Јакоб Авшич
јакоб авшич | ||||
---|---|---|---|---|
![]() Јакоб Авшич | ||||
Датум рођења | 24. април 1896. | |||
Место рођења | Клече, Љубљана![]() | |||
Датум смрти | 2. јануар 1978.81 год.) ( | |||
Место смрти | Љубљана, ![]() ![]() | |||
Професија | војно лице | |||
Члан КПЈ од | 1941. | |||
Учешће у ратовима | Први светски рат Априлски рат Народноослободилачка борба | |||
Служба | Аустроугарска војска Војска Краљевине Србије Југословенска војска Југословенска војска у отаџбини НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1915 — 1918. 1920 — 1947. | |||
Чин | генерал-потпуковник | |||
У току НОБ-а | члан Врховног штаба НОВЈ | |||
Градоначелник Љубљане | ||||
Период | 1951 — 1953. | |||
Претходник | Матија Малежич | |||
Наследник | Хели Мориц | |||
Одликовања |
|
Јакоб Авшич – Јака (Клече, Љубљана , 24. април 1896 — Љубљана, 2. јануар 1978), био је коњички пуковник Југословенске војске, учесник Априлског рата, Народноослободилачке борбе и генерал-потпуковник ЈНА.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1896. године у месту Клече надомак Љубљане. Године 1915, био је мобилизован у Аустроугарску војску, а наредне године је на Источном фронту пребегао Русима. Добровољно се прикључио борцима на Солунском фронту.
У чину резервног коњичког потпоручника примљен 1920. године у новоформирану војску Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Године 1928, завршио је Војну академију у Београду и постао је активни официр Југословенске војске. Пре Другог светског рата имао је чин коњичког пуковника.[1]
После окупације Краљевине Југославије, у Србији на позив Драгољуба Михаиловића се прикључио четничким одредима. Од стране Михаиловића био је именован командантом четничких трупа у Словенији. Одбио је понуду, препоручивши за ту дужност генералштабног мајора Карла Новака, начелника Штаба Триглавског одреда. Након повратка у окупирану Словенију, радио је интензивно на окупљању официра ЈВуО у партизане који су се придружили Ослободилачком фронту у Љубљани. Да би избегао хапшење током народноослободилачке борбе користио уместо личног имена псеудоним Бранко Храст.[1]
У току Народноослободилачког рата био је на функцијама:
- члан Врховног штаба НОВЈ
- заменик команданта Главног штаба НОВ и ПО Словеније
Године 1943, био је изабран за већника АВНОЈ-а и СНОС-а. Био је и посланик на Кочевском збору.
Када су августа 1943. године уведени чинови у НОВЈ, одлуком Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита, Јакобу Авшичу је другом додељен чин генерал-лајтанта, први је био Саво Оровић.
После ослобођења Југославије вршио разне дужности у Југословенској армији. Био је командант позадине и шеф Југословенске војне мисије у Берлину. Пензионисан је 1947. године.
Био је републички посланик до 1953. године и амбасадор ФНРЈ у Аустрији. Године 1951, постао је министар шумарства и градоначелник Љубљане, функција коју је обављао до 1953. године. Био је посланик у Савезној скупштини Југославије од 1953. до 1958. године.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских одликовања, међу којима су Орден народног ослобођења и Орден партизанске звезде.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Матовић 2004, стр. 57
Литература[уреди | уреди извор]
- Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
- Енциклопедија Југославије (књига прва). „Југословенски лексикографски завод“, Загреб 1980. година.
- Војна енциклопедија (књига прва). Београд, 1970. година.
- Матовић, Иван (2004). Верни отаџбини и позиву. Београд: НИЦ Војска. стр. 57. ISBN 978-86-7530-113-4.
- Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Јакоб Авшич на Викимедијиној остави. |
- Рођени 1896.
- Умрли 1978.
- Љубљанчани
- Аустроугарски војници у Првом светском рату
- Солунски борци
- Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ
- Југословенски партизани
- Чланови Врховног штаба НОВЈ
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Генерал-потпуковници ЈНА
- Већници АВНОЈ-а
- Комунисти Словеније
- Градоначелници Љубљане
- Друштвено-политички радници СФРЈ
- Друштвено-политички радници СР Словеније
- Посланици Скупштине СФРЈ
- Амбасадори СФР Југославије
- Министри СФР Југославије