Dogovor o registarskim tablicama i povlačenju jedinica ROSU sa Severa KiM

Dogovor o registarskim tablicama i povlačenju jedinica ROSU sa Severa KiM
Potpisan	30. septembar 2021. (2021-09-30)
Potpisnici	Srbija (Petar Petković) Republika Kosovo (Besnik Bisljimi) EU (Miroslav Lajčak) SAD (Gabrijel Eskobar)
Strane	Srbija Republika Kosovo
Jezik	engleski

Dogovor o registarskim tablicama i povlačenju jedinica ROSU sa Severa KiM jeste sporazum između privremene uprave Kosova i Srbije uz posredovanje EU u Briselu, postignutom 30. septembra 2021. godine, kosovska policija će se povući počevši od 8.00 po lokalnom vremenu, 2. oktobra 2021, do 16.00. Zajedno sa ovim biće uklonjene i barikade koje su postavili demonstranti čime bi se okončala Kriza na severu Kosova i Metohije 2021. Umesto njih će ući trupe NATO-a.

Reakcija Srbije

Dana 30. septembra, Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao: "Došli smo do neke vrste kompromisnog rešenja za deeskalaciju situacije na severu Kosova, kojim sam veoma zadovoljan. Dogovoreno je da se ROSU povuku sa Jarinja i Brnjaka 2. oktobra od 8 sati simultano sa uklanjanjem barikada, najkasnije do 16 sati", rekao je Vučić. Kfor će svoje snage postaviti i pre implementacije na Jarinje i Brnjak i ostaće dve nedelje. Od 4. oktobra uspostavlja se stiker režim kao privremena mera pre konačnog rešenja u vezi sa registarskim tablicama, koje je odloženo i o kome će se govoriti u Briselu. Radna grupa koju će činiti predstavnici EU, Beograda i Prištine tražiće trajno rešenje za tablice na osnovu evropskih standarda, prvi sastanak biće održan 21. oktobra i doneće rešenje u roku od šest meseci. Vučić je rekao da je za nas jedna od najvažnijih stvari odlazak naoružanih pripadnika ROSU sa severa Kosova i Metohije. Istakao je da je ovim sporazumom Srbija odbranila pravo na slobodu kretanja i normalan protok roba, te je očuvan i mir. „Verujemo da je ovo bio jedan dobar pokazatelj da se u budućnosti takve akcije Albanaca neće događati i biće jasno da se takve stvari ne mogu dešavati. Povratak KFOR-a pokazuje da je moguće ostvariti dodatne garancije za sigurnost i bezbednost srpskog stanovništva na Kosovu“, rekao je Vučić.

„Uradili smo jednu stvar o kojoj ne možemo da govorimo javno, o čemu je obaveštan i NATO, da ćemo, ukoliko bi bila ugrožena bezbednost, a drugi ne urade svoj posao, kao što je Kfor i sami biti spremni da zaštitimo svoj narod na Kosovu i Metohiji“, rekao je Vučić i dodao da „situacija na Kosovu i Metohiji nikada neće biti dobra. Evropska unija pozvala je da se poštuju svi sporazumi koji su postignuti do sada, što se odnosi i na osnivanje Zajednice srpskih opština. To je sledeća tema u dijalogu“, rekao je Vučić.

On je objasnio da će „EU kao fasilitator procesuirati sve što proizilazi iz prvog sporazuma (Briselskog) kao prioritetnu stvar na sledećem sastanku glavnih pregovarača“ i da će „ZSO i kršenje tog sporazuma biti prvi na dnevnom redu“. Predsednik Srbije je rekao da nam „predstoji teški period razgovora i teška borba oko ZSO“. On je naveo dve mane dogovora koji je postignut u Briselu:

„Jedna je što ćemo do nekog težeg rešenja moći da dođemo u periodu od šest meseci i ono što sporazum predviđa upotrebu svih tablica sa srpskim oznakama, ali će u praksi one moći da se koriste samo na severu Kosova, ali to za Srbe na Kosovu nije veliki problem“, dodao je Vučić i objasnio da skidanja tablica više neće biti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da niko nije mogao takav kompliment da mu pruži kao što je to učinio premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti, rekavši da nezavisno Kosovo ima problem sa jednim čovekom, koji ima svoje ime i prezime, a to je Aleksandar Vučić. Na pitanje da prokomentariše Kurtijevu izjavu, Vučić je rekao da se juče mogla videti sva nervoza Kurtija. On je ocenio da se Kurtiju nije baš proslavilo skidanje tablica, te da, kako kaže, nije sve u jednom potezu i da se mora razmišljati dugoročno. "Možete da kažete hoću uspešnu ekonomiju, ali mi se ne mili da imam mir i stabilnost. Ne možete. Morate da vodite računa o svemu, o monetarnoj politici, stabilnosti, morate da poštujete dogovore, da budete korektni", poručio je Vučić. Vučić je istakao da se jednostranim aktima ne donosi ništa dobro. "Nadam se da je to dobar nauk i za Prištinu", rekao je Vučić i dodao da ga brine slučaj Ivana Todosijevića, koji je, inače, dobio poziv za izdržavanje kazne zbog izjave o Račku. On je, međutim, ukazao i da je dokument o deeslakaciji važan i kada je reč o Todosijeviću i Zajednici srpskih opština, navodeći da mnogo važnih stvari za Srbiju proizilaze u njemu.

Premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti oglasio se nakon što je postignut dogovor Beograda i Prištine i napisao je da je srpska strana protekle nedelje postavila četiri uslova za održavanje sastanka u Briselu i da oni nisu ispunjeni. Dodao je da sada počinje nova epoha reciprociteta i Srbija bi na to trebalo da se navikava. Kurti je naveo da će se specijalna jedinica kosovske policije Rosu povući sa Jarinja i Brnjaka, ali i da ostaje uvek spremna za intervenciju.

"Utvrđen je reciprocitet registarskih oznaka vozila. S obzirom na to da će registarske tablice Republike Kosovo u Srbiji biti pokrivene državnim simbolom, sve registarske tablice Srbije bez razlike takođe će biti pokrivene simbolom na teritoriji naše države", napisao je Kurti na Fejsbuku.

Naveo je da je specijalna jedinica kosovske policije otišla na Jarinje i Brnjak 20. septembra radi zaštite prelaza i granične policije od blokade puteva i slobodnog saobraćaja.

"Pošto oni odlaze, naša specijalna jedinica ne mora ostati tamo i uvek ostaje spremna da ubuduće interveniše u bilo kom od istih ili sličnih prekršaja. Naravno, naša granična policija će u budućnosti nametati reciprocitet registarskih tablica. Kfor će tamo ostati oko dve nedelje kako bi se uverio da je sve bezbedno", naveo je Kurti.

Reakcije Kosovskih vlasti

Premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti oglasio se nakon što je postignut dogovor Beograda i Prištine i napisao je da je srpska strana protekle nedelje postavila četiri uslova za održavanje sastanka u Briselu i da oni nisu ispunjeni. Dodao je da sada počinje nova epoha reciprociteta i Srbija bi na to trebalo da se navikava. Kurti je naveo da će se specijalna jedinica kosovske policije Rosu povući sa Jarinja i Brnjaka, ali i da ostaje uvek spremna za intervenciju.

"Utvrđen je reciprocitet registarskih oznaka vozila. S obzirom na to da će registarske tablice Republike Kosovo u Srbiji biti pokrivene državnim simbolom, sve registarske tablice Srbije bez razlike takođe će biti pokrivene simbolom na teritoriji naše države", napisao je Kurti na Fejsbuku.

Naveo je da je specijalna jedinica kosovske policije otišla na Jarinje i Brnjak 20. septembra radi zaštite prelaza i granične policije od blokade puteva i slobodnog saobraćaja.

"Pošto oni odlaze, naša specijalna jedinica ne mora ostati tamo i uvek ostaje spremna da ubuduće interveniše u bilo kom od istih ili sličnih prekršaja. Naravno, naša granična policija će u budućnosti nametati reciprocitet registarskih tablica. Kfor će tamo ostati oko dve nedelje kako bi se uverio da je sve bezbedno", naveo je Kurti.

Reakcija EU

EU je pozdravila ishod razgovora koje su pethodna dva dana u Briselu vodili Miroslav Lajčak, Petar Petković i Besnik Bisljimi. Istrovremeno EU je pozvala na primenu svih do sada postignutih sporazuma, sa posebnim osvrtom na formiranje Zajednice srpskih opština.

„Tokom današnjih pregovora, posrednik EU je primio k znanju zabrinutost koju je iznela beogradska strana u vezi sa neprovođenjem Asocijacije/zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom i nepostojanjem panela sa većinom kosovskih Srba u Apelacionom sudu u nedavnom slučaju. Posrednik poziva obe strane da primene sve ranije dogovore”, navodi se u saopšetnju Evropske službe za spoljne poslove.

Dodaje se da će se EU, kao posrednik u dijalogu, pozabaviti svim otvorenim pitanjima koja proizlaze Briselskog sporazuma, što će biti prioritet na jednom od sledećih sastanaka glavnih pregovarača pre kraja godine. U pisanom saopštenju EEAS navodi se da je danas, nakon „opsežnih razgovora” koje su vodili Miroslav Lajčak, Petar Petković i Besnik Bisljimi, postignut dogovor o rešavanju tenzije na severu KiM kao i o radu na održivom rešenju koje će omogućiti neometanu slobodu kretanja svim ljudima.

„EU pozdravlja ishod današnjih razgovora i poziva obe strane da se konstruktivno uključe u dijalog kako bi postigle brz napredak u sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa”, stoji u saopštenju EEAS.

Izaslanik EU za KiM Miroslav Lajčak je 1. oktobra objavio da je sa Stoltenbergom razgovarao o dogovoru o smanjenju tenzija na severu Kosova i Metohije i narednim koracima u dijalogu Beograda i Prištine, koji se vodi pod pokroviteljstvom EU. Lajčak je na Tviteru dodao da je zahvalio na važnoj ulozi i doprinosu Kfora na Kosovu i Metohiji. On je dodao da je saradnja EU i NATO ključna u regionu pošto, kako je naveo, dele zajedničke ciljeve. „Zadovoljstvo mi je bilo da se sastanem sa Stoltenbergom i izvestim saveznike NATO-a o juče postignutom dogovoru i narednim koracima u dijalogu pod pokroviteljstvom EU“, naveo je Lajčak.

Reakcija SAD

Izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da je srećan što su se smirile tenzije između Beograda i Prištine i što su obe strane pristale na rešenje za situaciju na severu Kosova i Metohije. On je na audio konferenciji u Briselu rekao da su SAD dale Prištini za pravo da sprovede reciprocitet prema Srbiji, ali da je dodao da najnoviji potez Prištine u vezi sa registarskim tablicama za njih bio iznenađujući. Eskobar izjavio je da ne isključuje mogućnost da SAD imenuju izaslanika za dijalog, što je u administraciji bivšeg predsednika Donalda Trampa bio Ričard Grenel, i dodao da ostaje da se vidi da li će do toga doći.

"U međuvremenu ja ću raditi kao predstavnik Stejt departmenta u regionu što smatram da je veoma ozbiljno i biću aktivan i otvoren za pronalaženje bilateralnih rešenja u koordinaciji sa EU", rekao je Eskobar Zadovoljan sam sporazumom dve strane u Briselu koje su se obavezale da se nađe rešenje za situaciju na Severu Kosova, rekao je Eskobar.

"Imamo još dug put u dijalogu. Podržavamo Lajčaka i njegov tim za pronalaženje konstruktivnih rešenja. Sa našim partnerima u EU možemo da pomognemo da se reše problemi zaostali još iz 90-ih godina", rekao je Eskobar.

Eskobar je dodao i da eskalacija oko prelaza ne pomaže, kao i da je u bliskim kontaktima sa obe strane kako bi se izbegle takve situacije. On je za „Blic“ rekao da je ohrabrio partnere iz EU da upute jaču poruku da su zemlje Zapadnog Balkana željene i potrebne Uniji i naglasio da će nastaviti da prenosi tu poruku. Izrazio je nadu da će obe strane uvideti da su već integrisane i da će učiniti napredak da završe tu integraciju.

„Verujem da postoji jak dogovor da zemlje Zapadnog Balkana treba da budu deo EU"“, rekao je Eskobar komentarišući tvrdnje da EU okreće leđa Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju.

On je naglasio da su zemlje Zapadnog Balkana evropske.

„Kulturom, istorijski i ekonomijom pripadaju Evropi. Najveći broj ljudi iz regiona iz dijaspore je u Evropi, njihove ekonomije su usko povezane sa Evropom“, rekao je Eskobar.

Reakcija NATO

Portparolka NATO-a Oane Lungesku pozdravila je sporazum o deeskalaciji i napretku na severu Kosova i Metohije koji su postigli Beograd i Priština.

"Misija KFOR-a predvođena NATO-om igraće fundamentalnu ulogu u obezbeđivanju njegove efikasne primene, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. godine kojom se KFOR-u nalaže da pruža bezbedno i sigurno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice koje žive na Kosovu", rekla je Oane Lungesku, a saopštila vojna kancelarija za vezu NATO u Beogradu.

Ona je podsetila da je proteklih dana, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem o potrebi za deeskalacijom, suzdržanošću i o povratku dijalogu.

"Pozdravljamo što ćemo sutra primiti specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslava Lajčaka u Sedištu NATO-a, gde će se sastati sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom i Severnoatlantskim savetom", navela je Oane Lungesku.

Poručila je da NATO nastavlja da čvrsto podržava dijalog uz posredovanje EU, kao i druge napore za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

"Ovo je jedini put ka postizanju trajnog političkog sporazuma za region i ključan je za stabilnost u celom regionu", poručila je Lungesku.

Dana 1. oktobra, Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak razgovarali su o dijalogu Beograda i Prištine i drugim pitanjima u regionu Zapadnog Balkana. Stoltenberg će, kako je saopštio NATO, ostati u bliskom kontaktu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem u vezi sa potrebom deeskalacije, pokazivanja uzdržanosti i povratka dijalogu. NATO pozdravlja nedavno postignut sporazum o deeskalaciji i napredak na severu postignut uz posredstvo EU, rekao je Stoltenberg. On je naveo da misija Kfora ima ključnu ulogu u obezbeđivanju efikasne implementacije dogovorenog, kao i da NATO ostaje čvrsto posvećen stabilnosti regiona Zapadnog Balkana. Stoltenberg je pozdravio i saradnju EU i NATO kao odlučan primer strateške saradnje između dve organizacije.

Vidi još

• Dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova
• Briselski sporazum (2013)
• Sporazumi u Vašingtonu (2020)
• Zajednica srpskih opština

Spoljašnje veze

• Postignut sporazum za sjever Kosova: Srbi uklanjaju barikade, specijalci se povlače
• Detalji sporazuma Srbije i Kosova o registarskim tablicama