Габо Ђара
| Gabo Đara | |
|---|---|
 Korice izdanja na srpskom (Jasen, 2012) | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | Gabo Djara |
| Autor | Sreten Božić /B. Vongar/ |
| Zemlja | Australija |
| Jezik | engleski srpski |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | mešavina naučne fantastike i mašte [1] |
| Teme | alegorija o udaru evropske civilizacije na australijsko aboridžinsko stanovništvo radi iskorišćavanja prirodnih resursa; antropologija i kultura |
| Lokalizacija | Zemlja Zapadnog Arnhema (Australija) Cirih (Švajcarska) London (Ujedinjeno Kraljevstvo); 20. vek |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Dodd, Mead and Co. (1987) George Braziller (1991) Jasen (2012) |
| Datum | 1. januar 1987. |
| Broj stranica | 242 |
| Tip medija | meki uvez |
| Prevod | |
| Prevodilac | Venita Đurić |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-0-8076-1243-9 |
Gabo Đara (engl. Gabo Djara) je roman srpskog i australijskog pisca i antropologa Sretena Božića. Pisan je alegorično u formi bajke. Objavljen je pod njegovim književnim pseudonimom B. Vongar (engl. B. Wongar), a pripada nuklearnom ciklusu.[2] Prvo originalno izdanje ovog romana, na engleskom jeziku[3] priredila je izdavačka kuća „Dodd, Mead and Co.” 1. januara 1987. godine,[4] a prevod na srpski jezik i njegovo publikovanje kuća „Jasen” 2012. godine. Srpski prevod imena romana sa domorodačkog jezika je Zeleni mrav. Prevod na srpski jezik je pregledao i odobrio pisac.
Sadržaj[uredi | uredi izvor]
U prologu knjige, Božić kaže da su događaji u romanu izmišljeni. Zatim, dodaje:
"Međutim, po aboridžinskoj mitologiji, Gabo Đara, ogromni zeleni mrav i duhovni predak tamošnjih plemena, stvorio je prirodu Zemlje Zapadnog Arnhema i učvrstio oblik ljudskog života. Povukao se u Snevanje, duhovni svet, uz proročanstvo da će se, ako njegovo sveto totemsko mesto bude uznemireno, ponovo podići, čudovišan, da izgoni upadače. Na toj plemenskoj zemlji beli čovek je pronašao naslage uranijuma, za koje se smatra da su među najbogatijim na ovoj Zemlji."
Ovaj prolog koji se provlači kroz celu knjigu je domorodački vjeruju i nada da će stvaralac prirode i života pobediti one koji ih uništavaju.
U Uvodu, Božić piše o Gulviriju (engl. Gulwiri), domorocu koji je sa njim delio zatvorsku ćeliju i koji je tvrdio za sebe da je u srodstvu sa drvećem. Božić je patio od proliva. Gulviri je tvrdio da drveće poseduje dal, tj. čaroliju za lečenje proliva. U svom prizivanju čarolije, Gulviri je na betonu crtao zatvorske ćelije drveće, oponašajući guljenje i drobljenje kore drveta koju bi Božić trebalo da žvaće. Tražio je drvo koje je u bratstvu sa Božićem jer je mislio da drvo koje ne leči Božića verovatno nije u srodstvu sa njim.
"Tokom noći više puta sam čuo kako šapuće staru plemensku pesmu kojom je hvalio pojedine biljke zarad slatkog nektara, dobrog uroda i duboke hladovine tokom vrelih sunčanih dana. Molio ih je da me prihvate kao svog rođaka kože. „Jadničak bolesni, biće on dobar prema vama.” Mora da je drveće odgovorilo na njegove molbe jer, kad sam se sledećeg jutra probudio, osetio sam da sam isceljen."
Roman ima tri dela koji su naslovljeni sa Prvi deo, Drugi deo i Treći deo.
Glavna ličnost ovog dela je Gabo Đara, australijski zeleni mrav koji je antropolog-narator magije postojanja i stvaranja sveta domorodaca Zemlje Zapadnog Arnhema.
U Prvom delu, Gabo Đara — plemenski prapredak plemena Namaname, mitske zemlje domorodaca — rađa se kao australijski zeleni mrav u sali engleskog parlamenta a voljom Đingane (engl. Jingana), duhovne majke domorodaca. Sve događaje koji tangiraju australijske domoroce Gabo Đara vidi očima domorodaca. Donošenje zakona o atomu je samo ritual obožavanja radioaktivnog kamena donesenog sa planine Vavalag (engl. Wawalag). Žuti kolač (koncentracija uranijumske rude iskopane u planini Vavalag) nešto je što belci u parlamentu i na engleskoj berzi kušaju te u isto vreme prodaju Šeiku Dolariju (engl. Sheik $), koji treba da gradi nuklearne reaktore koji će otopiti sav sneg na Zemlji. Engleska kraljica proglašava vitezom Komadinu Rudana (engl. Sir Rock-Pile), osobu koja je dobila pravo na kopanje uranijuma od istraživača Eremita (engl. Recluse). Eremit se slavi kao osoba zaslužna za uspeh u pronalaženju uranijuma u Australiji. Domorodačka zemlja se deli belcima geodetskim štapovima koje Gabo Đara vidi kao pogrebne motke. Ritualni pokušaj domorodaca da postignu mir sa belcima je pregažen mašinama-zverima koje gutaju stene i drveće. Eremit i sestra Alba (engl. Alba) koja je pokušala da pokrsti domoroce postaju članovi domorodačkog plemena i odbacuju civilizaciju belog čoveka čime postaju neprijatelji kolonizatora, sa dosijeima FBI-ja i CIA-e.
U Drugom delu, Gabo Đara je bezvremensko biće koje iz Australije leti u Cirih sakriveno u odeći bankarskog službenika. Ulazi u trezor neke banke gde pravi svoje gnezdo od dolarskih novčanica. Otkriva u istoj prostoriji gde je trezor zlatne poluge sa natpisom »Namanama« što je ime njegove australijske domovine. Uhvaćen i stavljen u staklenu posudu, vraćen je u Australiju gde ga podvrgavaju mučenju pokušavajući da od njega izvuku informacije o plemenskim ljudima. Sreće ćoravog generala koji rukovodi nuklearnim probama i raketnim napadima i čija je opsesija da nuklearnim bombama uništi pola sveta. Gabo Đaru prate bezvremenski duhovi australijskih domorodaca: Varan (engl. Waran), duh dingo psa, i Marngit (engl. Marngit), duh plemenskog vrača iscelitelja. U kritičnom trenutku lude opsesije generala pojavljuje se Varan, skače i iskopava jedino oko generalu. Svetla se u toj zgradi mučenja i eksperimenata gase, a Varan oslobađa Gabo Đaru.
Gabo Đara je ozračen preko svake mere ali još uvek živ, što čudi belce; telesne dimenzije mu se povećavaju. Predan je ljudima koji se bave fizičkom uništavanju domorodaca putem trovanja izvora vode, deljenjem ćebadi zaražene velikim boginjama, radijacijom i mecima. Pokušavaju da mu utvrde pol i nađu srce pa ga seciraju na hirurškom stolu. Pre nego što bi ga ubili na taj način, pojavljuje se Margnit, diže oluju koja ruši električne vodove, kvari strujni agregat u operacionoj sali koja potanja u mrak. Varan pregriza konopce kojim je Gabo Đara bio vezan, a Margnit zatvara i zaceljuje hirurške rezove na telu Gabo Đare i izvodi ga iz operacione sale.
U Trećem delu, Božić piše o kolonizatorskom pax romana poimanju mira i njegovog odraza na sudbinu domorodaca. Predsednik australijskog parlamenta priprema mirotvornu skupštinu na koju treba da bude pozvan Eremit, istraživač koji je otkrio uranijumovu rudu i otkriće poklonio drugima bez naknade te ostao da živi sa domorocima. Australijski domoroci su svedeni na zelene australijske mrave zatvorene u diđeridu (engl. didjeridu), duvački instrument kojim Cvika (engl. Specs) — upravnik trezora Velike Britanije — udara o pod, a koje — kad ispadnu iz instrumenta — odmah kupi usisivač koji Gabo Đari liči na ogromnog mravojeda. Gabo Đara shvata da je Cvika potpuno bezličan i da izgovara reči svoga gospodara Ser Rudana. Mir znači, pored svođenja domorodaca na kontrolisani broj jedinki, i oslobođenje istih od pogubnih plemenskih običaja. Radijaciona bolest koju domoroci zovu bolest truleži je, kod belih, bolest stidnih dlaka koje otpadaju kod žena. Dobra Dama, ceremonijalna ličnost, misli da domoroci imaju lek protiv bolesti stidnih dlaka i da bi Eremit mogao da objasni kako se ova bolest leči.
Bezvremeni Gabo Đara sreće Marksa, sluša njegovu teoriju podele belog sveta na ljude belog i plavog okovratnika. Objašnjava Gabo Đari kako radnici ne raspolažu čak ni svojom kašikom i kako moraju imati pravo na tri obroka dnevno i na sopstvenu kašiku. Gabo Đara se čudi kako čovek koji nikad nije imao žuljeve na rukama može da govori o radnicima. Domoroci nemaju ljude belih i plavih okovratnika niti jedu kašikom, pa nije jasno kako Marks uvrštava domoroce u plave okovratnike.
Domoroci vide mašine koje žderu stene i bele ljude kao istu vrstu bića koja su međusobno ukrštena. Opsesija belaca porobljavanjem domorodaca i uništenja njihove zemlje vidi se samo kao ogromna katastrofa ali i shvatanje da je život neuništiv. Domorodačka moto-pesma je proročanstvo propasti sveta belaca:
U Namanami,
Zemlji Gabo Đare,
Čudovište guta stene.Što brže jede,
Brže će umreti.
Knjiga je ilustrovana tradicionalnim crtežima biljaka i životinja koji su delo Jumajne Bururvane (engl. Yumayna Bururwana) iz Arnhemske Zemlje.
Po A. Petroviću (u Antropologiji privida, pogovoru izdanja ove knjige na srpskom jeziku), Božićeva knjiga ima dva vida. Jedan je antropologija magije, a drugi antropologija tehnologije.
Antropologija magije je domorodačko poimanje nastanka i postojanja sveta, shvatanja života na Zemlji i zavisnosti čoveka od prirode i njenih resursa. U svetu domorodaca duša je osnovni pojam života. Život čoveka ne prestaje fizičkom smrću čoveka; on se nastavlja prelaskom duše umrlog u drvo, psa dinga, ili drugog čoveka. Na taj način su dingoi i drveće čovekovi rođaci. Koplje i bacač koplja se prave od suvog drveta, vatra se loži tako da se ne spale listovi eukaliptusa, pas dingo se ne tera iz ljudskog skloništa kad pokušava da se zaštiti od sunca tokom dana. Gvozdeno drvo upozorava psa dinga da su beli ljudi postavili gvožđe ispod njega kojim žele da ga uhvate. Duša bolesnog ili ranjenog čoveka napušta telo ako je bol neizdrživ.
Antropologija tehnologije je antropologija belog čoveka. Ogromne mašine žderu stene Zemlje Zapadnog Arnhema, belci spaljuju biljni svet, istrebljuju domoroce i zatiru njihovu kulturu. Beli čovek je opsednut porobljavanjem drugih naroda i uništavanjem prirode u svetu u kom je vrednost planine merena količinom uranijuma kojim se može otopiti sav sneg na Zemlji ili uništenjem celog kontinenta i svega živog na njemu. Planina pripada Kruni, engleskoj kraljici, koju opet istražuju njeni podanici (Ser Komadina, Eremit) po zakonu belaca. Nalazišta uranijuma se prodaju na berzi svakom onom ko plaća funtama sterlinga u zlatu ili valuti konvertibilnoj u zlato. Šeik Dolari je finansijer, zvezda berze na kojoj akcije nalazišta uranijuma vrtoglavo rastu.
Osvrti na knjigu[uredi | uredi izvor]
U svom intervjuu,[5] R. Vilbenks (engl. R. Willbanks) je Božiću postavio sledeće pitanje:
"U Vašem najnovijem romanu, Gabo Đara, Vi pišete: „Plemenski čovek više ne postoji a svet beloga čoveka je potonuo u haos ... ovo stvara potrebu za maštom.” Šta biste mogli reći o romanu i njegovoj mašti?"
Božić odgovara:
"Gabo Đara je o svetu koji nastaje posle rudarskih aktivnosti i bacanja bombi. To je period radioaktivnog zagađenja. Gabo Đara je proizvod radijacije koja se [je] proširila na celi svet."
Po Vilbanksu, ogromni zeleni mrav Gabo Đara komična je figura koja širi radijaciju svetom, doručkuje sa kraljicom, ide u posetu američkom predsedniku i australijskom parlamentu u Kanberi. Za sve ljude sa kojima Gabo Đara stupa u kontakt, Božić u intervjuu kaže da su u nekom smislu zli. Svi su oni direktno ili u nekom pasivnom smislu krivi za nuklearnu katastrofu koja je zadesila australijske domoroce.
U kontekstu Božićeve „Nuklearne trilogije” (Valg [1983], Karan [1985] i Gabo Đara [1987]), Dž. Dvajer (engl. J. Dwyer)[6] vidi tragediju australijskih domorodaca kao univerzalnu tragediju celog sveta. Sva tri romana su skup neumornih napora čiji je cilj da se demistifikuje to što se dogodilo: otkriće uranijuma, užasi iskopavanja uranijumove rude i nuklearnih testova, istrebljenje domorodaca radijacijom i medicinskim eksperimentima, kao i razaranje i uništenje prirodnog habitata domorodaca koji je za njih izvor života te njihovog narodnog identiteta.
A. Petrović u pogovoru ove knjige kaže da moderni čitalac ovo delo može najlakše da shvati kao bajku. Za Božića kaže da je u Gornjoj Trešnjevici odrastao na bajkama. Knjiga je iznutra slična Andersenovom Carevom novom odelu, priči o nevidljivom tkanju koje je zarobilo svet opsenom. Svet belaca, gonjen energijom ukradenom od Zemlje, stalno razara život presvlačeći cara u nove odore. Mrav Gabo Đara je Andersenovo dete koje uzvikuje „Car je go!”.
D. Metjuz[7] primećuje da je ovaj roman posvećen Pru Griv (engl. Prue Grieve), za koju kaže da je bila Sretenova bivša partnerka i urednica romana.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Fiction Book Review: Gabo Djara
- ^ The Nuclear Cycle Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. април 2016). Books and Editions.
- ^ Frow, John; Morris, Meaghan (1993). Australian Cultural Studies: A Reader. University of Illinois Press. стр. 12.
- ^ Wongar, B. (1987). Gabo Djara. Dodd,Mead.
- ^ Willbanks, Ray (2010). Australian Voices: Writers and Their Work. University of Texas Press. стр. 213.
- ^ Dwyer, Jim (2010). Where the Wild Books are: A Field Guide to Ecofiction. University of Nevada Press. стр. 105.
- ^ „B. Wongar (Sreten Božić) by David Matthews” Архивирано на сајту Wayback Machine (20. decembar 2016). University of Newcastle.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Frow, John; Morris, Meaghan (1993). Australian Cultural Studies: A Reader. University of Illinois Press. str. 12.
- Gabo Djara. Google Books. Dodd, Mead and Co. 1987. Pristupljeno 10. 5. 2016.
- Vongar, B. (2012). Gabo Đara. [prevela Venita Đurić, priredio Aleksandar Petrović]. Jasen, Beograd.
- Wongar, B. (1991). Gabo Djara: A Novel of Australia. George Braziller.
