Emir Suljagić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Emir Suljagić
Lični podaci
Datum rođenja(1975-05-21)21. maj 1975. (49 god.)
Mjesto rođenjaLjubovija,  SR Srbija,  SFR Jugoslavija
Državljanstvo Bosna i Hercegovina
NarodnostBošnjak
Religijaislam
UniverzitetUniverzitet u Sarajevu
Profesijanovinar
Politička karijera
Politička
stranka		Građanski savez Bosne i Hercegovine (od 2016)
ranije:
Demokratski front
(2013—2015)
Socijaldemokratska partija Bosne i Hercegovine
(2007—2013)
Ministar obrazovanja Kantona Sarajevo
13. januar 2011. — 29. februar 2012.
31. mart 2015. — 10. decembar 2015.

Emir Suljagić (Ljubovija, 21. maj 1975) je bosanskohercegovački novinar i političar, koji trenutno obavlja dužnost direktora Memorijalnog centra Srebrenica — Potočari. Bio je ministar obrazovanja Kantona Sarajevo od 13. januara 2011. do 29. februara 2012. godine, kao i zamenik ministra odbrane Bosne i Hercegovine od 31. marta do 10. decembra 2015. godine. Nekadašnji je dekan Fakulteta menadžmenta i javne uprave Internacionalnog univerziteta u Sarajevu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Rođen je 21. maja 1975. godine u Ljuboviji. Navodi da je bio prevodilac Ujedinjenih nacija u Srebrenici za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Njegov otac Suljo Suljagić je poginuo 24. decembra 1992. godine u Voljavici, kao pripadnik Armije Republike Bosne i Hercegovine.[1]

Završio je studije politikologije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu 2000. godine. Magistrirao je 2005. godine na Centru za interdisciplinarne studije Univerziteta u Sarajevu, a titulu doktora društvenih nauka je stekao na Institutu za mirovna istraživanja i bezbednosne studije Univerziteta u Hamburgu 2009. godine.[2]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Sugaljić je 2006. godine postao savetnik predsedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine Adnana Terzića, gde se bavio odnosima sa javnošću. Od 2009. do 2011. godine je bio direktor za komunikacije Ureda gradonačelnika Sarajeva. Sa te pozicije je vodio pregovore o prodaji gradske frekvencije Al Džaziri i pokretanje Al Džazira Balkans sa sedištem u Sarajevu.

Na predsedničkim i parlamentarnim izborima 2010. godine, bio je šef za komunikacije Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine i predvodio njenu kampanju. Zahvaljujući tome, postao je ministar obrazovanja Kantona Sarajevo od 13. januara 2011. do 29. februara 2012. godine. SDP BiH je napustio 2013. godine i pridružio se Demokratskom frontu. Od 31. marta do 10. decembra 2015. godine je bio zamenik ministra odbrane Bosne i Hercegovine za politiku i planove.[2]

Od 2016. godine je član i funkcioner Građanskog saveza Bosne i Hercegovine. Na izborima 2018. godine je bio nosilac liste Građanskog saveza u Kantonu Sarajevo.

Za direktora Memorijalnog centra Srebrenica — Potočari je imenovan u septembru 2019. godine.

Novinarska karijera[uredi | uredi izvor]

Suljagić je radio kao novinar, istraživač i urednik nedeljnika Dana. Bio je izveštač Instituta za ratno i mirnodopsko izveštavanje iz Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu, od 2002. do 2004. godine.

Od 2017. je predavač, a od 2019. godine je bio i dekan Fakulteta menadžmenta i javne uprave Internacionalnog univerziteta u Sarajevu.[3]

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Izmeštanje očevih posmrtnih ostataka[uredi | uredi izvor]

Emir Suljagić je 2005. ili 2007. godine, posmrtne ostatke svog oca Sulja Suljagića preneo i sahranio u okviru Memorijalnog centra Srebrenica — Potočari, na osnovu Zakona o Memorijalnom centru Srebrenica-Potočari Spomen obilježje i mezarje za žrtve genocida iz 1995. godine, donetom od strane visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, koji je omogućio da u okviru Memorijalnog centra može biti sahranjen bilo ko čiji je srodnik tu već sahranjen.[4] Nakon što je na svom tviter nalogu Suljagić objavio kako je Memorijalnom centru Srebrenica — Potočari poklonio očevu ličnu kartu, da bi tamo bila čuvana kao lični predmet čoveka koji je nastradao kao žrtva masakra (genocida) u Srebrenici, došlo je do ozbiljnih polemika.

Ubrzo se pojavio izvod iz matične knjige umrlih, koji potvrđuje da je Suljo Suljagić poginuo 24. decembra 1992. godine u selu Voljavica (oko 20 kilometara od Srebrenice), odnosno više od dve i po godine pre srebreničkog masakra.[1] Budući da se ime Sulja Suljagića nalazi i u knjizi Nasera Orića, tvrdi se da je on bio pripadnik Armije Republike Bosne i Hercegovine, odnosno da se nalazio pod Orićevom komandom, jer je on bio komandant snaga ARBiH na području opština Srebrenica, Bratunac, Vlasenica i Zvornik, te da je i poginuo kao pripadnik ARBiH.[5]

Po objavljivanju izvoda iz matične knjige umrlih, Suljagić je počeo da preti onima za koje smatra da su objavili isti, tvrdeći da na to nisu imali pravo.[6]

On kad bi znao gdje je tvit sad, umro bi od straha. A neće ga ni to što je u Beču spasiti.

— Emir Suljagić, tviter (10. jun 2021)

Odnos prema genocidu u Jasenovcu[uredi | uredi izvor]

Krajem oktobra 2019. godine, mediji su preneli navodni Suljagićev tvit datiran na 8. maj 2017. godine, u kojem kaže: „Jasenovac je četnička izmišljotina. Časni bošnjaci iz Handžar divizije su propustili šansu da reše četnike, zato nam je to ostavljeno u amanet.”[7] Suljagić je demantovao ove natpise i izjavio da je reč o falsifikatu.[8]

Govoreći o filmu Dara iz Jasenovca, Suljagić je izjavio da je namera reditelja bila da: „genocid iz devedesetih opravda genocidom iz četrdesetih”, dodajući da je pozicija identiteta srpske elite zasnovana na Homogenoj Srbiji Stevana Moljevića.[9]

Republika Srpska kao "okupirana" teritorija[uredi | uredi izvor]

U intervjuu za tursku agenciju Anadolija 2013. godine, kao lider bošnjačke koalicije "Prvi mart", Suljagić je Republiku Srpsku uporedio sa nacističkim Vermahtom i izjavio da je ona "okupirani" deo teritorije koji treba "osloboditi".[10]

Kao zamenik ministra odbrane Bosne i Hercegovine, Suljagić je 2015. godine izjavio da eventualni referendum o nezavisnosti Republike Srpske vodi u rat.[11]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • Nagrada "Karim Zaimović" (1999)
  • Dayton Literary Peace Prize (2010)[12]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Otac Emira Suljagića poginuo 1992. kod Bratunca, a sahranjen u Potočarima kao žrtva iz 1995.godine”. Radio televizija Republike Srpske. 11. 06. 2021. 
  2. ^ a b „Dr. Emir Suljagić”. Vijeće ministara Bosne i Hercegovine. 
  3. ^ „Emir Suljagić, novi je direktor Memorijalnog centra Potočari: Evo kada preuzima dužnost”. 30. septembar 2019. 
  4. ^ „Odluka kojom se donosi Zakon o Memorijalnom centru Srebrenica-Potočari Spomen obilježje i mezarje za žrtve genocida iz 1995. godine”. Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu. 25. 06. 2007. 
  5. ^ Treća proširena optužnica pred Haškim tribunalom protiv Nasera Orića, tačka 7, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  6. ^ „Tvit Emira Suljagića”. 10. jun 2021. 
  7. ^ „Direktor Memorijalnog centra u Srebrenici: Jasenovac je četnička izmišljotina”. Novi standard. 30. 10. 2019. 
  8. ^ „Suljagić demantuje da je Jasenovac nazvao „četničkom izmišljotinom””. Novi standard. 27. 11. 2019. 
  9. ^ Suljagić, Emir (24. 02. 2021). „Emir Suljagić: Pogonska snaga istorijskog revizionizma u regionu je zvanična Srbija”. 
  10. ^ „Emir Suljagić: Sve institucije RS se prema nesrbima ponašaju Vermaht, taj deo zemlje je okupiran”. Nova srpska politička misao. 20. jun 2013. 
  11. ^ Lazanski, Miroslav (19. 07. 2015). „Rat u Suljagića sokaku”. Politika. 
  12. ^ „About the Awards”. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Емир_Суљагић&oldid=27391219”