Криза на северу Косова и Метохије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Криза на северу Косова и Метохије (2011 — )
Serbprotest2011.jpg
Срби блокирају путеве по Северном Косову
Време: 25. јул 2011 — данас
Место: Србија, Косово и Метохија, Северно Косово
Резултат:

У току;

Сукобљене стране
Flag of Serbia.svg Срби на Космету
Flag of Serbia.svg Гарда светог цара Лазара
Flag of Serbia.svg Србија до 23. фебруара 2012.
Flag of Kosovo.svg Република Косово
KSF logo.svg Косовске безбедносне снаге
Амблем КФОРа КФОР
Flag of Europe.svg Еулекс
Команданти и вође
Flag of Serbia.svg Милан Ивановић
Председник СНВ Косова
Flag of Serbia.svg Радован Ничић
Председник СЗО АП КиМ
Flag of Serbia.svg Марко Јакшић
Потпредседник СЗО АП КиМ
Flag of Serbia.svg Раденко Недељковић
Начелник митровачког округа
Flag of Serbia.svg Крстимир Пантић
Председник општине Косовска Митровица
Flag of Serbia.svg Драгиша Миловић
Председник општине Звечан
Flag of Serbia.svg Драгиша Васић
Председник општине Лепосавић
Flag of Serbia.svg Стеван Божовић
Председник општине Зубин Поток
Flag of Kosovo.svg Хашим Тачи
Председник Владе Републике Косово
Flag of Kosovo.svg Бајрам Реџепи
Министар унутрашњих послова Републике Косово
Амблем КФОРа Ерхард Билер
Командант КФОР-а до 29. септембра 2011.
Амблем КФОРа Ерхард Древс
Командант КФОР-а од 29. септембра 2011.
Јачина
Flag of Serbia.svg Више од 1.000 наоружаних активиста Flag of Kosovo.svg 100 полицајаца
Амблем КФОРа 200 мировњака
Жртве и губици
Flag of Serbia.svg 3 убијена
Flag of Serbia.svg 40 ухапшених
Flag of Serbia.svg 162 рањених[1]
Flag of Kosovo.svg 1 убијен
Flag of Kosovo.svg 7 рањних
Амблем КФОРа 65 рањених

Криза на северу Косова и Метохије је политичка криза која је избила као последица неуспелих преговора о царинским печатима средином јула 2011. године у којима Србија није хтела да прихвати косовска државна обележја. На ту одлуку Србије Косовске власти су одговориле агресивно увођењем ембарга на српску робу и увођењем забране за пролазак камиона и других теретних возила из Србије, под образложењем спречавања илегалног шверца на северу Косова. Додатне компликације су настале када су Косовске власти наредиле својим полицијским специјалним јединицама Роса да заузму административне прелазе Јариње и Брњак.Грешка цитата: Затвара </ref> који недостаје <ref> тагу[2][3]. Дана 8. октобра 2016. године, Скупштина Косова усвојила је у другом читању Нацрт закона о металуршком комбинату Трепча којим се предвиђа 80 одсто власништва владе у Приштини над Трепчом и улазак владе у могућа партнерства са приватним сектором. Радници тог рударског комбината су запретили затварањем тог рудника и обуставу производње[4]. Дана 14. јануара 2017. године, воз који је ујутру из Београда кренуо за Косовску Митровицу заустављен је поподне у Рашкој, на последњој станици пре административне линије са Косовом. Након демонстрације силе и претњи са косовске стране администативне линије да ће пруга бити минирана и информација да ће машиновођа и путници бити похапшени, одлучено је да воз са станице у Рашки врати за Београд[5].

Позадина[уреди]

Криза на Северу Косова и Метохије је настала када су преговори Српске Владе и Косовске Владе о признавању царинских печата за проток српске робе на којима је било предвиђено да стоје државна обележја (грб, застава...). То је Српска страна одбила да призна, јер представљају елементе државности Косова. Косовска влада је 20. јула увела ембарго на проток српске робе, али пошто није имала потпуну контролу на северном делу Космета одлучила је да пошаље специјалне полицијске снаге Росу на Север Косова и Метохије и да заузме административне прелазе Јариње и Брњак.

Хронологија[уреди]

Криза на северу Косова, највећа у последњих 11 година, почела је 25. јула када су специјалне јединице Косовске полицијске службе, Росу, започеле заузимање административних пунктова Јариње и Брњак на северу Косова. Као одговор на акције власти у Приштини, Срби су започели блокаду најважнијих путних праваца.

Почетак сукоба[уреди]

Натписи земаља које нису признале Косово, на асфалту испред барикада у селу Зупче

Највећи сукоби су избили на барикадама између села Зупче и Вараге у Ибарском Колашину. Специјалне јединице Росу су кренуле ка административном прелазу Брњак. са обзиром да су желеле да брзо и тајно прођу кроз српска села успели су да прођу прво село Зупче. Међутим одмах након Зупча у клисури према селу Вараге сачекале су их попречно паркирана возила где се веома брзо окупио велики број Срба. Након покушаја специјалаца да разгрну барикаде дошло је до сукоба у коме су Росу пуцале према барикадама. У тим сукобима између Срба и специјалаца је повређено више људи и тешко је рањен један припадник Росу који је умро током ноћи.[6] Званичници Брисела нису подржали једнострану акцију приштинских власти и оштро су је осудили. Српски званичници из Београда су позвали и косовске Србе и Албанце да се уздрже од међусобних сукоба, јер то не иде у корист ни једној ни другој страни.

Следећег дана постигнут договор шефа преговарачког тима Београда у дијалогу са Приштином Борислава Стефановића и команданта Кфора Ерхарда Билера о повлачењу специјалних јединица Росу са севера Косова и Метохије. На прелазима Брњак и Јариње постављена је Косовска полиција и припадници Кфора. Вест о пребацивању цариника и полицајаца албанске националности на алтернативне прелазе Јариње и Брњак од стране Кфора узнемирила је Србе на северу Косова, иако је КФОР то демантовао. Након те вести 27.јула група од педесетак маскираних младића српске националности, која је дошла из правца Косовске Митровице, упала је на пункт Јариње и запалила га је. Младићи су после паљења пункта кренули на базу Кфора, међутим, војници из базе су због тога запуцали. Током дана, државни врх Србије је осудио паљење административниг прелаза и упозорио да једнострани потези и насиље не иду у корист српском народу на Косову и Метохији.[7] Осуде стужу и од српских званичника са Космета.[8] Крајем дана, група Срба на путу Лепосавић – Јариње, напала је екипу Танјуга где је тешко повређен сниматељ Ђорђе Спасић, а монтажер Даворин Павловић испребијан, али је прошао са лакшим повредама.[9]

30. јула амерички војници КФОРА су око поноћи више од пола сата на прелазу Јариње претресали су Стефановића и Министра за Косово и Метохију Горана Богдановића, који су описали претрес на пункту као третман према криминалцима. Административни прелази Брњак и Јариње су делимично отворени за саобраћај, војници КФОР-а су пропуштали путничка возила и аутобусе, али не и камионе са робом из Србије.

Сукоби август-септембар 2011.[уреди]

Барикаде у Косовској Митровици код моста на Ибру

2. августа, локални Срби блокирали су магистралне правце који воде ка централној Србији. Снаге НАТО-а на Косову саопштиле су да су затражиле да на Косову буду послате додатне трупе. На захтев Билера, НАТО-а је одлучио да пошаље око 700 припадника војних снага резервног састава. Комитет за реаговање у хитним случајевима Скупштине општине Лепосавић одлучио је да грађани општине Лепосавић за своје представнике признају искључиво чланове Владе Србије. Договором команданта КФОР-а и представника Владе Србије одлучено је да КФОР задржи контролу на административним прелазима Брњак и Јариње до средине септембра, а ако буде потребно тај рок ће бити продужен. Убрзо је одржан и састанак представника Владе Србије и председника српских општина, где су шеф тима Београда у дијалогу са Приштином Стефановић и министар за Косово и Метохију Богдановић су представили оквирни договор постигнут са командантом КФОР-а Ерхардом Билером. Представници Владе Србије и КФОР-а, после 11 дана кризе, постигли привремени споразум о режиму на административним прелазима на северу Косова. Стефановић изјавио да је споразум који је постигнут са командантом КФОР-а Ерхардом Билером привременог каракатера, да ће важити до 15. септембра. Стефановић је позвао грађане да прихвате споразум и поручио им да морају да склоне барикаде.

На административне прелазе Брњак и Јариње се 16. септембра 2011. око 7:20h спустило око шест хеликоптера КФОР-а из којих су изашли „мешовити тимови“ са припадницима Еулекса и косовске царине и полиције. Они су се спустили врло близу прелаза, али званичници због блокада нису одмах могли да преузму контролу на прелазима. Окупљени Срби су, по слетању прва два хеликоптера на Брњак, који су имали ознаке хрватског Кфора, ојачали барикаду и испред пункта истоварили неколико шлепера са шљунком. Око 11 часова група студената из Београда стигла је до прелаза Јариње да пружи подршку Србима на северу Косова. Портпарол Косовске полиције Баки Кељани изјавио је да се план Владе Косова о успостављању реда и закона на северу земље оперативно остварује како је и предвиђено. Посланици СРС који су кренули пут Косовске Митровице како би пружили подршку Србима са севера Косова, враћени су са административних прелаза, па су прешли на Косово и Метохију алтернативним путевима.

Прелаз Јариње после сукоба

Око 12:55h, са обе стране административног прелаза Јариње избила је ватра, а пожар је истовремено избио са обе стране прелаза на прилично неприступачном терену. Површина захваћена пламеном није била велика, али се подигао велики дим. На ванредној седници Косовских власти, премијер Хашим Тачи је рекао да су на Јарињу и Брњаку распоређени и службеници граничне полиције и царине Косова. СНС је због дешавања на Косову и Метохији затражила гласање о поверењу Влади Србије у Скупштини због тога што српска власт нема озбиљан план за решење тог проблема. Срби су додатно ојачали барикаде код Брњака, а Јарињу су камиони непрестано доносили шљунак, тако да се од барикада практично није видео прелаз. Влада Србије саопштила је да у потпуности контролише ситруацију на Косову и позвала грађане да мирно протестују и не наседају на провокације. Портпарол Еулекса Николас Хотон потврдио је да је та мисија ЕУ преузела надлежности на административним прелазима на северу Косова и Метохије. На административном прелазу Мердаре, косовски цариници од 12:00 h дозвољавају увоз робе из Србије, први пут од 20. јула када је косовска влада забранила увоз. Кфор саопштава да неће примењивати беспотребну силу против мирних демонстраната, и да чека даљи развој ситуације. Они додају да ће уклонити барикаде које су поставили Србији само у случају примене насиља. Око 22:00 h Срби на северу Косова подигли су зид на путу Приштина-Рударе, у Косовској Митровици, у делу који се зове Дудин Крш. Србија је Европској унији доставила предлог за решење проблема на прелазима Брњак и Јариње којим се предвиђа да косовски полицајци и цариници не буду на тим прелазима, изјавио је Борислав Стефановић. Румуни који раде у Еулексу блокирали су мост у Сувом долу. У Косовској Митровици блокиран је и западни мост преко Ибра чиме се затварио још један пут за евентуални прелазак РОСУ ка северу Косова и Метохије.[10] Приштински медији су пренели да је 5 шлепера, углавном са пшеницом, ушло на Косово и Метохију. Српске царинске власти на прелазу Мердаре нису дозволиле камиону натовареном отпадним оловом да уђе у централну Србију. Камион је враћен, како кажу, са образложењем да Управа царине Србије царинској испостави код Мердара није доставила никакав документ којим се дозвољава увоз робе са Косова и Метохије

На прелазу Јариње се 27. септембра 2011. десио сукоб између окупљених Срба и припадника Кфора, приликом кога је пуцано гуменим мецима и бојевом муницијом на окупљене Србе, и том приликом ранили 118 људи од којих 7 тешко ранили.[11] Неколико дана раније, припадници Кфора су дошли у Јариње и поставили своју базу. Поред гумених метака и бојеве муниције, на окупљене Србе је бачен сузавац и шок бомбе.паљба је трајала 45мин.[11]

У северном делу Косовске Митровице је 5. октобра 2011. детонирана експлозивна направа која је оштетила аутомобил Еулексовог преводиоца.[12]

Уклањања барикада[уреди]

КФОР је у раним јутарњим часовима 20. октобра 2011. отпочео операцију уклањања барикада на путу према административном прелазу Јариње, код села Јагњеница.[13][14] Прве барикаде на које су припадници КФОР-а наишли су била четири камиона које су Срби раније поставили. КФОР је уклонио два камиона али не и остале јер су тада у великом броју дошли локални Срби. Након тога је КФОР употребио сузавац при чему су повређена два војника КФОР-а.

На мосту преко Ибра у Косовској Митровци, један Албанац је 24. октобра 2011. булдожером покушао да развали барикаду која раздваја северни од јужног дела града.[15]

Припадници Кфора покушали су 23. новембра око 23 сата, да уклоне барикаду коју су поставили Срби код Дудиног крша. Међутим, сат иза поноћи припадници КФОР-а су се повукли са Дудиног Крша, пошто су их претходно грађани одуграли од барикаде и потом је обновили јер је била делимично пробијена. Најпре је група од 20 војника пешке прешла барикаду и поставила бодљикаву жицу, одвојивши је физички од грађана који су дежурали. Потом је КФОР ангажовао тешке грађевинске машине које су почеле да руше бетонску барикаду. Истовремено са интервенцијом Кфора огласила се сирена у Звечану и у Дудином кршу је почео да се окупља велики број грађана који су мирно протестовали. Мађарски припадници Кфора су транспортерима и кордоном блокирали Србе, а у неколико наврата употребљен је сузавац против окупљених грађана. Дошло је и до гурања и кошкања између припадника Кфора и мештана, након чега је више Срба затржило лекарску помоћ.

КФОР је 28. новембра 2011. ујутру уклонио барикаду у Зупчу према селу Јагњеница, а нови сукоб је избио пошто је запаљен камион са дрвима, који су Срби користили као део барикаде.[16] Војници Кфора су узвратили шок бомбама. Велики број грађана је повређен у сукобу с Кфором код села Јагњеница, на северу Косова и Метохије, а током сукоба чули су се пуцњи из ватреног оружја. Након сукоба, повређено је око 100 грађана, а од 30 до 50 је пребачено у Дом здравља у Звечану, а најтеже повређени су одвежени у болницу у Косовској Митровици. Са Друге стране, КФОР је изјавио да су двојица припадника ове мисије рањени хицима из ватреног оружја у сукобима са српским демонстрантима. Током сукоба, Кфор је користио шок бомбе, водене топове, сузавац и гумене метке.

У ноћи између 22. и 23. фебруара су српске специјалне полицијске снаге и припадници жандармерије ушли на север покрајине да уклоне барикаде у Јарињу. Пола сата после поноћи из правца Руднице појавили су се људи у цивилној одећи са фантомкама на главама који су почели да вербално нападају људе на барикади и прете им. У саопштењу СНП 1389 пише да је маскираним људима убрзо стигло појачање у џипови МУП-а Србије, са истим захтевом - да се барикада уклони, а шатор сруши. Према овом извору истовремено, са косовске стране административне линије стигла је патрола војника КФОР-а.[17] Чланови СНП 1389 који су се налазили у шатору у међузони повукли су се дубље на простор Косова и Метохије, где су поставили нову барикаду и подигли шатор. Према њиховим речима на северу Космета је становништво обавештено о догађају и у већем броју се упутило ка административном прелазу Јариње.

Сукоб јуна 2012.[уреди]

Појачана контрола КФОР-а изнад прелаза у Јарињу

После низа месеци без конкретних акција додатне тензије су се десиле тек средином 2012. године. Акција Кфора почела је 1. јуна 2012. у 8:40 кад су војници почели да уклањају барикаде у селу Рударе. Након почетка акције код барикаде, Кфор је потиснуо грађане и новинаре преко моста на Ибру и забранио сваки прилаз блокади у Рудару, а из правца барикаде чули су се пуцњи из ватреног оружја. Новинари нису могли да виде шта се дешава код барикаде, али су кола хитне помоћи одвезла тројицу повређених и рањених Срба. Према речима лекара, један Србин рањен је метком у бутину, живот му није угрожен али постоји опасност да изгуби ногу. Председник општине Звечан Драгиша Миловић позвао је Србе и Кфор на смиривање тензија и оценио да би било добро да председник Србије Томислав Николић прими делегацију Срба са севера Косова након данашњих инцидената. Николић се састао са одлазећим премијером Мирком Цветковићем и неколико министара, а разговор се тицао инцидената од тог јутра. И док су тензије код Рудара поподне донекле смањене, у северној Косовској Митровици су одборници одлучили да поново блокирају пролаз Кфору и Еулексу. Председник Општине Крстимир Пантић рекао је да се Срби осећају угрожено и да су међународне мисије кренуле у обрачун са Србима на северу Косова. Извор Бете из Еулекса рекао је да је Кфор током акције у Звечану ухапсио неколико Срба и да ће их предати мисији ЕУ.[18]

Војници Кфора 14. јуна 2012. поставили су котрони пункт на алтернативном путном правцу Нови Пазар - Лешак, уз саму административну линију са централном Србијом. На том алтернативном путном правцу, у месту Тресава, налазили су се припадници пољског контигента Кфора са пет џипова, који су на контролном пункт од девет сати обављали контролу возила која долазе на Севера Косова и Метохије.[19]

Војници Кфора 16. јуна 2012. уклонили су током ноћи барикаде које су поставили Срби на путу ка месту Рударе и том приликом није било никаквих инцидената. Кфор је истакао да је акција изведена како би се допринело мирном и безбедном окружењу као и спречавању незаконитих прелазака административне линије. Срби са Севера Косова су поставили нове барикаде на магистралном путу Лепосавић - Приштина у месту Рударе у општини Звечан. Срби су нове барикаде поставили у знак протеста због затварања алтернативних путних праваца на северу Косова од стране Кфора. Барикаде које су поставили Срби у Рудару, постављене су по цик-цак систему уз помоћ истоварених дрва, балвана и великих бетонских блокова. Нове барикаде су постављене на истој локацији на којој су се налазиле и оне старе које је Кфор уклонио 15 дана раније. Тада је због уклањања тих барикада дошло до сукоба између грађана и војника КФОР-а у којима је троје Срба повређено и око двадесетак војника КФОР-а од којих двоје озбиљније. КФОР је у 05:30 h почео акцију затварања незваничног прелаза у близини Брњака, наводно, ради спречавања незаконитих прелазака административне линије. У саопштењу је наведено да је успостављено неколико контролних пунктова и неколико локација обезбедио уз помоћ кордона. КФОР је додао да током акције није било инцидената. Министарство за Косово и Метохију апеловало је на све стране да се уздрже од насиља и позвало КФОР да не примењује силу, односно да се стриктно понаша у оквиру свог мандата а Србе у покрајини да не наседају на провокације.[20]

Дипломатске активности[уреди]

Дипломатске активности пре свега српске стране кренуле су одмах након почетка сукоба, 28. јула 2011. У Савету безбедности УН, затворене консултације о ситуацији на северу Косова и Метохије којима није могао да присуствује шеф српске дипломатије Вук Јеремић, јер су се томе, стављајући вето успротивиле три сталне чланице овог тела. Српске делегација је ипак свој став дистрибуирала свим чланицама УН, као јавни документ, а Јеремић је у седишту Уједињених нација разговарао са генералним секретаром УН-а Бан Ки Муном, који је позвао на проналажење решења у складу са Резолуцијом 1244. 31. јула Скупштина Србије усвојила је рано ујутру Декларацију о актуелној ситуацији на Косову и Метохији, којом се осуђује свако насиље и позива да се криза настала једностраним актом Приштине реши мирним путем. Шеф преговарачког тима Борислав Стефановић је често долазио на северни део Косова и Метохије, обилазећи грађане на барикадама. Такође, министар за Косово и Метохију Горан Богдановић договарао се са председницима четири општине на северу Косова о мерама за нормализацију стања у том делу. Тема свих састанака је била како да се ситуација на северу Косова и Метохије одржи мирном, након једностраних потеза представника косовских институција.

Представници српских општина на северу Космета су поводом дешавања неколико дана почетком октобра боравили у посети Владе Републике Српске.[21] Том приликом су се 3. октобра 2011. срели са председником Републике Српске Милорадом Додиком и изразили став да не желе да буду део тзв. независног Косова.[22][21] Они су изнели ставове да су Срби на Космету често изложени терору и насиљу.[21]

Косовски премијер Хашим Тачи изјавио је да Косовска влада неће повлачити одлуке донете о северу Косова, и да неће бити повратка на „статус КВО ".

Договор о прелазима[уреди]

Шеф преговарачког тима Београда Борислав Стефановић и шефица приштинског преговарачког тима Едита Тахири 3. децембра 2011. године постигли су договор о административним прелазима Јариње и Брњак уз посредство Европске уније. Стефановић је рекао да су издвојени прелази Јариње и Брњак договором у односу на остале, на којима ће такође бити примењивано заједничко управљање.

Референдум[уреди]

Представници четири општине са севера Косова и Метохије организовали су референдум са питањем:„Да ли прихватате институције такозване Републике Косово. Референдум нису подржали ни власти из Београда ни европска комисија наводећи да он не води ка смиривању тензија и проналажењу одрживог решења за север покраине. Упркос противљењу референдум је одржан 14. и 15. фебруара у општинама Звечан, Зубин Поток и Косовска Митровица док је у општини Лепосавић одржан само 15. фебруара. Резултати референдума су показали да су Срби са севера Косова и Метохије скоро једногласно одбацили признавање косовских институција (чак 99,74% грађана се изјаснило да су против институција). Овим референдумом је стављено до знање већини међународних актера да је за Север Косова неопходан дугачији модел као и дугорочно решавање проблема.[23]

Договор у Бриселу[уреди]

После маратонских преговора о регионалном представљању косовских институција, у Бриселу је 24. фебруара постигнут је договор у ком ће Косово ће на регионалним форумима бити представљено уз фусноту у којој ће бити наведени Резолуција 1244 и мишљење Међународног суда правде о декларацији о независности.[24]

Посета генералног секретара УН-а[уреди]

Тачно годину дана од избијања кризе на северу Косова и Метохије, Генерални секретар УНБан Ки Мун, после турнеје посета балканских држава, 25. јула 2012. посетио је Косово и Метохију. Током посете Косова и Метохије, Бан Ки Мун се састао са високим званичницима Косовских привремених институција и представника Међународне заједнице. Током своје посете Косоову и Метохији, Бан Ки Мун је посетио српски средњовековни манастир Високе Дечане. Бан Ки Мун је истакао да је забринут за ситуацију на северу Косова и Метохије, али се није састао са представницима Срба са севера Косова и Метохије. Он је такође позвао све стране да интезивирају своје напоре за решавање питања несталих особа. Бан Ки Мун је у Приштину дошао из Београда, где му је било речено да ће председник Србије Томислав Николић тражити да разговори са Приштином буду вођени уз присуство представника УН.[25]

Нови преговори у Бриселу (19. октобар 2012. - 19. април 2013.)[уреди]

Након општих избора у Србији, који су одржани у мају 2012. године, дошло је до промене власти на свим нивоима током лета. Нове власти су припремиле другачији концепт преговора и подигле их на политички ниво за разлику од претходних, које су први део преговора у Бриселу водиле на техничком нивоу. За нове преговараче су изабрани Александар Вулин као директор Канцеларије за Косово и Метохију, Дејан Поповић као државни секретар, а за главног преговарача је изабран председник Владе Ивица Дачић на молбу председника државе Томислава Николића. Са албанске стране, за главног преговарача је именован председник косовске владе Хашим Тачи. За посредника у новим преговорима је изабрана британска политичарка, висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност и први потпредседник Европске комисије Кетрин Ештон. Нови преговори о статусу Косова и Метохије су почели 19. октобра 2012. године. Водили су се у десет различитих рунди на сваких месец дана, а како се ближила финална фаза преговори су се чешће одвијали, а у последњих неколико рунди се преговорима прикључио и први потпредседник Владе Александар Вучић. Коначан договор између српске и албанске стране је постигнут 19. априла 2013. парафирањем споразума који Србија тумачи да јој не нарушава територијални интегритет, али јој смањује надлежности на северу покрајине, док албанска страна тумачи да је српска страна признала De facto косовску државност, али не De iure, па је споразум из Брисела наишао на осуду јавности са обе стране.[26][27]

Успостављање граничних прелаза[уреди]

Покрет никад граница[уреди]

Бриселски споразум[уреди]

Први споразум о принципима нормализације односа Београда и Приштине тј Републике Србије и самопроглашене „Републике Косово", познат и као Бриселски споразум је потписан 19. априла 2013. у Бриселу.

Споразум су испред Републике Србије потписали председник владе Ивица Дачић и председник владе самопроглашене „Републике Косово" Хашим Тачи. Он предвиђа оснивање Заједнице српских општина на северу Косова и Метохије, која би се формирала након локалних избора по косовским законима заказаним за 3. новембар 2013. године. Поред тога, споразумом је предвиђено укидање безбедносних структура и правосудних институција Републике Србије на Косову и Метохији. Регионалног команданта полиције за четири општине са већинским српским становништвом на северу Косова би требало да именују начелници тих општина. Апелациони суд у Приштини би успоставио комисију у којој би већину чинили српске судије и која би била надлежна за све већински српске општине.

Бриселски споразум је изазвао бројне реакције у Србији. По мишљењу Косте Чавошког, доктора правних наука и редовног професора на Правном факултету Београдског универзитета, овај споразум није у складу са српским Уставом и законима, ни са резолуцијом 1244.[28] У тексту споразума се нигде не спомиње Република Србија.

Протести против Бриселског споразума на северу Косова и Метохије[уреди]

Оснивање скупштине општина на северу Косова и Метохије[уреди]

Локални избори на Косову и Метохији (3. новембра 2013.)[уреди]

Формирање Заједнице српских општина[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Повређени Срби на Северу КиМ–а“, Синод СПЦ, 2. децембар 2011., ПРИСТУПЉЕНО 26. фебруара 2012.
  2. РТС :: Без договора у Бриселу о телекомуникацијама
  3. БАЈДЕН СЕ ИЗНЕРВИРАО И ПРЕТИО НА КОСОВУ: Ево шта му је Тачи рекао!
  4. http://www.pravda.rs/2016/10/08/odluka-pod-okriljem-noci-kosovski-parlament-usvojio-zakon-o-trepci-u-drugom-citanju/
  5. ZAUSTAVLJEN "Ruski" voz za Kosovsku Mitrovicu iz Raške vraćen u Beograd
  6. „Vesti - Preminuo ranjeni pripadnik ROSU”. B92. 26. 7. 2011. Приступљено 24. 6. 2014. 
  7. „Богдановић осудио паљење прелаза Јариње - Демократска странка”. 176.9.106.170. Приступљено 24. 6. 2014. 
  8. „Srbi s Kosova osuđuju paljenje prelaza Jarinje - BiH - Nezavisne novine”. Nezavisne.com. 28. 7. 2011. Приступљено 24. 6. 2014. 
  9. „Incidenti na Kosovu, gori Jarinje”. Mondo.rs. 27. 7. 2011. Приступљено 24. 6. 2014. 
  10. „Najnovije sa Kosova”. B92. 16. 9. 2011. Приступљено 16. 9. 2011. 
  11. 11,0 11,1 „Сукоб у Јарињу”. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 9. 2011. Приступљено 28. 9. 2011. 
  12. „Експлозија у Косовској Митровици”. Радио-телевизија Републике Српске. 5. 10. 2011. Приступљено 5. 10. 2011. 
  13. „Kosovo: Kfor počeo uklanjanje barikada”. Slobodnaevropa.org. 20. 10. 2011. Приступљено 24. 6. 2014. 
  14. „Kosovo: Uklanjanje barikada, 20. oktobar 2011”. Slobodnaevropa.org. 20. 10. 2011. Приступљено 24. 6. 2014. 
  15. „Албанац булдожером покушао да пробије барикаду”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 10. 2011. Приступљено 24. 10. 2011. 
  16. „Kfor i Euleks ruše barikade na severu Kosova”. NoviMagazin.rs. 23. 8. 2012. Приступљено 24. 6. 2014. 
  17. „МУП Србије ноћас рушио барикаду на Јарињу?”. Vesti online. 23. 02. 2012. Приступљено 23. 02. 2012. 
  18. „Opet sukob na severu Kosova”. Glas javnosti. 01. 06. 2012. Приступљено 01. 06. 2012. 
  19. „Kfor postavio novi kontrolni punkt na severu Kosova”. Press Online. 14. 06. 2012. Приступљено 14. 06. 2012. 
  20. „Kfor uklonio barikade, bez incidenata”. у. Press Online. 16. 06. 2012. Приступљено 16. 06. 2012. 
  21. 21,0 21,1 21,2 „Срби на сјеверу Космета јединствени у борби”. Радио-телевизија Републике Српске. 3. 10. 2011. Приступљено 5. 10. 2011. 
  22. „Изјаве: Додик - Пинтић”. Радио-телевизија Републике Српске. 3. 10. 2011. Приступљено 5. 10. 2011. [мртва веза]
  23. „Blic Online | Ivanović: Kriza na severu Kosova nauk za sve”. Blic.rs. Приступљено 24. 6. 2014. 
  24. „Договор Београда и Приштине”. Vesti online. 24. 02. 2012. Приступљено 24. 02. 2012. 
  25. „Ban Ki Mun na Kosovu: Očekujem posvećenost dijalogu sa Beogradom”. у. Radio Slobodna Evropa. 25. 07. 2012. Приступљено 25. 07. 2012. 
  26. „Dačić i Tači sa Eštonovom”. у. Vesti online. 19. 10. 2012. Приступљено 4. 11. 2013. 
  27. „Kosovo i Srbija: Postignut sporazum”. у. e-Novine. 19. 4. 2012. Приступљено 4. 11. 2013. 
  28. „Академик професор др Коста чавошки о неуставности споразума”. 

Спољашње везе[уреди]