Јакоб Авшич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЈАКОБ АВШИЧ
Jakob Avšič.jpg
Јакоб Авшич
Датум рођења(1896-04-24)24. април 1896.
Место рођењаКлече, Љубљана
 Аустроугарска
Датум смрти2. јануар 1978.(1978-01-02) (81 год.)
Место смртиЉубљана,  СР Словенија
 СФР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаПрви светски рат
Априлски рат
Народноослободилачка борба
СлужбаАустроугарска војска
Војска Краљевине Србије
Југословенска војска
Југословенска војска у отаџбини
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19151918.
19201947.
Чингенерал-потпуковник
У току НОБ-ачлан Врховног штаба НОВЈ
Градоначелник Љубљане
Период19511953.
ПретходникМатија Малежич
НаследникХели Мориц
Одликовања
Орден народног ослобођења
Орден партизанске звезде
Партизанска споменица 1941.

Јакоб Авшич – Јака (Клече, Љубљана , 24. април 1896Љубљана, 2. јануар 1978), пуковник Југословенске војске, учесник Априлског рата, Народноослободилачке борбе и генерал-потпуковник ЈНА.

Биографија[уреди]

Рођен је 1896. године у месту Клече надомак Љубљане. Године 1915, био је мобилизован у Аустроугарску војску, а наредне године је на Источном фронту пребегао Русима. Добровољно се прикључио борцима на Солунском фронту.

У чину коњичког мајора примљен 1920. године у новоформирану војску Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Године 1928, завршио је Војну академију у Београду и постао је активни официр Југословенске војске. Пре Другог светског рата имао је чин пуковника.[1]

Са капитулацијом Краљевине Југославије, у Србији на позив Драгољуба Михаиловића се прикључио Југословенској војсци у отаџбини. Од стране ЈВуО био је именован командантом четничких трупа у Словенији. Одбио је понуду, препоручивши за ту дужност генералштабног мајора Карла Новака, начелника Штаба Триглавског одреда. Након повратка у окупирану Словенију, радио је интензивно на окупљању официра ЈВуО у партизане који су се придружили Ослободилачком фронту у Љубљани. Да би избегао хапшење током народноослободилачке борбе користио уместо личног имена псеудоним Бранко Храст.[1]

У току Народноослободилачког рата био је на функцијама:

Године 1943, био је изабран за већника АВНОЈ-а и СНОС-а. Био је и посланик на Кочевском збору.

Када су августа 1943. године уведени чинови у НОВЈ, одлуком Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита, Јакобу Авшичу је другом додељен чин генерал-лајтанта, први је био Саво Оровић.

После ослобођења Југославије вршио разне дужности у Југословенској армији. Био је командант позадине и шеф Југословенске војне мисије у Берлину. Пензионисан је 1947. године.

Био је републички посланик до 1953. године и амбасадор ФНРЈ у Аустрији. Године 1951, постао је министар шумарства и градоначелник Љубљане, функција коју је обављао до 1953. године. Био је посланик у Савезној скупштини Југославије од 1953. до 1958. године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских одликовања, међу којима су Орден народног ослобођења и Орден партизанске звезде.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Матовић 2004, стр. 57

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]