Emil Giljels

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Emil Giljels
Lični podaci
Puno imeEmil Grigorievič Giljels
Datum rođenja(1916-10-19)19. oktobar 1916.
Mesto rođenjaOdesa, Ruska Imperija
Datum smrti14. oktobar 1985.(1985-10-14) (68 god.)
Mesto smrtiMoskva, SSSR
Zanimanjepijanista, pedagog
Muzički rad
Instrumentiklavir

Emil Grigorievič Giljels (19. oktobar 1916 — 14. oktobar 1985) bio je sovjetski pijanista, jedan od najvećih pijanista dvadesetog veka. Njegovo prezime se ponekad prevodilo kao Hiljels[1].

Biografija[uredi | uredi izvor]

Giljels je rođen u Odesi, tada delu Ruskog carstva (danas Ukrajina), u jevrejskoj porodici koja nije imala direktne kontakte sa muzikom i nije posedovala klavir. Sa pet godina počeo je da uči klavir pod Jakovom Tkačom,[2] koji je bio učenik francuskog pijaniste Raola Pugna i Aleksandra Viligna.

Prvi koncert održao je sa dvanaest godina — 12. maja 1929. godine.[3] Svirao je Betovena, Skarlatija, Šopena i Šumana. Godine 1930, Giljels je počeo da pohađa konzervatorijum u Odesi. U Odesi, Emil je učio harmoniju i polifoniju pod Mikolom Vidinskim.

Nakon diplomiranja 1935. godine, preselio se u Moskvu gde je ga je učio Hajnrih Nojhaus sve do 1937. godine. Nojhaus je bio student Aleksandra Mikalovskog, koji je učio sa Karlom Mikulijem, Šopenovim učenikom, asistentom i izdavačem.

Godinu dana kasnije, dobio je prvu nagradu na festivalu u Briselu. Jedan od članova žirija bio je istaknuti pijanista Artur Rubinštajn. Svirao je Bramsa i List-Busonija. Njegovu konkurenciju činili su Moura Limfani koja je osvojila drugo mesto i Arturo Benedeti Mikelanđeli koji je osvojio sedmo mesto.

Nakon trijumfa u Briselu, zakazana američka turneja na Svetskom sajmu 1939. godine u Njujorku je otkazana zbog izbijanja Drugog svetskog rata. Za vreme Drugog svetskog rata, Giljels je svirao pred sovjetskim trupama na koncertima pod vedrim nebom (postoji snimak). Godine 1945, osnovao je kamerni trio koji su činili Leonid Kogan i violončelista Mstislav Rostopovič. Giljels je 1946. godine osvojio Staljinovu nagradu.

Giljels je oženio Farisetom Hutsistovom, koja je diplomirala na konzervatorijumu u Moskvi 1947. godine. Imali su jednu ćerku, Elenu, koja je bila pijanista. Svirala je u ansamblu sa ocem.

Nakon rata, Emil je održao turneju po zemljama istočne evrope kao solista. Giljels je bio jedan od prvih sovjetskih umetnika, zajedno sa Davidom Ojstrahom, kojima je bilo dozvoljena da otputuju i održe koncerte na zapadu. Njegov odložen prvi koncert u SAD je doživeo ogroman uspeh. Svirao je Koncert za klavir i orkestar br. 1 Čajkovskog u Filadelfiji. Prvi koncert u Engleskoj održao je 1959. godine.

Godine 1952, postao je profesor na konzervatorijumu u Moskvi, a 1969. godine je održao koncert na festvalu u Salcburgu. Svirao je dela Vebera, Prokofjeva i Betovena.

Nakon koncerta u Amsterdamu 1981. godine, doživeo je srčani udar. Umro je u Moskvi, 14. oktobra 1985. godine, samo nekoliko dana pre svog 69. rođendana. Pijanista Svjatoslav Rihter, koji je vrlo dobro poznavao Giljelsa (zajedno su studirali kod Hajnriha Nojhausa), verovao je da je Giljels umro greškom, zbog pogrešnog leka.[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jean-Pierre Thiollet, 88 notes pour piano solo, "Solo nec plus ultra", Neva Editions, 50. 2015. ISBN 978-2-3505-5192-0.
  2. ^ Carrick, Phil (21. 9. 2013). „Emil Gilels: A True Giant of the Keyboard”. Music Makers (ABC Classic FM). Arhivirano iz originala 26. 01. 2015. g. Pristupljeno 1. 10. 2015. 
  3. ^ Mach, Elyse (1980). Great Contemporary Pianists Speak for Themselves. Courier Corporation. ISBN 978-0-486-26695-4. 
  4. ^ Monsaingeon, Bruno (2002). Sviatoslav Richter: Notebooks and Conversations. Prevod: Spencer, Stewart. Princeton University Press. str. 32. ISBN 978-0-691-09549-3. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Емил_Гиљелс&oldid=26878089”