Будо Томовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
БУДО ТОМОВИЋ
Tomovic Budo.JPG
Будимир Томовић
Датум рођења (1914-09-21)21. септембар 1914.
Место рођења Цетиње
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти 20. март 1942.(1942-03-20) (27 год.)
Место смрти Црквине, код Колашина
Црна Гора НД Црна Гора
Професија правник
Члан КПЈ од 1935.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а председник Црногорске
народне омладине
Народни херој од 11. јула 1945.

Будимир Будо Томовић (Цетиње, 21. септембар 1914Црквине, код Колашина, 20. март 1942), учесник Народноослободилачке борбеи народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 21. септембра 1914. године на Цетињу. Основну школу је завршио на Цетињу, а гимназију на Цетињу, Подгорици и Никшићу. Дошавши на студије у Београд, Будо се одмах укључио у студентски покрет у коме је радио за читаво време студија.[1]

Борио се за јединство студентског покрета и био учесник и организатор радничких штрајкова и студентских демонстрација. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1935. године.[1]

После завршеног Правног факултета, отишао је у Праг где је почео да студира економију. Али, после завршетка друге године студија, власти Краљевине Југославије му нису дале пасош за поновни одлазак у Праг, због чега се вратио у родни крај и запослио као адвокатски приправник. Као адвокат у Подгорици чето је заступао и бранио сиромашне и то бесплатно.[1]

У родном крају је активно учествовао у раду Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а посебно у раду легалне Радничко-сељачке странке. Био је један од петорице уредника листа „Глас Црне Горе“, који је у јесен 1939. године покренут у Подгорици. Исте године Будо је изабран, најпре за секретара Месног, а затим и Среског комитета СКОЈ-а за Подгорицу.[1]

Био је и секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Црну Гору и члан Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору. Као делегат из Црне Горе учествовао је на Петој земаљској конференцији КПЈ, одржаној у Загребу, октобра 1940. године. На Шестој конференцији СКОЈ-а изабран је у чланство Централног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).[1]

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, Будо је неуморно радио на припремама Тринаестојулског устанка у Црној Гори. Највећу активност је посветио омладини, тако да је његовом иницијативом, 1941. године, формирана Црногорска народна омладина, у чије је редове ступила огромна већина младћа и девојака Црне Горе. У јесен исте године године одржана је и Прва конференција Црнонгорске народне омладине, а ускоро затим почео је да излази и њен орган „Омладински покрет“.[1]

Поред рада с омладином Будо је учествовао и у организовању првих партизанских одреда и њиховим акцијама. Био је ученик Острошке скупштине народних представнике Црне Горе и Боке, одржане фебруара 1942. године у манастиру Острог.[1]

Почетком 1942. године у време тешких борби између партизана и италијанско-четничких јединица, Будо обилази терен и партизанске јединице, и посећује омладинске састанке. Погинуо је 20. марта 1942. године, на путу за Колашин, где је требало да се повеже с јединицама Баја Секулића, које су водиле тешке борбе с четницима.[1]

Одлуком Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), а на предлог Врховног команданта Југословенске армије маршала Јосипа Броза Тита, прогашен је за народног хероја 11. јула 1945. године.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]