Други ударни корпус НОВЈ
Други ударни корпус | |
---|---|
Постојање | 10. септембар 1943 — 25. април 1945. |
Формација | Друга пролетерска дивизија Трећа ударна дивизија Осам партизанских одреда |
Део | Народноослободилачке војске Југославије |
Ангажовање | |
Команданти | |
Командант | Пеко Дапчевић |
Политички комесар | Митар Бакић |
Други ударни корпус НОВЈ формиран је 10. септембра 1943. године од Друге пролетерске и Треће ударне дивизије и осам партизанских одреда са територије Црне Горе, Боке, Херцеговине и Санџака. Први командант корпуса био је Пеко Дапчевић, народни херој, а политички комесар Митар Бакић, народни херој.
У саставу корпуса налазиле су се 3.ударна и 29. херцеговачка дивизија (од 21. новембра 1943), Приморска оперативна група (од 23. фебруара 1944) и 37. санџачка дивизија (од 4. марта 1944). У оперативном смислу корпусу су повремено потчињаване Пета крајишка и 17. источнобосанска дивизија.
Штаб Другог ударног корпуса је од краја јануара 1944. године преузео функцију Главног штаба НОВ и ПО Црне Горе и Боке и имао је задатак да дејствује на територији Црне Горе, Херцеговине и Санџака.
Корпус је расформиран 25. априла 1945. године, а његове јединице су ушле у састав Друге и Треће армије ЈА.
Командни састав корпуса
[уреди | уреди извор]- Команданти корпуса:
- Пеко Дапчевић — од формирања корпуса до јула 1944.
- Радован Вукановић — од јула 1944. до расформирања корпуса
- Политички комесари корпуса:
- Митар Бакић — од формирања корпуса до јула 1944.
- Радоје Дакић — од јула 1944. до новембра 1944.
- Војо Николић — од новембра 1944. до априла 1945.
- Бошко Ђуричковић — од априла 1945. до расформирања корпуса
- Начелници Штаба корпуса:
- Рудолф Приморац — од формирања корпуса до јула 1944.
- Раде Хамовић — од јула до октобра 1944.
- Вељко Жижић — од октобра 1944. до фебруара 1945.
- Милутин Дапчевић — од фебруара 1945. до расформирања корпуса
Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија, Београд 1975. година
- Радован Вукановић (1982). Други ударни корпус. Београд: Војноиздавачки завод. Архивирано из оригинала 10. 09. 2011. г.