Vilhelm Kajtel

Vilhelm Kajtel
Vilhelm Kajtel kao general-feldmaršal
Lični podaci
Datum rođenja	(1882-09-22)22. septembar 1882.
Mesto rođenja	Helmšrode, Nemačko carstvo
Datum smrti	16. oktobar 1946.(1946-10-16) (64 god.)
Mesto smrti	Nirnberg, Nemačka

Vilhelm Bodevin Johan Gustav Kajtel (nem. Wilhelm Bodewin Johann Gustav Keitel; Helmšrode, 22. septembar 1882 — Nirnberg, 16. oktobar 1946) je bio nemački generalfeldmaršal, visoki vojni zvaničnik Nemačke u Drugom svetskom ratu.

Detinjstvo i mladost

Vilhelm Kajtel rođen je 22. septembra 1882. u mestu Helmšrode, u grofoviji Braunšvajg, kao sin Karla Kajtela, zemljoposednika, i Apolonije Visering. Po završetku školovanja u Getingenu, krenuo je na ostvarivanje vojne karijere 1901, i postao Fahnenjunker (kadetski oficir). Godine 1909. ženi se sa Lisom Fonten, ćerkom bogatog zemljovlasnika. Zajedno su imali šestoro dece, od kojih je jedno umrlo u ranom detinjstvu. U Prvom svetskom ratu Kajtel je služio na Zapadnom frontu. U septembru 1914. tokom borbe u Flandriji, Kajtel je zadobio ozbiljnu povredu podlaktice.

Oporavio se i 1915, kada je poslat u Viši nemački generalštab. Po završetku Prvog svetskog rata ostao je u novonastalom Rajhsveru, i igrao je značajnu ulogu u organizaciji Frajkora na poljskoj granici. Kajtel je takođe služio kao divizijski oficir generalštaba i predavao je dve godine u vojnoj školi u Hanoveru.

U drugoj polovini 1924. premešten je u Ministarstvo odbrane. Ubrzo je unapređen na poziciju šefa organizacionog odeljenja. Tu poziciju je zadržao i nakon dolaska Hitlera na vlast 1933. Kajtel je 1935, na preporuku Vernera fon Friča, postao vođa i zapovednik novonastalog Vermahta.

OKV i Drugi svetski rat

Godine 1937, Kajtel je unapređen u generala, a iste te godine, i to malo pre početka afere Blomberg-Frič i zamene Ministarstva odbrane OKV-om, Kajtel je postavljen na poziciju načelnika OKV-a. To nije bilo nikakvo političko postavljanje, naprotiv sam Blomberg je Hitleru rekao: "On je samo čovek koji vodi moju kancelariju". To je Hitleru i te kako išlo na ruku. Nakon završetka Francuske kampanje 1940, Kajtel je unapređen u generalfeldmaršala, kao i još nekolicina Hitlerovih generala.

Tokom Drugog svetskog rata, Kajtel se pokazao kao slab i oprezan: pokušao je da nagovori Hitlera da odustane od invazije na Francusku i protivio se Operaciji Barbarosa. Oba puta se suprotstavio Hitleru lično i tražio je ostavku: Firer mu ju je odbio dati. Godine 1942. ponovno se suprotstavio Hitleru, i to kako bi branio feldmaršala fon Lista, čija se vojska pokušavala izvući od besmislene i krvave borbe na Kavkazu. Kajtelova odbrana fon Lista bila je poslednji čin u kojem se on suprotstavio Hitleru, jer od tada više nije imao primedbu niti na jednu Firerovu naredbu, niti mu je protivrečio. Njegove kolege su mu se zbog svega toga obraćale sa Lakajtel (Mali ulizica). Potpisao je mnoge naredbe sumnjive legalnosti po zakonima rata, od kojih je najpoznatija ozloglašeno Komesarsko naređenje, i dao Himleru slobodne ruke u sprovođenju svoje rasne politike i sprovođenju terora u osvojenim ruskim teritorijama. Takođe je poznata njegova zapovest o ubijanju svih zarobljenih francuskih pilota, članova Normandsko-Nimenske jedinice, koji su se borili u ili za Sovjetski Savez, umesto da budu tretirani kao ratni zarobljenici. Takođe je potpisao naredbu za streljanje 100 Srba za jednog ubijenog nemačkog vojnika zbog ustanka u Srbiji. Kajtel je takođe bio važna ličnost u zataškavanju prevrata koji je trebalo da se dogodi posle Julske zavere 1944, čiji je zadatak bio da ubije Hitlera i promeni trenutnu hijerarhiju u vojsci. On je takođe sedeo u Sudu časti koji je predao mnoge oficire, uključujući i feldmaršala fon Viclebena, Frajslerovom ozloglašenom Folksgerihtshofu.

Nakon Drugog svetskog rata

General-feldmaršal Kajtel potpisuje predaju Nemačke

Dana 8. maja 1945, general Kajtel je potpisao nemačku predaju Crvenoj armiji. Četiri dana nakon toga, Kajtel je uhvaćen i poslat pred Međunarodni vojni sud, gde je osumnjičen da je počinio sledeće zločine: zavera za činjenje zločina protiv mira, ratni zločini i na kraju zločini protiv čovečnosti. MVS je odbio Kajtelovu odbranu da je on samo pratio naredbe u saglasnosti sa Firerprincipom. U skladu sa odbijanjem, on je optužen po svim tačkama optužnice. Da bi pojačali utisak kriminalne, a ne vojne, prirode Kajtelovih dela, Saveznici su odbili njegov zahtev za streljanjem te su ga umesto toga obesili. Njegove poslednje reči su bile:

Pozivam Svemoćnoga Boga da ima milosti prema nemačkom narodu. Više od 2 miliona vojnika otišlo je u svoju smrt za domovinu pre mene. Sada sledim svoje sinove - sve za Nemačku.

Zanimljivosti

• U filmu Hitler, poslednji dani Vilhelma Kajtela igra Diter Man.
• Kao vojnom službeniku, Kajtelu je bilo zakonom zabranjeno da se pridruži NSDAP-u. Nakon uspeha na ruskom frontu, sam Hitler (koji je hteo da poveže vojni i politički uspeh) mu je uručio „Zlatno“ (Počasno) članstvo u NSDAP-u. Godine 1944, zakon o tome je promenjen i vojni službenici su podsticani da se pridruže NSDAP-u. Kajtel je izjavio da je to i formalno učinio, no nikada nije službeno primljen u stranku. Vilhelm Kajtel je jedna od samo dve osobe koje su dobile počasno članstvo u stranci.

Spoljašnje veze

• Memoari generalfeldmaršala Kajtela, autobiografija