Отворени Балкан

С Википедије, слободне енциклопедије
Отворени Балкан
Положај Отвореног Балкана
  Државе чланице
  Потенцијалне државе чланице
Главни град
Службени језик
Државе чланице
Владавина
Историја
Постојање‍
 — Оснивање29. јул 2021.
‍
Географија
Површина‍
 — укупно131.935 km2
Становништво‍
 — 2022.11.554.215
 — густина87,58 ст./km2
Економија
БДП / ПКМ≈ 2022.
 — укупно302,658 млрд. $
 — по становнику20.021 $
Валута
Остале информације
Временска зонаUTC +01

Отворени Балкан (алб. Ballkan i Hapur, мкд. Отворен Балкан) економска је и политичка зона три државе чланице на Балкану: Албаније, Северне Македоније и Србије. Укупна површина износи 131.935 km2 са становништвом од скоро 12 милиона. Службени језици су албански, македонски и српски. Административни центри су градови Београд, Скопље и Тирана. Успостављањем Отвореног Балкана, све три државе чланице имају за циљ повећање трговине и сарадње, као и унапређење билатералних односа.

Историја[уреди | уреди извор]

Вучић, Заев и Рама на Економском форуму за регионалну сарадњу

Идеја о Отвореном Балкану (раније познатом као Мини Шенгенска зона) дошла је почетком 1990-их. Први пут се помиње као привредно подручје између ових земаља Балканског полуострва. Од планова се на крају одустало због ратова у Југославији. Први знаци Отвореног Балкана појавили су се 2018. године као начин за унапређење политичких односа. Идеју о овој области покренуо је Еди Рама у Берлину када је о томе разговарао са заинтересованим нацијама. Рама је преузео идеју бившег председника Владе Албаније Фатоса Нана.[1]

Планови за ово подручје објављени су 10. октобра 2019. у Новом Саду.[2] Одржана су два састанка, један 11. новембра 2019. у Охриду, а други 12. децембра 2019. у Драчу. Ове земље су прогласиле да формирају јединствено тржиште од 12 милиона људи до краја 2020. Председник Србије, председници влада Албаније и Северне Македоније су 11. новембра 2019. године на самиту у Охриду договорили стварање економске зоне, која би додатно унапредила политичке и економске односе и јачала културне везе међу народима.[2]

Први састанак требало је да се одржи у јануару или фебруару 2020. године у Београду. Међутим, због пандемије ковида 19, састанак је одложен, а потенцијални датум за нови састанак у Београду оквирно је заказан за пролеће или лето 2020.

Ранији назив односио се на Шенгенску зону, заједничко подручје путовања које обухвата 26 европских земаља, али не и поменуте балканске земље.

Сврха[уреди | уреди извор]

Намере Отвореног Балкана су да, између осталог, пружи веће могућности за трговину, размену студената и подстакне интеграцију у ЕУ у државама чланицама.[2] Грађанима држава чланица потребна је само лична карта за посету другим државама чланицама, штедећи време на граничним прелазима.[3] Ова економска зона припрема земље да постану чланице Европске уније.[2][4]

Сврха уније је бржи проток робе и капитала између држава чланица, а тиме би се сваке године уштедело више од 30 милиона сати преласком граница између ове три земље. Процена је да ће пројекти Светске банке уштедети 3,2 милијарде долара, од чега би Србија, према речима председника Вучића, уштедела најмање 1,5 милијарди долара.

Вучић, Рама и Заев учествовали су 29. јула 2021. на форуму за регионалну економску сарадњу у Скопљу, где су потписали споразуме о кретању робе, приступу тржишту рада и сарадњи у заштити од катастрофа.[5] Договорено је узајамно прихватање диплома и квалификација за посао, што чини радну снагу флексибилнијом и доступнијом, а на тај начин привлачи више инвестиција. У оквиру иницијативе, одржан је и регионални економски форум на коме је учествовало око 350 предузећа, углавном из ове три земље, али и из ширег региона.[6]

Због заједничког интереса за развој локалних привреда, на иницијативу председника Републике Србије Александра Вучића, три балканска лидера потписала су споразуме да 1. јануара 2023. године, без ограничења, отворе своје граничне прелазе за своје грађане и производе.[7]

Државе чланице[уреди | уреди извор]

Отворени Балкан тренутно обухвата три државе чланице: Албанију, Северну Македонију и Србију.

Држава Главни град Приступ Становништво (2020)[8] Површина Густина насељености Урбана подручја Језик
 Албанија Тирана Оснивачица 2.845.955 28.748 km2
(11.100 sq mi) 		99/km2
(260/sq mi) 		Драч, Елбасан, Валона, Скадар албански
 Северна Македонија Скопље Оснивачица 1.836.713 25.713 km2
(9.928 sq mi) 		71/km2
(180/sq mi) 		Битољ, Куманово, Прилеп, Тетово македонски
 Србија Београд Оснивачица 6.871.547 88.361 km2
(34.116 sq mi) 		89/km2
(230/sq mi) 		Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Суботица српски

Потенцијалне државе чланице[уреди | уреди извор]

Три потенцијалне чланице су Босна и Херцеговина, Црна Гора и Република Косово.[а]

Република Косово[уреди | уреди извор]

Република Косово је 4. септембра 2020. пристала да се придружи Мини Шенгену у оквиру споразума у Вашингтону,[9] али до сада није потписала никакав споразум са три државе оснивачице, док се чак и противи читавој иницијативи.[10][11][12][13] Председник Владе Републике Косово Аљбин Курти одбио је позив за самит у Охриду који је одржан 7. и 8. јуна 2022. године. Курти је рекао да је „Отворени Балкан штетна регионална иницијатива без визије. Косово не жели да се придружи јер га Србија не третира као равноправну страну и независну државу”.[14]

Црна Гора[уреди | уреди извор]

Председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић рекао је да подржава иницијативу Отворени Балкан.[15] Изјавио је да је „Отворени Балкан прављен за шест земаља, није прављен за за пет и по или три и по земље, већ за шест. Свако ко учествује представља себе и своју земљу. Не знам ко воли да чека на граници, не причам само о туристима са Косова у Црној Гори већ и о црногорским грађанима који желе да оду у Србију или било где у региону.”[16]

Председник Црне Горе Мило Ђукановић противи се иницијативи рекавши да је Отворени Балкан покренут у „тренутку извесне депресије” због одласка немачке канцеларке Ангеле Меркел са своје функције и одбијања ЕУ да унапреди кандидатуре балканских земаља.[17]

Босна и Херцеговина[уреди | уреди извор]

Председавајући Савета министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија изразио је личну подршку иницијативи,[18] али да у Босни и Херцеговини још увек нема консензуса о томе из „политичких разлога”.[19]

Привреда[уреди | уреди извор]

Србија Београд
Северна Македонија Скопље
Албанија Тирана

Године 2020. БДП држава чланица заједно је износио 80,027 милијарди долара.[16] Актуелне валуте су албански лек, македонски денар и српски динар. Службени језици су албански, македонски и српски. Главни градови су Београд, Скопље и Тирана.

Статистика[уреди | уреди извор]

Албанија Северна Македонија Србија
Облик владе Парламентарна република
Актуелни шефови држава
и влада 		Председник Бајрам Бегај Председник Стево Пендаровски Председник Александар Вучић
Председник Владе Еди Рама Председник Владе Димитар Ковачевски Председница Владе Ана Брнабић
Службени језик албански македонски[б] српски
БДП (номинални) 18,1 милијарди $ 17,7 милијарди $ 72,5 милијарди $
БДП (номинални) по становнику 6.300 $ 7.729 $ 10.648 $
БДП (ПКМ) 47,78 милијарди $ 40,02 милијарди $ 175,25 милијарди $
БДП (ПКМ) по становнику 16.670 $ 20.923 $ 25.709 $
Реална стопа раста БДП-а (2020—2022) −3,3%, 8,45%, 3,3% −4,5%, 4%, 3% −0,9%, 7,5%, 4%
Валута лек денар динар

Даља сарадња[уреди | уреди извор]

Директори пошта Србије и Северне Македоније, Зоран Ђорђевић и Јани Макрадули, потписали су 2. августа 2021. године у Београду Протокол о пословној сарадњи.[20]

Наредбом председника Србије Александра Вучића, четири хеликоптера Министарства унутрашњих послова Србије упућена су 3. августа 2022. године у помоћ колегама из Министарства унутрашњих послова Северне Македоније за гашење пожара у Северној Македонији.[21][22]

Министарка трговине, туризма и телекомуникација Србије Татјана Матић разговарала је 12. маја 2022. године у Тирани са албанском министарком туризма и животне средине Мирелом Кумбаро о сарадњи у оквиру иницијативе Отворени Балкан, са акцентом на уклањању баријера и постизању договора у области туризма.[23]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом УНМИК-а. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са КФОР-ом и ЕУЛЕКС-ом, има дефакто власт над већином територије, док је север Косова и Метохије, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.
  2. ^ Албански је други службени језик на државном нивоу (искључујући одбрану, централну полицију и монетарну политику) и у јединицама локалне самоуправе у којима га говори 20% становништва или више.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Rama i përgjigjet Vuçiçit (на језику: енглески), Приступљено 2021-08-14 
  2. ^ а б в г Simić, Julija (11. 10. 2019). „Three countries agree mini Schengen in the Balkans”. Euractiv (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-11. 
  3. ^ „Mini-Schengen: what does this accord mean for the EU?”. www.etiasvisa.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-03. 
  4. ^ Holroyd, Matthew (2019-11-11). „Western Balkan leaders plot their own 'mini-Schengen' zone”. euronews (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-25. 
  5. ^ „Serbia, North Macedonia, Albania Push Forward On 'Open Balkans' Initiative”. www.rferl.org. Приступљено 2021-08-11. 
  6. ^ „Balkan 'Mini-Schengen' Leaders Eye Open Borders by 2023”. Balkan Insight (на језику: енглески). 2021-07-29. Приступљено 2021-08-11. 
  7. ^ „Balkan leaders agree to open borders between nations in 2023”. AP NEWS (на језику: енглески). 2021-07-29. Приступљено 2021-08-11. 
  8. ^ Citations regarding the populations of the Open Balkan member states:
  9. ^ „Šta piše u sporazumu Kosova i Srbije?”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). 
  10. ^ „Gërvalla in Slovenia: EU must stop 'mini-Schengen'”. 21 media (на језику: енглески). 23. 7. 2021. Архивирано из оригинала на датум 29. 07. 2021. Приступљено 01. 08. 2021. 
  11. ^ „PM Rama Criticises Kosovo Premier for Not Participating in Balkans Mini-Schengen”. albanian daily news (на језику: енглески). 
  12. ^ „Kosovo government does not support Open Balkans initiative”. Radio Slobodna Evropa (на језику: македонски). 
  13. ^ „Kosovo considers the "Open Balkan" initiative as very dangerous”. Alsat (на језику: македонски). 30. 7. 2021. 
  14. ^ „Kurti refuses invitation to Open Balkan summit”. N1 English (на језику: енглески). 3. 6. 2022. 
  15. ^ „Montenegro’s New PM Supports ‘Open Balkan’ Initiative”. Balkan Insight (на језику: енглески). 2022-05-11. Приступљено 2022-06-07. 
  16. ^ а б Halla, Barbara (2022-05-27). „Montenegro may be set to join Open Balkan initiative”. www.euractiv.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-07. 
  17. ^ „Kosovo, Montenegro Presidents Warn of Open Balkan as Threat to the Region”. Exit - Explaining Albania (на језику: енглески). 2022-05-19. Архивирано из оригинала на датум 07. 06. 2022. Приступљено 2022-06-07. 
  18. ^ EWB (2022-06-08). „Open Balkan summit: Agreement on cooperation in the area of recognition of diplomas signed”. European Western Balkans (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-08. 
  19. ^ „Montenegro Mulls Joining ‘Open Balkan’ Initiative, Kosovo Remains Opposed”. Balkan Insight (на језику: енглески). 2022-06-08. Приступљено 2022-06-08. 
  20. ^ „Post of Serbia - Serbian and Northern Macedonian posts sign Protocol on business cooperation”. 
  21. ^ „Serbia sends police choppers to help North Macedonia's firefighters”. N1 (на језику: српски). 2021-08-03. Приступљено 2021-08-11. 
  22. ^ „Serbian helicopter units are putting out fires in North Macedonia, photos from scene”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-08-11. 
  23. ^ „Regional Cooperation Council | Bregu: Removing barriers is the first step in positioning Western Balkans at the world tourism map”. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Отворени_Балкан&oldid=25556384”