаклија (1997) каже дистрибуент. У савременог Речнику је само дистрибутер. Нигде дистрибутора, мада би тако било према енгл. речи. --Lakisan97 (разговор) 11:29, 8. октобар 2013. (CEST)

Па и мене је баш то збунило, нисам знао шта да мислим... --Крушевљанин Иван (разговор) 17:12, 8. октобар 2013. (CEST)

А што ће нам Вујаклија, ваљда је бољи с-х Рјечник Матице српске. Ту су ипак радили неки компетентни лингвисти. --Славен Косановић {разговор} 12:47, 8. октобар 2013. (CEST)

Из куриозитета, а наравно да је РМС бољи. --Lakisan97 (разговор) 19:07, 8. октобар 2013. (CEST)

"...елни" -> "...елан"; уредник или уређивач

Синоћ сам променио Визуелни едитор прво у Визуелни уредник, а онда и у Визуелан уредник. Онда Никола Смоленски мења у Визуелни уређивач (у том случају ја кажем Визуелан уређивач) и учи ме шта је "правилније српски"... Облици који се завршавају на "ни" се по логици користе за множину: визуелни уредници и слично томе, а једнина је визуелан уредник.
Други део питања: превод речи editor je urednik. Može da se koristi i reč uređivač, nisam protiv nje, mada ne smatram da grešim ako upotrebim prvi prevod... --Kruševljanin Ivan (razgovor) 17:20, 8. oktobar 2013. (CEST)

To je sad sve stvar kozmetike... Šta da ti kažem. Uobičajeno u informatici je uređivač teksta, a ne urednik teksta što bi ovdje moglo da dovede do zabune i neko pomisli da se radi o osobi a ne o softveru. Shodno tome ja bih takođe dao prednost izrazu vizuelni uređivač. Nekako mi vizuelan, ne leži. Dakle, moje lično mišljenje, jer o ovome ne postoje nikakve preporuke Pravopisa (barem, koliko sam upoznat). A evo šta kaže s-h RMS: vizuelan koji se odnosi na vid, koji je s njimu vezi; koji je vidljiv, koji se vidi. Izr. vizuelni tip onaj kojemu se pamćenje zasniva na očnim utiscima. Dakle, ipak vizuelni... --Slaven Kosanović {razgovor} 18:57, 8. oktobar 2013. (CEST)

Vizuelni tip je samo sintagma sa ovom rečju. Isto je značenje, a ovde je pitanje za koji se pridevski vid opredeliti. Obično se uzima neodređeni, ali ako znamo o čemu se govori onda je određeni (slično poput a/an i the u engleskom; znam da nema veze sa pridevima, ali je slična fora). Vizuelni tip je tačno određeno nešto (ima rečnička definicija), a ovde bi možda ipak bilo Vizuelan uređivač (ništa nije predodređeno). --Lakisan97 (razgovor) 19:15, 8. oktobar 2013. (CEST)

Ne znam, meni je primjer jasan. Uređivač je takođe neodređena imenica bilo da se shvati kao softver ili kao osoba. Čak i ako upotrijebiš vizuelni urednik (osoba) definicija je ista kao i za vizuelni tip, odnosno bila bi urednik čije se pamćenje zasniva na očnim utiscima, a za softver, odnosno vizuelni uređivač, rekao bih das bi definicija mogla biti: softver koji se zasniva na vizuelnom uređivanju. --Slaven Kosanović {razgovor} 19:37, 8. oktobar 2013. (CEST)

Urednik nikako ne bi imalo smisla, em se ne koristi za program, em se koristi za osobu, em bi stvaralo zabunu: „Uspešno lansiranje Vizuelnog urednika može imati za posledicu priliv većeg broja novih urednika“.

Vizuelni naspram vizuelan rekao bih da je razlika između određenog i neodređenog pridevskog vida, s tim što mislim da se vizuelni više koristi (kao i virtuelni itd). Nikola (razgovor) 22:08, 8. oktobar 2013. (CEST)

Tačno. Uostalom, postoji samo taj jedan jedini Vizuelni editor, dakle zna se na koga se odnosi, pa određeni vid ima više smisla. Na stranu to što bolje zvuči. Primetio sam da kolega Kruševljanin često menja pridevske vidove iz češćih (određeni) u manje učestale oblike (neodređeni). Nisam siguran koliko je to produktivno... --F± 23:27, 8. oktobar 2013. (CEST)

Kolega Fićo, pogrešno si se izrazio, ne kaže se „na koga se odnosi“ nego na šta, govorimo ovde o programu ne o čoveku :) --Kruševljanin Ivan (razgovor) 12:42, 9. oktobar 2013. (CEST)

Jeste, to je moj lapsus. Ali komentarisao si formu, a ne suštinu mog komentara. --F± 00:20, 10. oktobar 2013. (CEST)

Znači, Nidžo, kažeš mi da prevod urednik nikako ne bi imao smisla... Hajde zamisli na trenutak da si Amerikanac, i informatičar. Za programe kao što su Notepad imaš samo jednu reč u svom jeziku — editor — a za programe kao što su Libreoffice Writer, MS Word konstrukciju word (ili document) processor. Ju, kakvo je sad ovo čudo, procesor (obrađivač) teksta! Ma to je neka zavera protiv nas Srba, ne može to tako ;)... Ali da se vratim na reč editor. Dakle, ti kao Amerikanac, sa zebe i u informatičkim razgovorima, koristiš jednu jedinu reč — urednik. Naravno, ako si npr. novinar ti ćeš imati i svog urednika — živog čoveka — ali i program koji će moći da ti služi za manje pisanje i obradu teksta. I, ti kao Amerikanac ne vidiš ništa čudno u tome — editor je... editor, jel' tako?

U prilog ovoj (sada već) dosadnoj raspravi ide i ono što mi je Soundwaweserb juče rekao (ništa lično protiv njega, on mi čak i „simpatičan“). Kaže, nije čuo/video nigde izraz „spisak ATP-a“, ali jeste „ATP lista“, pa se popišmanio i moje ispravne izmene u članku o Novaku Đokoviću počeo da vraća na neispravne, ali po njemu „poznate stvari“. Pa kako će jadničak da čuje nešto ispravno kad je više od pola Srbije funkcionalno nepismeno, homofobno (ne može da se održi gej parada) i sveopšte zatucano. A nije stekao elementarno obrazovanje i ne zna šta je srpski, a šta engleski red reči. Nije bilo na SR Viki nikoga ko bi mu ukazao na taj problem, pa se sad mnogi čude zašto dovraga postoji neki tip iz Kruševca koji hoće sve to da ispravlja... Dakle, hajde mi Srbi za početak da prestanemo da budemo primitivni — nije se sve urotilo protiv nas, a nismo ni „nebeski narod“, nego imamo puno, zaista puno, mana koje mora(mo) da ispravljamo... --Kruševljanin Ivan (razgovor) 12:42, 9. oktobar 2013. (CEST)

Nisam baš siguran da Amerikanac ne vidi ništa čudno u tome - rekao bih da će on u većoj meri od Srbina koristiti pun izraz „text editor“ da bi ga razlikovao od ljudskog „editor“-a, što mi ne moramo.

Ali i da ne vidi ništa čudno, pa valjda je dobra stvar što je srpski jezik bogatiji od engleskog i što imamo više reči gde engleski ima samo jednu.

A i da to nije bitno, svejedno je ovo ustaljeno a ono nije.

Nisam ispratio ovu raspravu oko tenisa pa ne bih da komentarišem, međutim nije mi jasna ova argumentacija - kakve ima veze to da li je neko homofob sa tim da li on govori ispravno, a tek da li je zatucan - pa taj valjda više insistira na poštovanju pravila od onog ko nije zatucan? Nikola (razgovor) 13:19, 9. oktobar 2013. (CEST)

A što sad obrađivač za procesor? :) Što ne obradilnik? :) Šalim se. Srpski jezik je mnogo komplikovaniji od engleskog pa i nekih drugih, recimo romanskih jezika, gdje se za rodove koriste članovi, nema padeža, pridjevi imaju skoro svugdje isti nastavak, obično se ne mijenja glavnina imenice kad joj se doda pridjev, itd, itd... Zato brate, ovi primjeri iz naših rječnika pomažu... Svi pismeni ljudi u svijetu svakodnevno koriste rječnike svog jezika za primjere ovoga i onoga... --Slaven Kosanović {razgovor} 12:54, 9. oktobar 2013. (CEST)

Hrvatizmi na SR Viki

Ne želim da zvučim fašistički, ali zamolio bih pojedine autore članaka da ne koriste očigledne hrvatizme na SR Viki, naročito onda kada imamo srpski ekvivalent.
Umesto suradnja, suradnik treba saradnja, saradnik; umesto ustvrditi treba utvrditi; brzojav je telegram, predodžba koliko znam je predočiti nešto (tu treba preformulisati rečenicu) i sl. tome (Hrvati bi rekli „tomu“). Hvala na saradnji. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 13:50, 11. oktobar 2013. (CEST)

To što se u pojedinim člancima potkrade po koji kroatizam je posledica ili činjenice da je članak prenesen sa .hr vikipedije ili je njegov urednik sa tih prostora. Koja je poenta uopšte ove primedbe? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:21, 11. oktobar 2013. (CEST)

Nije problem botom zamenjivati neke reci koje se kod nas bas ne koriste. Treba samo napraviti spisak ovakog formata negde

(u" суставом ", u" системом "),
(u" суставу ", u" систему "),
(u" сустав ", u" систем "),

-- Bojan  Razgovor  19:32, 11. oktobar 2013. (CEST)

Jeste problem ukoliko ručno ne pregledaš svaku izmenu. Pošto se može nešto citirati, biti deo imena i slično. Kao što smo mogli videti bot veoma često pravi probleme --Jovan Vuković (r) 21:46, 11. oktobar 2013. (CEST)

Sinkjang

Pokušao sam da premestim stranicu Sikjang u Sinkjang ali mi se pojavljuje ovo: „Nemate dozvolu za premesti ovu stranicu iz sledećeg razloga: Stranica sa tim imenom već postoji ili je ime koje ste izabrali neispravno. Molimo Vas da izaberete drugo ime. “

Video sam da je već neko premeštao sa Sinkjanga u Sikjang. Ispravno je Sinkjang. Ovde je samo reč o greškama kojih Pravopis nije pošteđen, i ima ih podosta. Pravopis 2010: U rečniku stoji: „Sikjang (trad., pokrajina i reka, kin. Sijiang, po transkr. sistemu Siđang), t. 229“ Prvo, original je napisan ćirilicom, treba Xinjiang. Fali slovo N i u Sinkjangu i u Sinđangu.

Pravopis 2011: „Sinkjang (trad., pokrajina i reka, kin. Sijiang, po transkr. sistemu Siđang), t. 229“

Ispravljeno je samo Sinkjang, original ostao na ćirilici i Sinđang bez n. Molim da se premesti naziv članka u Sinkjang. --Milanče (razgovor) 14:19, 11. oktobar 2013. (CEST)

U pravu si za zaključak. Trebalo je samo postaviti stranicu sa ispravnim nazivom na spisak za brisanje. Sada su administratori obavešteni i uskoro će biti premešteno. --Lakisan97 (razgovor) 21:29, 11. oktobar 2013. (CEST)

Šta znači skraćenica "IIHF"? + bezobrazluk

Ovako ispisana ćirilicom u članku Međunarodna hokejaška federacija. Ja kažem ništa. Skraćenica može biti MHF, ili latinicom IIHF (International Ice Hockey Federation). Zato molim ljude od pravopisa da to potvrde jer smatram da su mi bezrazložno poništene izmene. I „urednik“ koji to vraća ne gleda šta sam sve promenio, pogledajte na šta mu trenutno liči odeljak Spoljašnje veze, kao i to da dotičnom uredniku nije pravilna reč logotip nego „logo“. I još mi kaže da je za ovakve poput mene odavno izgubio strpljenje. Jel' to po Viki bontonu?
Pojednici dakle jednim potezom sve vraćaju, a ne gledaju šta je sve promenjeno i da li to što je promenjeno može da ostane. Ukoliko se ovakvo ponašanje ponovi, da li treba ovo da iznesem na administratorsku tablu? --Kruševljanin Ivan (razgovor) 18:41, 11. oktobar 2013. (CEST)

Šta ti sebi umišljaš čoveče? Da si ti neki faktor koji će ovde da odlučuje šta je jedino ispravno. Kupio lik pravopis, iščitao ga za 15 minuta pa ovde sprovodi nekakav jezički džihad. Ako bi neko mogao na admin tablu onda si to ti, jel ti jasno. Uzgred prouči malo i sinonime u srpskom jeziku. A što se IIHF-a tiče, ja ću tebi da pojasnim šta mi znači ta skraćenica čim ti meni objasniš značenje akronima NATO i UNICEF (ajd usput i UNESKO) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:28, 11. oktobar 2013. (CEST)

Opet ste zakuvali (priskočio bih u pomoć i ranije ali sam učio). Sledi odgovor za Nikolu, pa i u vezi sa raspravom uopšte. U srpskom jeziku postoje tri vrste verzalnih skraćenica stranog porekla (inicijalizama, alfabetizama, kako vam drago). Prve su izvorno preuzete (CGS, USA, FBI, CNN). Druge su preslovljene i/ili prilagođene (one koje se čine neregularnim, kao što su USA, FBI, NATO, VHO, VMO, UNESKO). Treće su prerađene (Bi-Bi-Si ili Si-En-En) ili verbalizovane (Bibisi). Sve tri su u redu i nijedna nije inferiorna odnosno superiorna u odnosu na drugu. --Lakisan97 (razgovor) 21:41, 11. oktobar 2013. (CEST)

Hvala na objašnjenju. Na žalost ono nije stiglo od onoga kome je upućeno jer ni sam ne zna šta u stvari želi. Što će reći, mlatio je praznu slamu premeštajući i prepravljajući stranice (uzgred optužujući za nepismenost sve oko sebe koji su se jelte bogati drznuli da napišu članak) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:49, 11. oktobar 2013. (CEST)

"id est" umesto "to jest"

Postoji jedan problem kada se u tekstovima na srpskom koristi latinsko id est (i.e.) umesto srpskog to jest (tj.). Ukucajte u Vikipedijinom polju za pretragu i.e. Među prvih, više od 100, rezultata dobićete tekstove koje obično piše/uređuje administrator Ćirović. Kada sam mu skrenuo pažnju na to, odgovorio mi je

Nije pogrešno koristiti latinske fraze u srpskom jeziku.

Naravno da nije pogrešno, ko je rekao da je pogrešno, ali ova konkretna skraćenica uopšte nije ustaljena u srpskom jeziku. On je prvi na Vikipediji koga sam video da to radi. Koliko ima domaće štampane literature koje bi išle u prilog njegovom argumentu? Ja mislim da nema. Dakle, pošto sam ja „korisnik-vulgaris“, nemam administratorska ovlašćenja, nemam mogućnost korišćenja botova (automatike), apelujem na druge administratore da nekim botom isprave sve to i opomenu Ćirovića da ne poništava tuđe ispravne izmene. Hvala na saradnji. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 16:29, 21. oktobar 2013. (CEST)

Obojica ste u pravu. Teoretski bi moglo i jedno i drugo (za svaki ovakav kalk postoji izvorni oblik). Rečnik srspkoga jezika beleži „tj. skrać. to jest“, dok je „ie. skrać. indoevropski“. Nema „id est“ nigde (niti drugih kombinacija sa „i“, „e“ i tačkom), ali prema teoriji mora da postoji. Što se tiče Ćirovića, nema ama baš nikakve svrhe svađati se sa njim (znam iz iskustva). Kod njega, ako si potpuno u pravu, ono što želiš odložiš za kasnije. Ako bar i malo nisi, kao u ovom slučaju, maneš se ćorava posla. Ako ne zbog drugih, onda to učini zbog sebe. Inače ti više neće biti do „Vikčeta“, porno-portala i ničega odavde. Prijateljski savet od mene. --Lakisan97 (razgovor) 20:11, 21. oktobar 2013. (CEST)

Znači, administratori na SR Viki sprovode teror, korisnici nižih ovlašćenja su obični smrtnici? --Kruševljanin Ivan (razgovor) 20:30, 21. oktobar 2013. (CEST)

Koliko ja znam, na en.wiki nije preporučljivo koristiti latinske izraze i skraćenice cf., id., passim itd., jer ih većina ljudi ne razume.--Nimča (o͜o) (razgovor) 10:01, 5. decembar 2013. (CET)

Kako se ispravljaju greške u uokvirenom polju koje prethodi tekstu?

Moj komentar se ne odnosi na pravopisne greške u članku već u upozorenju u uokvirenom polju koje prethodi tekstu samog članka. U pitanju je tekst koji prethodi članku “Prvi srpski ustanak” (ćirilični tekst). U uokvirenom polju piše da članak sadrži "spisak literature (papirne izvore i/ili veb-sajtove...)..." Umesto "papirne" trebalo bi da stoji "štampane" izvore. Pokušala sam da unesem ovu izmenu, medjutim na stranici za izmene nije moguće menjati tekst u uokvirenom polju. Otišla sam zatim na stranicu za razgovor misleći da će moj komentar stići do nekoga ko zna da unese ovu izmenu, medjutim komentar se pojavio na stranici. Brzo sam ga izbrisala, a još sam i dobila upozorenje da ću biti izbačena pošto je prepoznato da moje uredjivanje nije adekvatno (bila sam na stranici za razgovor, ne znam kako je to stiglo do teksta). Naravno, jako bi mi bilo žao da budem izbačena jer sam se prijavila da bih pomogla. Naime, upravo ta greška me je navela da se pre sat vremena prijavim i pomognem u sredjivanju pravopisa. Molila bih nekoga ko zna kako se vrše modifikacije teksta u uokvirenom polju da me obavesti gde mogu pronaći uputstva za to uredjivanje. Na kraju bih samo želela da napomenem da nisam ugrozila stranicu o Prvom srpskom ustanku jer sam izbrisala moj komentar čim sam videla da se pojavio na stranici. S obzirom da je bio na stranici svega nekoliko sekundi, ne verujem da ga je bilo ko mogao videti. Hvala. LjubislavaLjubislava (razgovor) 02:49, 5. decembar 2013. (CET)

To su već tehnička pitanja i kada naiđeš na neku od takvih grešaka obrati se ovde na trgu, i neko će već to da promeni. I dobrodošla na vikipediju na srpskom jeziku. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:11, 5. decembar 2013. (CET)

Lučano ili Lućano

ovom izmenom je Lučano zamenjeno sa Lućano, u tekstu ali ne i u naslovu. Šta je pravilno? --Đorđe Stakić (r) 00:56, 8. decembar 2013. (CET)

Lučano, Vinčenco, Vičenca, Leče, Lučija, Verčeli, Mačerata... --Lakisan97 (razgovor) 10:53, 8. decembar 2013. (CET)

Aha, evo već je poništena izmena. --Đorđe Stakić (r) 08:30, 9. decembar 2013. (CET)

Rajh ili rajh

Sta je ispravno Treci Rajh ili Treci rajh? I Ruska Imperija ili Ruska imperija? -- Bojan  Razgovor  07:55, 28. decembar 2013. (CET)

U stručnoj literaturi viđao sam oblik Britanska Imperija (u Andrej Mitrović, Vreme netrpeljivih), ali mislim da taj način pisanja nije u skladu sa pravopisom. Ispravno je Treći rajh, Britanska imperija, Bosanski rusag, Mletačka republika itd.--Nimča (o͜o) (razgovor) 09:57, 28. decembar 2013. (CET)

Po Pravopisu višečlana imena država i administrativnih jedinica pišu se velikim slovom (to sam naučio hehe), pa je Mletačka Republika, Savezna Republika Nemačka, Ruska Imperija, Farska Ostrva..... ali mislim da je Treći rajh jer to nije bilo službeno ime države, država se jednostavno zvala Nemačka --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:00, 28. decembar 2013. (CET)

Ja gledam na Ruskoj vikipediji. Tamo je imperija malim slovom napisana, ali recimo Ruska Federacija je veliko. -- Bojan  Razgovor  12:09, 28. decembar 2013. (CET)

Baš sam sada gledao na stranici za razgovor tog članka na ruskom jeziku i vidim da su i oni preimenovali članak sa Rossiйskaя Imperiя na Rossiйskaя imperiя. Navode neke njihove pravopisne izvore koji nalažu da ide malo slovo jer se navodno država zvala samo Rusija, a ovo Imperija je bilo oblik vladavine. Jednako vidim da i njihov pravopis zagovara pisanje velikim slovima svih višečlanih imena državnih tvorevina. Kako god po našem pravopisu su oba slova velika jer je to bilo službeno ime zemlje --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:24, 28. decembar 2013. (CET)

Znači ako sam te dobro razumeo - imperija. -- Bojan  Razgovor  12:52, 28. decembar 2013. (CET)

A zašto lepo ne pogledaš arhive i stranicu za razgovor članka povodom Ruske Imperije/Ruske imperije? Mislim da ćeš tu naći deo odgovora na svoje pitanje. --نوفاك اتشمان‎ 13:00, 28. decembar 2013. (CET)

I jesam, pre nekoliko dana, ali niko se nije javio. -- Bojan  Razgovor  13:04, 28. decembar 2013. (CET)

Tačka 55 (P10): Neprava a običajem ustaljena imena država i zajednica sličnog karaktera, ustanova i simbolički (figurativni) nazivi zemalja, gradova i sl. pišu se velikim početnim slovom prve reči (ostale se pišu velikim slovom kada su same po sebi vlastito ime)

Dubrovačka republika, Mletačka republika, Vizantijsko carstvo, Istočno rimsko carstvo, Zapadno rimsko carstvo, Tursko carstvo, Turska carevina, Austrougarska carevina, Habzburška monarhija, Republika Svetog Vlaha, Republika Svetog Marka, Pariska komuna, Užička republika, Evropska unija, Beogradski univerzitet, Dvojna monarhija, Crno-žuta monarhija, Treći rajh, Drugo carstvo, Peta republika, Zemlja izlazećeg sunca, Zemlja hiljadu jezera, Britansko ostrvo itd.--Nimča (o͜o) (razgovor) 13:08, 28. decembar 2013. (CET)

Ukoliko je reč o službenom imenu zemlje onda sve ide velikim slovom i tu po pravopisu diskusije nema (Nemačka Demokratska Republika, Demokratska Republika Kongo, Federalne Države Mikronezije, Velika Kneževina Litvanija), a kod nepravih imena samo prva reč je velikim slovom (kako reče Vlada), pa otuda Treći rajh (jer se država službeno zvala (Država Nemačka). Ide Zapadno rimsko carstvo ali i Sveto Rimsko Carstvo, Dubrovačka Republika i Mletačka Republika, ali i Pariska komuna. Što se RI tiče koliko ja shvatih sa njihove SZR ta država se nazivala samo Imperija ili samo Rusija pa bi trebalo da ide Ruska imperija (po ruskom pp), ali naša istoriografija taj period ruske istorije označava kao Ruska imperija i u tom slučaju bi trebalo da ide veliko I. Neznan. Ali znam samo da PP nalaže da se sva višečlana imena političkih državotvornih jedinica pišu velikim slovom --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:19, 28. decembar 2013. (CET)

Treći rajh je kolokvijalni naziv kao što je i Treća francuska republika i stoga rajh nikako ne može velikim. Što se tiče ostalih naziva, tu Ruska Imperija ne spada. To nije kolokvijalni naziv za tamo neku rusku državu nego njen službeni naziv zapisan u ustavnom aktu pod nazivom Osnovni državni zakoni Ruske Imperije, kao što je i Kraljevina Srbija imala svoj ustav gdje joj je naziv bio Kraljevina Srbija, ne Srpsko kraljevstvo, kraljevina Srbija i ostale varijante sa malim slovima. Ali Dušanovo carstvo nije bilo Carstvo Srbija niti Srpsko Carstvo (jer nije imalo službeni naziv kakav se danas podrazumijeva). A razlog zašto Rusi pišu Imperija malim je zato što su oni valjda protumačili da njihov pravopis tako nalaže (iako valjda nigdje ne stoji direktno, nego u pomoćnim priručnicima). Kao što njihov pravopis kaže da se mora pisati Državna duma iako je Ustav naveo da je riječ o Državnoj Dumi. --Željko Todorović (razgovor) 13:22, 28. decembar 2013. (CET) s. r.

Neki dokaz? Tvoje tumačenje je u suprotnosti sa tumačenjem ruskih pravopisdžija.-- Bojan  Razgovor  13:25, 28. decembar 2013. (CET)

Najprostiji dokaz ti je ustavni akt koji se zove Ruske Imperije, kao što je i kod nas Ustav Kraljevine Srbije. Niko ne razglaba je li Kraljevina Srbija ili kraljevina Srbija jer se radi o modernoj pravnoj džavi sa službenim nazivom. Dok Srpsko carstvo i Rusko carstvo nisu takve države, one su istorijske i stoga nemaju velika slova u nazivu. --Željko Todorović (razgovor) 13:29, 28. decembar 2013. (CET) s. r.

Ruski izvori:

• Росси'йская импе'рия (ист.). Русский орфографический словарь: около 180 000 слов. / Российская академия наук. Институт русского языка им. В. В. Виноградова / О. Е. Иванова, В. В. Лопатин (отв. ред.), И. В. Нечаева, Л. К. Чельцова. — 2-е изд., испр. и доп. — Москва, 2004. — 960 страна
• Росси'йская импе'рия (ист.). Лопатин В. В. Прописная или строчная? Орфографический словарь / В. В. Лопатин, И. В. Нечаева, Л. К. Чельцова. — М.: Эксмо, 2009. — 512 с., стр. 376. страна --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:57, 28. decembar 2013. (CET)

Da, to su ti izvori koje su i Rusi stalno navodili kao razlog zašto su oni uzeli da napišu malim slovom. Ja ne vidim zašto su oni napravili razliku između starog i novog pisanja u pogledu pisanja imena država, ali kod nas nema toga. Kod nas se službena imena država pišu sva velikim slovom i ne pravi se razlika kao kod Rusa. Kod nas je Kneževina/Kraljevina Srbija jer im je to bio naziv, a ne zalazi se u staro i novo pisanje. --Željko Todorović (razgovor) 14:08, 28. decembar 2013. (CET) s. r.

Древние государства, княжества, империи, королевства: В этих названиях пишут с прописной буквы все слова, кроме родовых понятий княжество, империя, королевство и т. п. Напр.: Владимиро-Суздальское княжество, Восточная Римская империя, Галицкое княжество, Древний Египет, Древний Китай, Древний Рим, Древняя Греция, Древняя Русь, империя Великих Моголов, Киевская Русь, Московская Русь, Русская земля. Akademija nauka Rusije.}-

Na sajtu Gramota.ru daje sa malim slovom [4] kao Российская империя. Ruski pravopis insistira na nazivu Российская империя koji je u skladu sa normama savremenog ruskog jezika, dok verziju sa velikim slovom vezuje za predreformski ruski jezik i označava je kao neispravnu (Россiйская Имперiя) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:16, 28. decembar 2013. (CET)

Onda malo i. -- Bojan  Razgovor  02:20, 29. decembar 2013. (CET)

Ne, ostaje veliko I jer srpski pravopis ne pravi razliku između ruskih starih i reformskih slova. Naš pravopis daje jedinstveno pravilo da se službeni nazivi pišu velikim slovom, a pošto je tadašnja Rusija imala ustavni akt pod nazivom Osnovni državni zakoni Ruske Imperije, kao što i sadašnja Rusija ima akt Ustav Ruske Federacije, onda znamo da je Ruska Imperija predstavljala jedno službeno ime. Ne znam čemu toliki pokušaji da se država od prije sto godina predstavi kao kakva antička ili ranofeudalna, bez svog pravnog imena, a ono skroz obrnuto. --Željko Todorović (razgovor) 11:24, 29. decembar 2013. (CET) s. r.

Zato sto sami Rusi ne smatraju da je zvanicno ime države bilo Ruska Imperija. -- Bojan  Razgovor  11:27, 29. decembar 2013. (CET)

Čuj oni ne smatraju. Nemaju oni šta smatrati ili ne, to kaže njen ustavni akt, nego se kod njih razlikuje pisanje po starom i novom. Razlog zašto su oni napisali malim je zato što je pravopis tako rekao da treba pisati, konkretno u primjeru. Kod nas postoji opšta norma koja reguliše pisanje službenih imena. --Željko Todorović (razgovor) 11:33, 29. decembar 2013. (CET) s. r.

Dakle, nasao si neki tekst napisan po ko zna kakvom pravopisu. Da li u njemu piše: zvanično ime države je Ruska Imperija? -- Bojan  Razgovor  11:39, 29. decembar 2013. (CET)

Pravopis ima opštu normu koja veli da se službeno ime države, u prošlosti ili sada, piše velikim slovom. Tako se piše Republika Srbija jer ima svoj ustavni akt Ustav Republike Srbije, tako se piše i Ruska Imperija jer ima svoje Osnovne državne zakone Ruske Imperije. I primjeni to na svaku državu koja ima ustav, zakone i službeni naziv. Zašto bi igdje na Vikipediji pisali Republika Srbija, a ne samo Srbija? Da nije možda što ima ustavno službeno ime? --Željko Todorović (razgovor) 11:54, 29. decembar 2013. (CET)s. r.

Ajde jos jednom: imas li ti clan koji kaze da je zvanican naziv drzave Ruska Imperija ili imas samo tekst ustava pisan starim pravopisom? Jer sami Rusi smatraju da zvanican naziv drzave nije bio Ruska Imperija i to pokazuju pisanjem malog slova, nasuprot Ruskoj Federaciji koju pisu sa veliko F jer je to deo imena drzave. -- Bojan  Razgovor  12:10, 29. decembar 2013. (CET)

Ma kakav član? Nijedan dokument ne može biti pisan pravopisom, nego pismom. Pravopis srpskoga jezika se ne bavi ustavnim uređenjem Srbije, nego se time bavi Ustav Republike Srbije. Pravopis kaže da se službeno ime piše velikim slovom, a mi uzmemo ustav i pročitamo da je službeno ime Republika Srbija i tako dobijemo na Vikipediji taj naziv. Nikako drugačije. Ista stvar i sa ruskim, austrijskim, njemačkim, francuskim ustavom. U njihovom ustavu piše kako im se država zove, ne u Rječniku Pravopisa srpskoga jezika. Isto sa Ruskom Imperijom. S time da kod ruskog jezika postoje dva ortografska standarda, pri čemu se onaj stariji prilagođava novijem po zamjeni JATA, pa i drugim ortografskim novinama. Toga kod nas nema, naš pravopis je jedinstven, nema unutrašnji dvojac kao ruski pravopis. --Željko Todorović (razgovor) 12:21, 29. decembar 2013. (CET) s. r.

Ali njihovi istoričari insistiraju da se država zvala samo Rusija, a često je korišten i samo naziv Imperija, a da se dodatak Imperija koristio samo u protokolarne i kozmetičke svrhe da bi se stvorio utisak veličine i moći, a po ugledu na tadašnje zapadnoevropske sile. Jednako kao što su se kod nas pojavljivali neki pravni dokumenti gde se pominje Veliko knjaževstvo srpsko i slično. I njihov pravopis nalaže upotrebu velikog slova u službenim višečlanim nazivima političkih entiteta, a čim su ga promenili očito je da se država nije zvala tako po službenom aktu --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:02, 29. decembar 2013. (CET)

Ruski pandan našem Velikom knjažestvu srpskom su izrazi Vsjorasijskaja imperija, Rasijskoje gasudarstvo, Ruskaja deržava, vsjorasijskoe prostranstvo itd. koji se mogu koristiti upravo u te protokolarne i kozmetičke svrhe. Ali njen ustavni akt je ODZ Ruske Imperije, nema službenijeg akta. Kada prolaziš kroz zakonodavstvo tog perioda, upravo naziv Ruska Imperija je uvijek u službenom kontekstu, a svi sporedni gorepobrojani se nalaze pri nekim opisnim normama, raznoraznim deklarativnim aktima i sl. --Željko Todorović (razgovor) 17:00, 29. decembar 2013. (CET) s. r.

Evo baš sada naleteh na poređenje gde izjednačavaju primer Vladimiro-Suzdalьskoe knяžestvo sa Rossiйskaя imperiя gde uz objašnjenje stoji da je službeno ime te kneževine bilo samo Vladimir-Suzdalj a da se termin kneževina koristio samo u protokolarne svrhe (i to izjednačavaju sa ovim imperija u nazivu zemlje). Meni je jasno da naš pravopis propisuje veliko slovo, ali sad mi nije jasno dali je to Imperija bilo službeni deo naziva ili ne. Da pitamo nekog istoričara? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:15, 29. decembar 2013. (CET)

Ma gdje je to Vladimir-Suzdalj imao službeno ime, da mi je znati? Po kom aktu? To je otprilike kao da je Srpsko carstvo ili Lazareva Srbija imala službeni naziv. To su istorijski nazivi, i kako ih istorija naziva, tako će i preovladati. A Ruska Imperija nije takva istorija i kolokvijalnost, eto je unazad 100 godina sa aktima koji su otprilike formalno isti kao i svih sadašnjih država. --Željko Todorović (razgovor) 17:22, 29. decembar 2013. (CET) s. r.

Ja napisah šta sam pročitao, a to su delovi tekstova eminentnih ruskih istoričara. U detalje ne mogu da ulazim i da tvrdim ovo ili ono jer nisam istoričar. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:06, 29. decembar 2013. (CET)

Ipak mislim da Rusi ipak bolje znaju od Željka, bez uvrede. -- Bojan  Razgovor  03:49, 30. decembar 2013. (CET)

Nijedan Rus ne zna srpski jezik bolje od mene. Zaboravljaš da se ovdje radi o srpskoj ortografiji, ne ruskoj istoriji. --Željko Todorović (razgovor) 12:35, 30. decembar 2013. (CET) s. r.

Nije pitanje da li ti znaš srpski pravopis, nego da li ti znaš rusku istoriju bolje od Rusa. -- Bojan  Razgovor  12:50, 30. decembar 2013. (CET)

Svemirska šetnja

Napisao bih članak o svemirskim šetnjama, makar klicu za početak, ali sam čitajući vikipedije na drugim jezicima uvideo da se koriste različiti termini – rus. Выход в открытый космос, engl. Extra-vehicular activity. Takođe tu su termini engl. spacewalk i engl. moonwalk. Spacewalk bi bila šetnja svemirom/svemirska šetnja, ali mi to nekako nije tačno jer većinu izlazaka u otvoreni svemir kosmonauti odrađuju u niskoj orbiti i nemaju na čemu da „šetaju“, već lebde u vakuumu. S druge strane šetnje su bile tokom Apolo misija na Mesecu. Dakle, da li članak nazvati Svemirska šetnja, Šetnja svemirom, Izlazak u otvoreni svemir, ili nešto slično, a opet prikladnije našem jeziku? Hvala unapred. --Mihailo (razgovor) 15:11, 28. decembar 2013. (CET)

Meni ovo Izlazak u otvoreni svemir zvuči sasvim prihvatljivo --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:13, 28. decembar 2013. (CET)

Tako sam i mislio, a posle bi mogao u članku da opišem svemirsku šetnju (spacewalk) i kako da definišem moonwalk? --Mihailo (razgovor) 15:20, 28. decembar 2013. (CET)

Možda Izlazak na površinu Meseca ili Šetnja površinom Meseca --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:27, 28. decembar 2013. (CET)

Hvala. --Mihailo (razgovor) 15:28, 28. decembar 2013. (CET)