Криза на северу Косова и Метохије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Криза на северу Косова и Метохије
Serbprotest2011.jpg
Срби блокирају путеве по Северном Косову
Време:25. јул 2011 — данас
Место:Северно Косово, Косово и Метохија,  Србија
Узрок:Насилно преузимање административних прелаза Јариње и Брњак од стране привремених косовских институција
Резултат:
Сукобљене стране

Flag of Serbia.svg Република Србија
до 23. фебруара 2012.
од 27. јула 2012.
Flag of Serbia.svg Срби на Северу Косова
Flag of Serbia.svg Гарда светог цара Лазара

Дипломатска и политичка подршка
од 20. новембра 2018.:

Русија Руска федерација
Кина Кина
Босна и Херцеговина Босна и Херцеговина
Румунија Румунија
Шпанија Шпанија
Венецуела Венецуела
Мароко Мароко
Кипар Кипар
Белорусија Белорусија
Суринам Суринам
Намибија Намибија
Грчка Грчка
Јерменија Јерменија
Аргентина Аргентина
Бразил Бразил
Куба Куба
Судан Судан
Украјина Украјина
Уругвај Уругвај
Чиле Чиле

Flag of Kosovo.svg Република Косово

Дипломатска и политичка подршка
од 20. новембра 2018.:

Сједињене Америчке Државе САД
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Албанија Албанија
Немачка Немачка
Француска Француска
Турска Турска
Аустрија Аустрија
Швајцарска Швајцарска
Шведска Шведска
Холандија Холандија
Белгија Белгија
Хрватска Хрватска
Црна Гора Црна Гора
Северна Македонија Македонија
Команданти и вође
Flag of Serbia.svg Милан Ивановић
Председник СНВ Косова
Flag of Serbia.svg Радован Ничић
Председник СЗО АП КиМ
Flag of Serbia.svg Марко Јакшић
Потпредседник СЗО АП КиМ
Flag of Serbia.svg Раденко Недељковић
Начелник Косовскомитровачког управног округа
Flag of Serbia.svg Крстимир Пантић
Председник општине Косовска Митровица (до 2013.)
Flag of Serbia.svg Драгиша Миловић
Председник општине Звечан (до 2013.)
Flag of Serbia.svg Драгиша Васић
Председник општине Лепосавић (до 2013.)
Flag of Serbia.svg Стеван Божовић
Председник општине Зубин Поток (до 2013.)
Flag of Serbia.svg Горан Ракић
Председник општине Северна Митровица (од 2014.)
Flag of Serbia.svg Вучина Јанковић
Председник општине Звечан (од 2014.)
Flag of Serbia.svg Зоран Тодић
Председник општине Лепосавић (од 2014.)
Flag of Serbia.svg Стеван Вуловић
Председник општине Зубин Поток (од 2014.)
Flag of Kosovo.svg Хашим Тачи
Председник Владе Републике Косово (до 9. децембра 2014.)
Председник Републике Косово (од 16. априла 2016.)

Flag of Kosovo.svg Иса Мустафа
Председник Владе Републике Косово (од децембра 2014. до 9. септембра 2017.)
Flag of Kosovo.svg Рамуш Харадинај
Председник Владе Републике Косово (од 9. септембра 2017.)
Flag of Kosovo.svg Бајрам Реџепи
Министар унутрашњих послова Републике Косово (до 12. децембра 2014.)
Flag of Kosovo.svg Скендер Хусени
Министар унутрашњих послова Републике Косово (од 12. децембра 2014. до 9. септембра 2017.)
Амблем КФОРа Ерхард Билер
Командант КФОР-а до 9. септембра 2011.
Амблем КФОРа Ерхард Древс
Командант КФОР-а од 9. септембра 2011. до 7. септембра 2012.
Амблем КФОРа Волкер Р. Халбауер
Командант КФОР-а од 7. септембра 2011. до 6. септембра 2013.
Јачина
Flag of Serbia.svg Више од 1.000 активиста Flag of Kosovo.svg око 200 полицајаца
Амблем КФОРа око 300 НАТО војника
Жртве и губици
Flag of Serbia.svg 4 убијена
Flag of Serbia.svg 85 ухапшених
Flag of Serbia.svg 763 рањених[1]
Flag of Kosovo.svg 1 убијен
Flag of Kosovo.svg 9 рањених
Амблем КФОРа 65 рањених

Криза на северу Косова и Метохије је политичка криза која је избила као последица неуспелих преговора о царинским печатима средином јула 2011. године у којима Србија није хтела да прихвати косовска државна обележја. На ту одлуку Србије привремене косовске инстутуције су одговориле агресивно увођењем ембарга на српску робу и увођењем забране за пролазак камиона и других теретних возила из Србије, под образложењем спречавања илегалног шверца на северу Косова. Додатне компликације су настале када су Косовске власти наредиле својим полицијским специјалним јединицама Роса да заузму административне прелазе Јариње и Брњак.[2] Срби сазнавши за упад Косовских специјалних јединица, одговорили су постављањем барикада, блокадама свих магистралних и других путева и посипањем шљунка по коловозу. Ова криза је формално окончана Бриселским споразумом између Владе Србије и привремених косовских институција, потписаним 19. априла 2013, али криза и даље траје јер албанска страна не жели да се придржава постигнутог договора. Пошто албанска страна углавном није поштовала постигните договоре у споразуму, потписан је нови Текст споразума о Заједници српских општина, Споразума о енергетици и Споразума о телекоуникацијама 25. августа 2015. године. Међутим албанске власти под жестоким притиском опозиције и честим немирима у Приштини одбијају да промене устав самопроглашене државе и признају Заједницу српских општина, а притом траже пуну контролу над енергетским сектором и телекомуникацијама на читавој територији Косова и Метохије[3][4][5].

Дана 8. октобра 2016. године, Скупштина Косова усвојила је у другом читању Нацрт закона о металуршком комбинату Трепча којим се предвиђа 80 % власништва владе у Приштини над Трепчом и улазак владе у могућа партнерства са приватним сектором. Радници тог рударског комбината су запретили затварањем тог рудника и обуставу производње[6]. Дана 14. јануара 2017. године, воз (декорисан фрескама српских манастира на Косову и Метохији и натписима Косово је Србија) који је ујутру из Београда кренуо за Косовску Митровицу заустављен је поподне у Рашкој, на последњој станици пре административне линије са Косовом и Метохијом. Након демонстрације силе и претњи са косовске стране администативне линије да ће пруга бити минирана и информација да ће машиновођа и путници бити похапшени, одлучено је да се воз са станице у Рашкој врати за Београд[7].

16. јануара 2018. године ујутру убијен је један од најпознатијих политичких представника Срба на Косову и Метохији Оливер Ивановић испред канцеларије своје странке у Косовској Митровици[8]. 26. марта је дошло до ескалације на северу Косова и Метохије када су привремене косовске институције дан раније забраниле директору канцеларије за Косово и Метохију посету Косовској Митровици, а затим у току тог дана ухапсиле Марка Ђурића његовог помоћника Жељка Јовића.[9].

Садржај

Позадина[уреди]

Криза на Северу Косова и Метохије је настала када су преговори Српске Владе и Косовске Владе о признавању царинских печата за проток српске робе на којима је било предвиђено да стоје државна обележја (грб, застава...). То је Српска страна одбила да призна, јер представљају елементе државности Косова. Косовска влада је 20. јула увела ембарго на проток српске робе, али пошто није имала потпуну контролу на северном делу Космета одлучила је да пошаље специјалне полицијске снаге Росу на Север Косова и Метохије и да заузме административне прелазе Јариње и Брњак.

Хронологија[уреди]

Сукоб 25. јул - 3. децембар 2011.[уреди]

Криза на северу Косова, највећа у последњих 11 година, почела је 25. јула када су специјалне јединице Косовске полицијске службе, Росу, започеле заузимање административних пунктова Јариње и Брњак на северу Косова. Као одговор на акције власти у Приштини, Срби су започели блокаду најважнијих путних праваца.

Почетак сукоба јул-август 2011.[уреди]

Натписи земаља које нису признале Косово, на асфалту испред барикада у селу Зупче

Највећи сукоби су избили на барикадама између села Зупче и Вараге у Ибарском Колашину. Специјалне јединице Росу су кренуле ка административном прелазу Брњак. са обзиром да су желеле да брзо и тајно прођу кроз српска села успели су да прођу прво село Зупче. Међутим одмах након Зупча у клисури према селу Вараге сачекале су их попречно паркирана возила где се веома брзо окупио велики број Срба. Након покушаја специјалаца да разгрну барикаде дошло је до сукоба у коме су Росу пуцале према барикадама. У тим сукобима између Срба и специјалаца је повређено више људи и тешко је рањен један припадник Росу који је умро током ноћи.[10] Званичници Брисела нису подржали једнострану акцију приштинских власти и оштро су је осудили. Српски званичници из Београда су позвали и косовске Србе и Албанце да се уздрже од међусобних сукоба, јер то не иде у корист ни једној ни другој страни.

Следећег дана постигнут договор шефа преговарачког тима Београда у дијалогу са Приштином Борислава Стефановића и команданта Кфора Ерхарда Билера о повлачењу специјалних јединица Росу са севера Косова и Метохије. На прелазима Брњак и Јариње постављена је Косовска полиција и припадници Кфора. Вест о пребацивању цариника и полицајаца албанске националности на алтернативне прелазе Јариње и Брњак од стране Кфора узнемирила је Србе на северу Косова, иако је КФОР то демантовао. Након те вести 27.јула група од педесетак маскираних младића српске националности, која је дошла из правца Косовске Митровице, упала је на пункт Јариње и запалила га је. Младићи су после паљења пункта кренули на базу Кфора, међутим, војници из базе су због тога запуцали. Током дана, државни врх Србије је осудио паљење административниг прелаза и упозорио да једнострани потези и насиље не иду у корист српском народу на Косову и Метохији.[11] Осуде стужу и од српских званичника са Космета.[12] Крајем дана, група Срба на путу Лепосавић – Јариње, напала је екипу Танјуга где је тешко повређен сниматељ Ђорђе Спасић, а монтажер Даворин Павловић испребијан, али је прошао са лакшим повредама.[13]

Дана 30. јула амерички војници КФОРА су око поноћи више од пола сата на прелазу Јариње претресали су Стефановића и Министра за Косово и Метохију Горана Богдановића, који су описали претрес на пункту као третман према криминалцима. Административни прелази Брњак и Јариње су делимично отворени за саобраћај, војници КФОР-а су пропуштали путничка возила и аутобусе, али не и камионе са робом из Србије.

Сукоби август-октобар 2011.[уреди]

Барикаде у Косовској Митровици код моста на Ибру

Дана 2. августа, локални Срби блокирали су магистралне правце који воде ка централној Србији. Снаге НАТО-а на Косову саопштиле су да су затражиле да на Косову буду послате додатне трупе. На захтев Билера, НАТО-а је одлучио да пошаље око 700 припадника војних снага резервног састава. Комитет за реаговање у хитним случајевима Скупштине општине Лепосавић одлучио је да грађани општине Лепосавић за своје представнике признају искључиво чланове Владе Србије. Договором команданта КФОР-а и представника Владе Србије одлучено је да КФОР задржи контролу на административним прелазима Брњак и Јариње до средине септембра, а ако буде потребно тај рок ће бити продужен. Убрзо је одржан и састанак представника Владе Србије и председника српских општина, где су шеф тима Београда у дијалогу са Приштином Стефановић и министар за Косово и Метохију Богдановић су представили оквирни договор постигнут са командантом КФОР-а Ерхардом Билером. Представници Владе Србије и КФОР-а, после 11 дана кризе, постигли привремени споразум о режиму на административним прелазима на северу Косова. Стефановић изјавио да је споразум који је постигнут са командантом КФОР-а Ерхардом Билером привременог каракатера, да ће важити до 15. септембра. Стефановић је позвао грађане да прихвате споразум и поручио им да морају да склоне барикаде.

На административне прелазе Брњак и Јариње се 16. септембра 2011. око 7:20h спустило око шест хеликоптера КФОР-а из којих су изашли „мешовити тимови“ са припадницима Еулекса и косовске царине и полиције. Они су се спустили врло близу прелаза, али званичници због блокада нису одмах могли да преузму контролу на прелазима. Окупљени Срби су, по слетању прва два хеликоптера на Брњак, који су имали ознаке хрватског Кфора, ојачали барикаду и испред пункта истоварили неколико шлепера са шљунком. Око 11 часова група студената из Београда стигла је до прелаза Јариње да пружи подршку Србима на северу Косова. Портпарол Косовске полиције Баки Кељани изјавио је да се план Владе Косова о успостављању реда и закона на северу земље оперативно остварује како је и предвиђено. Посланици СРС који су кренули пут Косовске Митровице како би пружили подршку Србима са севера Косова, враћени су са административних прелаза, па су прешли на Косово и Метохију алтернативним путевима.

Прелаз Јариње после сукоба

Око 12:55h, са обе стране административног прелаза Јариње избила је ватра, а пожар је истовремено избио са обе стране прелаза на прилично неприступачном терену. Површина захваћена пламеном није била велика, али се подигао велики дим. На ванредној седници Косовских власти, премијер Хашим Тачи је рекао да су на Јарињу и Брњаку распоређени и службеници граничне полиције и царине Косова. СНС је због дешавања на Косову и Метохији затражила гласање о поверењу Влади Србије у Скупштини због тога што српска власт нема озбиљан план за решење тог проблема. Срби су додатно ојачали барикаде код Брњака, а Јарињу су камиони непрестано доносили шљунак, тако да се од барикада практично није видео прелаз. Влада Србије саопштила је да у потпуности контролише ситруацију на Косову и позвала грађане да мирно протестују и не наседају на провокације. Портпарол Еулекса Николас Хотон потврдио је да је та мисија ЕУ преузела надлежности на административним прелазима на северу Косова и Метохије. На административном прелазу Мердаре, косовски цариници од 12:00 h дозвољавају увоз робе из Србије, први пут од 20. јула када је косовска влада забранила увоз. Кфор саопштава да неће примењивати беспотребну силу против мирних демонстраната, и да чека даљи развој ситуације. Они додају да ће уклонити барикаде које су поставили Србији само у случају примене насиља. Око 22:00 h Срби на северу Косова подигли су зид на путу Приштина-Рударе, у Косовској Митровици, у делу који се зове Дудин Крш. Србија је Европској унији доставила предлог за решење проблема на прелазима Брњак и Јариње којим се предвиђа да косовски полицајци и цариници не буду на тим прелазима, изјавио је Борислав Стефановић. Румуни који раде у Еулексу блокирали су мост у Сувом долу. У Косовској Митровици блокиран је и западни мост преко Ибра чиме се затварио још један пут за евентуални прелазак РОСУ ка северу Косова и Метохије.[14] Приштински медији су пренели да је 5 шлепера, углавном са пшеницом, ушло на Косово и Метохију. Српске царинске власти на прелазу Мердаре нису дозволиле камиону натовареном отпадним оловом да уђе у централну Србију. Камион је враћен, како кажу, са образложењем да Управа царине Србије царинској испостави код Мердара није доставила никакав документ којим се дозвољава увоз робе са Косова и Метохије

На прелазу Јариње се 27. септембра 2011. десио сукоб између окупљених Срба и припадника Кфора, приликом кога је пуцано гуменим мецима и бојевом муницијом на окупљене Србе, и том приликом ранили 118 људи од којих 7 тешко ранили.[15] Неколико дана раније, припадници Кфора су дошли у Јариње и поставили своју базу. Поред гумених метака и бојеве муниције, на окупљене Србе је бачен сузавац и шок бомбе. Паљба је трајала 45 mин.[15]

У северном делу Косовске Митровице је 5. октобра 2011. детонирана експлозивна направа која је оштетила аутомобил Еулексовог преводиоца.[16]

Уклањања барикада октобар-децембар 2011.[уреди]

КФОР је у раним јутарњим часовима 20. октобра 2011. отпочео операцију уклањања барикада на путу према административном прелазу Јариње, код села Јагњеница.[17][18] Прве барикаде на које су припадници КФОР-а наишли су била четири камиона које су Срби раније поставили. КФОР је уклонио два камиона али не и остале јер су тада у великом броју дошли локални Срби. Након тога је КФОР употребио сузавац при чему су повређена два војника КФОР-а.

На мосту преко Ибра у Косовској Митровци, један Албанац је 24. октобра 2011. булдожером покушао да развали барикаду која раздваја северни од јужног дела града.[19]

Припадници Кфора покушали су 23. новембра око 23 сата, да уклоне барикаду коју су поставили Срби код Дудиног крша. Међутим, сат иза поноћи припадници КФОР-а су се повукли са Дудиног Крша, пошто су их претходно грађани одуграли од барикаде и потом је обновили јер је била делимично пробијена. Најпре је група од 20 војника пешке прешла барикаду и поставила бодљикаву жицу, одвојивши је физички од грађана који су дежурали. Потом је КФОР ангажовао тешке грађевинске машине које су почеле да руше бетонску барикаду. Истовремено са интервенцијом Кфора огласила се сирена у Звечану и у Дудином кршу је почео да се окупља велики број грађана који су мирно протестовали. Мађарски припадници Кфора су транспортерима и кордоном блокирали Србе, а у неколико наврата употребљен је сузавац против окупљених грађана. Дошло је и до гурања и кошкања између припадника Кфора и мештана, након чега је више Срба затржило лекарску помоћ.

КФОР је 28. новембра 2011. ујутру уклонио барикаду у Зупчу према селу Јагњеница, а нови сукоб је избио пошто је запаљен камион са дрвима, који су Срби користили као део барикаде.[20] Војници Кфора су узвратили шок бомбама. Велики број грађана је повређен у сукобу с Кфором код села Јагњеница, на северу Косова и Метохије, а током сукоба чули су се пуцњи из ватреног оружја. Након сукоба, повређено је око 100 грађана, а од 30 до 50 је пребачено у Дом здравља у Звечану, а најтеже повређени су одвежени у болницу у Косовској Митровици. Са Друге стране, КФОР је изјавио да су двојица припадника ове мисије рањени хицима из ватреног оружја у сукобима са српским демонстрантима. Током сукоба, Кфор је користио шок бомбе, водене топове, сузавац и гумене метке.

Договор о прелазима 3. децембар 2011.[уреди]

Шеф преговарачког тима Београда Борислав Стефановић и шефица приштинског преговарачког тима Едита Тахири 3. децембра 2011. године постигли су договор о административним прелазима Јариње и Брњак уз посредство Европске уније. Стефановић је рекао да су издвојени прелази Јариње и Брњак договором у односу на остале, на којима ће такође бити примењивано заједничко управљање.

Референдум на северу КиМ и договор о регионалном представљању Косова[уреди]

Референдум[уреди]

Представници четири општине са севера Косова и Метохије организовали су референдум са питањем:„Да ли прихватате институције такозване Републике Косово. Референдум нису подржали ни власти из Београда ни европска комисија наводећи да он не води ка смиривању тензија и проналажењу одрживог решења за север покраине. Упркос противљењу референдум је одржан 14. и 15. фебруара у општинама Звечан, Зубин Поток и Косовска Митровица док је у општини Лепосавић одржан само 15. фебруара. Резултати референдума су показали да су Срби са севера Косова и Метохије скоро једногласно одбацили признавање косовских институција (чак 99,74% грађана се изјаснило да су против институција). Овим референдумом је стављено до знање већини међународних актера да је за Север Косова неопходан дугачији модел као и дугорочно решавање проблема.[21]

Интервенција српских специјалних снага притив побуњених Срба на север Косова и Метохије[уреди]

У ноћи између 22. и 23. фебруара су српске специјалне полицијске снаге и припадници жандармерије ушли на север покрајине да уклоне барикаде у Јарињу. Пола сата после поноћи из правца Руднице појавили су се људи у цивилној одећи са фантомкама на главама који су почели да вербално нападају људе на барикади и прете им. У саопштењу СНП 1389 пише да је маскираним људима убрзо стигло појачање у џипови МУП-а Србије, са истим захтевом - да се барикада уклони, а шатор сруши. Према овом извору истовремено, са косовске стране административне линије стигла је патрола војника КФОР-а.[22] Чланови СНП 1389 који су се налазили у шатору у међузони повукли су се дубље на простор Косова и Метохије, где су поставили нову барикаду и подигли шатор. Према њиховим речима на северу Космета је становништво обавештено о догађају и у већем броју се упутило ка административном прелазу Јариње.

Договор у Бриселу[уреди]

После маратонских преговора о регионалном представљању косовских институција, у Бриселу је 24. фебруара постигнут је договор у ком ће Косово ће на регионалним форумима бити представљено уз фусноту у којој ће бити наведени Резолуција 1244 и мишљење Међународног суда правде о декларацији о независности.[23]

Сукоб јуна 2012.[уреди]

Појачана контрола КФОР-а изнад прелаза у Јарињу

После низа месеци без конкретних акција додатне тензије су се десиле тек средином 2012. године. Акција Кфора почела је 1. јуна 2012. у 8:40 кад су војници почели да уклањају барикаде у селу Рударе. Након почетка акције код барикаде, Кфор је потиснуо грађане и новинаре преко моста на Ибру и забранио сваки прилаз блокади у Рудару, а из правца барикаде чули су се пуцњи из ватреног оружја. Новинари нису могли да виде шта се дешава код барикаде, али су кола хитне помоћи одвезла тројицу повређених и рањених Срба. Према речима лекара, један Србин рањен је метком у бутину, живот му није угрожен али постоји опасност да изгуби ногу. Председник општине Звечан Драгиша Миловић позвао је Србе и Кфор на смиривање тензија и оценио да би било добро да председник Србије Томислав Николић прими делегацију Срба са севера Косова након данашњих инцидената. Николић се састао са одлазећим премијером Мирком Цветковићем и неколико министара, а разговор се тицао инцидената од тог јутра. И док су тензије код Рудара поподне донекле смањене, у северној Косовској Митровици су одборници одлучили да поново блокирају пролаз Кфору и Еулексу. Председник Општине Крстимир Пантић рекао је да се Срби осећају угрожено и да су међународне мисије кренуле у обрачун са Србима на северу Косова. Извор Бете из Еулекса рекао је да је Кфор током акције у Звечану ухапсио неколико Срба и да ће их предати мисији ЕУ.[24]

Војници Кфора 14. јуна 2012. поставили су котрони пункт на алтернативном путном правцу Нови Пазар - Лешак, уз саму административну линију са централном Србијом. На том алтернативном путном правцу, у месту Тресава, налазили су се припадници пољског контингента Кфора са пет џипова, који су на контролном пункт од девет сати обављали контролу возила која долазе на Севера Косова и Метохије.[25]

Војници Кфора 16. јуна 2012. уклонили су током ноћи барикаде које су поставили Срби на путу ка месту Рударе и том приликом није било никаквих инцидената. Кфор је истакао да је акција изведена како би се допринело мирном и безбедном окружењу као и спречавању незаконитих прелазака административне линије. Срби са Севера Косова су поставили нове барикаде на магистралном путу Лепосавић - Приштина у месту Рударе у општини Звечан. Срби су нове барикаде поставили у знак протеста због затварања алтернативних путних праваца на северу Косова од стране Кфора. Барикаде које су поставили Срби у Рудару, постављене су по цик-цак систему уз помоћ истоварених дрва, балвана и великих бетонских блокова. Нове барикаде су постављене на истој локацији на којој су се налазиле и оне старе које је Кфор уклонио 15 дана раније. Тада је због уклањања тих барикада дошло до сукоба између грађана и војника КФОР-а у којима је троје Срба повређено и око двадесетак војника КФОР-а од којих двоје озбиљније. КФОР је у 05:30 h почео акцију затварања незваничног прелаза у близини Брњака, наводно, ради спречавања незаконитих прелазака административне линије. У саопштењу је наведено да је успостављено неколико контролних пунктова и неколико локација обезбедио уз помоћ кордона. КФОР је додао да током акције није било инцидената. Министарство за Косово и Метохију апеловало је на све стране да се уздрже од насиља и позвало КФОР да не примењује силу, односно да се стриктно понаша у оквиру свог мандата а Србе у покрајини да не наседају на провокације.[26]

Нови преговори у Бриселу 19. октобар 2012. - 19. април 2013.[уреди]

Подизање дијалога са техничког на политички ниво[уреди]

Након општих избора у Србији, који су одржани у мају 2012. године, дошло је до промене власти на свим нивоима током лета. Нове власти су припремиле другачији концепт преговора и подигле их на политички ниво за разлику од претходних, које су први део преговора у Бриселу водиле на техничком нивоу. За нове преговараче су изабрани Александар Вулин као директор Канцеларије за Косово и Метохију, Дејан Поповић као државни секретар, а за главног преговарача је изабран председник Владе Ивица Дачић на молбу председника државе Томислава Николића. Са албанске стране, за главног преговарача је именован председник косовске владе Хашим Тачи. За посредника у новим преговорима је изабрана британска политичарка, висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност и први потпредседник Европске комисије Кетрин Ештон. Нови преговори о статусу Косова и Метохије су почели 19. октобра 2012. године. Водили су се у десет различитих рунди на сваких месец дана, а како се ближила финална фаза преговори су се чешће одвијали, а у последњих неколико рунди се преговорима прикључио и први потпредседник Владе Александар Вучић. Коначан договор између српске и албанске стране је постигнут 19. априла 2013. парафирањем споразума који Србија тумачи да јој не нарушава територијални интегритет, али јој смањује надлежности на северу покрајине, док албанска страна тумачи да је српска страна признала De facto косовску државност, али не De iure, па је споразум из Брисела наишао на осуду јавности са обе стране.[27][28]

Бриселски споразум[уреди]

Први споразум о принципима нормализације односа Београда и Приштине тј Републике Србије и самопроглашене „Републике Косово“, познат и као Бриселски споразум је потписан 19. априла 2013. у Бриселу.

Споразум су испред Републике Србије потписали председник владе Ивица Дачић и председник владе самопроглашене „Републике Косово“ Хашим Тачи. Он предвиђа оснивање Заједнице српских општина на северу Косова и Метохије, која би се формирала након локалних избора по косовским законима заказаним за 3. новембар 2013. године. Поред тога, споразумом је предвиђено укидање безбедносних структура и правосудних институција Републике Србије на Косову и Метохији. Регионалног команданта полиције за четири општине са већинским српским становништвом на северу Косова би требало да именују начелници тих општина. Апелациони суд у Приштини би успоставио комисију у којој би већину чинили српске судије и која би била надлежна за све већински српске општине.

Бриселски споразум је изазвао бројне реакције у Србији. По мишљењу Косте Чавошког, доктора правних наука и редовног професора на Правном факултету Београдског универзитета, овај споразум није у складу са српским Уставом и законима, ни са резолуцијом 1244.[29] У тексту споразума се нигде не спомиње Република Србија.

Протести против Бриселског споразума на северу Косова и Метохије април-новембар 2013.[уреди]

Локални избори на Косову и Метохији 3. новембра 2013.[уреди]

Наставак преговора у Бриселу и мањи инциденти[уреди]

Споразум у Бриселу 25. августа 2015.[уреди]

Премијери Србије и Косова Александар Вучић и Иса Мустафа постигли су споразум о телекомуникацијама на преговорима у Бриселу. Према том споразуму, Косово би добило међународни позивни број, вероватно 383, тако што ће Аустрија поднети захтев у његово име Међународној телеком унији. Истовремено, позиви са севера Косова у Србији и даље би се обрачунавали по садашњој цени, као домаћи саобраћај, а не међународни позив. За сада није јасно да ли ће грађани Косова наставити да користе локални позивни број или међународни за Косово. Члан српске делегације Драган Владисављевић је казао да је делегација Београда „веома задовољна због договора о телекомуникацијама, јер ће Србија имати своју компанију на Косову, а српски народ ће моћи да користи телефонске услуге као и досад, по истим тарифама и бирању броја у Србији“. Међутим, споразум о телекомуникацијама није потписан, јер су у току разговори о асоцијацији српскеливера Ивановића општина, слободи кретања преко моста на Ибру у Митровици и енергији. Косовска страна инсистира на договору о свим питањима. Из Београда дошло је саопштење да ће се разговарати о преговорима о случају притвореног Оливера Ивановића на преговарачком столу[30].

Одбијен пријем Косова у УНЕСКО[уреди]

Дана 9. новембра одржана је седница у УН на предлог Албаније која није добила потребну већину јер Косово није примљено у УНЕСКО, од 142 чланица 92 чланова гласало је за, док је 50 било против. Било је 29 уздржаних[31].

Криза око рудника Трепча октобра 2016.[уреди]

Дана 8. октобра 2016. године, Скупштина Косова усвојила је у другом читању Нацрт закона о металуршком комбинату Трепча којим се предвиђа 80 % власништва владе у Приштини над Трепчом и улазак владе у могућа партнерства са приватним сектором. Радници тог рударског комбината су запретили затварањем тог рудника и обуставу производње[6].

Криза поводом воза Београд-Косовска Митровица 14. јануара 2017.[уреди]

Дана 14. јануара 2017. године, воз (декорисан фрескама српских манастира на Косову и Метохији и натписима Косово је Србија) који је ујутру из Београда кренуо за Косовску Митровицу заустављен је поподне у Рашкој, на последњој станици пре административне линије са Косовом и Метохијом. Након демонстрације силе и претњи са косовске стране администативне линије да ће пруга бити минирана и информација да ће машиновођа и путници бити похапшени, одлучено је да воз са станице у Рашки врати за Београд[7].

Ескалација 2018/19.[уреди]

Убиство Оливера Ивановића и криза Бриселских преговора[уреди]

Један од најпознатијих политичких представника Срба на Косову и Метохији Оливер Ивановић убијен је 16. јануара 2018. године рано ујутру испред канцеларије своје странке у Косовској Митровици. Косовска полиција саопштила је да су на месту убиства Оливера Ивановића пронађени „одређени докази“ који ће се користити у даљем току истраге. Пронађено је и запаљено возило марке „опел астра“ без регистарских ознака, за које полиција сумња да је повезано са случајем убиства. Оно што је претходило његовом убиству су били локални ижбори 2017. године, када су га његови политички противници, али и високи државни званичници попут Марка Ђурића оптуживали за издају и сарадњу са Албанцима. На појединим телевизијама је кружио спот где се Ивановић такође оптужује за издају, а током кампање му је и запаљен аутомобил. У свом последњем интервјуу за Време изјавио је да се "људи на Северу Косова више боје локалних Срба криминалаца него Албанаца".[32] Делегација Србија која је требало да настави техничке преговоре са Приштином прекинула је дијалог у Бриселу, и вратила се у земљу. Председник Србије наводи да је реч о терористичком чину, да је Србија захтевала од Унмика и Еулекса да се органи Србије укључе у истрагу, а да ће, ако то не буде случај, свакако водити своју истрагу, и да ће убице Оливера Ивановића бити пронађене. Ивановић је од 27. јануара 2014. године, заједно са четворицом Срба, био у притвору у Косовској Митровици због наводног ратног злочина над цивилним становништвом на Космету 1999. и 2000. На суђење је чекао притворен годину дана, а укупно у притвору провео је три године. Због одбијања да га пусте да се брани са слободе Оливер Ивановић је 7. августа 2015. почео штрајк глађу[33], док је 14. августа због нарушеног здравља пребачен у болницу у Косовској Митровици.[34] Осуђен је 21. јануара 2016. године на девет година затвора. Одлуком судског већа Апелационог суда 16. фебруара 2017. године у Приштини укинута је првостепена пресуда Оливеру Ивановићу и наложено је ново суђење. Суд је одлучио да Ивановић још неко време остане у притвору, али је наложио првостепеном суду да што пре реши питање притвора. Дана 21. априла исте године Судско веће Еулекса укинуло је кућни притвор Оливеру Ивановићу и он се убудуће бранио са слободе до 16. јануара 2018. године када је убијен испред канцеларије своје странке у Косовској Митровици[35][36].

Хапшење Марка Ђурића у Косовској Митровици[уреди]

Дана 26. марта у Косовској Митровици полиција РОСУ је ухапсила шефа преговарачког тима Марка Ђурића и одвела га у Приштину. Након извођења пред прекршајног судију Ђурић је спроведен у централну Србију преко Мердара. Приликом хапшења у сали Митровачког двора косовска полиција користила сузавац и шок-бомбе. Најмање шест повређених. У Београду је одржана седница Савета за националну безбедност[37].

Амерички десант на Газиводе[уреди]

Дана 4. августа, укупно девет борбених возила америчких снага и неколико десетина војника заузело је подручје око језера Газиводе, а надлетао је и хеликоптер Кфора, да би се после пар сати повукли. На прилазу језеру остала су још два возила са неколико војника. Главни прилазни пут према језеру и брани се гради, а на самом почетку зоне градње била су паркирана три војна џипа. Ту је било двадесетак америчких војника. Амерички војници су екипи РТС рекли да су на редовној вежби и да симулирају акцију запоседања и обезбеђивања објеката од јавног значаја. На питање због чега су дошли на језеру Газиводе, које се последњих дана помињало као простор који може бити блокиран, они су рекли да њихова активност није стриктно повезана са тим и да за друге информације треба да се обрате команди Кфора. И из команде Кфора у Приштини саопштено је да се ради о унапред планираној активности и да није у питању стављање под контролу језера Газиводе. Језеро Газиводе има стратешки значај за север Косова, не само за четири српске општине, већ и за албанске, јужно од реке Ибар. Језеро и хидроцентрала Газиводе код Зубиног Потока и трафостаница Валач су кључни енергетски ресурси на северу Косова, у власништву „Електропривреде Србије“. Газиводе су у протеклом периоду биле често помињане као „мета“ приштинских власти, које желе да их „укључе“ у косовски енергетски систем[38]. Дан касније америчке снаге су се повукле са теритрије Северног Косова[39].

Десант РОСУ на Газиводе[уреди]

Око 60 припадника косовских специјалних снага упало је ујутру 29. септембра у Центар за екологију и развој спорта у Зубином Потоку, а затим се распоредили око језера и хидроелектране Газиводе. Припадници РОСУ упали су у Зубин Поток како би обезбедили трасу којом се кретао косовски председник Хашим Тачи током посете језеру, на ком је боравио до 14 часова. Тачи је рекао да није имао намеру да изврши провокацију и да неког изнервира већ да „види природне лепоте језера“. Тачијева посета веома је узнемирила и изненадила мештане Зубиног Потока. Како је за РТС рекао председник те општине Стеван Вуловић, то је био један ненајављен „упад највећег ратног злочинца“. Вуловић истиче да је у Зубином Потоку тренутно мирно а највећи проблем је, каже, био смирити становништво које је желело да „правду узме у своје руке“. Председник општине Зубин Поток демантовао је писање медија да има ухапшених у акцији РОСУ. Информације о хапшењу демантовао је и заменик комаданта косовске полиције за север Бесим Хоти. Овим поводом огласио се и главни портпарол КФОР-а Винћенцо Грасо који је рекао да та мисија није била обавештена да ће припадници РОСУ ући на север Косова. Додао је да КФОР шаље своје јединице у Зубин Поток где ће испитати ситуацију. Далибор Јевтић из Српске листе рекао је да је јутрос створена ситуација пуна тензија и да се није знало због чега су се припадници РОСУ упутили на Газиводе. Јевтић је додао да је можда циљ јутрошњих дешавања био да се скрене пажња са протеста опозиције у Приштини. Министар полиције Небојша Стефановић је, поводом дешавања на Косову, наложио директору полиције да све специјалне и посебне јединице полиције стави у стање највише приправности. Како је истакао, Министарство унутрашњих послова наставља да прати развој ситуације и предузеће све мере које држава буде наложила. Центар за екологију и развој спорта отворен је недавно, а председник Србије Александар Вучић обишао га је приликом последње посете Косову.

Стављање Војске Србије у стање борбене готовости[уреди]

Председник Србије Александар Вучић наредио је 29. септембра стављање комплетне Војске Србије у стање највише борбене готовости, потврђено је „Тањугу“ у Кабинету председника, који је и врховни командант Војске Србије. Вучић ће се у 21 сат обратити јавности[40].

Неуспех примања Косова у Интерпол и економска блокада робе из Србије и Босне и Херцеговине[уреди]

Власт у Приштини је 30. октобра је најавила да ће на Дан Албанске заставе 28. новембра основати Војску Косова. Дана 6. новембра Косовска влада је увела царине од 10 процената свих производа из Србије и БиХ. Дана 10. новембра ЕНТСО-Е је одбио захтев Приштине да преузме од Србије електромрежу, тј. дистрибуцију струје на северу Космета захваљујући гласовима Мађарске, Румуније и Бугарске[41]. Косовски премијер Рамуш Харадинај је 19. новембра рекао да је циљ ембарга да Србија за месец дана призна независност Косова или ће власт бити срушена на улицама у Београду[42].

Одбијање пријема Косова у Интерпол[уреди]

Дана 20. новембра захтев Косова није прошао ни у првом ни у другом кругу гласања за пријем Косова у Интерпол. Против пријема Косова у Интерпол гласала је 51 држава, 68 је било за, а 16 земаља је било уздржано. Гласању је претходила пауза која је одређена како би делегације изашле из сале и како би САД, Велика Британија и Турска извршиле додатни притисак на земље-чланице пре другог круга гласања. Прве су подршку Србији пружиле Намибија, Румунија, Венецуела и Суринам. У корист Србије су се за реч јавиле Шпанија, Мароко, Кипар, Кина, Белорусија и Русија. Предлог за гласање дошао је на дневни ред пошто је одбијен захтев Кине, Шпаније, Кипра, Аргентине, Суринама и Србије да одбаце декларацију о чланству Косова. Влада Косова је оптужила Србију за „агресивну и дивљу кампању Владе Србије“, додајући да гласање против Косова иде руку под руку са криминалом и криминалцима и да стога нико не би требало да буде срећан[43][44].

Увођење таксе од 100% на робу и производе из Србије и Босне и Херцеговине и паљење српских производа[уреди]

Влада Косова је 21. новембра увела нову тарифу од 100 процената за производе из Србије и Босне и Херцеговине у циљу јачања домаће производње, економије и државности Косова[45]. Дана 22. новембра председник Србије Александар Вучић у разговору са представницима Срби са Косова и Метохије и истакао да их неће оставити на милост и немилост и додао да је Кфор зауставио јединице Росу када су кренули ка северном делу Космета. Председник Српске листе Горан Ракић истако је да је народ на Косову и Метохији уплашен и да од српских власти и народа у Србији очекује подршку. Директор Здравственог центра у Косовској Митровици Милан Ивановић рекао је да све ово што се сада дешава на Косову није ништа ново и да се ради у договору са великим силама. Ректор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Раде Грбић упозорио је да за пар дана рад Универзитета може бити потпуно прекинут. Председник је истакао да одлука о повећању такси није цивилизацијска нити разумна одлука и да Србија неће узвраћати сличним мерама, јер жели да остане поуздан партнер[46]. Полиција Косова ухапсила је 22. новембра неколико грађана који су у строгом центру Приштине, на тргу Скендербег, запалили неке од српских производа. Приштинска телевизија Т 7 је директно преносила тај догађај. И у неким другим срединама на Косову данас су паљени производи из Србије као реакција на одлуку Владе Косова да повећа таксу за увоз тих производа са 10 на 100 % и забрани продају артикала у којима као земља увоза није наведено Уставно име Косова[47].

Ванредна седница Кризног штаба четири општине на северу Косова и протести[уреди]

У јутарњим сатима 23. новембра, Специјалне снаге косовске полиције на северу Косовске Митровице ухапсиле ујутро четворицу Срба. Након саслушања у јужном делу Митровице, њима је одређен притвор од 48 сати. Полиција објашњава привођења истрагом о убиству Оливера Ивановића. Рано ујутру чули се пуцњи и сирене за опасност. Горан Ракић је позвао Кфор да дође у северни део Косовске Митровице и да објасни народу то што су јуче рекли да све држе под контролом и да нема померања снага припадника РОСУ. Велики број грађана који се раније окупио на Тргу цара Лазара, како је рекао Ракић, узнемирени су због јутрошњих дешавања. Ракић је позвао грађане на уздржаност[48].

Међутим, косовска страна имала је другачије објашњење. Полиција објашњава привођења истрагом о убиству Оливера Ивановића. Косовски министар унутрашњих послова Екрем Мустафа указује да хапшење нема везе са етничком или верском припадношћу, већ само са чињеницама да су ухапшени извршили кривична дела. Косовске безбедносне снаге или неке друге војне снаге нису распоређене на север Косова, саопштио је Кфор и навео да је оно што се догодило јутрос била само полицијска операција. Није спроведена никаква незаконита операција или војна акција, и није било опасности по безбедност и сигурност грађана Косова, наведено је у саопштењу Кфора. Ухапшене су три особе српске националности, док је једна у бекству. Касније ће се испоставити да је та особа у бекству Милан Радоичић, потпредседник Српске листе, човек који је означен од појединих људи као онај који контролише Север Косова и који такође иза себе има више кривичних дела[49].

Председник Александар Вучић одржао је 23. новембра ванредне састанке са шефовима Војске и полиције и других безбедносних служби[50]. Због упада РОСУ на север Косова, одржана ванредна седница Владе Србије. Председница владе Ана Брнабић отказала је најављене активности и од јутра је у Председништву Србије, где су у току састанци председника Александра Вучића са шефовима снага безбедности и командантима свих војних и полицијских јединица[51].

У Косовској Митровици 23. новембра, нешто после 20 сати, почела друга, ванредна седница Кризног штаба четири општине на северу Косова и Метохије. На седници је најављено анализирање политичко-безбедносне ситуације на северу Косова и Метохије. Први састанак кризног штаба, којем су присуствовали представници општина Косовска Митровица, Лепосавић, Звечан и Зубин Поток одржан је данас пре подне, након што је јутрос РОСУ упала на север Косова и ухапсила четворицу Срба, који су, како Пришитна наводи, повезани са убиством Оливера Ивановића у јануару 2018. године.

На седници штаба општина Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток донети су закључци:

  1. Да се укину таксе на српске прозводе јер ће се због оваквих мера Срби иселити са ових простора
  2. Да се одмах пусте ухапшени грађани Косовске Митровице или да се понуде валидни докази
  3. Да се сачува мир и безбедност, да то обезбеде и гарантују Кфор и надлежне међ. институције на КиМ
  4. Да се одрже мирни и ненасилни једносатни протести против политичког и полицијског терора Приштине над Србима[52].

Председник општине Зубин Поток Стеван Вуловић, општински челници и директори јавних предузећа одржали су састанак и договорили мере као одговор на новонасталу кризу на КиМ. Они су најавили да ће од 12 до 13 часова бити затворене све продавнице, али да ће јавне установе, школе, вртићи радити нормално. Такође, за исти период су најавили блокаду прелаза Брњак, као и магистралног пута у селу Зупче. Преко тог прелаза од јутрос ниједан камион није прошао, јер им, како кажу, није исплативо. На прелазу Јариње је вишесатни застој. Цариници кажу да је то због редовне контроле. Ни на том прелазу нема камиона са робом из централне Србије[53].

Косовски премијер Рамуш Харадинај поновио је у интервјуу за РТК2 да ће порез од 100 % за робу из централне Србије бити укинут "када дође до међусобног признавања Србије и Косова"[54].

Дана 24. новембра у Основном суду у Приштини завршена је седница суда поводом одлучивања о предлогу специјалног косовског тужилаштва да се одреди притвор до 30 дана тројици Срба, ухапшених јуче у Косовској Митровици због наводне умешаности у убиство лидера косовске Грађанске иницијативе СДП Оливера Ивановића[55].

Дана 27. новембра, градоначелници четири општине са српском већином на северу Косова поднели су оставке на своје функције. Истог дана одржан је протест испред канцеларије Европске уније и Еулекса у северном делу Косовске Митровице[56][57].

Формирање војске Косова[уреди]

Дана 3. децембра, премијер самопроглашене државе Косово Рамуш Харадинај и председник косовског парламента Кадри Весељи најавио је да ће 14. децембра на скупштинско разматрање ставити формирање Војске Косова[58]. Дана 13. децембра, више од 45 возила Кфора ушло је на север Косова и Метохије, нешто пре 10 часова. Крећу се у колони и, према информацијама са терена, иду у правцу Лепосавића[59].

Проглашење војске Косова[уреди]

Дана 14. децембра, Косовски парламент усвојио је данас пакет од три закона: Закон о косовским безбедносним снагама, Закон о служби у косовским безбедносним снагама и Закон о министарству одбране. Тиме је омогућена трансформација Косовских безебдносних снага у косовску војску. Посланици Српске листе нису присуствовали седници[60]. У јужном делу Косовске Митровице већинско албанско становништво је вест о усвајању закона који омогућавају трансформацију КБС у војску прославило уз петарде. Председник Српске листе Горан Ракић изјавио је да је усвајањем закона о формирању војске Приштина на најгрубљи начин напала мир, безбедност и сигурност и позвао Србе на мир, суздржаност и да не наседају на провокације[61]. Влада Србије је најоштрије осудила одлуку Приштине која води ка трансформацији косовских снага безбедности у војску Косова и оценила да је то до сада највећа претња Приштине регионалном миру[62]. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић је изјавио да ће Србија затражити одржавање хитне седнице СБ УН због најгрубљег кршења резолуције СБ УН 1244 доношењем одлуке Приштине о формирању војске Косова[63]. Председник Србије и врховни командант Војске Србије Александар Вучић је на непознатој локацији обишао специјалне јединице Војске Србије[64]. Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић обишао је данас припаднике Жандармерије у бази у Липовици и уверио се у њихову борбену готовост и спремност[60].

Инцидент код Куршумлије[уреди]

Група наоружаних косовских Албанаца 27. фебруара 2019. године испалила више рафала у куршумлијском селу Растелица у близини контејнера где бораве дрвосече, изјавио је за агенцију Бета један од радника који је био у шуми Миломир Стевановић (47). Инцидент се догодио протекле ноћи, а Стевановић, који ради у предузећу „Сунце транс”, које за Србија шуме изводи радове, остао је сам у контејнеру на око 2 km од административне границе са Косовом, док су остали радници отишли у Куршумлију по намирнице. Стевановић је казао да је са оближњег брда на око 400 m од радничког контејнера испаљено неколико рафала из аутоматског оружја. „Пуцњава је трајала око пет минута, а ја сам побегао у шуму, на супротну страну, како бих пронашао сигнал за мобилни телефон. Нашао сам га на неколико километара од контејнера и позвао полицију и колеге”, рекао је Стевановић. Истовремено, недалеко одатле у селу Растелица, у пет домаћинстава су покрадене вредније ствари. Мештанин Миломир Ераковић (63) у изјави за агенцију Бета казао је да су становници тог села у страху и да за њих у том крају нема живота[65].

Платформа Приштине о недељивости граница Косова[уреди]

Дана 7. марта, у такозваној косовској скупштини усвојена платформа о „коначном, инклузивном и правно обавезујућем споразуму за нормализацију односа Београда и Приштине“ предвиђа реципрочно признање унутар постојећих граница и повлачење Резолуције 1244. Платформа садржи увод и 11 принципа на основу којих ће деловати приштински тим за дијалог. У њој се наводи да је политички приоритет Косова да постигне споразум са Србијом, који би Приштини омогућило чланство у Савету Европе, Европској унији и Уједињеним нацијама, преносе медији. Платформа предвиђа постизање споразума са Београдом уз посредовање ЕУ и уз подршку САД, који би и били гаранти његове примене. Од Србије се очекује да „прекине све активности у вези са признавањем косовске независности од стране других држава и да не омета Косово на путу ка међународним организацијама“. Платформом је предвиђено и успостављање суда за „злочине Србије на Косову“, пренео је Танјуг. У платформи пише и да природни ресурси Косова, а посебно „језеро Газиводе и рудник Трепча на Северу, представљају део „суверене територије републике Косово“[66]. Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић изјавио је да је Приштина платформом коју је усвојила о дијалогу са Београдом послала поруку да је ово крај дијалога. Одлука привремених институција у Приштини да усвоје платформуу у којој се каже да је једини могући исход дијалога признање, не третирајући права и положај Срба представља "ексер у ковчег" дијалога, рекао је Ђурић вечерас у обраћању јавности. Он је рекао и да је тиме Приштина ставила Србију у најтежи положај још од 2011. године и показала целом свету да не жели дијалог[67]. У Косовској Митровици завршен је протест Срба са којег је поручено да ће се борити за своја права и права њихове деце која зависе од комбината „Трепча“, у ком ради око 3.000 Срба са севера Косова и Метохије, те да неће одустати од борбе за свој живот, слободу, останак и опстанак на простору јужне покрајине. Ђурић је додао да је председник Александар Вучић заказао за сутра у 8.30 хитну седницу Савета за националну безбедност[68][69].

Седница Савета за националну безбедност[уреди]

Дана 8. марта премијерка Ана Брнабић изјавила је новинарима Платформа Приштине је трећи и завршни ударац дијалогу, након седнице Савета за националну безбедност, коју је председник Србије Александар Вучић сазвао након усвајања платформе, и додала да је тај документ супротан здравом разуму. Брнабићева је истовремено рекла да ће реакција Србије бити, као и увек, одмерена[70].

Инциденти април и мај 2019 - данас[уреди]

Дана 4. априла на северној страни главног моста на Ибру у Косовској Митровици исписани су графити „ОВК“, „Косово Албанија“ и слични, пренео је „Радио Контакт плус“, којем је у косовској полицији речено да ће покренути истрагу о томе[71]. У поподневним сатима истог дана око 40 војника Кфора, међу којима су били и припадници албанске војске, прошетало је данас главном улицом Северне Косовске Митровице, што је изазвало видно узнемирење грађана тог дела Косова и Метохије, у којем већином живе Срби[72].

Напад РОСУ на Север и масовна хапшења[уреди]

Након најаве председника Србије Александра Вучића да очекује нови напад Албанаца на северни део Космета почетком месеца, у раним јутарњим часовима 28. маја око 6.40 почела је акција хапшења припадника косовске полиције српске националности широм северног дела Косова и Метохије. Након хапшења у Косовској Митровици, и Рудару, јединица РОСУ са око 30 борбених возила упутила се према Зубином Потоку. У месту Вараге долази до лакшег оружаног сукоба након што су мештани поставили барикаде на магистралном путу. Након пробијања барикаде, према незваничним информацијама, отворена је ватра из оближњих кућа према припадницима РОСУ, на шта су они узвратили истом мером. Након тога су ухапсили 6 лица која су пружала отпор и ометала даљи ток акције, разбијена су два локала, неколико аутомобила који су се налазили на оближњем паркингу. У истој акцији приведена су и два припадника УНМИК-а, од тога један руске националности, који је задобио лакше телесне повреде. Приведено је укупно 13 Срба припадника косовске полиције, и 6 цивила. Неколико Срба је задобило тешке и лакше телесне повреде током ових сукоба, повређена су и два албанска полицајца. Ухапшено је до краја дана укупно 28 особа, од тога 19 полицајаца и девет цивила. Преко 100 особа је повређено и две особе су теже рањене[73].

Дан након ове акције у српским медијима појавила се фотографија са оригиналним списком припадника РОСУ која су извршавала хапшења, и даље није јасно како су тачно дошли у посед тако осетљивих докумената, иако је пренесено да су полицајци изгубили докомент током акције.

Формирање Заједнице српских општина[уреди]

Дипломатске активности[уреди]

Дипломатске активности пре свега српске стране кренуле су одмах након почетка сукоба, 28. јула 2011. У Савету безбедности УН, затворене консултације о ситуацији на северу Косова и Метохије којима није могао да присуствује шеф српске дипломатије Вук Јеремић, јер су се томе, стављајући вето успротивиле три сталне чланице овог тела. Српске делегација је ипак свој став дистрибуирала свим чланицама УН, као јавни документ, а Јеремић је у седишту Уједињених нација разговарао са генералним секретаром УН-а Бан Ки Муном, који је позвао на проналажење решења у складу са Резолуцијом 1244. 31. јула Скупштина Србије усвојила је рано ујутру Декларацију о актуелној ситуацији на Косову и Метохији, којом се осуђује свако насиље и позива да се криза настала једностраним актом Приштине реши мирним путем. Шеф преговарачког тима Борислав Стефановић је често долазио на северни део Косова и Метохије, обилазећи грађане на барикадама. Такође, министар за Косово и Метохију Горан Богдановић договарао се са председницима четири општине на северу Косова о мерама за нормализацију стања у том делу. Тема свих састанака је била како да се ситуација на северу Косова и Метохије одржи мирном, након једностраних потеза представника косовских институција.

Представници српских општина на северу Космета су поводом дешавања неколико дана почетком октобра боравили у посети Владе Републике Српске.[74] Том приликом су се 3. октобра 2011. срели са председником Републике Српске Милорадом Додиком и изразили став да не желе да буду део независног Косова.[74] Они су изнели ставове да су Срби на Космету често изложени терору и насиљу.[74]

Косовски премијер Хашим Тачи изјавио је да Косовска влада неће повлачити одлуке донете о северу Косова, и да неће бити повратка на „статус КВО ".

Посета генералног секретара УН-а[уреди]

Тачно годину дана од избијања кризе на северу Косова и Метохије, Генерални секретар УНБан Ки Мун, после турнеје посета балканских држава, 25. јула 2012. посетио је Косово и Метохију. Током посете Косова и Метохије, Бан Ки Мун се састао са високим званичницима Косовских привремених институција и представника Међународне заједнице. Током своје посете Косоову и Метохији, Бан Ки Мун је посетио српски средњовековни манастир Високе Дечане. Бан Ки Мун је истакао да је забринут за ситуацију на северу Косова и Метохије, али се није састао са представницима Срба са севера Косова и Метохије. Он је такође позвао све стране да интезивирају своје напоре за решавање питања несталих особа. Бан Ки Мун је у Приштину дошао из Београда, где му је било речено да ће председник Србије Томислав Николић тражити да разговори са Приштином буду вођени уз присуство представника УН.[75]

Реаговања поводом десанта РОСУ на језеро Газиводе[уреди]

Председник Србије Александар Вучић у сталном је контакту са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом, после распоређивања РОСУ на Газиводама. Председник Вучић је „изразио протест због безобзирне акције Хашима Тачија и приштинског руководства“, сазнаје Танјуг у изворима блиским Кабинету председника Вучића[76].

Портпаролка ЕУ Маја Коцијанчич позвала је у име ЕУ на мир и уздржаност поводом ситуације на северу Косова[77]. Америчка амбасада у Приштини саопштила је да је већина земаља подржала захтев Косова за чланство у Интерполу, „упркос кампањи коју је водила Србија, и вршила притисак на земље да се супротставе кандидатури Косова“.

Реаговања поводом неуспеха пријема Косова у Интерпол[уреди]

Косовски председник Хашим Тачи поручио је да су „губитници Косово и Србија, а победник само организовани криминал“. Нагласио је да Косово жели да буде део борбе против криминала, али да му је ово право ускраћено. И Амбасада Велике Британије у Приштини изразила је незадовољство због тога што Косово није примљено у Интерпол, наводећи да је Косово је напорно радило за чланство у тој организацији. Албански аналитичари у Приштини кажу да је одбијање Косова лоша вест за регионалну сигурност. Такође лош је знак за процес дијалога, јер ће вероватно утицати на њихов даљи ток. Изражавају жаљење и истичу, како кажу, агресивне приговоре Србије као претендента за придруживање ЕУ[78].

Реаговања на увођење такси од стране Косовских власти на робу из Србије и Босне и Херцеговине[уреди]

Портпаролка ЕУ Маја Коцијанчич изјавила је 21. новембра да је порука Брисела поводом косовских такси за робу из централне Србије и обе стране јасна позвала да се уздрже од провокација[79]. Дана 22. новембра министарство спољних послова Руске Федерације подсећа да је Косово, кршећи своје обавезе проистекле из споразума о слободној трговини, одлучило да уведе таксе од 100 процената на робу из Србије и БиХ, пренела је агенција Тас[80]. Амерички лист „Блумберг“ пише: Приштина је покренула трговински рат са Београдом након што није успела да прикупи довољно гласова за чланство у Интерполу, уз оцену да то прети да угрози године напора "да се помире балкански суседи". АП оцењује да су тензије између Србије и Косова порасле након што је Косово увело таксе од 100 % на сву робу која се увози из централне Србије[81]. Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин поручио је 23. новембра властима у Приштини да не треба да прецењују своје снаге. У твитер налогу је написао: „Прича о увођењу од стране Приштине „пореза-санкција“ потврђује речи Наполеона које је он понављао приликом повлачења из Русије 1812. год.: „Од великог до смешног је само један корак“ (Du sublime au ridicule il n'y a qu'un pas). Смисао ове изреке: не треба прецењивати своје снаге[82]. Аустријски канцелар Себастијан Курц изразио је жаљење због одлуке владе Косова да повећа порез за 100 % на робу из Србије и БиХ и поручио да баријере треба рушити, а не да се стварају нове[83]. Руско Министарство спољних послова саопштило је, поводом упада јединица РОСУ и хапшења четворице Срба у северном делу Косовске Митровице, да ЕУ и САД „или нису у стању да обуздају своје штићенике или одобравају њихово агресивно понашање“[84]. Дана 24. новембра Аустријски вицеканцелар Хајнц-Кристијан Штрахе сматра да би Аустрија требало да предложи мировну конференцију за решавање питања Косова. Поновио је своју подршку идеји размене територија[85].

Реаговања на формирање Косовске војске[уреди]

  1.  Организација уједињених нација14. децембар 2018. — Током састанка ЕУ лидера у Бриселу кипарски председник Никос Анастасијадес и шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини говорили су о проблемима у дијалогу Београда и Приштине, тарифама на српску робу које „блокирају дијалог“ и потезу трансформације Косовских безбедносних снага, за који су рекли да није добродошао[86].
  2.  НАТО14. децембар 2018. — Генерални секретар НАТОЈенс Столтенберг рекао је да жали што је косовски парламент донео одлуку о трансформацији косовских безбедносних снага упркос забринутости Алијансе[87]. Америчка амбасада у Приштини после усвајања закона о формирању косовске војске у парламенту Косова, огласила се саопштењем у којем понавља подршку САД „транзицији косовских безбедносних снага у снаге са мандатом територијалне одбране“, уз оцену да је то суверено право Косова[88].
  3.  Србија14. децембар 2018. — Председник Србије Александар Вучић рекао је да иза одлуке о формирању такозване војске Косова стоје САД, Велика Британија и Немачка. Србија ће затражити одржавање хитне седнице СБ УН због најгрубљег кршења резолуције СБ УН 1244 доношењем одлуке Приштине о формирању војске Косова, изјавио је министар спољних послова Србије Ивица Дачић[63]. Амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић изјавио је за Спутњик да је формирање косовске војске опасан ударац на стабилност и безбедност целокупног балканског региона, као и да је то политички и морални апсурд и корак који може да резултира неконтролисаним хаосом[89]. Одлука Приштине о формирању војске мора да буде предмет дискусије у Савету безбедности УН, изјавио је шеф Комитета Савета Федерације Русије за међународна питања Константин Косачов[90]. Одлука о трансформисању Косовских снага безбедности у пуноправну косовску армију представља корак којим се грубо нарушава Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација, а његов циљ је озбиљно нарушавање ситуације на Балкану и стварање ризика од обнављања оружаног сукоба у том региону[91].
  4.  Република Косово14. децембар 2018. — Поводом данашње одлуке о формирању војске, косовски премијер Рамуш Харадинај је рекао да је она већ постојала, али као косовске безбедносне снаге (КБС), а да је сада добила мандат да као армија брани Косово, те најавио да ће војска остати лако наоружана и устврдио да она не представља опасност за српски народ[92]. Градоначелник јужне Митровице Агим Бахтири је, према писању „Бота сот онлајн“, играо са грађанима испред косовског парламента, а министар инфраструктуре Пал Лекај је музику на Тргу Приштина частио са 100 евра[93].
  5.  Република Српска ( Босна и Херцеговина) — 14. децембар 2018. — Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик најавио је да ће покренути иницијативу у Председништву БиХ да се осуди формирање „војске Косова“, јер је тиме директно угрожен Анекс један Б Дејтонског споразума о регионалној стабилизацији[94].
  6.  Шпанија14. децембар 2018. — Шпански премијер Педро Санчез променио је меки став који је досад имао према каталонским сепаратистима поручујући да његова влада неће прихватити ново кршење уставног поретка, пренео је портал „Политико“[95].
  7.  Македонија14. децембар 2018. — Македонски премијер Зоран Заев оценио је данас после одлуке парламента у Приштини да можда ово није право време за формирање косовске војске и позвао власти у свим државама на Балкану да воде рачуна о корацима које повлаче у интересу мира и ставбилности у региону. Ову изјаву осудио је лидер албанске опозиције у Македонији Зијадин Села[96].

Седница Савета безбедности УН поводом формирања војске Косова[уреди]

Дана 17. децембра 2018. године у Савету безбедности Уједињених нација одржана је седница на захтев Србије и Русије поводом одлуке Приштине о формирању војске. Седница је била отворена за јавност.

  1.  Организација уједињених нација17. децембар 2018. — Председавајући седницом СБ УН из Обале Слоноваче је најавио разматрање писма од 14. децембра, које је представник Србије упутио Савету безбедности УН, у којем се наводе детаљи одлуке Приштине о подизању такси на увоз робе из централне Србије.
  2.  Србија17. децембар 2018. — Србија је у писму навела да је посреди кршење ЦЕФТА споразума, рекао је председавајући читајући писмо Србије. Он је подсетио и да је ЕУ захтевала да власти у Приштини укину таксе у најкраћем могућем року. У писму се наводи да је Приштина у петак усвојила амандмане закона који омогућавају формирање „Војске Косова“ и да је у питању је нарушавање Резолуције СБ УН 1244. Након уводне речи председавајућег реч је добио председник Србије Александар Вучић који је навео да је јако забринут и уплашен за будућност свог народа, али и целог региона. Он је позвао УН да се више укључе у преговарачки процес[97].
  3.  Русија17. децембар 2018. — Стални представник Русије при УН Василиј Небензја поручио је вечерас на седници СБ УН да одлука Косова да створи војску представља флагрантно кршење резолуције 1244, која захтева апсолутну демилитаризацију покрајине[98].

Писмо Доналда Трампа Александру Вучићу и Хашиму Тачију[уреди]

Председници Србије и Косова Александар Вучић и Хашим Тачи добили су 19. децембра 2018. године писмо председника САД Доналда Трампа у ком позива оба политичка лидера да у Белој кући склопе трајни споразум о решењу Косова и Метохије[99].

  1.  Србија20. децембар 2018. — Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је да писма америчког председника Доналда Трампа председнику Србије Александру Вучићу и косовском председник Хашиму Тачију „подршка су мировном процесу и ћушка онима који то успоравају“[100].

Реаговања на платформу приштинског парламента о комачном статусу Косова и Метохије[уреди]

Реаговања Београда и Приштине[уреди]

Дана 7. марта 2019. године премијер привремених приштинских институција Рамуш Харадинај одбацио је предлог опозиционог ДСК о одлагању данашњег заседања на тему закона и платформе о наставку дијалога са Београдом и позвао посланике да о томе расправљају и постигну консензус[101].

  1.  Република Косово7. март 2019. — Премијер привремених приштинских институција Рамуш Харадинај изјавио је да данашње изгласавање закона и платформе за наставак дијалога са Београдом значи да су границе Косова недодирљиве и да неће бити „трећег нивоа власти“[101].
  2.  Србија7. март 2019. — Поједине земље Европске уније играју двоструку игру и не желе да се постигне договор о Косова и Метохије у ком оне нису водећи фактор, изјавио је данас министар спољних послова Ивица Дачић и истовремено поздравио појачану ангажованост САД у решавању косовског питања[102].
  3.  Србија8. март 2019. — Одговор Александра Вучића на платформу Приштине биће рационалан, озбиљан, одговоран и чврст, поручио је генерални секретар председника Србије Никола Селаковић.

Реаговања САД на платформу приштинског парламента о комачном статусу Косова и Метохије и на увођење такси[уреди]

Подсекретар у америчком Стејт департменту Дејвид Хејл позвао је 8. марта, у разговору с председником Србије Александром Вучићем, на укидање такси које је Приштина увела на српску робу, али и заустављање обостраних провокација и наставак дијалога, објавила је Амбасада САД у Београду на свом Твитер налогу поводом сусрета са шефом српске државе[103].

  1.  САД8. март 2019. — Заменик помоћника државног секретара САД Метју Палмер поновио је да би САД желеле да Косово укине таксе на робу из централне Србије како би се дијалог с Београдом поново покренуо[104].

Реаговања Русије на масовна хапшења на Северу Косова и Метохије и на пребијање руског дипломате[уреди]

  1.  Србија28. мај 2019. — Државна дума је наложила свом комитету за међународне послове да пажљиво прати ситуацију у Србији због заоштравања ситуације на Косову и Метохији. Министарство иностраних послова Русије је назвало недопустивим хапшење руског држављанина на Косову, тражи од мисије УН на Косову исцрпне информације о његовом хапшењу и његово ослобађање[105].

Референце[уреди]

  1. ^ „Повређени Срби на Северу КиМ–а“, Синод СПЦ, 2. децембар 2011., ПРИСТУПЉЕНО 26. фебруара 2012.
  2. ^ Beta (25. 7. 2013). „Dve godine od krize na prelazima na severu Kosova : Politika : POLITIKA”. Politika.rs. Приступљено 24. 6. 2014. 
  3. ^ „Francuska pozdravlja sporazum između Beograda i Prištine postignut 25. (...) - La France en Serbie[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 11. 9. 2016. Приступљено 16. 8. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  4. ^ РТС :: Без договора у Бриселу о телекомуникацијама
  5. ^ БАЈДЕН СЕ ИЗНЕРВИРАО И ПРЕТИО НА КОСОВУ: Ево шта му је Тачи рекао!
  6. 6,0 6,1 Правда
  7. 7,0 7,1 ZAUSTAVLJEN "Ruski" voz za Kosovsku Mitrovicu iz Raške vraćen u Beograd
  8. ^ РТС :: Убиство Ивановића, шок у Србији
  9. ^ „Као објава рата“: Бруталне сцене насиља над Србима на Косову, Марко Ђурић тешко претучен - Спутњик Србија
  10. ^ „Vesti - Preminuo ranjeni pripadnik ROSU”. B92. 26. 7. 2011. Приступљено 24. 6. 2014. 
  11. ^ „Богдановић осудио паљење прелаза Јариње - Демократска странка”. 176.9.106.170. Приступљено 24. 6. 2014. 
  12. ^ „Srbi s Kosova osuđuju paljenje prelaza Jarinje - BiH - Nezavisne novine”. Nezavisne.com. 28. 7. 2011. Приступљено 24. 6. 2014. 
  13. ^ „Incidenti na Kosovu, gori Jarinje”. Mondo.rs. 27. 7. 2011. Приступљено 24. 6. 2014. 
  14. ^ „Najnovije sa Kosova”. B92. 16. 9. 2011. Приступљено 16. 9. 2011. 
  15. 15,0 15,1 „Сукоб у Јарињу”. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 9. 2011. Приступљено 28. 9. 2011. 
  16. ^ „Експлозија у Косовској Митровици”. Радио-телевизија Републике Српске. 5. 10. 2011. Приступљено 5. 10. 2011. 
  17. ^ „Kosovo: Kfor počeo uklanjanje barikada”. Slobodnaevropa.org. 20. 10. 2011. Приступљено 24. 6. 2014. 
  18. ^ „Kosovo: Uklanjanje barikada, 20. oktobar 2011”. Slobodnaevropa.org. 20. 10. 2011. Приступљено 24. 6. 2014. 
  19. ^ „Албанац булдожером покушао да пробије барикаду”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 10. 2011. Приступљено 24. 10. 2011. 
  20. ^ „Kfor i Euleks ruše barikade na severu Kosova”. NoviMagazin.rs. 23. 8. 2012. Приступљено 24. 6. 2014. 
  21. ^ „Blic Online | Ivanović: Kriza na severu Kosova nauk za sve”. Blic.rs. Приступљено 24. 6. 2014. 
  22. ^ „МУП Србије ноћас рушио барикаду на Јарињу?”. Vesti online. 23. 2. 2012. Приступљено 23. 2. 2012. 
  23. ^ „Договор Београда и Приштине”. Vesti online. 24. 2. 2012. Приступљено 24. 2. 2012. [мртва веза]
  24. ^ „Opet sukob na severu Kosova”. Glas javnosti. 1. 6. 2012. Приступљено 1. 6. 2012. 
  25. ^ „Kfor postavio novi kontrolni punkt na severu Kosova”. Press Online. 14. 6. 2012. Приступљено 14. 6. 2012. 
  26. ^ „Kfor uklonio barikade, bez incidenata”. у. Press Online. 16. 6. 2012. Приступљено 16. 6. 2012. 
  27. ^ „Dačić i Tači sa Eštonovom”. у. Vesti online. 19. 10. 2012. Приступљено 4. 11. 2013. 
  28. ^ „Kosovo i Srbija: Postignut sporazum”. у. e-Novine. 19. 4. 2012. Приступљено 4. 11. 2013. 
  29. ^ „Академик професор др Коста чавошки о неуставности споразума”. Архивирано из оригинала на датум 15. 11. 2013. Приступљено 22. 6. 2016. 
  30. ^ Dogovor o međunarodnom pozivnom broju za Kosovo
  31. ^ Unesko: Ko je kako glasao o Kosovu - B92.net
  32. ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1533026
  33. ^ Ivanović počinje štrajk glađu
  34. ^ Oliver u bolnici, odbijena žalba
  35. ^ Политика Online - Мрвица правде за Оливера Ивановића
  36. ^ РТС :: Убијен Оливер Ивановић, погођен са шест метака из пиштоља
  37. ^ РТС :: Напето у Косовској Митровици после напада специјалаца
  38. ^ РТС :: Амерички војници контролисали прилаз хидроелектрани Газиводе
  39. ^ Политика Online - Амерички Кфор напустио језеро Газиводе
  40. ^ РТС :: Вучић наредио стање највише борбене готовости, обраћање јавности у 21 час
  41. ^ Победа Србије уз помоћ Мађарске, Румуније и Бугарске: Електро мрежа Србије остаје на Косову | Јужна Србија Инфо
  42. ^ Ako zaustavimo robu iz Srbije, za 30 dana pašće vlada u Beogradu ili će priznati Kosovo! - alo.rs
  43. ^ Kosovo nije primljeno u Interpol
  44. ^ РТС :: Косово није примљено у Интерпол
  45. ^ Kosovo uvelo carine od 100 odsto Srbiji i BiH, Mogerini pozvala na ukidanje odluke
  46. ^ РТС :: Вучић Србима на КиМ: Нећемо вас оставити на милост и немилост
  47. ^ ХАОС ЗБОГ ПАЉЕЊА СРПСКЕ РОБЕ: Пожаре у Приштини гасили ватрогасци, ухапшен вођа навијача | Хроника | Novosti.rs
  48. ^ РТС :: Притвор Србима ухапшеним на северу КиМ, протести у српским местима
  49. ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1604853
  50. ^ РТС :: Вучић ванредно са шефовима војске и полиције
  51. ^ РТС :: Ванредна седница Владе Србије
  52. ^ РТС :: Ванредна седница Кризног штаба четири општине на северу Косова
  53. ^ РТС :: Зубин Поток: Три мере као одговор поводом кризе у Косовској Митровици
  54. ^ РТС :: Харадинај: Отварање питања граница отворило би прошлост
  55. ^ РТС :: Седница суда у Приштини о притвору за ухапшене Србе
  56. ^ Срби протестовали на Косову: Чекају нови Рачак и Маркале, па да нас окупирају (видео) - Спутњик Србија
  57. ^ РТС :: Протест Срба у Косовској Митровици
  58. ^ Весељи: Косово ће добити војску 14. децембра - Спутњик Србија
  59. ^ Носе опрему за блокаде: Колона од 45 возила Кфора ушла на север Косова - Спутњик Србија
  60. 60,0 60,1 „Врховни командант“ Тачи обилази „војску“, на мосту на Ибру оклопна возила Кфора (видео) - Спутњик Србија
  61. ^ „Све је згажено!“ Порука Срба после заседања Кризног штаба - Спутњик Србија
  62. ^ Влада Србије: Ово је досад највећа претња - Спутњик Србија
  63. 63,0 63,1 Дачић: Тражимо хитну седницу Савета безбедности - Спутњик Србија
  64. ^ Вучић на непознатој локацији обишао специјалне јединице Војске Србије (фото) - Спутњик Србија
  65. ^ http://www.politika.rs/scc/clanak/423717/Naoruzani-Albanci-upali-u-selo-Rastelica-kod-Kursumlije
  66. ^ Шта стоји у приштинској платформи - Спутњик Србија
  67. ^ Ђурић: Опасан потез Приштине, Београд ће знати да одговори - Спутњик Србија
  68. ^ Срби: Не желимо да учествујемо у „економском самоубиству“ (видео) - Спутњик Србија
  69. ^ Приштина срушила преговоре, Вучић заказао ванредну седницу Савета за националну безбедност - Спутњик Србија
  70. ^ Закључак седнице: Платформа Приштине завршни ударац дијалогу, Србија ће бити одмерена - Спутњик Србија
  71. ^ https://rs.sputniknews.com/politika/201904041119356842-ovk-grafiti-/
  72. ^ https://rs.sputniknews.com/vesti/201904041119358341-kfor-kosovska-mitrovica-albanska-vojska-danas-/
  73. ^ https://rs.sputniknews.com/politika/201905281119936974-vucic-kosovo-sever-situacija-osobe-teritorija-/
  74. 74,0 74,1 74,2 „Срби на сјеверу Космета јединствени у борби”. Радио-телевизија Републике Српске. 3. 10. 2011. Приступљено 5. 10. 2011. 
  75. ^ „Ban Ki Mun na Kosovu: Očekujem posvećenost dijalogu sa Beogradom”. у. Radio Slobodna Evropa. 25. 7. 2012. Приступљено 25. 7. 2012. 
  76. ^ РТС :: Косовски специјалци повукли се са севера Косова
  77. ^ РТС :: Коцијанчич: Рачунамо на мир и уздржаност свих
  78. ^ РТС :: Реаговања у Приштини поводом гласања у Интерполу
  79. ^ РТС :: Коцијанчич позива на укидање такси и уздржавање од провокација
  80. ^ РТС :: Москва: ЕУ да утиче на косовске власти
  81. ^ РТС :: Светске агенције о косовским таксама
  82. ^ РТС :: Чепурин Приштини: Не треба прецењивати своје снаге
  83. ^ РТС :: Курц жали због због одлуке Приштине о повећању пореза
  84. ^ РТС :: Москва: Нове провокације Приштине
  85. ^ РТС :: Штрахе: Одржати мировну конференцију за Косово
  86. ^ Шамари Приштини из ЕУ због такси и војске - Спутњик Србија
  87. ^ Прва реакција НАТО-а на формирање војске Косова - Спутњик Србија
  88. ^ „Ово је почетак“: Објављен став Америке поводом војске Косова - Спутњик Србија
  89. ^ Амбасадор Србије у Москви: Корак до неконтролисаног хаоса - Спутњик Србија
  90. ^ Косачов: Веома је могуће да се Приштина спрема за ратовање - Спутњик Србија
  91. ^ Оштра реакција Москве: Под хитно расформирати све косовско-албанске оружане формације - Спутњик Србија
  92. ^ Харадинај одговорио на критике из НАТО-а - Спутњик Србија
  93. ^ За рат спремна! Албански политичари се такмичили у бизарном слављу због „војске Косова“ - Спутњик Србија
  94. ^ Додик најавио прве мере због „војске Косова“ - Спутњик Србија
  95. ^ Шпански премијер изгубио нерве: Браните косовски пут? Очајници! - Спутњик Србија
  96. ^ Како је „војска Косова“ изазвала политички „рат“ у Македонији - Спутњик Србија
  97. ^ Србија позвала УН да се више укључе у преговарачки процес (видео) - Спутњик Србија
  98. ^ Русија у СБ УН: Хитно повући одлуку о формирању војске! - Спутњик Србија
  99. ^ Evo šta mu je poručio američki predsednik (FOTO) - alo.rs
  100. ^ Дачић: Једина реална могућност за брзо решење је разграничење - Спутњик Србија
  101. 101,0 101,1 Харадинај: Имамо прилику да задржимо контролу над дијалогом - Спутњик Србија
  102. ^ Дачић: САД ангажоване око КиМ, ЕУ игра двоструку игру - Спутњик Србија
  103. ^ Сусрет у председништву: Коју поруку је Трампов човек донео Вучићу - Спутњик Србија
  104. ^ Палмер: Косово да укине таксе и да се дијалог покрене - Спутњик Србија
  105. ^ https://rs.sputniknews.com/rusija/201905281119943553-Rusija-kosovo-/

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]