Erazmo Darvin

Erazmo Darvin
Lični podaci
Puno ime	Erazmo Darvin
Datum rođenja	(1731-12-12)12. decembar 1731.
Mesto rođenja	Elston, Velika Britanija
Datum smrti	18. april 1802.(1802-04-18) (70 god.)
Mesto smrti	Darbi, Ujedinjeno Kraljevstvo

Erazmo Darvin (12. decembar 1731—18. april 1802) bio je engleski lekar, filozof prirodnih nauka, psiholog, abolicionista, pronalazač i pesnik.

Rođen je u familiji Darvin–Vedžvud, kojoj su pripadali i njegovi unuci Čarls Darvin i Frensis Galton. Bio osnivač Lunarne zajednice Birmingema, diskusione grupe pionirskih industrijalaca i prirodnjačkih filozofa.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Bista Erazma Darvina, V.Dž. Kofi, oko 1795.

Darvinova kuća u Ličfildu, sada muzej posvećen njegovom životu i radu.

Erazmo je rođen 1731. u Elston Halu, Notingamšir, u blizini Njuarka, u Engleskoj, kao najmlađi od sedmoro dece. Roditelji su mu bili Robert Darvin iz Elstona (12. avgust 1682—20. novembar 1754), pravnik i lekar, i Elizabet Hil (1702–97). Ime Erazmo koristile su brojne porodice i potiče od njegovog pretka Erazma Erla, običnog sluge, dok je Engleskom vladao Oliver Kromvel. Njegova braća i sestre bili su:

• Robert Darvin (17. oktobar 1724—4. novembar 1816)
• Elizabet Darvin (15. septembar 1725—8. april 1800)
• Vilijam Alvi Darvin (3. oktobar 1726—7. oktobar 1783)
• Ana Darvin (12. novembar 1727—3. avgust 1813)
• Suzana Darvin (10. april 1729—29. septembar 1789)
• Čarls Darvin, rektor Elstona (28. septembar 1730—24. maja 1805)

Školovao se u Česterfild-ovoj gimnaziji, a potom i na Koledžu Sv. Džon u Kembridžu. Medicinsko obrazovanje stekao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Edinburgu. Nije poznato da li je ikada stekao formalni stepen doktora medicine.

Godine 1756. radio je kao lekar u Notingemu, ali je tamo imao malo uspeha, zato se naredne godine preselio u Ličfild da bi pokušao da tamo pohađa praksu. Uspeh u novom okruženju mu je obezbedilo to što je, koristeći nove metode lečenja, izlečio mladića čija se smrt činila neizbežnom. Darvin je bio izuzetno uspešan lekar više od pedeset godina u Midlandsu. Džordž III ga je pozvao da bude kraljevski lekar, ali Darvin je odbio. U Ličfildu, Darvin je napisao „didaktičku poeziju”, razvio svoj sistem evolucije i izumeo između ostalog i mehanizam za upravljanje kolicima, kopir aparat i govornu mašinu.

Lični život

Dva puta se ženio i imao je 14 dece, uključujući i dve vanbračne kćeri koje je imao sa radnicom i moguće da je imao najmanje još jednu vanbračnu ćerku.

Godine 1757. Erazmo se oženio sa Meri (Poli) Hovard (1740–1770). Imali su četiri sina i jednu ćerku, od kojih su dva deteta (sin i ćerka) umrli u prvoj godini života:

• Carls Darvin (1758–1778), ujak naturaliste Erazma Darvina II (1759–1799)
• Elizabet Darvin (1763, živela 4 meseca)
• Robert Varing Darvin (1766–1848), otac naturaliste Čarlsa Darvina
• Vilijam Alvi Darvin (1767, živeo 19 dana)

Prva gospođa Darvin je umrla 1770.

Krajem 1771. godine zbližio se sa guvernantom Meri Parker, angažovanom da se brine o Robertu i sa njom je imao dve vanbračne ćerke:

• Suzana Parker (1772–1856)
• Meri Parker mlađa (1774–1859)

Kasnije su Suzana i Meri mlađa osnovale internat za devojčice. Godine 1782. Meri starija (guvernerka) se udala za Džozefa Deja (1745–1811), trgovca iz Birmingema i odselila se.

Erazmo je možda bio otac detetu udate žene, Lusi Svift, koja je rodila 1771. godine ćerku, takođe zvanu Lusi. Njoj su su Lusi i Vilijam Svift bili zvanični roditelji, ali postoji razlog da veruju da je otac deteta bio Darvin. Lusi mlaća udala se za Džona Hardkastela u Derbiju 1792. godine, a njihova ćerka Mari udala se za doktora Francisa Buta .

Erazmo je 1775. upoznao Elizabet Pole, ćerku Čarlsa Koljira, drugog grofa Portmorea i ženu pukovnika Edvarda Pola (1718–1780); ali dok je bila u braku, Darvin je mogao da iskaže svoja osećanja prema njoj samo kroz poeziju. Kada je Edvard Pole preminuo, Darvin je oženio Elizabet i preselio se kod nje u Radburn Hal, 6 kilometara zapadno od Derbija. Ovo mesto i selo su ovih dana poznati pod nazivom Redburn. Godine 1782. preselili su se u Ful Strit u Derbiju. Imali su četiri sina i tri ćerke:

• Edvard Darvin (1782–1829)
• Frensis En Violeta Darvin (1783—1874), udala se za Semuela Tercija Galtona, rodila je Frensis Galtona
• Ema Georgina Elizabet Darvin (1784–1818)
• Sir Fransis Saheverel Darvin (1786–1859)
• Džon Darvin (1787–1818)
• Henri Darvin (1789–1790), preminuo u prvoj godini života.
• Hariet Darvin (1790—1825), udala se za admirala Tomasa Džejmesa Malinga

Erazmova pojava opisana je detaljno i kritički u njegovim Biografskim memoarima, koje je štampao Mesečni Magazin (engl. Monthly Magazine) 1802. godine. Erazmo je, kako se opisuje, bio „srednjeg rasta, grub i ratoboran; crte su mu bile grube, a izraz lica težak,koji nije bio ni na koji način ekspresivan. Njegov lik, sa slike gospodina Rajta, izgledao je verodostojno. U svom hodu i haljini bio je prilično nespretan i aljkav i često je hodao sa jezikom koji mu je visio iz usta”.

Smrt

Iznenada je preminuo 18. aprila 1802, nedeljama nakon što se preselio u Bridsal Priori, severno od Derbija. Mesečni magazin iz 1802. godine je izveštavao da je „poslednjih nekoliko godina dr Darvin bio podložan upali u grudima i plućima; imao je vrlo ozbiljan napad ove bolesti u toku njegovog poslednjeg proleća, uz pomoć hirurga se oporavio sa velikim poteškoćama”.

Erazmova smrt, u Biografskim memoarima, „Različito se objašnjava: pretpostavljala je da ju je uzrokovala prehlada uz upalnu groznicu. Doktor Foks iz Derbija smatra da je bolest koja je nastupila bila angina pektoris; ali dr Garlike, iz istog mesta, smatra da ovo mišljenje nije dovoljno osnovano. Koja god da je bila bolest, nije nemoguće da je kobni događaj ubrzao nasilni nalet stresa”.

Njegovo telo je sahranjeno u crkvi Svih svetaca u Bridsalu .

Sećanje na Erazma Darvina je zabeležene na jednom od spomenika u Birminghamu .

Naučni rad

Botanička dela i Botaničko društvo Ličfild

Erazmo Darvin ugraviran kod Hola, 1803, po Dž. Ravlinsonu

Formirao je Botaničko društvo u Ličfildu, gotovo uvek pogrešno nazivano Ličfildovo botaničko društvo (uprkos imenu, sastavljenom od samo trojice ljudi, Erazma Darvina, ser Bruka Butbija i g. Džona Džeksona, prokuratora Katedrale u Ličfildu ) čiji je cilj bio da prevode dela švedskog botaničara Karla Linea sa latinskog na engleski jezik. Trebalo im je sedam godina. Rezultati su bile dve publikacije: Sistem povrća (između 1783. i 1785) i Porodice biljaka ( iz 1787) U tim izdanjima, Erazmo je uveo mnoge engleske nazive biljaka koje i danas koristimo.

Erazmo je tada napisao pesmu Ljubav biljaka, koja je bila popularni prikaz Lineovih dela. Darvin je takođe napisao Ekonomija vegetacije. Ova dva dela su zajedno objavljena pod nazivom Botanička bašta . Među ostalim piscima na koje je uticao bili su Ana Sevard i Marija Džakson.

Zoonomija

Erazmov najvažniji naučni rad, Zoonomija (1794–1796), sadrži sistem patologije i poglavlje o Generaciji. U poslednjem, predviđao je neke stavove Žan-Batiste Lamarka, koji su predskazali modernu teoriju evolucije. Dela Erazma Darvina pročitao je i komentariso njegov unuk, naturalista Čarls Darvin. Erazmo Darvin zasniva svoje teorije po ugledu na David Hartlijeve psihološke teorije asocijalizma .

U delu Zoonomija u kome piše o „tri velika oblika želje“ ista za svaki organizam: požuda, glad i sigurnost. Erazmo je očekivao opstanak najsnažnijih. Njegova ideja da „najjača i najaktivnija životinja treba da produži vrstu, što bi trebalo da je unapredi”. Danas se ovo naziva teorija preživljavanja najjačih .

Njegov unuk Čarls Darvin je postavio je drugačiju i potpuniju teoriju prirodnog odabira. Čarlsova teorija bila je da je prirodna selekcija kao nasledstvo promenjenih karakteristika bolje prilagođenih uslovima sredine, se ne mora nužno zasnivati na „snazi” i „aktivnosti”, jer bi to ironično moglo dovesti do prenaseljenosti „najjačima”, što bi dovelo do opstajanja genetskih svojstava suprotnih od najjačih.

Erazmo je bio upoznat sa ranijim proto-evolucijskim razmišljanjim Džejmesa Burneta, lorda Monboda i citirao ga u svom radu Hram prirode iz 1803. godine .

Pesma o evoluciji

Erazmo Darvin ponudio je prvi pregled svoje teorije evolucije, u obliku pitanja na kraju fusnote svoje popularne pesme Ljubav biljaka (1789), koja je objavljena tokom 1790-ih u nekoliko izdanja poput Botanički vrt (engl. The Botanic Garden).

Poslednja Erazmova pesma Hram prirode objavljena je posthumno 1803. Prvobitno je bila naslovljena Poreklo društva. Smatra se njegovim najboljim pesničkim delom u kojoj se on usredsređuje na sopstvenu koncepciju evolucije. Pesma prati napredak života od mikroorganizama do civilizovanog društva. Pesma sadrži odlomak koji opisuje borbu za egzistenciju.

Vordsvort je obožavao njegovu poeziju. Dok je Koleridž bio veoma kritičan, pišući: „Apsolutno mi je muka od Darvinove pesme”. Često se pozivao na Erazmova interesovanja za nauku, na primer botanike i parne mašine .

Obrazovanje žena

Poslednje dve strane Darvinovog Plana za sprovođenje ženskog obrazovanja u internatima (1797) sadrže listu knjiga, izvinjenje za rad i oglas za „Školu gospođice Parker”.

Oglas za školu u Ešburnu (Derbišir), objavljenu na poslednjoj stranici je ona na čije čelo je postavio, svoje dve vanbračne ćerke Suzanu i Meri.

Erazmo je izrazio žaljenje što kvalitetno obrazovanje u Velikoj Britaniji u njegovo vreme nije bio dostupno ženama. Ideje Loka, Rusoa i Genlisa su uticale na razvoj njegovih ideja. Baveći se obrazovanjem devojaka iz srednje klase, Erazmo je tvrdio da su romantični romani needukativni i da bi jednostavnost pre trebalo da traže u odevanju. On tvrdi da bi bilo bolje da se mlade žene školuju u školama, a ne privatno kod kuće i da treba da uče odgovarajuće predmete. Ovi predmeti uključuju fizionomiju, fizičku vežbu, botaniku, hemiju, mineralogiju i eksperimentalnu filozofiju. Trebalo bi da se upoznaju sa umetnošću i proizvodnjom kroz posete mestima poput Kalbrukdale i Vedžvudove fabrike keramike; trebalo bi da nauče kako da rukuju novcem i uče savremene jezike.

Ova obrazovna filozofija zauzela je stav da muškarci i žene imaju različite sposobnosti, veštine, interese i sfere delovanja, pri čemu je žensko obrazovanje dizajnirano da podrži i služi muškim postignućima i finansijskim uspesima i da ih oslobodi od svakodnevne odgovornosti za decu i kućne poslove U tom vremenu, ovaj program se može tumačiti kao unapređujući uticaj u smislu da je žena barem mogla da uči o „muškom svetu”, mada joj još uvek nije bilo dozvoljeno da u njemu i učestvuje. Tekst je napisan sedam godina nakon potvrde o pravima žena od strane Meri Vulstonkraft, koja je imala centralni argument da žene trebaju biti obrazovane na racionalan način kako bi im se pružila prilika da doprinose društvu.

Neke žene iz Erazmove ere dobile su značajno obrazovanje i učestvovale u širem svetu. Primer je Suzana Vrigt, koja je odrasla u Lankširu i postala američka kolonistkinja koja je povezana sa Midlands prosvetiteljstvom. Nije poznato da li su se Erazmo i Suzana Vrigt lično poznavali, mada su definitivno imali mnogo zajedničkih poznanika. Druge žene koje su stekle značajno obrazovanje za koje je Darvin definitivno poznavao bile su Marija Džekson i Ana Sevard, koje su učestvovale u širem svetu (iako ponekad anonimno) .

Lunarno društvo

Datumi koji su ovde navedeni predstavljaju godine u kojima se Erazmo sprijateljio sa ovim ljudima. Oni su zauzvrat postali članovi Lunarnog društva koje je postojalo od 1765. do 1813. godine.

Pre 1765:

• Metju Bolton, izvorno proizvođač kopči u Birmingemu
• Džon Vajturst iz Derbija, proizvođač satova i naučnih instrumenata, pionir geologije

Posle 1765:

• Džozaja Vedžvud, grnčar 1765
• Dr Vilijam Smol, 1765. godine, naučni radnik, ranije profesor prirodne filozofije na Koledžu Viliama i Meri, gde je Tomas Džeferson bio ugledni učenik
• Rihard Lovel Edžvort, 1766, pronalazač
• Džejms Vat, 1767, unapređivač parnog motora
• Džejmes Keir, 1767, pionir hemijske industrije
• Tomas Dej, 1768, ekscentrik i pisac
• Dr Vilijam Vitering, 1775, (smrt dr Smo-a ostavila je prostor za lekara u grupi)
• Džozef Pristli, 1780, eksperimentalni hemičar i otkrivač mnogih materija.
• Samjuel Galton, 1782, kveker, proizvođač oružja zainteresovan za nauku, zauzeo je Erazmovo mesto nakon što se Erazmo preselio u Derbi.

Darvin je takođe uspostavio doživotno prijateljstvo sa Bedžaminom Frenklinom, koji su podržavali Američku i Francusku revoluciju. Lunarno društvo bilo je sredstvo kao intelektualna pokretačka sila engleske industrijske revolucije.

Članovi Lunarnog društva, a posebno Erazmo, protivili su se trgovini robovima, koju je kritikovao u Botaničkoj bašti (1789–1791) i u delima „Ljubav biljaka“ (1789), Ekonomija vegetacije (1791) i Fitologiji (1800).

Ostale aktivnosti

Pored Lunarnog društva, Erazmo Darvin je pripadao uticajnom Filozofskom društvu Derbija, kao i njegov zet Samuel Foks (pogledati porodično stablo dole). Eksperimentisao je sa upotrebom vazduha i gasova za ublažavanje infekcija i karcinoma kod pacijenata. U Kliftonu je 1799. osnovana Pneumatska ustanova radi kliničkog testiranja ovih ideja. Vodio je istraživanje o formiranju oblaka, koje je objavio 1788. godine. Takođe je inspirisao Roberta Veldona za Ugaljni kanal Somerset.

Meri Šeli u svom predstavljanju izdanja Frankensštajna iz 1831. godine, navodi neke neodređene „eksperimente dr Darvina“ koji su joj bili inspiracija za njenu novelu.

Kosmološka nagađanja

U savremenoj literaturi kosmološke teorije o velikom prasku i velikom lomu datiraju iz 19. i 20. veka. Međutim, Erazmo Darvin je nagađao o njima još u Botaničkoj bašti, Pesmi u dva dela: 1. deo, Ekonomija vegetacije, 1791:

Darvin je bio pronalazač nekoliko uređaja, od kojih nije nijedan patentirao. Verovao je da će to štetiti njegovom ugledu kao lekaru i ohrabrivao je prijatelje da patentiraju sopstvene modifikacije njegovog dizajna.

• Horizontalna vetrenjača koju je dizajnirao za Džosaja Vedžvuda (koji bi bio drugi deda Čarlsa Darvina, pogledajte porodično stablo ispod)
• Kočija koja ne može da se prevrne (1766)
• Upravljački mehanizam za njegovu kočiju, danas poznat kao Akermanova veza, koji su automobili usvojili 130 godina kasnije (1759)
• Govorna mašina, koja je bila mehanički grkljan izrađen od drveta, svile i kože i izgovarala je nekoliko zvukova tako dobro „da je zavarala sve koji su je čuli ali nisu mogli da je vide“ (kod Kliftona 1799)
• Kanalska žičara za barže
• Minutna veštačka ptica
• Kopir mašina (1778)
• Razne mašine za posmatranje vremenskih prilika

Raketni motor

U beleškama iz 1779. godine, Darvin je napravio skicu jednostavnog raketnog motora na smeši vodonika i kiseonika, sa komorama za gorivo povezanim cevima i pumpama na izduženu komoru za sagorevanje i nastavak komore sa proširenjem, što je koncept koji će biti viđen tek jedan vek kasnije.

Glavne publikacije

• Erazmo Darvin, Botaničko društvo iz Ličfilda. Sistem povrća, prema njihovim klasama, redovima ... preveden iz 13. izdanja Linea 'Sistema Vegetabilium . 2 sveska, 1783, Ličfild, J. Džekson, za Ligh i Sotebi, London.
• Erazmo Darvin, Botaničko društvo iz Ličfilda. Porodice biljaka sa svojim prirodnim karakterima. . . Prevedeno iz poslednjeg izdanja Lieove Genera Plantarum . 1787, Ličfild, J. Džekson, za J. Džonson, London.
• Erazmo Darvin, Botanički vrt, Prvi deo, Ekonomija vegetacije . 1791 London, J. Johnson.
• Drugi deo, Ljubav biljaka . 1789, London, J. Johnson.
• Erazmo Darvin, Zoonomia ; ili, Zakoni organskog života, 1794, Prvi deo, London, J. Džonson,
• Deo I–III . 1796, London, J. Džonson.
• Darvin, Erazmo (1797). A plan for the conduct of female education, in boarding schools, private families, and public seminaries. By Erasmus Darwin, M.D. F.R.S. author of Zoonomia, and of The botanic garden. ; To which are added, Rudiments of taste, in a series of letters from a mother to her daughters. ; Embellished with an elegant frontispiece. (4to, 128 pages). Derby: J. Johnson. Pristupljeno 5. 3. 2015. 
• Erazmo Darvin, Fitologija; ili, Filozofija poljoprivrede i baštovanstva . 1800, London, J. Džonson.
• Erazmo Darvin, Hram prirode; ili, poreklo društva . 1803, London, J. Johnson.

Porodično stablo

Pojavljivanja

• Čarls Šefild, autor koji je u obliku teške naučne fantastike, napisao niz priča u kojima je Darvin bio na sličan način kao i Šerlok Holms . Ove priče su sakupljene u knjizi Čudesni Dr. Darvin
• Darvinovo protivljenje ropstvu u poeziji zainteresovalo je Bendžamina Cifania. To je inspirisalo osnivanje Genomik Dub Kolektiva, na čijem albumu su citati Erazma Ras Darvina, njegovog unuka Čarlsa Darvina i Hajle Selasije
• Zaboravljanje Erazmovih nacrta za raketu glavni je zaplet u priči Stivena Bakstera o alternativnim svemirima, Manifold: Oridžin
• Fraze iz Darvinove pesme Botanički vrt koriste se kao naslovi poglavlja u Bečkom pornografu koji je napisao Levis Krofts
• Britanski pesnik JH Prine preuzeo je pseudonim Erazmo V. Darvin za biltene „biljno vreme” na stranicama Ben Njuvs (1972)
• Zgrada na univerzitetu Notingema Trent Klifton Kampusa dobila je ime po njemu, to je centar za nastavu nauke, akademske kancelarije i studijski prostor
• Erazmo Darvin pojavljuje se kao lik u romanu Sergeja Lukjanjenka Novi sat kao Mračni drugi i prorok koji živi na imanju Regent Park

Očuvane kuće

Dom u Ličfildu je sada muzej posvećen Erazmu Darvinu i njegovom životnom delu. Škola u obližnjem Čajstaunu nedavno je dobila status akademije i sada je poznata kao Akademija Erazma Darvina .

Radovi

• Darwin, Erasmus. (1794–96). Zoonomia. J. Johnson (reissued by Cambridge University Press, 2009)
• King-Hele, Desmond, ur. (2007). The collected letters of Erasmus Darwin. Cambridge: Cambridge Univ. Press. 

Literatura

 

• Britten, J; Boulger, GS (1889). „Biographical Index of British and Irish Botanists”. Journal of Botany, British and Foreign. 27. Pristupljeno 7. 3. 2015. 
• Carter, Philip (proleće 2013). „Shapers of the West Midlands Enlightenment” (PDF). West Midlands History Issue 1. str. 13—16. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 4. 2015. g. Pristupljeno 12. 3. 2015. 
• Desmond, Ray (1994) [1977]. Dictionary of British and Irish botanists and horticulturalists : including plant collectors, flower painters and garden designers (2 izd.). London: Taylor & Francis. ISBN 978-0-85066-843-8. Pristupljeno 28. 2. 2015. 
• Fara, Patricia (2003). Sex, Botany and Empire: The Story of Carl Linnaeus and Joseph Banks. Cambridge: Icon Books. ISBN 978-1-84046-444-3. Pristupljeno 22. 2. 2015. 
• George, Sam (jun 2005). „'Not Strictly Proper for a Female Pen': Eighteenth-Century Poetry and the Sexuality of Botany”. Comparative Critical Studies. 2 (2): 191—210. doi:10.3366/ccs.2005.2.2.191. 
• Linné, Carl von (1785) [1774]. Systema vegetabilium (13th edition of Systema Naturae) [A System of Vegetables 2 vols. 1783–1785]. Lichfield: Lichfield Botanical Society. Pristupljeno 24. 2. 2015. 
• Schofield, R. E. (1963). The Lunar Society, A Social History of Provincial Science and Industry in Eighteenth Century England. Oxford: Clarendon Press. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
• Uglow, Jenny (2002a). The lunar men: five friends whose curiosity changed the world. New York: Farrar, Straus & Giroux. ISBN 978-0-374-19440-6. Pristupljeno 12. 3. 2015. 

Biografije i kritike

• Fara, Patricia (2012). Erasmus Darwin : sex, science, and serendipity. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-958266-2. Pristupljeno 12. 3. 2015. 
• George, Sam (30. 1. 2014). „Carl Linnaeus, Erasmus Darwin and Anna Seward: Botanical Poetry and Female Education”. Science & Education. 23 (3): 673—694. Bibcode:2014Sc&Ed..23..673G. doi:10.1007/s11191-014-9677-y. 
• Graves, Joseph L (2003). The Emperor's New Clothes: Biological Theories of Race at the Millennium. ISBN 978-0-8135-3302-5. 
• King-Hele, Desmond. 1963. Doctor Darwin. Scribner's, N.Y.
• King-Hele, Desmond. 1977. Doctor of Revolution: the life and genius of Erasmus Darwin. Faber, London.
• King-Hele, Desmond. 1999. Erasmus Darwin: a life of unequalled achievement Giles de la Mare Publishers.
• King-Hele, Desmond (ed) 2002. Charles Darwin's 'The Life of Erasmus Darwin' Cambridge University Press.
• Krause, Ernst 1879. Erasmus Darwin, with a preliminary notice by Charles Darwin. Murray, London.
• Pearson, Hesketh. 1930. Doctor Darwin. Dent, London.
• Porter, Roy, 1989. 'Erasmus Darwin: doctor of evolution?' in 'History, Humanity and Evolution: Essays for John C. Greene, ed. James R. Moore.
• Priestman, Martin (28. 1. 2014). The Poetry of Erasmus Darwin: Enlightened Spaces, Romantic Times. 2014: Ashgate. ISBN 978-1-4724-1956-9. Pristupljeno 12. 3. 2015. 
• Seward, Anna (1804). Memoirs of the Life of Dr. Darwin: Chiefly During His Residence in Lichfield: With Anecdotes of His Friends, and Criticisms on His Writing. Philadelphia: W.M. Poyntell. Pristupljeno 24. 2. 2015. 
• Smith, Christopher (2005). The Genius of Erasmus Darwin. Ashgate Publishing. str. 416. ISBN 978-0-7546-3671-7. Pristupljeno 12. 3. 2015. 
• Uglow, Jenny (21. 9. 2002b). „Sexing the plants”. The Guardian. Pristupljeno 12. 3. 2015. 

Spoljašnje veze

• Kuća Erazma Darvina, Ličfild
• Radovi Erazma Darvina na projektu Gutenberg
• Radovi Erazma Darvina, ili radovi o njemu na sajtu Internet Archive
• Revolutionary Players sajt
• Predgovor i prethodno obaveštenje Čarls Darvin, Erazmo Darvin (1879)
• Pismo Erazma Darvina dr Vilijamu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. jun 2015)