Pređi na sadržaj

Glavni štab NOV i PO Crne Gore i Boke

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Komandant Glavnog štaba NOV i PO Crne Gore i Boke Peko Dapčević u Pljevljima 1943. godine

Glavni štab Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Crne Gore i Boke je bio najviši vojni organ koji je organizovao i komandovao jedinicama Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije na području Crne Gore i Boke, tokom Narodnooslobodilačkog rata, od 1941. do 1944. godine. Bio je potčinjen Vrhovnom štabu Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije.[1]

U toku rata Glavni štab za Crnu Goru i Boku je nekoliko puta reorganizovan, u skladu sa razvojem prilika na terenu i potrebama. Počevši od jeseni 1941, delovao je kao Glavni štab narodnooslobodilačkih partizanskih odreda za Crnu Goru i Boku (skraćeno: Glavni štab NOPO za Crnu Goru i Boku), a u jesen 1942. je preimenovan u Glavni štab NOV i PO za Crnu Goru i Boku.[2]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Već krajem juna 1941. godine formiran je Vojnorevolucionarni komitet, koji je nedugo nakon izbijanja ustanka, 18. jula, preimenovan u Privremenu vrhovnu komandu nacionalnooslobodilačkih trupa za Crnu Goru, Boku i Sandžak, koja je bila potčinjena Pokrajinskom komitetu KPJ za Crnu Goru i Boku. Privremena vrhovna komanda je imala Štab koji je sačinjavalo šest članova:

U prvoj fazi Trinaestojulskog ustanka, kod Privremene vrhovne komande osećala se nestabilnost u odlučivanju što je dovelo do izvesne pometnje u radu rukovodstva. Politički uticaj Pokrajinskog komiteta i rad u masama nije bio adekvatan vojnim rezultatima, jer je rukovodstvo bilo iznenađeno masovnošću i rezultatima ustanka. Privremena vrhovna komanda je bila aktivna u donošenju direktiva i uputstava za dejstva ustaničkih snaga, ali nije uspela da organizacijski učvrsti ustaničke jedinice, sa oko 20.000 ustanika, i održi ih na okupu i pod svojom komandom za vreme italijanske ofanzive.

Privremena Vrhovna komanda od početka ustanka, pa sve do oktobra 1941. godine nije imala nikakvih veza sa Vrhovnim štabom NOPOJ-a. Kada su Centralni komiteta KPJ i Vrhovni štab obavešteni o razvoju događaja u Crnoj Gori uputili su, 22. oktobra, pismo u kojem je kritički ocenjen rad Pokrajinskog komiteta i ukazano na uzroke i posledice osipanja ustanka.

Radi sprovođenja zaključaka sa savetovanja u Stolicama, Ivan Milutinović, član Politbiroa CK KPJ i Vrhovnog štaba, upućen je Crnu Goru da u svojstvu delegata preuzme funkciju od Milovana Đilasa, koji je povučen u Vrhovni štab.

Privremena vrhovna komanda je 24. oktobra 1941. godine, u skladu sa odlukama savetovanja u Stolicama, reorganizovana i podeljena na Glavni štab narodnooslobodilačkih partizanskih odreda za Crnu Goru i Boku (skraćeno: Glavni štab NOPO za Crnu Goru i Boku) i poseban štab za oblast Sandžaka.[3] Obrazovano je i šest većih partizanskih odreda, a 15. novembra, pod rukovosdtvom komamdanta Glavnog štaba Ivana Milutinovića, održano je savetovanje, u selu Gostilju kod Podgorice, na kojem je učestvovalo tridesetak rukovodećih ljudi sa područja Crne Gore i Boke, među kojima su bili komandanti i politički komesari svih odreda i članovi drugih partijskih i vojnih rukovodstava.

Veoma negativan uticaj na dalji razvoj NOR-a u Crnoj Gori imao je neuspeh Crnogorsko-sandžačkog NOP odreda u napadu na Pljevlja, 1. decembra 1941. godine, kada je poginulo i ranjeno oko 500 boraca. Posle ovog neuspeha oko 2.500 boraca se vratilo kućama, a samo oko 700 ih je ostalo u odredu, pa su oni kasnije ušli u sastav Prve proleterske brigade.

Pošto je januara 1942. godine prešao iz istočne Bosne u Foču, Vrhovni štab je ostvario neposredan i znatno veći uticaj na rukovodstva u Crnoj Gori, Bosni i Sandžaku. Sređivanje stanja u partizanski odredima, formiranje udarnih bataljona i vojnopozadinskih organa bili su napori da se na ovoj prostranoj slobodnoj teritoriji ojača vojna organizacija i narodna vlast. Međutim u Crnoj Gori i Hercegovini javile su se nove slabosti, posebno zbog „levih skretanja“, pa je CK KPJ smenio Pokrajinski komitet za Crnu Goru i Boku, a Vrhovni štab je marta 1942. godine imenovao i novi Glavni štab za Crnu Goru i Boku. Za novog komandanta postavljen je Peko Dapčević, a za političkog komesara Mitar Bakić.

Novi Glavni štab je 17. aprila 1942. godine izdao naređenje o ukidanju organizacije crnogorskih partizanskih jedinica na bratstveničko-plemenskoj osnovi. Umesto toga stvarane su čete i bataljoni, po ugledu na bataljone u proleterskim brigadama, koji su u junu postali osnova za formiranje Četvrte i Pete crnogorske brigade.

Posle odlaska proleterskih brigada u Bosansku krajinu, krajem juna 1942. godine, Glabni štab NOPO za Crnu Goru i Boku je privremeno prestao je da deluje kao kolektivno telo u zoni matične odgovornosti, a njegova delatnost je obnovljena u proleće 1943. godine, kada je izvršena reorganizacija vojnih vlasti na području Crne Gore i Boke.[4] Počevši od jula 1943. godine, funkcije Glavnog štaba su bile objedinjene sa funkcijama Štaba Druge proleterske divizije, a zatim sa funkcijama Štaba Drugog udarnog korpusa NOVJ, pošto je 22. januara 1944. Glavni štab za Crnu Goru i Boku rasformiran.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Lakić, Pajović & Vukmanović 1963.
  2. ^ Lakić, Pajović & Vukmanović 1963, str. 146.
  3. ^ Lakić, Pajović & Vukmanović 1963, str. 146, 148.
  4. ^ Lakić 1981, str. 283-284.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Главни_штаб_НОВ_и_ПО_Црне_Горе_и_Боке&oldid=27736770”