Vladimir Vauhnik

Vladimir Vauhnik
Vladimir Vauhnik
Lični podaci
Datum rođenja	(1896-06-24)24. jun 1896.
Mesto rođenja	Svetinje, Austrougarska
Datum smrti	30. mart 1955.(1955-03-30) (58 god.)
Mesto smrti	Buenos Ajres, Argentina
Vojna karijera
Služba	1914—1944.
Čin	Pukovnik
Učešće u ratovima	Prvi svetski rat Drugi svetski rat

Vladimir Vauhnik (Svetinje kod Ormoža, 24. jun 1896 — Buenos Ajres, 31. mart 1955) bio je oficir Jugoslovenske vojske (JV), vojni ataše i obaveštajac. Pre Aprilskog rata bio je vojni ataše u Berlinu. U toku rata je prikupljao informacije za savezničke obaveštajne službe. Nakon Drugog svetskog rata je živeo u emigraciji, prvobitno u Švajcarskoj, docnije u Argentini.

Biografija

Poreklo, mladost i školovanje

Vladimir Vauhnik je rođen u porodici prosvetnih radnika. Imao je tri brata i sestru. Pre upisa u peti razred srednje škole odlučio se za Pešadijsku kadetsku školu u Mariboru koju je upisao 1911. godine.

Učešće u ratu, Generalštabna akademija i karijera

Tokom Prvog svetskog rata služio je u 17. pešadijskom puku koji je uglavnom bio sastavljen od Slovaka i delimično od Slovenaca. Puk je bio deo 6. Divizije, koja je bila raspoređena u Galiciji i borila se u blizini Pšemisla. Učestvovao je u nizu bitaka, i ranjen je nekoliko puta.

Nakon raspada Austrougarske priključio se novoformiranoj jugoslovenskoj vojsci kao kapetan, i učestvovao u završnim borbama u južnoj Koruškoj u odredima kojima je komandovao Rudolf Majster.

Postao je oficir Vojske Kraljevine Jugoslavije, gde je brzo napredovao u hijerarhiji. Završio je generalštabnu školu u Beogradu, a usavršavao se na Écoles supérieures de guerre u Francuskoj.

Po povratku u Jugoslaviju, službovao je u vojsci pre nego što je 1930. postavljen za profesora na Vojnoj akademiji u Beogradu, gde je je predavao strategiju. Godine 1936. imenovan je za načelnika štaba Drinske divizije. Pored tri jezika sa kojima je odrastao (slovenački, nemački i srpskohrvatski), naučio je francuski, italijanski i engleski. Objavio je niz vojnih spisa i unapređen je u čin pukovnika - u vreme promocije, bio je jedan od najmlađih oficira tog ranga u celoj Vojsci Jugoslavije.

Vojni ataše i obaveštajac u Berlinu

Vauhnik je u novembru 1938. imenovan za Vojnog atašea Kraljevskog jugoslovenskog poslanstva u Berlinu. Bio je sposoban da iz različitih izvora izvuče veoma poverljive obaveštajne informacije.

U drugoj nedelji marta 1941. Vauhnik je dobio poverljivu informaciju o planu napada Nemačke sa snagom od 200 divizija na Sovjetski Savez koji bi započeo u drugoj polovini maja. On je tu poruku o napadu poslao jugoslovenskom Generalštabu i ađutantu Regenta kneza Pavla. Međutim, prijem poruke nije ni potvrđen, niti je iz nje nešto izvedeno za strategiju Jugoslavije. Vauhnik je tada zatražio od ambasadora Ive Andrića da prosledi poruku Aleksandru Cincar-Markoviću, koji bi je mogao iskoristiti u svojim pregovorima sa Nemačkom. Preko švedskog vojnog atašea, Vauhnik je obavestio i britansku misiju, da bi preko Londona upozorio Sovjetski Savez.

Dana 25. marta 1941. u Beču je održana ceremonija potpisivanja pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu. Međutim, zbog vojnog puča i zbacivanja Kneza Pavla i Vlade, što se desilo dva dana kasnije, nemačko rukovodstvo je, ogorčeno, rešilo da planove za ulazak u rat protiv Grčke na strani Italije (Operacija "Marita"), iskombinuje sa napadom na Jugoslaviju.

Dana 2. aprila 1941. Vauhnik je upozorio svoje pretpostavljene u Beogradu, sa tačnom naznakom datuma i vremena planiranog napada na Vojsku Jugoslavije (6. april 1941) uz učešće 32 divizije. On je rekao da je tu informaciju dobio od pukovnika Hansa Ostera iz Ministarstva odbrane. Operacija je imala šifrovano ime Direktiva 25.

U okupiranoj Jugoslaviji, bekstvo i izgnanstvo

Posle napada na Beograd, Vauhnik je bio pritvoren od strane Gestapoa i u zatvoru je proveo dva meseca. U tom periodu Jugoslovenska vlada u egzilu ga je 24. maja 1941. godine, razrešila dužnosti i stavila ga na raspolaganje. Nakon toga bio je proteran iz Nemačke, i obreo se u Zagreb, gde se pridružio Domobranima. Saznavši za to Predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije u egzilu armijski general Dušan Simović je potpisao ukaz kojim je izgubio pukovnički čin 26. septembra 1941. godine i proglašen za vojnog begunca. Nakon nepuna dva meseca, zgrožen ideologijom NDH, vraća se u Ljubljanu koja je u to vreme bila okupirana od strane Italije. Tu je iste godine osnovao obaveštajnu službu Berliner Börsen-Zeitung (BBZ), za čiji rad je koristio svoje kontakte iz vremena kada je bio vojni ataše. Grupa je delovala za potrebe Velike Britanije i bila aktivna do 1944.

Iako se u pojedinim izvorima navodi da je komandovao slovenačkih četničkim jedinicima i da je čak unapređen u čin generala od strane Dragoljuba Mihailovića, potvrda za tu informaciju ne postoji ni u jednom arhivskom dokumentu.

U aprilu 1944, Vauhnikova rođaka Melita Taler (udato prezime Tomić), koja je radila kao obaveštajac za BBZ, uhapšena je u Zagrebu, i ubrzo je osuđena na smrt.

Zbog bezbednosti Vauhnik juna 1944. godine napušta Ljubljanu, odlazi prvo u Milano, a u oktobru se prebacuje u Švajcarsku. Po završetku Drugog svetskog rata, odlučio je da se ne vrati u sada Socijalističku Jugoslaviju pod Titom, tako da je 1948. emigrirao u Argentinu. Tamo je radio kao službenik za pomoć slovenačkim iseljenicima, gde je i umro 1955. godine.

Memoari

Vladimir Vauhnik je svoje memoare napisao u Švajcarskoj 1945. kao dve zasebne knjige: „U potrazi za Hitlerovim vojnim planovima. Tri godine vojni ataše u Berlinu“ i „Među izdajnicima, špijunima i junacima. Priča o tajnoj obaveštajnoj organizaciji (1941–1944)“.

Vauhnikovi memoari postoje u tri jezičke varijante – slovenačkoj, nemačkoj i srpskohrvatskoj. Sve tri verzije memoara objavljene su nakon njegove smrti, a prvo emigrantsko slovenačko izdanje je doživelo umetanje delova koje Vauhnik nije napisao.

Prvo celovito srpsko izdanje knjige Vladimira Vauhnika „Među špijunima, izdajnicima i junacima“ izašlo je 2024. godine u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada.[1] U ovom izdanju se donosi kompletan tekst memoara, uključujući i delove koji nisu bili objavljeni u emigrantskom srpskohrvatskom i prvom slovenačkom emigrantskom izdanju. Knjigu je priredio Vladimir Petrović.

Vidi još

• Slovenački četnici
• Jakob Avšič
• Karl Novak
• Bela garda

Zanimljivosti

Vauhnik se kao književni junak pojavljuje u biografskom romanu Kainov ožiljak Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića, u kome autori govore o mandatu ambasadora Ive Andrića od 1939. do 1941. godine u nacističkoj Nemačkoj.

U filmu Proleće na poslednjem jezeru iz 2020. godine srpskog reditelja Filipa Čolovića pojavljuje se lik Vauhnika, kao i Ivo Andrić i Milica Babić.

Bibliografija

• Nevidna fronta na slovenačkom, Buenos Ajres, 1965, COBISS.SR 7146764
• Nevidljivi front: Borba za očuvanje Jugoslavije na hrvatskom i srpskom, Minhen, Iskra, 1984, COBISS.SR ID 30902791
• Među izdajnicima, špijunima i junacima, Novi Sad, 2024, COBISS.SR ID 139386889

Извори

• J.B. Hoptner: Yugoslavia in Crisis – 1934-1941. East Central European Studies of Columbia University. (енг)
• Vladimir Vauhnik, polkovnik VKJ, brigadni general JVvD (četniški) – vojaški ataše VKJ in tajni sodelavec britanskega IS. In: Marijan F. Kranjc: Pro-Andy, Maribor. 2011. ISBN 978-961-92766-3-1. str. 110–136. (slo)
• Marijan F. Kranjc: Slovenska vojaška inteligenca. Grosuplje. (2005). pp. 118 (slo)

Spoljašnje veze

• Vladimir Vauhnik, Andrićev vojni ataše i četvorostruki špijun: Obaveštajac čijim obaveštenjima nisu verovali (Oko magazin)
• Demokratični odpor proti okupatorju (jezik: slovenački)
• Concealed and Forgotten Persons (jezik: engleski)
• Vladimir Vauhnik - opasni pukovnik („Večernje novosti”, 10. oktobar 2019)
• Vladimir Vauhnik - najbolji obaveštajac svog vremena („Večernje novosti”, 11. oktobar 2019)
• Pukovnik koji je nervirao Hitlera („Večernje novosti”, 12. oktobar 2019)
• Tribina „Vladimir Vauhnik i jugoslovenska tajna služba u Nemačkoj u Drugom svetskom ratu”