Edmund Halej

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Edmund Halej
Edmund Halej
Lični podaci
Datum rođenja(1656-10-29)29. oktobar 1656.
Mesto rođenjaLondon, Engleska
Datum smrti14. januar 1742.(1742-01-14) (85 god.)
Mesto smrtiGrinič, London, Engleska
ObrazovanjeUniverzitet u Oksfordu, St. Paul's School, Kraljičin koledž
Naučni rad
Poljeastronomija
geofizika
matematika
meteorologija
fizika
kartografija
Poznat pootkriću Halejeve komete

Edmund Halej[1] (engl. Edmond Halley,[2][3] 29. oktobar 1656 — Grinič, 14. januar 1742)[4][5] je bio engleski astronom i geofizičar. Bio je direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom, po kom je naziv dobila Halejeva kometa.[6] Prvi je utvrdio da su komete uočene 1682, 1601. i 1531. godine isto telo koje se periodično pojavljuje.[7] Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu.[8] Kao jedan od sekretara Kraljevskog društva (britanska akademija nauka u to vreme) ohrabrivao je Isaka Njutna da objavi svoju čuvenu knjigu „Matematički principi filozofije prirode“, i pobrinuo se za njeno štampanje, koje je pomogao i sopstvenim finansijskim sredstvima.[9]

Rana karijera[uredi | uredi izvor]

Halej je rođen u Hagerstonu u Midlseksu. Prema Haleju, njegov datum rođenja bio je 8. novembra [po julijskom 29. oktobra] 1656.[10] Njegov otac, Edmond Halej stariji, poticao je iz porodice u Derbiširu i bio je bogat proizvođač sapuna u Londonu.[11] Kao dete, Halej je bio veoma zainteresovan za matematiku. Studirao je u školi Svetog Pavla,[11] gde je razvio svoje početno interesovanje za astronomiju, i izabran je za kapetana škole 1671.[10] Dana 3. novembra [po julijskom 24. oktobra] 1672. umrla je Halejeva majka, Ana Robinson.[10] U julu 1673,[10] je počeo da studira na Kraljičinom koledžu, Oksford.[11] Halej je sa sobom poneo teleskop dug 24 stope, koji je finansirao njegov otac.[12] Dok je još bio student, Halej je objavio radove o Sunčevom sistemu i sunčevim pegama.[13] U martu 1675, pisao je Džonu Flamstidu, kraljevskom astronomu (prvi u Engleskoj), rekavši mu da su vodeće objavljene tabele o pozicijama Jupitera i Saturna pogrešne, kao i neke od pozicija zvezda Tihoa Braha.[14]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Publikacije i pronalasci[uredi | uredi izvor]

Lokacija Halejeve opservatorije na Svetoj Heleni

Godine 1676, Flamstid je pomogao Haleju da objavi svoj prvi rad pod naslovom „Direktna i geometrijska metoda pronalaženja afelije, ekscentričnosti i proporcija primarnih planeta, bez pretpostavke jednakosti u ugaonom kretanju“, o planetarnim orbitama, u delu Philosophical Transactions of the Royal Society.[14] Pod uticajem Flamstidovog projekta da sastavi katalog zvezda severne nebeske hemisfere, Halej je predložio da se uradi isto za južno nebo,[15] napuštajući školu da bi to uradio. Odabrao je južnoatlantsko ostrvo Sveta Jelena (zapadno od Afrike), sa kojeg bi mogao da posmatra ne samo južne zvezde, već i neke od severnih zvezda sa kojima će ih uporediti.[16] Kralj Čarls II Stjuart je podržao njegov poduhvat.[17] Halej je doplovio na ostrvo krajem 1676. godine, a zatim je postavio opservatoriju sa velikim sekstantom sa teleskopskim nišanima.[18] Tokom više od godinu dana pravio je zapažanja pomoću kojih je napravio prvi katalog južnog neba,[19] i posmatrao tranzit Merkura preko Sunca. Fokusirajući se na ovo poslednje zapažanje, Halej je shvatio da bi se posmatranje solarne paralakse planete — što je idealnije korišćenjem tranzita Venere, koji se ne bi dogodio tokom njegovog života — moglo koristiti za trigonometrijsko određivanje udaljenosti između Zemlje, Venere i Sunca.[20][a]

Halej se vratio u Englesku u maju 1678. i iskoristio svoje podatke da napravi mapu južnih zvezda.[22] Oksford nije dozvolio Haleju da se vrati jer je prekršio uslove boravka kada je otišao na Svetu Helenu. Apelovao je na Čarlsa II, koji je potpisao pismo u kome je tražio da se Haleju bezuslovno dodeli diploma magistra umetnosti, koju je koledž dodelio 3. decembra 1678. godine.[23] Samo nekoliko dana ranije,[24] Halej je izabran za člana Kraljevskog društva, sa 22 godine.[25] Godine 1679, objavio je Catalogus Stellarum Australium ('Katalog zvezda Juga'), koji uključuje njegovu mapu i opise 341 zvezde.[22][26][b] Robert Huk je predstavio katalog Kraljevskom društvu.[19] Sredinom 1679, Halej je otišao u Dancig (Gdanjsk) u ime Društva da pomogne u rešavanju spora: pošto instrumenti za posmatranje astronoma Johanesa Hevelijusa nisu bili opremljeni teleskopskim nišanima, Flamstid i Huk su doveli u pitanje tačnost njegovih zapažanja; Halej je ostao kod Hevelija i proverio njegova zapažanja, otkrivši da su prilično precizna.[27]

Do 1681, Đovani Domeniko Kasini je rekao Haleju o svojoj teoriji da su komete objekti u orbiti.[28] U septembru 1682, Halej je izvršio seriju posmatranja onoga što je postalo poznato kao Halejeva kometa; njegovo ime je postalo povezano sa njom zbog njegovog rada na njenoj orbiti i predviđanja njenog povratka 1758.[29] (što nije doživeo). Početkom 1686, Halej je izabran na novu poziciju sekretara Kraljevskog društva, zahtevajući od njega da odustane od svog članstva i da upravlja prepiskom i sastancima, kao i da uređuje Filozofske transakcije.[30][v] Takođe 1686, Halej je objavio drugi deo rezultata njegove helenske ekspedicije, što je rad i grafikon o pasatima i monsunima. Simboli koje je koristio za predstavljanje pratećih vetrova i dalje postoje u većini savremenih prikaza vremenskih karata. U ovom članku je identifikovao solarno grejanje kao uzrok atmosferskih kretanja. Takođe je ustanovio vezu između barometarskog pritiska i visine iznad nivoa mora. Njegove karte su bile važan doprinos novom polju vizuelizacije informacija.[31]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ He wrote as late as 1716 in hopes of a future expedition to make these observations.[21]
  2. ^ This contribution caused Flamsteed to nickname Halley "the southern Tycho".[26] Tycho had catalogued the stars observed by Johannes Hevelius.[27]
  3. ^ For his payment, he was given 75 unsold copies of the Society's unsuccessful book The History of Fish, which it had depleted its funds on.[30]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hughes, David W.; Green, Daniel W. E. (januar 2007). „Halley's First Name: Edmond or Edmund” (PDF). International Comet Quarterly. Harvard University. 29: 14. Bibcode:2007ICQ....29....7H. „Might we suggest... simply recogniz[ing] both forms, noting that—in the days when Halley lived—there was no rigid 'correct' spelling, and that this particular astronomer seemed to prefer the 'u' over the 'o' in his published works.” 
  2. ^ Jones, Daniel; Gimson, Alfred C. (1977) [1917]. Everyman's English Pronunciation Dictionary. Everyman's Reference Library (14 izd.). London: J. M. Dent & Sons. ISBN 0-460-03029-9. 
  3. ^ Kenyon, John S.; Knott, Thomas A. (1953). A Pronouncing Dictionary of American English. Springfield, MA: Merriam-Webster Inc. ISBN 0-87779-047-7. 
  4. ^ The source of the dates of birth and death is a biography of Edmond Halley written shortly after his death. Biographia Britannica. 4. 1757.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć), pp. 2494–2520. On his tombstone at Lee near Greenwich his year of birth and his year of death were inscribed as follows: Natus est A.C. MDCLVI. Mortuus est A.C. MDCCXLI. Before 1752 the Julian calendar was used in England. Also, the year began on March 25th.
  5. ^ „Halley, Edmond”. astro.uni-bonn.de. 
  6. ^ „Edmond Halley - Biography”. Maths History (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-16. 
  7. ^ „Edmond Halley | British scientist | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-16. 
  8. ^ Sharp, Tim (2018-12-11). „Edmond Halley: An Extraordinary Scientist and the Second Astronomer Royal”. Space.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-16. 
  9. ^ „Edmund Halley - Biography, Facts and Pictures” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-16. 
  10. ^ a b v g Sagan & Druyan 1997, str. 40.
  11. ^ a b v Clerke, Agnes Mary (1911). „Halley, Edmund”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 12 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 856. 
  12. ^ Sagan & Druyan 1997, str. 40–41.
  13. ^ Oxford Dictionary of National Biography (2004). „Edmond Halley”. Westminster Abbey. Arhivirano iz originala 21. 11. 2014. g. Pristupljeno 3. 5. 2015. 
  14. ^ a b Sagan & Druyan 1997, str. 41.
  15. ^ BBC. „Edmond Halley (1656–1742)”. Pristupljeno 28. 3. 2017. 
  16. ^ Sagan & Druyan 1997, str. 42.
  17. ^ Cook, Alan (2003). „Edmond Halley and Visual Representation in Natural Philosophy”. Ur.: Lefèvre, Wolfgang; Renn, Jürgen; Schoepflin, Urs. The Power of Images in Early Modern Science (na jeziku: engleski). Basel: Birkhäuser. str. 251—262. ISBN 978-3-0348-8099-2. doi:10.1007/978-3-0348-8099-2_13. 
  18. ^ Ridpath, Ian. „Edmond Halley's southern star catalogue”. Star Tales. Arhivirano iz originala 26. 10. 2021. g. Pristupljeno 22. 2. 2022. 
  19. ^ a b Sagan & Druyan 1997, str. 44.
  20. ^ Chapman, Allan (2004). „Jeremiah Horrocks, William Crabtree, and the Lancashire observations of the transit of Venus of 1639”. Proceedings of the International Astronomical Union. 2004: 3—26. S2CID 162490754. doi:10.1017/S1743921305001225. 
  21. ^ Sagan & Druyan 1997, str. 60.
  22. ^ a b Kanas, Nick (2012). Star Maps: History, Artistry, and Cartography (2nd izd.). Chickester, U.K.: Springer. str. 123. ISBN 978-1-4614-0917-5. 
  23. ^ Sagan & Druyan 1997, str. 45.
  24. ^ O'Connor, J. J.; Robertson, E. F. (januar 2000). „Edmond Halley - Biography”. Maths History (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 10. 8. 2020. g. Pristupljeno 2021-06-28. 
  25. ^ Sharp, Tim (11. 12. 2018). „Edmond Halley: An Extraordinary Scientist and the Second Astronomer Royal”. Space.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 14. 2. 2014. g. Pristupljeno 2021-06-28. 
  26. ^ a b Hughes 1985, str. 202.
  27. ^ a b Jones, Harold Spencer (1957). „Halley as an Astronomer”. Notes and Records of the Royal Society of London. 12 (2): 175—192. ISSN 0035-9149. JSTOR 530833. S2CID 202574705. doi:10.1098/rsnr.1957.0008. 
  28. ^ Sagan & Druyan 1997, str. 48.
  29. ^ Lancaster-Brown, Peter (1985). Halley & His Comet. Blandford Press. str. 76—78. ISBN 0-7137-1447-6. 
  30. ^ a b Sagan & Druyan 1997, str. 56.
  31. ^ Halley, Edmond (1686). „An historical account of the trade winds, and monsoons, observable in the seas between and near the Tropicks, with an attempt to assign the physical cause of the said winds”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. 16 (183): 153—168. doi:10.1098/rstl.1686.0026. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Едмунд_Халеј&oldid=27694725”