Криза на северу Косова и Метохије 2022—2023.

С Википедије, слободне енциклопедије
Криза на северу Косова и Метохије 2022.
Део кризе на северу Косова и Метохије
Криза на северу Косова и Метохије 2022—2023. на мапи Косова
Датум31. јул 2022 — данас
(7 месеци, 1 седмица и 6 дана)
Локација
Север Косова и Метохије
ПоводИстек важења личних докумената и регистарских таблица за аутомобиле
Статусу току
  • Постигнут договор око регистарских таблица
  • Срби се повлаче из косовских институција
  • Локални избори на северу Косова и Метохије
  • Званичници Србије наводе да ће тражити од КФОР-а да распореде 1.000 српских војника на север Косова и Метохије
  • Срби постављају барикаде 10. децембра
  • Република Косово потписује документ којим тражи статус кандидата за чланство у Европској унији
  • Србија и формално затражила од КФОР-а повратак 1000 припадника војске и полиције по Резолуцији 1244
Стране у цивилном сукобу

Срби

Подржава:
 Србија
Водеће фигуре
Без званичног вођства
Подржава:
Србија Александар Вучић
Србија Петар Петковић
Жртве
4 рањена
1 рањен

Почевши од 31. јула 2022. године дешава се заоштравање ситуације на северу Косова и Метохије услед одлуке Владе Републике Косово[а] да укине лична документа и регистарске ознаке Србије.

Позадина[уреди | уреди извор]

Види још: Историја Косова и Метохије, Рат на Косову и Метохији и Криза на северу Косова и Метохије

Дана 22. септембра 1991. године Албанци су прогласили квазидржаву Републику Косово, која је настојала да успостави паралелне политичке институције насупрот онима Аутономне Покрајине Косово и Метохија којима је управљала Република Србија. Народна Социјалистичка Република Албанија је 22. октобра 1991. признала Републику Косово и тима постала једина држава која је признала њену независност.[1][2] Република Косово је укинута 1999. године по потписивању Резолуције Савета безбедности ОУН 1244 и окончању рата на Косову и Метохији, након чега је успостављен УНМИК, као и КФОР вод вођством НАТО-а.[3]

Године 2008. Албанци су једнострано прогласили независност Косова од Србије.[4][5] Север Косова и Метохије, део који већински насељавају Срби, у великој мери се противи независти Косова, а пре Бриселског споразума из 2013. одбило је да прихвати и призна његову независност.[6][7] Према Бриселском споразуму, Заједница српских општина требало је да буде формирана до 2016. године, али је Влада Републике Косово замрзнула тај договор 2015. године, а Уставни суд га прогласио неуставним.[8][9]

Године 2011. закључен је споразум између Србије и привремених институција самоуправе о коришћењу неутралних докумената и регистарских таблица ознаке КС за грађане Косова и Метохије. Влада Републике Косово је потом једнострано ово укинула и захтевала од свих грађана да пређу на њене сопствене регистарске таблице ознаке РКС, те усвоје личне документе које издаје Република Косово. Као рок је дала 1. август 2022. године,[10] а након тога би српски држављани који улазе на територију Косова и Метохије добијали документа о улазу-излазу, док би сва српска документа била неважећа.[11]

Хронологија[уреди | уреди извор]

2022.[уреди | уреди извор]

Јул[уреди | уреди извор]

Војска Србије је 31. јула стављена у стање приправности, а српски цивили на северу Косова и Метохије почели су да постављају барикаде.[12] КФОР, предвођен НАТО-ом, послао је трупе да патролирају улицама.[13] Истовремено, Косовске безбедносне снаге су затвориле административне прелазе са Србијом.[12] Министар спољних послова Србије Никола Селаковић рекао је да Република Косово „припрема пакао [Србима] у наредним данима”.[12] Члан Српске напредне странке Владимир Ђукановић изјавио је да ће Србија бити принуђена да крене у „денацификацију Балкана” након једностраних акција Републике Косово.[12] Према писању листа Данас, у северној Косовској Митровици и Зубином Потоку укључене су сирене за ваздушни напад.[14][15]

Министарство одбране Србије саопштило је: „Поводом великог броја дезинформација које у етар намерно пласира приштинска администрација и које се шире путем лажних налога на друштвеним мрежама и појединих интернет сајтова, а у којима се наводи како је тобоже дошло до некаквих сукоба Војске Србије и такозване косовске полиције, Министарство одбране саопштава да Војска Србије за сада није прелазила административну линију и није ни на који начин улазила на територију Косова и Метохије.” Председник Србије Александар Вучић изјавио је да Србија „никада није била у комплекснијој и тежој ситуацији (на Косову и Метохији) него што је данас”.[16]

Према незваничним подацима, пуцано је из аутоматског оружја у близини Новог Пазара.[17] Србија је објавила рањавање човека на прелазу Јариње, али је Република Косово демантовала ову информацију.[18]

Август[уреди | уреди извор]

Влада Републике Косово је 1. августа, после преговора са представницима САД и ЕУ, привремено одложила забрану српских докумената до 1. септембра.[19] Полиција Косова је 6. августа саопштила да је нападнута једна од њихових патрола у близини административне линије.[20]

Високи представник Европске уније за спољне послове Жозеп Борељ је 18. августа саопштио да су преговори између Србије и Републике Косово уз посредовање ЕУ пропали.[21] Усред растућих тензија, НАТО је распоредио додатне снаге КФОР-а на северу Косова и Метохије.[22]

Председник Србије Александар Вучић је 21. августа обећао да ће Србија бранити Србе на Косово и Метохији уколико КФОР то не учини.[23] Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је изјавио да је НАТО „спреман да интервенише” уколико се ситуација на Косову и Метохији погорша.[24]

На интернету су се појавили различити видео-снимци који приказују пребацивање војне опреме и возила Србије на административну линију након појачаних тензија.[25]

Дијалог између Србије и Републике Косово, уз посредовање ЕУ, 27. августа решио је спор у вези са личним документима. Србија је пристала да укине документе за улазак и излазак за носиоце личних докумената Републике Косово, док се Република Косово обавезала да ће се уздржати од спровођења претходно најављених мера за носиоце српске личне карте. Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је питање личних докумената „мали проблем”, те да је питање регистарских таблица „много компликованије”.[26][27]

Октобар[уреди | уреди извор]

Влада Републике Косово, под притиском САД и ЕУ, поново је пристала да одложи замену регистарских таблица са 1. септембра на 31. октобар. Званичници Републике Косово игнорисали су даље позиве западних земаља на десетомесечно одлагање примене ових мера.[28][29]

Лидер Срба на Косову и Метохији Горан Ракић је 27. октобра, у одговору на ту најаву, изјавио: „уколико Косовске безбедносне снаге, специјалне јединице полиције и било ко други крене да одузима нашу имовину, а наша имовину су управо и те таблице и та возила, искористићемо сва средства и демократским, мирним путем пружити отпор и биће то отпор народа”.[30]

Председник Србије Александар Вучић рекао је да су „тешка времена пред нашим народом” на питање шта ће бити по истеку рока 1. новембра.[29]

Новембар[уреди | уреди извор]

Једна од база Војске Србије која се налази у близини административне линије са КиМ

Министарство одбране Србије је почетком новембра саопштило да је неколико дронова ушло у ваздушни простор Србије са простора Косова и Метохије. Министар одбране Милош Вучевић рекао је да је председник Александар Вучић, који је и врховни командант Војске Србије, издао наређење да се „елиминишу” све беспилотне летелице које уђу у ваздушни простор Србије, те да се Војска стави у стање приправности.

Дана 2. новембра по подне оборен је дрон изнад касарне Војске Србије у граду Рашки.[31] Министарство одбране Србије тада је објавило: „Јединице Војске Србије су данас у поподневним часовима, након правовременог откривања и праћења, неутралисале комерцијални дрон који се кретао из правца Копаоника ка Рашки. Дрон је оборен применом мера електронског ометања, у непосредној близини војних објеката у гарнизону Рашка.”

Српски политички представници најавили су 5. новембра повлачење свих Срба из владиних институција, укључујући општинске управе, судове, органе за спровођење закона и косовски парламент у знак протеста због недавних мера. Припадници Полиције Косова српског порекла су накнадно преношени на телевизији како подносе оставке, док је неколико хиљада српских демонстраната у северној Косовској Митровици захтевало формирање Заједнице српских општина и хитно поништење нове политике дозвола.[32][33]

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је 6. новембра да је одбијен предлог Француске и Немачке којим се Србији нуди бржи пут ка чланству у ЕУ у замену за чланство Републике Косово у Уједињеним нацијама, уз образложење да „полази од преседана да је независност Косова већ готов закључак” и да „Србија то не може да прихвати”.[32]

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је босанскохерцеговачки ентитет Република Српска „спреман да помогне српском народу на Косову, чак и преко својих могућности”.[34]

Председник Владе Републике Косово Аљбин Курти оптужио је Србију за „саботажу” и позвао Србе да „не бојкотују или напуштају косовске институције”.[35]

Децембар[уреди | уреди извор]

Дана 7. децембра, два џипа КФОР-а ушла су у двориште обданишта „Наша радост” у Лепосавићу. Запослени који су их приметили изашли су на главни улаз вртића, али припадници Кфора, који су након уласка у двориште изашли из џипова, нису желели да комуницирају са њима. Како су запослени вртића рекли, то се догодило у тренутку када су деца спавала. Регионалне команде Исток из САД извршили су оперативну безбедносну дужност и својим возилима случајно ушли на паркинг обданишта у Лепосавићу.[36][37] Сутрадан, 8. децембра у дворишту истог обданишта су се појавила оклопна возила специјалних јединица приштинске РОСУ полиције.[38]

Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је 9. децембра да је Србија близу распоређивања својих трупа на северу Косова и Метохије након што је тврдила да су животи српске мањине тамо „угрожени” и да КФОР, предвођен НАТО-ом, „не успева да их заштити”.[39] Истог дана, Срби су блокирали путеве, а пријављена је и пуцњава.[40]

Дана 10. децембра, Срби су наставили да блокирају путеве на северу Косова и Метохије, укључујући два гранична прелаза користећи грађевинску опрему, пољопривредна возила и возила хитне помоћи и камионе које је донирала Европска унија.[41] Те ноћи, патролно возило ЕУЛЕКС-а нападнуто је шок гранатом у близини места Рударе.[42] Жозеп Борељ је осудио напад наводећи да „ЕУ неће толерисати нападе на ЕУЛЕКС или употребу насилних, кривичних дела на северу” и захтевао да се уклоне барикаде.[43] НАТО је такође осудио напад.[44] Напад је уследио након ранијег напада на патролно возило Полиције Косова 8. децембра у коме је повређен један полицајац.[45] Истог дана припадници Полиције Косова ухапсили су на административном прелазу Јариње Дејана Пантића, бившег припадника ове полиције који је 5. новембра заједно са колегама напустио ову институцију, а који је до тада био ангажован у станици у Косовској Митровици.[46]

Председник Српске листе Горан Ракић саопштио је 11. децембра да на „основу информација које имају, Аљбин Курти ће вечерас на север Косова послати до зуба наоружане РОСУ и остале јединице да прогони српски народ и спроводи Олују”. Ракић је позвао КФОР да спречи упад РОСУ на север Косова и Метохије, подсећајући да је њихово присуство на овим просторима противно свим споразумима на снази.[47] Амбасаде САД и Уједињеног Краљевства су исти дан позвали да се одмах уклоне блокаде путева на северу.[48] Срби су у ноћи између 11. и 12. децембра и даље остали на барикадама у Рудару на северу Косова, а ситуација је била мирна. Председник Српске листе Горан Ракић саопштио је да је, због комплексности ситуације на КиМ, формиран Кризни штаб који ће редовно извештавати о ситуацији на терену.[49]

Барикада на северу Косова 12. децембра 2022.
Барикада на северу Косова 12. децембра 2022.
Протест подршке косовским Србима у Београду 12. децембра 2022.
Протест подршке косовским Србима у Београду 12. децембра 2022.
Смрт КФОРУ!
Графит против КФОР-а на Фонтани на Новом Београду
Протест код Звечана 22. децембра 2022. на коме су учествовали косовски Срби
Косовски Срби одржали антивладин протест код Звечана 22. децембра 2022.

Дана 12. децембра, министар одбране Милош Вучевић изјавио је да је Србија спремна да пошаље војнике на КиМ, али да је пре свега посвећена миру и дијалогу и да ће покушати све да уради да се тражи политички договор. Он је нагласио да Србија има право да тражи активирање те клаузуле и да тражи повратак својих снага.[50] Ухапшеном Дејану Пантићу из Северне Митровице Специјално тужилаштво Основног суда у Приштини одредило је меру притвора од 30 дана, у периоду од 10. децембра до 9. јануара 2023. године.[51] Неколико стотина људи окупило се 12. децембра у Београду, испред храма Светог Саве, на протесту „подршке Србима“ на Косову. Протест је најављен на друштвеној мрежи Телеграм, групама десничарских организација у Србији.[52]

Заузимање српских институција[уреди | уреди извор]

Дана 14. децембра, уз присуство бројних припадника тзв. Косовске полиције у згради општине у Северној Митровици одржана је седница скупштине на којој су новоименовани одборници положили заклетве, а за председника је изабран Неџат Угљанин. Тиме је фактички општина Северна Митровица припала Албанцима, односно, они су преузели управљање општином након што су представници Српске листе напустили институције, а потом ЦИК донео одлуку да Албанце именује за одборнике.[53] Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је да су Албанци правним насиљем и једностраним потезима заузели одборничка места која припадају Србима у српској општини Косовска Митровица иако за њих нико није гласао и немају никакву већину, ни подршку српског народа.[54] Потпредседник Српске листе Игор Симић после седнице Кризног штаба на којој је разматрана тренутна ситуација у покрајини је поручио да би се сачувао мир, потребно је да се специјалци тзв. косовске полиције неодложно повуку са севера Косова и Метохије.[55] У општини Зубин Поток у месту Зупче је око 18.30 сати са два камиона блокиран је пут, чиме је број барикада путу Јужна Митровица-Рибариће порастао на три пошто су барикаде раније постављене у селу Вараге и код Газивода.[56] На северу Косова и Метохије ноћ између 14. и 15. децембра је протекла мирно, али је и даље напето. Срби који протестују због хапшења бившег полицајца Дејана Пантића и даље су остали на барикадама.[57] Увече 15. децембра, ухапшен је још један Србин из северног дела Косовске Митровице Слађан Трајковић. Слађан Трајковић, бивши припадник тзв. косовске полиције, ухапшен је у четвртак послеподне, потврдила је супруга ухапшеног.[58] Дана 16. децембра на барикади у месту Зупче су Срби из општине Зубин Поток. И овог дана су се окупили да би исказали протест због једностраних одлука приштинских власти.[59] Још један Србин, некадашњи полицајац Зоран Михајловић, ухапшен је данас у Северној Митровици, сазнаје Косово онлајн.[60] Око 150 становника, међу којима има деце, старих и болесних, остали су без струје у селима Јабука, Превлак, Црепуља, Дрен, Загуљ. Без напона је и репетитор МТС-а на Курилову чиме су грађанима онемогућене телекомуникационе услуге, саопштио је Бобан Новаковић, члан српског Кризног штаба на КиМ.[61] На састанку начелника школске управе Ивана Запорошца, са директорима основних и средњих школа са простора севера Косова, а на препоруку Кризног штаба, донета је одлука да се упути захтев локалним самоуправама да се од понедељка настави настава за ученике основних школа, а за ученике средњих школа онлајн настава, саопштио је Кризни штаб.[62]

Одлука о слању српских снага на КиМ[уреди | уреди извор]

Председник Србије Александар Вучић саопштио је 15. децембра увече да је Влада Србије донела одлуку да се Кфору упути захтев Београда, у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, за повратак српске војске и полиције на Косову и Метохију и то од неколико стотина до 1.000 припадника.[63][64] Следећег дана, на административном прелазу Мердаре Кфору је предат захтев Владе Србије за враћање стотину до хиљаду припадника српских снага безбедности по Резолуцији 1244 на територију КиМ.[65] Кфор је саопштио да је примио захтев Владе Србије за повратак српских снага на Косово и Метохију, наводећи да га тренутно разматра.[66] Министар спољних послова Ивица Дачић је 17. децембра изјавио да "до овог тренутка није упознат да смо добили одговор од КФОР-а".[67]

Протести на Јарињу 18. децембра[уреди | уреди извор]

Стотинак окупљених Срба на граничном прелазу Јариње између Србије и Косова пробио је 18. децембра око 14:10 сати први кордон полиције Србије који се налазио на неколико стотина метара од прелаза. Њима се испред самог граничног прелаза испречио нови кордон полиције у опреми за разбијање демонстрација са штитовима и шљемовима. Ту је опет дошло до кошкања с полицијом, која је користила и пендреке у неколико наврата, али се ситуација убрзо смирила, а најмање једна особа је приведена. Кфор је појачао присуство.[68]

Наставак протеста и уклањање барикада[уреди | уреди извор]

Косовски Срби су 22. децембра организовали масовни протест код Звечана.[69] Ракић је на протесту захтевао од владе да „ослободи све ухапшене Србе и да повуче Косовску полицију са севера Косова“.[70] Пуцњава се догодила 25. децембра у Зубином Потоку након што је косовска полиција наводно покушала да уклони барикаде са оближњег пута;[71][72] Косовска полиција је то демантовала, међутим КФОР је потврдио да је дошло до пуцњаве у близини њихових патрола.[73][74][75] Убрзо потом формирано је више барикада код Северне Митровице и граничног прелаза Мердаре, а Милош Вучевић, министар одбране Србије, саопштио је да су снаге Војске Србије стављене „у највиши степен приправности“, а наређење је стигло од Вучића.[75][76][77] Због барикада, Влада Косова је 28. децембра затворила гранични прелаз Мердаре.[78][79] Дан касније, косовски Срби су пристали да почну са демонтажом барикада након договора који је постигнут дан раније;[80][81] оне су уклоњене до 30. децембра.[82] Каролин Зиаде, шеф УНМИК-а, поздравила је ову одлуку, а укинута је и „повећана борбена готовост“ снага Војске Србије.[83][84] Поново су отворени и административни прелази.[85]

2023.[уреди | уреди извор]

Јануар[уреди | уреди извор]

Дана 8. јануара, објављено је да је КФОР одбио захтев Србије да распореди до 1.000 српских војних и полицијских снага на Косову.[86][87] Курти и Османи су се 11. јануара састали са Дереком Шолеом, саветником Стејт департмента Сједињених Држава, а два дана касније Шоле се састао са Вучићем.[88][89] Шоле је навео да "Србија и Косово треба да нормализују односе" и да ће "на крају Србија морати да призна део суверенитета Косова", док би "Косово требало да етничким Србима дâ више аутономије".[90] После консултација 20. јануара, Лајчак, Ескобар, Плотнер, Бон и Франческо Тало, дипломатски саветник премијера Италије Ђорђе Мелони, изразили су подршку „француско-немачком предлогу“, док је Лајчак прокоментарисао да је „формирање Заједница српских општина кључно“.[91] Косовска полиција је 23. јануара пуцала на аутомобил на аутопуту Митровица-Лепосавић, ранивши једног Србина; Косовска полиција је тврдила да је аутомобил претходно „ударио у полицијски аутомобил, доводећи живот полицајца у директну опасност“.[92][93]

Фебруар[уреди | уреди извор]

После преговора са Лајчаком 6. фебруара, Курти је најавио да ће прихватити француско-немачки предлог, наводећи да би „то била добра основа за даље преговоре“.[94][95] Уз то, Курти је навео да ће „формирање Заједнице српских општина бити могуће тек након међусобног признања од стране Србије“.[96]

Реакције[уреди | уреди извор]

Почетком августа председник Владе Албаније Еди Рама коментарисао је тензије које су се догодиле 31. јула и изјавио да Република Косово треба да се придружи економској и политичкој зони Отвореног Балкана како би се избегао потенцијални рат;[97] ово је касније поновио Хил.[98] Портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова оптужила је Албанце за ескалацију сукоба, док је прес-секретар Кремља Дмитриј Песков изјавио да Русија захтева да се „поштују сва права Срба”.[99] Ричард Гренел, специјални председнички изасланик за Србију и мировне преговоре на Косову под администрацијом Доналда Трампа, изјавио је да је разочаран напретком преговора.[100]

Након цурења предложеног споразума крајем септембра 2022. године, Душан Јањић из београдског Форума за етничке односе изјавио је да се ради о „подизању дијалога искључиво на политички ниво”, док је Бодо Вебер, новинар и политички аналитичар, изјавио да би споразум „могао да промени ток дијалога”, али је оценио и да су „Косово и Србија још далеко од коначног договора”.[101] Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је босанскохерцеговачки ентитет Република Српска „спреман да помогне српском народу на Косову, чак и преко својих могућности”.[102] Милан Ст. Протић, историчар и дипломата, изјавио је да Србија треба да прихвати споразум.[103] Вебер је описао масовну оставку Срба из косовских институција као „последицу дефакто одсуства преговора”.[104] Конрад Клевинг, експерт Лајбницовог института за истраживање источне и југоисточне Европе, изјавио је да би масовна оставка могла да створи „огромне последице”.[105]

Након најаве да ће Србија размотрити распоређивање 1.000 српских војних снага на Косову и Метохији, било је спорова да ли има право да распоређује снаге.[106] Радио Слободна Европа је навео да би према Резолуцији 1244 особље Србије могло да се врати и обавља одређене функције на Косову и Метохији, иако те функције укључују само везу са међународном цивилном мисијом и присуством међународне безбедности, чишћење минских поља, одржавање присуства на местима српске културне баштине и на главним административним прелазима. Борис Тадић, бивши председник Србије, критиковао је Владу Србије и навео да су Петковић и Брнабић „обманули јавност”, док је Момир Стојановић, бивши начелник Војнобезбедносне агенције, рекао да је повратак српских снага на Косово и Метохију „немогућ”.[107][108] Јањић је навео да „није противзаконито размишљати о томе” али да „у овом случају то није пожељно”, док је Иво Висковић, бивши професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, навео да је „тренутак када би требало да делује дипломатија”.[109] Поред тога, САД и Петер Стано, портпарол Европске уније, затражили су деескалацију.[109][110]

Председник Србије Александар Вучић изјавио 15. децембра да ће увече, након седнице Владе Србије, бити саопштено које су то земље повукле признање Косова.[111][а]

Дана 16. децембра, командант Кфора генерал Анђело Микеле Ристућа изјавио је да КФОР будно прати ситуацију на северу Косова и Метохије и да су ове недеље у тај део покрајине распоређене додатне трупе и патроле.[112]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом УНМИК-а. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са КФОР-ом и ЕУЛЕКС-ом, има дефакто власт над већином територије, док је север Косова и Метохије, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bideleux, Robert (2006). The Balkans : a post-communist history. Ian Jeffries (1 изд.). New York. стр. 533. ISBN 961-90128-0-1. OCLC 1316072319. 
  2. ^ Xhudo, Gazmen (1996). Diplomacy and Crisis Management in the Balkans : a US Foreign Policy Perspective. London. стр. 58. ISBN 978-1-349-24947-3. OCLC 1004388033. 
  3. ^ „Resolution 1244”. BBC News. 17. 6. 1999. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2008. Приступљено 19. 2. 2008. 
  4. ^ Bilefsky, Dan (2008-02-18). „Kosovo Declares Its Independence From Serbia”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-12-12. 
  5. ^ „Serbia Angered by Kosovo Recognitions”. Deutsche Welle (на језику: енглески). 2008-10-10. Приступљено 2022-12-12. 
  6. ^ Judah, Tim (2008-02-22). „Could Balkan break-up continue?”. BBC New. Приступљено 12. 12. 2022. 
  7. ^ Taylor, Alice (2022-08-01). „Kosovo government postpones plan for volatile north after tensions with Serbia rise”. Euractiv (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-12. 
  8. ^ „Šta se navodi u sporazumu?” (на језику: српски). B92. 19. 4. 2013. Приступљено 12. 12. 2022. 
  9. ^ „Kosovo suspends Serb rights”. Deutsche Welle. 10. 11. 2015. Приступљено 12. 12. 2022. 
  10. ^ „Обострение в Косове: сербы строят баррикады и готовятся к конфликту”. www.eurointegration.com.ua. 
  11. ^ „Белград обвинил Приштину в подготовке «ада» для сербов в Косово”. РБК. 
  12. ^ а б в г „На сербско-косовской границе начались вооруженные столкновения, - СМИ”. hvylya.net. 31. 7. 2022. 
  13. ^ „Tensions Rise as Kosovo Implements Reciprocity Measures on Serbia”. 31. 7. 2022. Архивирано из оригинала на датум 11. 8. 2022. Приступљено 4. 11. 2022. 
  14. ^ Видяев, Александра Ганга, Никита (31. 7. 2022). „СМИ сообщили о сиренах тревоги в городах на границе Сербии и Косово”. Известия. 
  15. ^ Леонов, Данила (31. 7. 2022). „Вооруженные столкновения начались на сербско-косовской границе”. Blizko.by (на језику: руски). Приступљено 30. 8. 2022. 
  16. ^ „Эскалация вокруг Косово: сербы строят баррикады и переводят армию в повышенную готовность”. The Page. 
  17. ^ „Стрельба в Сербии: на сербско-косовской границе начались вооруженные столкновения, - СМИ (видео)”. ФОКУС. 31. 7. 2022. 
  18. ^ „Ситуация накаляется. Что происходит между Сербией и Косово (онлайн)”. РБК-Украина. 
  19. ^ „Косово отложило запрет на сербские документы до 1 сентября”. www.kommersant.ru. 1. 8. 2022. 
  20. ^ „Kosovo police patrol attacked in volatile north”. Reuters. 6. 8. 2022. 
  21. ^ „Serbia, Kosovo fail to break car number plate impasse, agree to more talks”. Reuters (на језику: енглески). 18. 8. 2022. 
  22. ^ „American NATO troops deployed at check points in Kosovo”. Al Arabiya (на језику: енглески). 19. 8. 2022. 
  23. ^ „'Protect Serbs in Kosovo or we'll do it ourselves', Vucic warns NATO”. Euronews (на језику: енглески). 22. 8. 2022. 
  24. ^ „Kosovo: Nato ready to intervene if situation deteriorates - News - Nuova Europa”. ANSA (на језику: енглески). 17. 8. 2022. 
  25. ^ „Active movement of Serbian military equipment to the borders with Kosovo is fixed”. Reporter. 26. 8. 2022. Приступљено 20. 8. 2022. 
  26. ^ „Serbia-Kosovo ID document row settled, says EU”. BBC News (на језику: енглески). 27. 8. 2022. Приступљено 30. 8. 2022. 
  27. ^ Brussels, AFP in (27. 8. 2022). „Serbia and Kosovo reach free movement agreement”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 30. 8. 2022. 
  28. ^ Reuters (1. 9. 2022). „Kosovo pushes ahead with car licensing rule resisted by Serbs”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 28. 10. 2022. 
  29. ^ а б Correspondent, EU Reporter (27. 10. 2022). „Kosovo will not delay Serb car plate rule despite calls by West”. EU Reporter (на језику: енглески). Приступљено 28. 10. 2022. 
  30. ^ „Kosovo Serbs Warn They Will Again Block Roads If License-Plate Deal Not Extended”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 28. 10. 2022. 
  31. ^ „Vojska Srbije oborila dron iznad kasarne u Raški”. Telegraf (на језику: српски). 2. 11. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  32. ^ а б „Ethnic Serbs Rally in Kosovo After Leaving Jobs in Protest”. VOA (на језику: енглески). Приступљено 8. 11. 2022. 
  33. ^ „Serbs in northern Kosovo quit state jobs in licence plate protest”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 8. 11. 2022. 
  34. ^ admin (6. 11. 2022). „Dodik: The RS is ready to help the Serbian People in Kosovo, even beyond its Capacity”. Sarajevo Times (на језику: енглески). Приступљено 8. 11. 2022. 
  35. ^ Reuters (7. 11. 2022). „Kosovo accuses Serbia of sabotage by backing Serbs who quit jobs”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 8. 11. 2022. 
  36. ^ „Џипови Кфора ушли у двориште вртића у Лепосавићу”. Sputnik (на језику: српски). 7. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  37. ^ „Кфор: Наша патрола случајно ушла у двориште вртића у Лепосавићу”. Sputnik (на језику: српски). 7. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  38. ^ „Специјалци Росу ушли оклопним возилима у двориште вртића у Лепосавићу”. Sputnik (на језику: српски). 8. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  39. ^ Dušan Stojanović (9. 12. 2022). „Serbia mulls sending troops to Kosovo as tensions escalate”. ABC News. 
  40. ^ „Kosovo: Roads blocked as violence between Serb protestors and police continues”. BBC News (на језику: енглески). 11. 12. 2022. Приступљено 11. 12. 2022. 
  41. ^ „Kosovo Serbs block road to main border crossings in volatile north”. The Guardian (на језику: енглески). 10. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  42. ^ „Borrell warns against attacks on EU mission in Kosovo”. Anadolu Agency (на језику: енглески). 11. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  43. ^ „Borel: EU neće tolerisati napade na Euleks, odmah ukloniti barikade na severu”. Autonomija (на језику: српски). 11. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  44. ^ „Kurti: U saradnji sa NATO-om i KFOR-om radimo na brzom i mirnom rešavanju situacije na severu Kosova”. Anadolu Agency (на језику: башкирски). 11. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  45. ^ „EU Mission Patrol Attacked in Kosovo North”. Prishtina Insight (на језику: енглески). 11. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  46. ^ „Специјалци Росу ушли оклопним возилима у двориште вртића у Лепосавићу”. Sputnik (на језику: српски). 10. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  47. ^ „Ракић: Имамо информације, Курти вечерас шаље до зуба наоружане РОСУ да спроведу Олују”. Sputnik (на језику: српски). 11. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  48. ^ „Амбасаде САД и Велике Британије: Одмах уклонити блокаде путева на северу КиМ”. Sputnik (на језику: српски). 11. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  49. ^ www.sputnikportal.rs/20221212/srbi-i-dalje-na-barikadama-formiran-krizni-stab-zatvorene-skole-1147760909.html Srbi i dalje na barikadama, formiran krizni štab, zatvorene škole
  50. ^ www.sputnikportal.rs/20221212/srbija-spremna-da-posalje-vojnike-ministar-odbrane-o-situaciji-na-kim-1147770255.html Srbija spremna da pošalje vojnike: Ministar odbrane o situaciji na KiM
  51. ^ www.sputnikportal.rs/20221212/dejanu-panticu-uhapsenom-na-jarinju-odredjen-pritvor-od-30-dana--1147819134.html Dejanu Pantiću određen pritvor od 30 dana
  52. ^ slobodnaevropa.org/a/protest-beograd-podrska-srbima-kosovo-desnicarske-organizacije/32173477.html
  53. ^ sputnikportal.rs/20221214/kurtijeva-policija-okupirala-zgradu-opstine-kosovska-mitrovica--uvode-albansku-vlast-1147930926.html
  54. ^ sputnikportal.rs/20221214/kancelarija-za-kim-albanci-pravnim-nasiljem-zauzeli-odbornicka-mesta-1147936832.html
  55. ^ https://sputnikportal.rs/20221214/specijalci-da-se-povuku-sa-severa-kim-da-bi-se-sacuvao-mir-nova-poruka-kriznog-staba-video-1147950791.html
  56. ^ sputnikportal.rs/20221214/postavljena-treca-barikada-u-opstini-zubin-potok-1147954987.html
  57. ^ [sputnikportal.rs/20221215/dan-sesti-noc-protekla-mirno-srbi-ostaju-na-barikadama-1147967041.html]
  58. ^ [sputnikportal.rs/20221215/uhapsen-srbin-bivsi-policajac-iz-severne-mitrovice-1148029250.html]
  59. ^ [1]
  60. ^ [sputnikportal.rs/20221216/u-severnoj-mitrovici-uhapsen-jos-jedan-srbin-nekadasnji-policajac-1148061455.html]
  61. ^ [sputnikportal.rs/20221216/deo-srba-na-kosmetu-bez-struje-i-mobilne-mreze-tzv-kosovska-policija-sprecila-otklanjanje-kvara-1148064098.html]
  62. ^ [sputnikportal.rs/20221216/na-severu-kosova-osnovci-se-vracaju-u-klupe-srednjoskolci-i-dalje-onlajn-1148074368.html]
  63. ^ [sputnikportal.rs/20221215/pocela-sednica-vlade-o-kosovu-i-metohiji-prisustvuje-i-vucic-1148017007.html]
  64. ^ [sputnikportal.rs/20221215/vucic-vlada-donela-odluku-o-vracanju-srpske-vojske-i-policije-na-kim-1148020220.html]
  65. ^ [sputnikportal.rs/20221216/vojska-srbije-urucila-kforu-zahtev-za-povratak-srpskih-snaga-na-kim-1148036726.html]
  66. ^ [sputnikportal.rs/20221216/kfor-razmatramo-zahtev-srbije-za-povratak-vojske-na-kosovo-i-metohiju-1148063451.html]
  67. ^ [sputnikportal.rs/20221217/dacic-za-sada-bez-odgovora-kfor-a-o-vracanju-srpskih-snaga-na-kim-1148102876.html]
  68. ^ [balkans.aljazeera.net/news/balkan/2022/12/18/deveti-dan-protesta-srba-na-sjeveru-kosova]
  69. ^ „Srbi sa sjevera Kosova protestovali kod Zvečana”. Al Jazeera (на језику: босански). 22. 12. 2022. Архивирано из оригинала на датум 23. 12. 2022. Приступљено 23. 12. 2022. 
  70. ^ „Srbi na protestu izneli tri uslova da uklone barikade sa severa Kosova”. Radio Free Europe (на језику: српски). 22. 12. 2022. Архивирано из оригинала на датум 23. 12. 2022. Приступљено 23. 12. 2022. 
  71. ^ „Zubin Potok: Rafalna paljba kod barikada”. Vreme (на језику: српски). 25. 12. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022. 
  72. ^ Radovanović, Vojin (25. 12. 2022). „Kosovski specijalci navodno pokušali da uklone barikadu kod Zubinog Potoka, Vučić obavio konsultacije sa premijerkom i vojnim vrhom”. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022. 
  73. ^ „Kosovska policija: Nismo učestvovali u razmeni vatre u Zubinom Potoku”. N1 (на језику: српски). 25. 12. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022. 
  74. ^ „KFOR potvrdio pucnjavu u blizini patrole u Zubinom Potoku”. Radio Free Europe (на језику: српски). 25. 12. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022. 
  75. ^ а б Fiedler, Tristan (27. 12. 2022). „Serbian army shifts to 'combat readiness' amid growing Kosovo tensions”. Politico (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2022. Приступљено 28. 12. 2022. 
  76. ^ „Postavljena barikada i u sjevernom dijelu Sjeverne Mitrovice”. Al Jazeera (на језику: босански). 27. 12. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022. 
  77. ^ „Barikada nedaleko od Merdara, Kosovska policija kaže - prelaz blokiran do daljeg”. N1 (на језику: српски). 27. 12. 2022. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2022. Приступљено 28. 12. 2022. 
  78. ^ „Kosovska policija zatvorila prijelaz Merdare dok traje protest”. Al Jazeera (на језику: босански). 28. 12. 2022. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2022. Приступљено 28. 12. 2022. 
  79. ^ Dunai, Marton (28. 12. 2022). „Kosovo closes border crossing as tensions with Serbia intensify”. Financial Times. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2022. Приступљено 28. 12. 2022. 
  80. ^ „Kosovo Serbs start dismantling barricades that sparked military alert”. Euronews (на језику: енглески). 29. 12. 2022. Архивирано из оригинала на датум 29. 12. 2022. Приступљено 29. 12. 2022. 
  81. ^ Stojanović, Dušan (28. 12. 2022). „Kosovo Serbs to remove barricades that triggered tensions”. Associated Press (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 29. 12. 2022. Приступљено 29. 12. 2022. 
  82. ^ Božović, Nenad (30. 12. 2022). „Većina barikada uklonjena, Jarinje i Brnjak i dalje zatvoreni”. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала на датум 30. 12. 2022. Приступљено 30. 12. 2022. 
  83. ^ „Predstavnica UN pozdravila mere za deeskalaciju i uklanjanje barikada”. N1 (на језику: српски). 29. 12. 2022. Архивирано из оригинала на датум 29. 12. 2022. Приступљено 29. 12. 2022. 
  84. ^ „Ukinuta povišena borbena gotovost Vojske Srbije”. N1 (на језику: српски). 29. 12. 2022. Архивирано из оригинала на датум 29. 12. 2022. Приступљено 29. 12. 2022. 
  85. ^ Taylor, Alice (4. 1. 2023). „Removal of Serb blockades in north Kosovo continues”. Euractiv (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 4. 1. 2023. Приступљено 23. 1. 2023. 
  86. ^ Gec, Jovana (8. 1. 2023). „Serbia says KFOR rejected its forces' return to Kosovo”. Associated Press (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 8. 1. 2023. Приступљено 8. 1. 2023. 
  87. ^ „KFOR odgovorio Srbiji da nema potrebe za slanjem snaga na Kosovo, kazao Vučić”. Radio Free Europe (на језику: српски). 8. 1. 2023. Архивирано из оригинала на датум 8. 1. 2023. Приступљено 8. 1. 2023. 
  88. ^ „Derek Šole: SAD očekuju da Kosovo ispuni sve obaveze u dijalogu sa Srbijom”. Voice of America (на језику: српски). 11. 1. 2023. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2023. Приступљено 23. 1. 2023. 
  89. ^ Đurović, Jovana; Ranković, Rade (13. 1. 2023). „Kosovo i Rusija u centru pažnje Šolea tokom posete Beogradu”. Voice of America (на језику: српски). Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2023. Приступљено 23. 1. 2023. 
  90. ^ „Šole: Kosovo mora da dodeli veću autonomiju Srbima, naročito ZSO za Sever”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 14. 1. 2023. Архивирано из оригинала на датум 14. 1. 2023. Приступљено 23. 1. 2023. 
  91. ^ „Pregovaračka petorka insistira na nemačko-francuskom planu za uređenje odnosa Srbije i Kosova”. BBC News (на језику: српски). 20. 1. 2023. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2023. Приступљено 23. 1. 2023. 
  92. ^ „Kancelarija za KiM: Specijalci ROSU pucali na vozilo sa Srbima, jedan ranjen”. N1 (на језику: српски). 23. 1. 2023. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2023. Приступљено 23. 1. 2023. 
  93. ^ Stojanović, Milica; Isufi, Perparim (23. 1. 2023). „Kosovo Police Confirm Shooting at Serb-driven Vehicle”. Balkan Insight (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2023. Приступљено 23. 1. 2023. 
  94. ^ „Kurti: Prihvatamo prijedlog EU za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije”. Radio Free Europe (на језику: српски). 6. 2. 2023. Приступљено 6. 2. 2023. 
  95. ^ „Kurti: Prihvatamo predlog EU za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, dobra osnova za dalje pregovore”. Euronews (на језику: српски). 6. 2. 2023. Приступљено 6. 2. 2023. 
  96. ^ Taylor, Alice (6. 2. 2023). „Kurti: Association possible only after mutual recognition from Serbia”. Euractiv (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2023. 
  97. ^ „Rama: Kosovo ima dva puta - rat ili Otvoreni Balkan”. Danas (на језику: српски). 2022-08-01. Приступљено 2022-12-12. 
  98. ^ „Ambassador Hill says Kosovo should be in Open Balkan”. N1 (на језику: српски). 2022-09-07. Приступљено 2022-12-12. 
  99. ^ Cvetković, Ljudmila (2022-12-12). „Tenzije na Kosovu ojačale rusko-srpsku sponu”. Radio Free Europe (на језику: српски). Приступљено 2022-12-12. 
  100. ^ „Grenel: Konačno rešenje za Kosovo. To nije dobar potez”. B92 (на језику: српски). 2022-08-19. Приступљено 2022-12-12. 
  101. ^ „Šta se zna o francusko-nemačkom predlogu za Kosovo i Srbiju?”. Radio Free Europe (на језику: српски). 2022-10-20. Приступљено 2022-12-13. 
  102. ^ „Dodik: Republika Srpska spremna da pomogne Srbima na Kosovu”. Al Jazeera (на језику: босански). 5. 11. 2022. Приступљено 2022-12-12. 
  103. ^ „Milan St. Protić: Srbija u EU, Kosovo u UN, to je jedina slamka spasa za našu zemlju”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 2022-10-26. Приступљено 2022-12-13. 
  104. ^ Maričić, Slobodan; Miladinović, Aleksandar (2022-11-08). „Šta izlazak iz institucija menja u životima kosovskih Srba”. BBC News (на језику: српски). Приступљено 2022-12-13. 
  105. ^ Šuka, Anila (2022-11-15). „Kleving: Kosovo mora da iznese predlog za srpsku manjinu”. Deutsche Welle (на језику: српски). Приступљено 2022-12-13. 
  106. ^ Miljuš, Stefan (2022-12-11). „Povratak vojske na Kosovo odbijen pre 20 godina, analitičari kažu - i sad će”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-12-13. 
  107. ^ Ćirić, Sonja (2022-12-09). „Boris Tadić: Rezolucija 1244 ne pominje vojsku već osoblje”. Vreme (на језику: српски). Приступљено 2022-12-13. 
  108. ^ „Stojanović: Povratak srpske vojske na Kosovo u ovom trenutku nije realan”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 2022-09-12. Приступљено 2022-12-13. 
  109. ^ а б Sovrlić, Sanja (2022-12-09). „Srbija razmatra povratak vojske na Kosovo - stručnjaci kažu da je to nerealno”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-12-13. 
  110. ^ „SAD: Kosovo i Srbija da izbjegavaju poteze i izjave koji podstiču napetosti”. Voice of America (на језику: српски). 2022-12-09. Приступљено 2022-12-13. 
  111. ^ sputnikportal.rs/20221215/vucic-veceras-cete-saznati-koje-zemlje-povlace-priznanje-kosova-i-metohije-1147990389.html
  112. ^ sputnikportal.rs/20221216/kfor-budno-prati-situaciju-na-severu-kosova-poziva-na-uzdrzanost-1148087501.html
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Криза_на_северу_Косова_и_Метохије_2022—2023.&oldid=25602442”